Географско знање Вука Стефановића Караџића о Србији и Србима

Abstract

The aim of this paper is to present the geographical knowledge of Vuk Stefanović Karadžić about Serbia and his understanding of the Serbian ethnic space. At the beginning of the paper is presented Vuk's understanding of the geographical notion of Serbia, and then also, Old Serbia. Then was performed an analysis of the data that Vuk brings about the relief and hydrography of Serbia within his geographical works. In addition is presented Vuk's understanding of the geographical borders of Serbia with neighboring areas - Bosnia, Herzegovina, Albania, Macedonia and Bulgaria. Special attention is paid to sources on the basis of which Vuk formed his views on the geography of Serbia and about Serbian ethnic space, as well as the location of geographical terms that Vuk used, and which are important for understanding Serbia's borders. The last part of the paper brings data about sources on the basis of which Vuk formed his understanding of the Serbian ethnic space, as well as its geographical spread.

Циљ рада је да представи Вуково географско знање о Србији и његово територијално схватање српског етничког простора. На основу анализе географских списа објављених од стране Вука Стефановића Караџића, најпре ћемо указати на Вуково схватање географског појма Србије, почевши од објављивања речника 1818. године, затим критике Вајнгартенове карте из 1820. године, где су исказани његови ставови о географским границама Србије. Поред тога, биће извршена и анализа географског списа о Србији објављеног у Даница. Забавник за годину 1827, као и географских података који су своје место нашли у речнику објављеном 1852. године – Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Посебан нагласак биће стављен на Вуково именовање и познавање територије која је након званичног повлачења граница Кнежевине Србије 1834. године и формирања политичког појма Србије, остала изван њеног састава, тј. оне територије која ће понети име Стара Србија. Истраживање ће показати да је Вук под географским појмом Србије подразумевао територију која се простирала на југу до Шар-планине, док ће касније појам Старе Србије проширити и на територију јужно од наведене планине. Поред тога, истраживање ће указати и на степен знања који је Вук имао о рељефу и водама Србије, али и открити изворе на основу којих је Вук формирао своја схватања географије Србије. Значајно ће бити и указати на називе које Вук користи за територије које су се налазиле на граници географске или политичко-географске Србије, које су у 19. веку имале другачији територијални опсег од оног данас, као што су Херцеговина, Македонија, Босна и Бугарска. На основу анализе Вукових етнографских списа, указаћемо и на Вуково схватање територија које су чиниле део српског етничког простора.