Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине
Icons Of Maria Angelina Doukaina Palailologina
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине сведоче о ктиторској делатности племкиња из византијског културног круга током позног средњег века. Настале крајем XIV века на територији Тесалије и Епира, ове иконе преносе позицију ктиторке у целокупној хришћанској хијерархији али и изражавају њену приватну побожност и везивање за Христа, Богородицу и апостола Тому који су јој заштитници и заступници на Страшном суду. Путем својих ктиторских портрета на иконама, Марија је градила свој владарски идентитет, као миропомазане и легитимне владарке Епира. Владарски идентитет и саморепрезентацију темељила је и на родбинским везама са династијама Комнина, Дука, Палеолога и светородном династијом Немањића. Нова иконографија одраније и одавно познате сцене Неверовања Томиног настала је као резултат промена у политичкој и друштвеној сфери у ромејском свету, а које су на најдиректнији начин биле повезане са Маријом Ангелином Дуком Палеологином и њеном улогом у политици.
Icons of Maria Angelina Doukaina Palaiologina are examples of female ktetorship in Byzantine cultural sphere (Byzantine culture) in late Middle Ages. Made at the end of the 14th century, these icons transferred the position of their female ktetor to entire Christian hierarchy and furthermore, they reflected her
private piety and devotion to Jesus Christ, Virgin Mary and Thomas the Apostle, whom she perceived as
her protectors and advocates at the Last Judgement. Through ktetorial portraits on forementioned icons,
Maria build her identity as a ruler, a legitimate sovereign of Epirus and Ioannina. The foundation of her
ruling identity and self-representation lay in family relations with Komnenos, Doukas, Palaiologos and the
holy dynasty of Nemanići. The new iconography of an older and well-known depiction of the Incredulity of
Saint Thomas was made as a result of the changes in politics and society of the Byzantine commonwealth
that were closely connected with Maria Angelina Douka...ina Palaiologina and her political influence.
Кључне речи:
иконе / приватна побожност / ктиторска делатност / иконографија / владарска идеологија / Марија Ангелина Дука Палеологина / Тома Прељубовић / Неверовање Томино / манастир Преображења на Метеорама / Icons / private piety / ktetorship / iconography / ruling ideology / Maria Angelina Doukaina Palaiologina / Thomas Preljubović / the Incredulity of Saint Thomas / Monastery of Transfiguration in MeteoraИзвор:
Зборник Матице српске за ликовне уметности 47, 2019, 47-56Издавач:
- Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности
Финансирање / пројекти:
- Хришћанска култура на Балкану у средњем веку: Византијско царство, Срби и Бугари од 9. до 15. века (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177015)
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Vinulović, Ljubica PY - 2019 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6076 AB - Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине сведоче о ктиторској делатности племкиња из византијског културног круга током позног средњег века. Настале крајем XIV века на територији Тесалије и Епира, ове иконе преносе позицију ктиторке у целокупној хришћанској хијерархији али и изражавају њену приватну побожност и везивање за Христа, Богородицу и апостола Тому који су јој заштитници и заступници на Страшном суду. Путем својих ктиторских портрета на иконама, Марија је градила свој владарски идентитет, као миропомазане и легитимне владарке Епира. Владарски идентитет и саморепрезентацију темељила је и на родбинским везама са династијама Комнина, Дука, Палеолога и светородном династијом Немањића. Нова иконографија одраније и одавно познате сцене Неверовања Томиног настала је као резултат промена у политичкој и друштвеној сфери у ромејском свету, а које су на најдиректнији начин биле повезане са Маријом Ангелином Дуком Палеологином и њеном улогом у политици. AB - Icons of Maria Angelina Doukaina Palaiologina are examples of female ktetorship in Byzantine cultural sphere (Byzantine culture) in late Middle Ages. Made at the end of the 14th century, these icons transferred the position of their female ktetor to entire Christian hierarchy and furthermore, they reflected her private piety and devotion to Jesus Christ, Virgin Mary and Thomas the Apostle, whom she perceived as her protectors and advocates at the Last Judgement. Through ktetorial portraits on forementioned icons, Maria build her identity as a ruler, a legitimate sovereign of Epirus and Ioannina. The foundation of her ruling identity and self-representation lay in family relations with Komnenos, Doukas, Palaiologos and the holy dynasty of Nemanići. The new iconography of an older and well-known depiction of the Incredulity of Saint Thomas was made as a result of the changes in politics and society of the Byzantine commonwealth that were closely connected with Maria Angelina Doukaina Palaiologina and her political influence. PB - Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности T2 - Зборник Матице српске за ликовне уметности 47 T1 - Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине T1 - Icons Of Maria Angelina Doukaina Palailologina EP - 56 SP - 47 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6076 ER -
@article{ author = "Vinulović, Ljubica", year = "2019", abstract = "Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине сведоче о ктиторској делатности племкиња из византијског културног круга током позног средњег века. Настале крајем XIV века на територији Тесалије и Епира, ове иконе преносе позицију ктиторке у целокупној хришћанској хијерархији али и изражавају њену приватну побожност и везивање за Христа, Богородицу и апостола Тому који су јој заштитници и заступници на Страшном суду. Путем својих ктиторских портрета на иконама, Марија је градила свој владарски идентитет, као миропомазане и легитимне владарке Епира. Владарски идентитет и саморепрезентацију темељила је и на родбинским везама са династијама Комнина, Дука, Палеолога и светородном династијом Немањића. Нова иконографија одраније и одавно познате сцене Неверовања Томиног настала је као резултат промена у политичкој и друштвеној сфери у ромејском свету, а које су на најдиректнији начин биле повезане са Маријом Ангелином Дуком Палеологином и њеном улогом у политици., Icons of Maria Angelina Doukaina Palaiologina are examples of female ktetorship in Byzantine cultural sphere (Byzantine culture) in late Middle Ages. Made at the end of the 14th century, these icons transferred the position of their female ktetor to entire Christian hierarchy and furthermore, they reflected her private piety and devotion to Jesus Christ, Virgin Mary and Thomas the Apostle, whom she perceived as her protectors and advocates at the Last Judgement. Through ktetorial portraits on forementioned icons, Maria build her identity as a ruler, a legitimate sovereign of Epirus and Ioannina. The foundation of her ruling identity and self-representation lay in family relations with Komnenos, Doukas, Palaiologos and the holy dynasty of Nemanići. The new iconography of an older and well-known depiction of the Incredulity of Saint Thomas was made as a result of the changes in politics and society of the Byzantine commonwealth that were closely connected with Maria Angelina Doukaina Palaiologina and her political influence.", publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности", journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности 47", title = "Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине, Icons Of Maria Angelina Doukaina Palailologina", pages = "56-47", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6076" }
Vinulović, L.. (2019). Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине. in Зборник Матице српске за ликовне уметности 47 Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности., 47-56. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6076
Vinulović L. Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине. in Зборник Матице српске за ликовне уметности 47. 2019;:47-56. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6076 .
Vinulović, Ljubica, "Иконе Марије Ангелине Дуке Палеологине" in Зборник Матице српске за ликовне уметности 47 (2019):47-56, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6076 .