Statut actuel du français comme langue scientifique

Abstract

La prédominance d’une langue scientifique est due au caractère universel de la science. Le rôle de lingua franca scientifique, longtemps joué par le latin et le français, est actuellement accordé à l’anglais. Le monde moderne est confronté à un paradoxe : on prône le plurilinguisme, mais on soutient l’hégémonie de l’anglais. Le présent travail examine le statut actuel du français en sciences naturelles et sciences humaines et sociales par l’analyse des listes de revues scientifiques de référence. Il est attendu que les résultats soutiennent l’hypothèse que le français garde encore son intérêt au moins dans la recherche en sciences humaines.

Težnja nauke ka univerzalnosti rađa potrebu za iznalaženjem jednog jezika međusobnog sporazumevanja naučnika. Tu ulogu dugo su vršili latinski, a potom i francuski, da bi je u današnje vreme preuzeo engleski jezik. Stoga se savremeno društvo nalazi u paradoksalnoj situaciji: sa jedne strane, propagira se višejezičnost, a sa druge svedoci smo hegemonije engleskog jezika. Istraživači iz frankofonih naučnih zajednica suočavaju se sa dilemom da li da neguju naučni izraz na francuskom ili da se okrenu engleskom jeziku koji će značajno povećati vidljivost autora i njihovih naučnih rezultata. Rad se bavi aktuelnim položajem francuskog jezika u nauci kroz analizu referentnih lista časopisa iz oblasti prirodnih i društveno-humanističkih nauka na međunarodnom (SCIE, SSCI, AHCI) i evropskom nivou (ERIH PLUS). Cilj rada jeste utvrđivanje ukupnog broja časopisa koji prihvataju radove na francuskom jeziku, a zatim i onih koji se izdaju u Francuskoj kako na francuskom, tako i na engleskom jeziku. Gde to bude moguće, pored jezika i zemlje izdavanja biće uključen i kriterijum naučne discipline. Očekuje se da rezultati istraživanja pokažu da Francuzi češće objavljuju na francuskom jeziku i da francuski kao jezik publikovanja ima najveći značaj u oblasti humanističkih nauka.