Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Писање о прошлости за археологе подразумева уобичајен задатак. Ипак, археолог у позицији писца наратива одабира специфичне стратегије и форме обраћања стручној заједници и широј јавности. За представљање једног таквог подухвата у овом раду ће као студија случаја послужити текст Драгослава Срејовића „Кад смо били културно средиште света“ из 1985. године. Текст је објављен у каталогу изложбе Српске академије наука и уметности Средиште културе III миленијум, чија је целокупна концепција била подстицање осећања културног континуитета кроз изградњу нове институције, која би се бавила промоцијом и заштитом културног наслеђа у овом светлу. Детаљна анализа показује да је археологија у овом подухвату одиграла специфичну улогу обезбеђивања жељеног континуитета између најдубље прошлости и садашњости, кроз причање приче о предодређености територије Србије да буде средиште цивилизованог света.
Као шире теоријско полазиште за разумевање историје идеја у архе- ологији узета је социологија знања, у о...квиру које је нарочита пажња по- свећена језику науке и питању ауторитета. Методолошки основ рада је дискурзивна анализа, која подразумева деконструктивно читање и контекстуализацију идеја који се у овом тексту могу везати за континуитет и аутохтоност. Централна тема анализе је производња знања о „нама“ који смо били културно средиште света.
Keywords:
епистемологија / историја идеја / производња знања / језик археологије / ауторитет / континуитет / аутохтоност / СрбијаSource:
Književna istorija, časopis za nauku o književnosti, 2016, 48, 160, 181-197Publisher:
- Institut za književnost i umetnost
Funding / projects:
- Archaeological culture and identity in the Western Balkans (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177008)
Institution/Community
Arheologija / ArchaeologyTY - JOUR AU - Milosavljević, Monika AU - Ćosić, Natalija PY - 2016 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6143 AB - Писање о прошлости за археологе подразумева уобичајен задатак. Ипак, археолог у позицији писца наратива одабира специфичне стратегије и форме обраћања стручној заједници и широј јавности. За представљање једног таквог подухвата у овом раду ће као студија случаја послужити текст Драгослава Срејовића „Кад смо били културно средиште света“ из 1985. године. Текст је објављен у каталогу изложбе Српске академије наука и уметности Средиште културе III миленијум, чија је целокупна концепција била подстицање осећања културног континуитета кроз изградњу нове институције, која би се бавила промоцијом и заштитом културног наслеђа у овом светлу. Детаљна анализа показује да је археологија у овом подухвату одиграла специфичну улогу обезбеђивања жељеног континуитета између најдубље прошлости и садашњости, кроз причање приче о предодређености територије Србије да буде средиште цивилизованог света. Као шире теоријско полазиште за разумевање историје идеја у архе- ологији узета је социологија знања, у оквиру које је нарочита пажња по- свећена језику науке и питању ауторитета. Методолошки основ рада је дискурзивна анализа, која подразумева деконструктивно читање и контекстуализацију идеја који се у овом тексту могу везати за континуитет и аутохтоност. Централна тема анализе је производња знања о „нама“ који смо били културно средиште света. PB - Institut za književnost i umetnost T2 - Književna istorija, časopis za nauku o književnosti T1 - Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja EP - 197 IS - 160 SP - 181 VL - 48 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6143 ER -
@article{ author = "Milosavljević, Monika and Ćosić, Natalija", year = "2016", abstract = "Писање о прошлости за археологе подразумева уобичајен задатак. Ипак, археолог у позицији писца наратива одабира специфичне стратегије и форме обраћања стручној заједници и широј јавности. За представљање једног таквог подухвата у овом раду ће као студија случаја послужити текст Драгослава Срејовића „Кад смо били културно средиште света“ из 1985. године. Текст је објављен у каталогу изложбе Српске академије наука и уметности Средиште културе III миленијум, чија је целокупна концепција била подстицање осећања културног континуитета кроз изградњу нове институције, која би се бавила промоцијом и заштитом културног наслеђа у овом светлу. Детаљна анализа показује да је археологија у овом подухвату одиграла специфичну улогу обезбеђивања жељеног континуитета између најдубље прошлости и садашњости, кроз причање приче о предодређености територије Србије да буде средиште цивилизованог света. Као шире теоријско полазиште за разумевање историје идеја у архе- ологији узета је социологија знања, у оквиру које је нарочита пажња по- свећена језику науке и питању ауторитета. Методолошки основ рада је дискурзивна анализа, која подразумева деконструктивно читање и контекстуализацију идеја који се у овом тексту могу везати за континуитет и аутохтоност. Централна тема анализе је производња знања о „нама“ који смо били културно средиште света.", publisher = "Institut za književnost i umetnost", journal = "Književna istorija, časopis za nauku o književnosti", title = "Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja", pages = "197-181", number = "160", volume = "48", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6143" }
Milosavljević, M.,& Ćosić, N.. (2016). Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja. in Književna istorija, časopis za nauku o književnosti Institut za književnost i umetnost., 48(160), 181-197. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6143
Milosavljević M, Ćosić N. Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja. in Književna istorija, časopis za nauku o književnosti. 2016;48(160):181-197. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6143 .
Milosavljević, Monika, Ćosić, Natalija, "Arheolog kao pisac: kritiča beleška o proizvodnji znanja" in Književna istorija, časopis za nauku o književnosti, 48, no. 160 (2016):181-197, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6143 .