Приказ основних података о документу

dc.contributorCrnobrnja, Adam
dc.contributorFilipović, Vojislav
dc.creatorStefanović, Filip
dc.creatorMilosavljević, Monika
dc.creatorStojanović, Branislav
dc.date.accessioned2024-02-05T12:30:17Z
dc.date.available2024-02-05T12:30:17Z
dc.date.issued2022
dc.identifier.isbn978-86-80094-19-9
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6162
dc.description.abstractСредњовековни град Петрус представља највеће познато брдско утврђење средњовековне Србије, са димензијама приближно 300 х 170 м. Град је позициониран на Чокоће брду, на обронцима Кучајских планина, на завршетку клисуре Црнице, 11 километара североисточно од Параћина. Иако је археолошка целина најпознатија по тврђави изграђеној крајем 14. века, ради се о вишеслојном археолошком локалитету, са слојевима из старијег гвозденог доба, али и Јустинијанове обнове Илирика. Унутрашњи простор утврђења подељен је на Горњи град (Цитаделу) који заузима највишу коту, и Доњи град са три стране окружен кањоном Црнице. Истраживања су спроведена у више кампања 1978, 1980, 1981, 2004 и 2005, али су по свом карактеру била мањег обима и усмерена на откривање габарита, структуре фортификација, као и ка што прецизнијем датовању градитељских фаза утврђења. Током 2021. године, у организацији Завичајног музеја у Параћину спроведена су ископавања на простору Горњег града, фокусирајући се на објекат на источном делу Цитаделе, од раније познат као „Дворана“. Објекат је овом приликом ископан и документован готово у целини. Реч је вероватно о двоспратној згради, са зидовима декорисаним у живопису и каменој пластици, док је под изграђен од секундарно употребљених римских опека. Прошлогодишња истраживања укључила су и документовање остатака архитектуре фотограметријом и израду ситуационог плана у GIS – у. Примена савремене методологије је донела резултате, у виду измене раније направљеног ситуационог плана Горњег града. Користећи резултате археолошких истраживања, али и историјске изворе и историографију, може се закључити да се радило о властелинској резиденцији, али и административном и војном командном центру Петрушког крајишта, односно Власти. Будући планови за истраживање подразумевају наставак ископавања на простору Горњег града, у најбољем интересу научних сазнања и презентације локалитета јавности. Реевалуацијом постојећих података о локалитету Петрус, као и о читавој средњовековној Петрушкој области, коју чине најмање два утврђења и више десетина остатака цркава, манастира и некропола, допринеће се интеграцији старих података и нових дигиталних перспектива.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherСрпско археолошко друштво, Београдsr
dc.publisherНародни музеј Топлице, Прокупљеsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceXLV Godišnji skup SADsr
dc.titleСредњовековни град Петрус, нове перспективе - обновљена истраживања 2021. годинеsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage97
dc.citation.spage96
dc.identifier.fulltexthttp://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/14830/86816585.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6162
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу