Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике
Construction of Royal Ideology of the Despot Stefan Lazarević Through Text and Images
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Циљ овог рада је да покаже на који начин су обликовани владарска идеологија и вла-
дарски идентитет кнеза, а касније деспота Стефана, помоћу средњовековне дипломатич-
ке грађе и сачуваних писаних извора, као и путем портрета сачуваних у српским средњо-
вековним црквама. Велику улогу у томе имала је његова мајка, кнегиња Милица, која је,
након смрти свог супруга, кнеза Лазара, морала да се избори са различитим претњама по
српску државу како би сачувала наслеђе свог сина. Основне методе на којима је заснова-
но истраживање у овом раду су иконолошки и иконографски методи, проширени студи-
јама визуелне културе и литерарним методом.
The first years of the Prince Stefan Lazarević’s reign were marked by regency with his mother, princess
Milica. Stefan was an underage after the death of his father prince Lazar, on 28th June, 1389. Serbia was ruled
by princess Milica on his son’s behalf from 1389 to 1393. Throughout her reign, Milica worked to strengthen
and build the royal legitimacy of her son. One of the first steps towards this was the canonization of prince
Lazar and the transfer of his relics to Ravanica monastery in 1391, for which Milica had the most important
role. The letters that the princess exchanged with the people of Dubrovnik, as well as the array of charters
that she and her sons issued to monasteries in Serbia and Mount Athos, also testify to Stefan’s identity as
a ruler. After Milica’s death, and especially after 1402, despot Stefan continued his mother’s activities. He
shaped his royal identity and legitimacy with the help of images and text, issuing charters to monasteries in
which he ref...ers to his holy ancestors. An important testimony is the Life of the Despot Stefan by Konstantin
Filozof. The donor’s portraits in Resava monastery and the dynastic painting in Ljubostinja monastery are of
key importance for shaping the ruler’s identity and legitimacy of the despot Stefan.
Кључне речи:
Деспот Стефан Лазаревић / кнегиња Милица / владарска идеологија / владарски легитимитет / текст / слика / ктиторство / despot Stefan Lazarević / princess Milica / royal ideology / ruler’s legitimacy / text / image / ktetorshipИзвор:
Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија, 2023, 163-175Издавач:
- Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
Напомена:
- Међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност (17 ; 2022 ; Крагујевац)
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - CHAP AU - Винуловић, Љубица AU - Стојковић, Сенка PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6271 AB - Циљ овог рада је да покаже на који начин су обликовани владарска идеологија и вла- дарски идентитет кнеза, а касније деспота Стефана, помоћу средњовековне дипломатич- ке грађе и сачуваних писаних извора, као и путем портрета сачуваних у српским средњо- вековним црквама. Велику улогу у томе имала је његова мајка, кнегиња Милица, која је, након смрти свог супруга, кнеза Лазара, морала да се избори са различитим претњама по српску државу како би сачувала наслеђе свог сина. Основне методе на којима је заснова- но истраживање у овом раду су иконолошки и иконографски методи, проширени студи- јама визуелне културе и литерарним методом. AB - The first years of the Prince Stefan Lazarević’s reign were marked by regency with his mother, princess Milica. Stefan was an underage after the death of his father prince Lazar, on 28th June, 1389. Serbia was ruled by princess Milica on his son’s behalf from 1389 to 1393. Throughout her reign, Milica worked to strengthen and build the royal legitimacy of her son. One of the first steps towards this was the canonization of prince Lazar and the transfer of his relics to Ravanica monastery in 1391, for which Milica had the most important role. The letters that the princess exchanged with the people of Dubrovnik, as well as the array of charters that she and her sons issued to monasteries in Serbia and Mount Athos, also testify to Stefan’s identity as a ruler. After Milica’s death, and especially after 1402, despot Stefan continued his mother’s activities. He shaped his royal identity and legitimacy with the help of images and text, issuing charters to monasteries in which he refers to his holy ancestors. An important testimony is the Life of the Despot Stefan by Konstantin Filozof. The donor’s portraits in Resava monastery and the dynastic painting in Ljubostinja monastery are of key importance for shaping the ruler’s identity and legitimacy of the despot Stefan. PB - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет T2 - Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија T1 - Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике T1 - Construction of Royal Ideology of the Despot Stefan Lazarević Through Text and Images EP - 175 SP - 163 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6271 ER -
@inbook{ author = "Винуловић, Љубица and Стојковић, Сенка", year = "2023", abstract = "Циљ овог рада је да покаже на који начин су обликовани владарска идеологија и вла- дарски идентитет кнеза, а касније деспота Стефана, помоћу средњовековне дипломатич- ке грађе и сачуваних писаних извора, као и путем портрета сачуваних у српским средњо- вековним црквама. Велику улогу у томе имала је његова мајка, кнегиња Милица, која је, након смрти свог супруга, кнеза Лазара, морала да се избори са различитим претњама по српску државу како би сачувала наслеђе свог сина. Основне методе на којима је заснова- но истраживање у овом раду су иконолошки и иконографски методи, проширени студи- јама визуелне културе и литерарним методом., The first years of the Prince Stefan Lazarević’s reign were marked by regency with his mother, princess Milica. Stefan was an underage after the death of his father prince Lazar, on 28th June, 1389. Serbia was ruled by princess Milica on his son’s behalf from 1389 to 1393. Throughout her reign, Milica worked to strengthen and build the royal legitimacy of her son. One of the first steps towards this was the canonization of prince Lazar and the transfer of his relics to Ravanica monastery in 1391, for which Milica had the most important role. The letters that the princess exchanged with the people of Dubrovnik, as well as the array of charters that she and her sons issued to monasteries in Serbia and Mount Athos, also testify to Stefan’s identity as a ruler. After Milica’s death, and especially after 1402, despot Stefan continued his mother’s activities. He shaped his royal identity and legitimacy with the help of images and text, issuing charters to monasteries in which he refers to his holy ancestors. An important testimony is the Life of the Despot Stefan by Konstantin Filozof. The donor’s portraits in Resava monastery and the dynastic painting in Ljubostinja monastery are of key importance for shaping the ruler’s identity and legitimacy of the despot Stefan.", publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет", journal = "Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија", booktitle = "Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике, Construction of Royal Ideology of the Despot Stefan Lazarević Through Text and Images", pages = "175-163", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6271" }
Винуловић, Љ.,& Стојковић, С.. (2023). Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике. in Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 163-175. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6271
Винуловић Љ, Стојковић С. Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике. in Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија. 2023;:163-175. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6271 .
Винуловић, Љубица, Стојковић, Сенка, "Обликовање владарске идеологије деспота Стефана Лазаревића путем текста и слике" in Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са XVII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (28–29. X 2022), књига III, Србија: Језик науке о музици & Србија (2023):163-175, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6271 .