Тематски програми српског монументалног сликарства
Apstrakt
Српске храмове подизане током XIII века, чији су ктитори углавном били чланови владарске породице Немањића, као и поједине раније саграђене али обнoвљeне у том столећу красе фреске изведене у складу с начелима монументалног сликарства. Данас су оне у већој или мањој мери оштећене, а понегде и у потпуности уништене. Садржина првобитног сликарства на оштећеним местима се понекад може утврдити, између осталог, на основу сличности с другим, сродним али боље очуваним, програмима. Избор и распоред тема у српским храмовима, једним делом, заснован је на програмским решењима примењиваним у декорацији цркава византијског света у XIII веку. Ипак, у програмима српских цркава XIII века појављују се и многе друге теме, будући да је на њихово уобличавање утицало више чинилаца. Осим традиције и духа времена, у складу с којима је живопис настао, важну улогу су имали и намена, посвета и архитектура храма, као и нарочити захтеви ктитора. Увођење неких нових тема и, истовремено, богаћење сликаног програма..., које се у српском живопису опажа нарочито у последњим деценијама XIII века, најављују програме тематски развијеније од рашких и чине спону са сликарством наредног столећа. По свему томе, српско сликарство XIII столећа представља важно сведочанство о средини и времену свог настајања.
Ključne reči:
српско монументално сликарство / XIII век / Немањићи / владарске задужбине / тематски програмиIzvor:
Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016, 2016, 2, 249-259Izdavač:
- Српски комитет за византологију
- ЈП Службени гласник
- Византолошки институт САНУ
Institucija/grupa
Istorija umetnosti / History of ArtTY - CHAP AU - Павловић, Драгана PY - 2016 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6310 AB - Српске храмове подизане током XIII века, чији су ктитори углавном били чланови владарске породице Немањића, као и поједине раније саграђене али обнoвљeне у том столећу красе фреске изведене у складу с начелима монументалног сликарства. Данас су оне у већој или мањој мери оштећене, а понегде и у потпуности уништене. Садржина првобитног сликарства на оштећеним местима се понекад може утврдити, између осталог, на основу сличности с другим, сродним али боље очуваним, програмима. Избор и распоред тема у српским храмовима, једним делом, заснован је на програмским решењима примењиваним у декорацији цркава византијског света у XIII веку. Ипак, у програмима српских цркава XIII века појављују се и многе друге теме, будући да је на њихово уобличавање утицало више чинилаца. Осим традиције и духа времена, у складу с којима је живопис настао, важну улогу су имали и намена, посвета и архитектура храма, као и нарочити захтеви ктитора. Увођење неких нових тема и, истовремено, богаћење сликаног програма, које се у српском живопису опажа нарочито у последњим деценијама XIII века, најављују програме тематски развијеније од рашких и чине спону са сликарством наредног столећа. По свему томе, српско сликарство XIII столећа представља важно сведочанство о средини и времену свог настајања. PB - Српски комитет за византологију PB - ЈП Службени гласник PB - Византолошки институт САНУ T2 - Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016 T1 - Тематски програми српског монументалног сликарства EP - 259 SP - 249 VL - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6310 ER -
@inbook{ author = "Павловић, Драгана", year = "2016", abstract = "Српске храмове подизане током XIII века, чији су ктитори углавном били чланови владарске породице Немањића, као и поједине раније саграђене али обнoвљeне у том столећу красе фреске изведене у складу с начелима монументалног сликарства. Данас су оне у већој или мањој мери оштећене, а понегде и у потпуности уништене. Садржина првобитног сликарства на оштећеним местима се понекад може утврдити, између осталог, на основу сличности с другим, сродним али боље очуваним, програмима. Избор и распоред тема у српским храмовима, једним делом, заснован је на програмским решењима примењиваним у декорацији цркава византијског света у XIII веку. Ипак, у програмима српских цркава XIII века појављују се и многе друге теме, будући да је на њихово уобличавање утицало више чинилаца. Осим традиције и духа времена, у складу с којима је живопис настао, важну улогу су имали и намена, посвета и архитектура храма, као и нарочити захтеви ктитора. Увођење неких нових тема и, истовремено, богаћење сликаног програма, које се у српском живопису опажа нарочито у последњим деценијама XIII века, најављују програме тематски развијеније од рашких и чине спону са сликарством наредног столећа. По свему томе, српско сликарство XIII столећа представља важно сведочанство о средини и времену свог настајања.", publisher = "Српски комитет за византологију, ЈП Службени гласник, Византолошки институт САНУ", journal = "Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016", booktitle = "Тематски програми српског монументалног сликарства", pages = "259-249", volume = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6310" }
Павловић, Д.. (2016). Тематски програми српског монументалног сликарства. in Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016 Српски комитет за византологију., 2, 249-259. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6310
Павловић Д. Тематски програми српског монументалног сликарства. in Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016. 2016;2:249-259. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6310 .
Павловић, Драгана, "Тематски програми српског монументалног сликарства" in Сакрална уметност српских земаља у средњем веку. Византијско наслеђе и српска уметност II, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, Београд 2016, 2 (2016):249-259, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6310 .