Добрун
Апстракт
Манастир Добрун, са црквом посвећеном Благовестима, представља значајну властеоску задужбину из времена краља Стефана Душана. На основу изгледа ктиторске композиције и натписа, који се некада налазио изнад улаза у припрату и садржао датум 1. март 1343., закључено је да је наос добрунског храма подигао жупан Прибил, а да је припрату доградио и осликао његов син жупан Петар, као монах Јован. Реч је о једнобродној грађевини подељеној пиластрима на три травеја неједнаке дужине, са полукружном апсидом на истоку. Читава унутрашњост храма првобитно је била осликана, а до данас су сачувани само фрагменти фресака у припрати: Васељенски сабори, низ медаљона с попрсјима светих, те представе ктитора и владарске породице. Сликари су се ослањали на иконографска, програмска и стилска решења присутна у српском сликарству XIV века. С нарочитом пажњом, живописци су извели ликове ктитора и попрсја светих у медаљонима.
Кључне речи:
Манастир Добрун / жупан Прибил / властеоске задужбине / краљ Стефан Душан / портретиИзвор:
Српска енциклопедија, 2021, 3, 2, 331-332Издавач:
- Матица српска, Нови Сад
- Српска академија наука и уметности, Београд
- Завод за уџбенике
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtПавловић, Д.. (2021). Добрун. in Српска енциклопедија Матица српска, Нови Сад., 3(2), 331-332. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6392
Павловић Д. Добрун. in Српска енциклопедија. 2021;3(2):331-332. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6392 .
Павловић, Драгана, "Добрун" in Српска енциклопедија, 3, no. 2 (2021):331-332, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6392 .