TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6206
AB  - У раду се са више аспеката обрађује мотив „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254), којег хиландарски јеромонах помиње при опису доласка Светог Саве Српског на место Христовог Крштења. У њему је утврђено да Доментијанов опис као целина показује доста сличности са Теодосијевим описом истог догађаја, затим са стихиром претпразнства Богојављања у којој се помиње „Адамов рукопис“, као и са почетним одломком „Житија Светог Симеона“ од Стефана Првовенчаног у којем он помиње „рукопис“. На основу очуване и доступне грађе, као и понуђене анализе, у раду се указује на вишеслојност значења овог мотива и у складу са тиме и на различите могућности његовог тумачења. Закључено је да Доментијан користи термин „рукопис“ под утицајем литургијске поезије, апокрифа, дела Стефана Првовенчаног, и делâ црквених писаца, идејно обједињених у тумачењима Светог Јована Златоустог (Кол. 2.14).
AB  - The article deals with the motif of "handwriting" which the Serbian medieval church author and Chilandar Hieromonk Domentijan (ca.1210-1264) mentions in his "Life of St. Sava of Serbia" (1253/1254) in the passage describing the arrival of St. Sava at the place of Christ's Baptism in the Jordan River. The paper concludes that Domentijan's description as a whole has many similarities with the description of the same event by the  younger Serbian medieval ecclesiastical writer Teodosije, with the versified Steichiron of the forefeast of the Epiphany, in which "Adam's handwriting" is mentioned, and with the opening passage of the "Life of St. Simeon of Serbia" by Stefan the First-Crowned, in which "handwriting" is also mentioned. On the basis of the surviving and available sources as well as the analysis offered, the complexity of the motif and its multi-layered meaning are revealed, and various possible interpretations of the motif are offered. It is demonstrated that Domentijan uses the term "handwriting" under the influence of liturgical poetry, the Apocrypha and the works of the Church Fathers. In using the term "handwriting", he relies in particular on the exegetical writings of St. John Chrysostom, which, as far as we know today, are the only source that explains the connection between the apocryphal motif of "Adam's handwriting" ("cheirograph", "contract") and the term of the same name ("cheirograph") from the Letter to the Colossians (Col. 2:14) and equates them. St. John Chrysostom is one of the few authors who wrote baptismal instructions and whose writings have survivied to this day. Apart from the sources mentioned above, the explanation offered in his baptismal instructions clearly shows the direct connection between handwriting as Adam's contract and handwriting mentioned in Colossians with the feast of Baptism and the context in which the Serbian medieval author Domentijan uses this word. At the end, in addition to Chrysostom, another very similar source is mentioned, namely the insular Latin text with the commentary on the same biblical passage (Col. 2:14) by an anonymous Western author, who in his own way also associates the "apocryphal" and "biblical" term "handwriting" (9th century; Oxford, MS Auct. F.4.32, fol. 21v).
PB  - Центар за црквене студије: Универзитет, Центар за византијско-словенске студије, Ниш
T2  - Свети Сава и Доментијан : зборник са Међународне научне конференције, одржане 26. и 27. маја 2023. године у Нишу и Студеници
T1  - Ποῖον χειρόγραφον; О контексту помена и значења мотива „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254)
T1  - Ποῖον χειρόγραφον; The context and meaning of the term “Handwriting” in the “Life of St. Sava of Serbia” by Domentijan (1253/1254)
EP  - 603
SP  - 567
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6206
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2024",
abstract = "У раду се са више аспеката обрађује мотив „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254), којег хиландарски јеромонах помиње при опису доласка Светог Саве Српског на место Христовог Крштења. У њему је утврђено да Доментијанов опис као целина показује доста сличности са Теодосијевим описом истог догађаја, затим са стихиром претпразнства Богојављања у којој се помиње „Адамов рукопис“, као и са почетним одломком „Житија Светог Симеона“ од Стефана Првовенчаног у којем он помиње „рукопис“. На основу очуване и доступне грађе, као и понуђене анализе, у раду се указује на вишеслојност значења овог мотива и у складу са тиме и на различите могућности његовог тумачења. Закључено је да Доментијан користи термин „рукопис“ под утицајем литургијске поезије, апокрифа, дела Стефана Првовенчаног, и делâ црквених писаца, идејно обједињених у тумачењима Светог Јована Златоустог (Кол. 2.14)., The article deals with the motif of "handwriting" which the Serbian medieval church author and Chilandar Hieromonk Domentijan (ca.1210-1264) mentions in his "Life of St. Sava of Serbia" (1253/1254) in the passage describing the arrival of St. Sava at the place of Christ's Baptism in the Jordan River. The paper concludes that Domentijan's description as a whole has many similarities with the description of the same event by the  younger Serbian medieval ecclesiastical writer Teodosije, with the versified Steichiron of the forefeast of the Epiphany, in which "Adam's handwriting" is mentioned, and with the opening passage of the "Life of St. Simeon of Serbia" by Stefan the First-Crowned, in which "handwriting" is also mentioned. On the basis of the surviving and available sources as well as the analysis offered, the complexity of the motif and its multi-layered meaning are revealed, and various possible interpretations of the motif are offered. It is demonstrated that Domentijan uses the term "handwriting" under the influence of liturgical poetry, the Apocrypha and the works of the Church Fathers. In using the term "handwriting", he relies in particular on the exegetical writings of St. John Chrysostom, which, as far as we know today, are the only source that explains the connection between the apocryphal motif of "Adam's handwriting" ("cheirograph", "contract") and the term of the same name ("cheirograph") from the Letter to the Colossians (Col. 2:14) and equates them. St. John Chrysostom is one of the few authors who wrote baptismal instructions and whose writings have survivied to this day. Apart from the sources mentioned above, the explanation offered in his baptismal instructions clearly shows the direct connection between handwriting as Adam's contract and handwriting mentioned in Colossians with the feast of Baptism and the context in which the Serbian medieval author Domentijan uses this word. At the end, in addition to Chrysostom, another very similar source is mentioned, namely the insular Latin text with the commentary on the same biblical passage (Col. 2:14) by an anonymous Western author, who in his own way also associates the "apocryphal" and "biblical" term "handwriting" (9th century; Oxford, MS Auct. F.4.32, fol. 21v).",
publisher = "Центар за црквене студије: Универзитет, Центар за византијско-словенске студије, Ниш",
journal = "Свети Сава и Доментијан : зборник са Међународне научне конференције, одржане 26. и 27. маја 2023. године у Нишу и Студеници",
booktitle = "Ποῖον χειρόγραφον; О контексту помена и значења мотива „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254), Ποῖον χειρόγραφον; The context and meaning of the term “Handwriting” in the “Life of St. Sava of Serbia” by Domentijan (1253/1254)",
pages = "603-567",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6206"
}

Гавриловић, А.. (2024). Ποῖον χειρόγραφον; О контексту помена и значења мотива „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254). in Свети Сава и Доментијан : зборник са Међународне научне конференције, одржане 26. и 27. маја 2023. године у Нишу и Студеници
Центар за црквене студије: Универзитет, Центар за византијско-словенске студије, Ниш., 567-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6206

Гавриловић А. Ποῖον χειρόγραφον; О контексту помена и значења мотива „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254). in Свети Сава и Доментијан : зборник са Међународне научне конференције, одржане 26. и 27. маја 2023. године у Нишу и Студеници. 2024;:567-603.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6206 .

Гавриловић, Анђела, "Ποῖον χειρόγραφον; О контексту помена и значења мотива „рукописа“ у „Житију Светог Саве“ од Доментијана (1253/1254)" in Свети Сава и Доментијан : зборник са Међународне научне конференције, одржане 26. и 27. маја 2023. године у Нишу и Студеници (2024):567-603,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6206 .

TY  - CHAP
AU  - Gavrilović, Anđela
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5379
AB  - The subject of this paper is the motif of the stone slab (cheirograph) in the scene of Baptism in Serbian medieval monumental painting
and on icons on which Christ stands and under which he suppresses serpent-like monsters: its iconography, literary sources and meaning (ill. 5).
The article represents the frst study of the issue of cheirograph in Baptism
scenes in Serbian medieval art from its beginning until the end of the art
done in the Byzantine tradition (1800). It provides the survey of the chosen
examples of this motif and explains the nuances in the meaning of both
the Baptism scene itself and its relation to the painted decorations of each
monument (ill. 1–4, 6–9). Special attention is given to the motif of the
stone slab in the church of Saint Nikita in Skoplje, the foundation of king
Milutin (built: 1299/1300 –1308; decorated with frescoes: around 1324;
1484; 1846).
AB  - Predmet ovog rada je motiv kamene ploče (hirografa) u kompoziciji Krštenja Hristovog u crkvi Svetog Nikite kod Skoplja, zadužbini srpskog kralja Milutina (1342; 1484): njegova ikonografija, literarni izvori, značenje i razlozi slikanja (sl. 5). Hristos je na kompoziciji prikazan kako stoji u Jordanu na kamenoj ploči pod kojom gazi zmijolike nemani. U radu se ukazuje posebna pažnja različitim varijantama delâ apokrifne književnosti, koja predstavljaju literarni izvor koji opravdava pojavu ovog motiva u kompoziciji Krštenja, razmatraju se uticaji različitih varijanti ovih dela na ikonografiju scene Krstenja u srpskoj umetnosti. U radu je ukazano da motiv hirografa predstavlja mermernu ploču različitih oblika i boja uz koje su češće prikazane zmijolike nemane, a katkad je motiv izobražen samo u formi kamena. Rad je takođe posvećen dubljim razlozima njegove hirografa u sceni. U njemu se motiv hirografa u srpskoj umetnosti kao fenomen sistematski 
analizira po prvi put u širokom vremenskom rasponu od XIV do XIX veka (sl. 1–4, 6–9). Ono što je najvažnije, u radu se značenje ovog motiva analizira u skladu sa programskim mestom scene Krštenja u navedenim spomenicima.
PB  - Издавачка кућа Епархије шумадијске "Каленић"
T2  - Свети краљ Милутин и његово доба : историја, књижевност, уметност : тематски зборник
T1  - Contribution to the study of the scene of Baptism of Christ in Serbian medieval art with special interest in the church of Saint Nikita near Skoplje (around 1324; 1484)
T1  - Prilog proučavanju scene krštenja Hristovog u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti sa posebnim osvrtom na scenu krštenja u crkvi Svetog Nikite kod Skoplja (1324; 1484)
EP  - 761
SP  - 733
DO  - 10.46793/6008-065-5.733G
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5379
ER  - 

@inbook{
author = "Gavrilović, Anđela",
year = "2023",
abstract = "The subject of this paper is the motif of the stone slab (cheirograph) in the scene of Baptism in Serbian medieval monumental painting
and on icons on which Christ stands and under which he suppresses serpent-like monsters: its iconography, literary sources and meaning (ill. 5).
The article represents the frst study of the issue of cheirograph in Baptism
scenes in Serbian medieval art from its beginning until the end of the art
done in the Byzantine tradition (1800). It provides the survey of the chosen
examples of this motif and explains the nuances in the meaning of both
the Baptism scene itself and its relation to the painted decorations of each
monument (ill. 1–4, 6–9). Special attention is given to the motif of the
stone slab in the church of Saint Nikita in Skoplje, the foundation of king
Milutin (built: 1299/1300 –1308; decorated with frescoes: around 1324;
1484; 1846)., Predmet ovog rada je motiv kamene ploče (hirografa) u kompoziciji Krštenja Hristovog u crkvi Svetog Nikite kod Skoplja, zadužbini srpskog kralja Milutina (1342; 1484): njegova ikonografija, literarni izvori, značenje i razlozi slikanja (sl. 5). Hristos je na kompoziciji prikazan kako stoji u Jordanu na kamenoj ploči pod kojom gazi zmijolike nemani. U radu se ukazuje posebna pažnja različitim varijantama delâ apokrifne književnosti, koja predstavljaju literarni izvor koji opravdava pojavu ovog motiva u kompoziciji Krštenja, razmatraju se uticaji različitih varijanti ovih dela na ikonografiju scene Krstenja u srpskoj umetnosti. U radu je ukazano da motiv hirografa predstavlja mermernu ploču različitih oblika i boja uz koje su češće prikazane zmijolike nemane, a katkad je motiv izobražen samo u formi kamena. Rad je takođe posvećen dubljim razlozima njegove hirografa u sceni. U njemu se motiv hirografa u srpskoj umetnosti kao fenomen sistematski 
analizira po prvi put u širokom vremenskom rasponu od XIV do XIX veka (sl. 1–4, 6–9). Ono što je najvažnije, u radu se značenje ovog motiva analizira u skladu sa programskim mestom scene Krštenja u navedenim spomenicima.",
publisher = "Издавачка кућа Епархије шумадијске "Каленић"",
journal = "Свети краљ Милутин и његово доба : историја, књижевност, уметност : тематски зборник",
booktitle = "Contribution to the study of the scene of Baptism of Christ in Serbian medieval art with special interest in the church of Saint Nikita near Skoplje (around 1324; 1484), Prilog proučavanju scene krštenja Hristovog u srpskoj srednjevekovnoj umetnosti sa posebnim osvrtom na scenu krštenja u crkvi Svetog Nikite kod Skoplja (1324; 1484)",
pages = "761-733",
doi = "10.46793/6008-065-5.733G",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5379"
}

Gavrilović, A.. (2023). Contribution to the study of the scene of Baptism of Christ in Serbian medieval art with special interest in the church of Saint Nikita near Skoplje (around 1324; 1484). in Свети краљ Милутин и његово доба : историја, књижевност, уметност : тематски зборник
Издавачка кућа Епархије шумадијске "Каленић"., 733-761.
https://doi.org/10.46793/6008-065-5.733G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5379

Gavrilović A. Contribution to the study of the scene of Baptism of Christ in Serbian medieval art with special interest in the church of Saint Nikita near Skoplje (around 1324; 1484). in Свети краљ Милутин и његово доба : историја, књижевност, уметност : тематски зборник. 2023;:733-761.
doi:10.46793/6008-065-5.733G
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5379 .

Gavrilović, Anđela, "Contribution to the study of the scene of Baptism of Christ in Serbian medieval art with special interest in the church of Saint Nikita near Skoplje (around 1324; 1484)" in Свети краљ Милутин и његово доба : историја, књижевност, уметност : тематски зборник (2023):733-761,
https://doi.org/10.46793/6008-065-5.733G .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5379 .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6256
AB  - У оквир сликаних тема цркве Светог Спаса у Штипу (сл. 1) улази фреска Свете 
Тројице чија је иконографија необична и, узимајући у обзир период у којем је настала, готово изузетна (сл. 3). Иако је ова фреска у литератури већ одавно поменута и анализирана, што важи и за сликарство цркве у целини, њена специфична појава у сликаном програму цркве омогућава детаљнију анализу значења сликаног програма 
свода. У раду је реч о симболици фресака у своду храма односно о идејној повезаности представе Свете Тројице и суседних сликаних тема у своду (сл.1а–6). Она се доводи у симболичну везу са представама Христових различитих видова и са мотивом Хетимасије поред које је приказана (сл. 1а–6), а појава Свете Тројице у форми необичног
троглавог анђела се у раду оправдава и текстом службе празника Вазнесења којем је црква и посвећена.
AB  - Despite its small dimensions, the church of Holy Ascension of Christ at Štip, built on the slope of the Kumlak hill above the Bregalnica tributary Otinja, better known as the Church of the Holy Savior, represents an important monument of Serbian medieval art of the last quarter of the 14th century (prior to 1388; fig. 1–6). Holy Savoior’s church is a very carefully built single-naved building covered by a barrel vault (fig. 1). It has been painted on two occasions (in the second half of the 14th century and repainted in 1601). The subject of this paper is the interpretation of the painted decoration in the vault of the church, belonging to the first fresco layer, and especially the symbolic connection existing between the unusual and rare representation of the Winged Holy Trinity in the form of an angel with three faces (fig.3), the Ascension (fig. 2), the Hetoimasia (fig. 4) and different types of Christ figured in the vault (fig. 1a, 2, 5). The barrel vault of the church contains five medallions rendering: Christ in mandorla carried by angels (the upper part of the Ascension; fig. 2), the Holy Trinity (fig.3), The Hetimasia (fig. 4), Christ Emanuel with wings (fig. 5), and the Mother of God Orans (fig. 6). Being marked by an inscription as Jesus Christ, the specific image of the three-faced Holy Trinity emphasizes the second person of the Holy Trinity, whose Incarnation and Ascension in flesh stressed in the service of the Ascension feast. In line with these observations, the representation of the Hetoimasia is interpreted as the image of the Holy Trinity, and it is concluded that different types of Christ allude to consubstantality the persons of the Holy Trinity.
PB  - Скопје: Каламус, центар за духовно и културно наследство
T2  - Патримонијум 21
T1  - Прилог тумачењу сликаног програма свода цркве Светог Спаса у Штипу са посебним освртом на идејни контекст појаве Свете Тројице, хетимасије и композиције Вазнасења
T1  - On the Symbolism of the Painted Program of the Vault in the Church of the Holy Savior at Štip with a Special Reference to the Frescoes of the Holy Trinity, the Hetoimasia and the Ascension of Christ
EP  - 158
IS  - 21
SP  - 147
VL  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6256
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2023",
abstract = "У оквир сликаних тема цркве Светог Спаса у Штипу (сл. 1) улази фреска Свете 
Тројице чија је иконографија необична и, узимајући у обзир период у којем је настала, готово изузетна (сл. 3). Иако је ова фреска у литератури већ одавно поменута и анализирана, што важи и за сликарство цркве у целини, њена специфична појава у сликаном програму цркве омогућава детаљнију анализу значења сликаног програма 
свода. У раду је реч о симболици фресака у своду храма односно о идејној повезаности представе Свете Тројице и суседних сликаних тема у своду (сл.1а–6). Она се доводи у симболичну везу са представама Христових различитих видова и са мотивом Хетимасије поред које је приказана (сл. 1а–6), а појава Свете Тројице у форми необичног
троглавог анђела се у раду оправдава и текстом службе празника Вазнесења којем је црква и посвећена., Despite its small dimensions, the church of Holy Ascension of Christ at Štip, built on the slope of the Kumlak hill above the Bregalnica tributary Otinja, better known as the Church of the Holy Savior, represents an important monument of Serbian medieval art of the last quarter of the 14th century (prior to 1388; fig. 1–6). Holy Savoior’s church is a very carefully built single-naved building covered by a barrel vault (fig. 1). It has been painted on two occasions (in the second half of the 14th century and repainted in 1601). The subject of this paper is the interpretation of the painted decoration in the vault of the church, belonging to the first fresco layer, and especially the symbolic connection existing between the unusual and rare representation of the Winged Holy Trinity in the form of an angel with three faces (fig.3), the Ascension (fig. 2), the Hetoimasia (fig. 4) and different types of Christ figured in the vault (fig. 1a, 2, 5). The barrel vault of the church contains five medallions rendering: Christ in mandorla carried by angels (the upper part of the Ascension; fig. 2), the Holy Trinity (fig.3), The Hetimasia (fig. 4), Christ Emanuel with wings (fig. 5), and the Mother of God Orans (fig. 6). Being marked by an inscription as Jesus Christ, the specific image of the three-faced Holy Trinity emphasizes the second person of the Holy Trinity, whose Incarnation and Ascension in flesh stressed in the service of the Ascension feast. In line with these observations, the representation of the Hetoimasia is interpreted as the image of the Holy Trinity, and it is concluded that different types of Christ allude to consubstantality the persons of the Holy Trinity.",
publisher = "Скопје: Каламус, центар за духовно и културно наследство",
journal = "Патримонијум 21",
title = "Прилог тумачењу сликаног програма свода цркве Светог Спаса у Штипу са посебним освртом на идејни контекст појаве Свете Тројице, хетимасије и композиције Вазнасења, On the Symbolism of the Painted Program of the Vault in the Church of the Holy Savior at Štip with a Special Reference to the Frescoes of the Holy Trinity, the Hetoimasia and the Ascension of Christ",
pages = "158-147",
number = "21",
volume = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6256"
}

Гавриловић, А.. (2023). Прилог тумачењу сликаног програма свода цркве Светог Спаса у Штипу са посебним освртом на идејни контекст појаве Свете Тројице, хетимасије и композиције Вазнасења. in Патримонијум 21
Скопје: Каламус, центар за духовно и културно наследство., 16(21), 147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6256

Гавриловић А. Прилог тумачењу сликаног програма свода цркве Светог Спаса у Штипу са посебним освртом на идејни контекст појаве Свете Тројице, хетимасије и композиције Вазнасења. in Патримонијум 21. 2023;16(21):147-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6256 .

Гавриловић, Анђела, "Прилог тумачењу сликаног програма свода цркве Светог Спаса у Штипу са посебним освртом на идејни контекст појаве Свете Тројице, хетимасије и композиције Вазнасења" in Патримонијум 21, 16, no. 21 (2023):147-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6256 .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6108
AB  - У раду је пажња посвећена представи Ариона очуваној на монументалном подном мозаику у једној од значајних просторија у репрезентативној римској вили Дел Казале на Сицилији с почетка IV века, која је по одређеним карактеристикама јединствена. Арион заузима централни део комплексног мозаика који се састоји из мноштва сцена, фигура и мотива. Мотив делфина је један од елемената сцене који ову композицију чини јединственом. Будући да је у литератури његова појава маргинализована, она пружа могућност специфичних истраживања која поуздано указују на значење сцене. Стога ће том мотиву у раду бити посвећена пажња коју заслужује.
AB  - The paper deals with the representation of Arion on the monumental floor mosaic in one of the most representative rooms of the Roman Villa del Casale in Sicily, dating from the beginning of the 4th century (fig. 1, 2). It is special in many respects. It is the most monumental and magnificent representation of Arion in ancient art. Arion is depicted in the central part of а complex mosaic consisting of many scenes, figures and motifs. He is sitting on a dolphin and playing music on his instrument. The dolphin motif in this scene is unique and not examined in the literature, leaving much room for research. To our knowledge, it is a unique example of a dolphin ridden by Arion, shown hunting its prey, which is certainly not a coincidence or a descriptive detail of the artist, but a reflection of his knowledge and the clear intention of the patrons of the mosaic. On the contrary, this detail subtly explains the meaning of the entire mosaic illustrating the story of Arion and the reasons for his appearance. It suggests that the owners of the villa either belonged to the highest Roman aristocracy of their time, or perhaps were even related to the imperial family. By examining the history of the specific dolphin motif it is shown that this detail bears the symbolism of victory, thus, corresponding to the meaning of the Arion mosaic and other mosaics in Villa del Casale.
AB  - Dans  ce  travail  l’attention  est  concentrée  sur  la  représentation  d’Аrion conservée sur la mosaïque monumentale au sol d’une des grandes pièces de la villa romaine représentative du Casale en Sicile du début du IVe siècle, qui est unique par certaines de ses caractéristiques (ill. 1, 2). Аrion occupe la partie centrale de la mosaïque complexe composée d’une multitude de scènes, de figures et de motifs. Le motif du dauphin est un des éléments de la scène qui rend cette composition unique. Étant donné que l’apparition du dauphin est marginalisée dans la littérature de référence, cela offre des possibilités d’effectuer des recherches spécifiques, qui présentent de manière crédible la signification de la scène. C’est pourquoi c’est à ce motif que sera consacrée l’attention qu’il mérite dans ce travail.
PB  - Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - О иконографским специфичностима мозаика са представом Ариона у римској Вили дел Казале (Пјаца Армерина). Прилог проучавању представâ Ариона у античкој уметности
T1  - On the Specificities of the Arion Mosaic in the Villa del Casale  (Piazza Armerina). Contribution to the Study of Arion Representations in Ancient Art
T1  - Sur les spécificités iconographiques de la mosaïque avec la représentation d’Аrion dans la Villa du Casale romaine (Piazza Armerina). Contribution à l’étude des représentations d’Аrion dans l’art antique
EP  - 1296
IS  - 4
SP  - 1275
VL  - 18
DO  - 10.21301/eap.v18i4.11
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2023",
abstract = "У раду је пажња посвећена представи Ариона очуваној на монументалном подном мозаику у једној од значајних просторија у репрезентативној римској вили Дел Казале на Сицилији с почетка IV века, која је по одређеним карактеристикама јединствена. Арион заузима централни део комплексног мозаика који се састоји из мноштва сцена, фигура и мотива. Мотив делфина је један од елемената сцене који ову композицију чини јединственом. Будући да је у литератури његова појава маргинализована, она пружа могућност специфичних истраживања која поуздано указују на значење сцене. Стога ће том мотиву у раду бити посвећена пажња коју заслужује., The paper deals with the representation of Arion on the monumental floor mosaic in one of the most representative rooms of the Roman Villa del Casale in Sicily, dating from the beginning of the 4th century (fig. 1, 2). It is special in many respects. It is the most monumental and magnificent representation of Arion in ancient art. Arion is depicted in the central part of а complex mosaic consisting of many scenes, figures and motifs. He is sitting on a dolphin and playing music on his instrument. The dolphin motif in this scene is unique and not examined in the literature, leaving much room for research. To our knowledge, it is a unique example of a dolphin ridden by Arion, shown hunting its prey, which is certainly not a coincidence or a descriptive detail of the artist, but a reflection of his knowledge and the clear intention of the patrons of the mosaic. On the contrary, this detail subtly explains the meaning of the entire mosaic illustrating the story of Arion and the reasons for his appearance. It suggests that the owners of the villa either belonged to the highest Roman aristocracy of their time, or perhaps were even related to the imperial family. By examining the history of the specific dolphin motif it is shown that this detail bears the symbolism of victory, thus, corresponding to the meaning of the Arion mosaic and other mosaics in Villa del Casale., Dans  ce  travail  l’attention  est  concentrée  sur  la  représentation  d’Аrion conservée sur la mosaïque monumentale au sol d’une des grandes pièces de la villa romaine représentative du Casale en Sicile du début du IVe siècle, qui est unique par certaines de ses caractéristiques (ill. 1, 2). Аrion occupe la partie centrale de la mosaïque complexe composée d’une multitude de scènes, de figures et de motifs. Le motif du dauphin est un des éléments de la scène qui rend cette composition unique. Étant donné que l’apparition du dauphin est marginalisée dans la littérature de référence, cela offre des possibilités d’effectuer des recherches spécifiques, qui présentent de manière crédible la signification de la scène. C’est pourquoi c’est à ce motif que sera consacrée l’attention qu’il mérite dans ce travail.",
publisher = "Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "О иконографским специфичностима мозаика са представом Ариона у римској Вили дел Казале (Пјаца Армерина). Прилог проучавању представâ Ариона у античкој уметности, On the Specificities of the Arion Mosaic in the Villa del Casale  (Piazza Armerina). Contribution to the Study of Arion Representations in Ancient Art, Sur les spécificités iconographiques de la mosaïque avec la représentation d’Аrion dans la Villa du Casale romaine (Piazza Armerina). Contribution à l’étude des représentations d’Аrion dans l’art antique",
pages = "1296-1275",
number = "4",
volume = "18",
doi = "10.21301/eap.v18i4.11"
}

Гавриловић, А.. (2023). О иконографским специфичностима мозаика са представом Ариона у римској Вили дел Казале (Пјаца Армерина). Прилог проучавању представâ Ариона у античкој уметности. in Етноантрополошки проблеми
Београд : Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета., 18(4), 1275-1296.
https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.11

Гавриловић А. О иконографским специфичностима мозаика са представом Ариона у римској Вили дел Казале (Пјаца Армерина). Прилог проучавању представâ Ариона у античкој уметности. in Етноантрополошки проблеми. 2023;18(4):1275-1296.
doi:10.21301/eap.v18i4.11 .

Гавриловић, Анђела, "О иконографским специфичностима мозаика са представом Ариона у римској Вили дел Казале (Пјаца Армерина). Прилог проучавању представâ Ариона у античкој уметности" in Етноантрополошки проблеми, 18, no. 4 (2023):1275-1296,
https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.11 . .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5460
AB  - Други спрат жичке куле (сл. 1), осликан фрескама за живота Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српскоj средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио непрестаном молитвом.
AB  - The room on the second floor of the Žica Tower (Fig. 1), painted with frescoes during the lifetime of St. Sava of Serbia (1169/1175–1236), represents one of the most significant and oldest preserved program units of Serbian medieval monumental painting (done between 1223 and 1227). In the paper, the fantastic anthropomorphic heads painted in profile in the register of socle have been noticed for the first time and analyzed in depth. These motifs have been interpreted as the heads of demons represented in the eternal fire of Hell (Figs. 2–6). Apart from the fact that these wall paintings are of great value due to its age and its connection to St. Sava of Serbia, the impetus more for this research is the fact that the motifs in the dado zone have not attracted the attention of scholars. Apart from these motifs, the meaning of the image of Christ on the eastern wall and the verse inscribed on the Gospel shown in His hands (John 10.9) are also analyzed in the paper. It is concluded that this verse lays in strong connection with the fresco of the Crucifixion and thus with the painted program of the room itself. On the basis of the many similarities of the painted program between the room on the second floor in Žiča’s tower and of the southern chapel of the Radoslav’s nartex in the Studenica monastery it is also assumed that St. Sava of Serbia might used the southern chapel of the Radoslav’s nartex as the place of his private, unceasing prayer.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије
PB  - Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије
PB  - Ниш: Центар за црквене студије
T2  - Византијско-словенска чтенија. 6 : зборник радова са истоимене Међународне научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу
T1  - Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле
T1  - A contribution to the study of the painted themes and meaning of the wall paintings from the time of ST. Sava of Serbia - wall paintings of the room on the second of foor of the Žica tower
EP  - 522
SP  - 505
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5460
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2023",
abstract = "Други спрат жичке куле (сл. 1), осликан фрескама за живота Светог Саве Српског (1169/1175–1236), представља једну од изузетно значајних и најстаријих очуваних програмских целина српског средњовековног монументалног живописа (настале до 1223–1227). У раду је понуђено тумачење фантастичних мотива монохромно изведених антропоморфних глава приказаних у профилу, које се налазе у зони сокла на другом спрату жичке куле (сл. 2–6). Осим тога што живопис носи велику вредност због своје старине и везаности за Светог Саву Српског, подстрек више овом истраживању представља чињеница да је проблематика представа у соклу у српскоj средњовековној, и шире, правовославној, односно византијској уметности веома слабо обрађена, што оставља могућности за даља истраживања. Проучавање наведених детаља је од значаја и због тога што они никада раније нису представљали предмет научних истраживања. Такође, у раду се анализира идејна веза између фрескe Распећа и стиха исписаног на Христовом кодексу, а разматрају се и аналогије у сликаном програму између простора на другом спрату жичке куле и јужног параклиса Радослављеве припрате, чиме се указује на могућност да је и студенички параклис, као и просторија на другом спрату жичке куле, служио као простор где се Свети Сава Српски бавио непрестаном молитвом., The room on the second floor of the Žica Tower (Fig. 1), painted with frescoes during the lifetime of St. Sava of Serbia (1169/1175–1236), represents one of the most significant and oldest preserved program units of Serbian medieval monumental painting (done between 1223 and 1227). In the paper, the fantastic anthropomorphic heads painted in profile in the register of socle have been noticed for the first time and analyzed in depth. These motifs have been interpreted as the heads of demons represented in the eternal fire of Hell (Figs. 2–6). Apart from the fact that these wall paintings are of great value due to its age and its connection to St. Sava of Serbia, the impetus more for this research is the fact that the motifs in the dado zone have not attracted the attention of scholars. Apart from these motifs, the meaning of the image of Christ on the eastern wall and the verse inscribed on the Gospel shown in His hands (John 10.9) are also analyzed in the paper. It is concluded that this verse lays in strong connection with the fresco of the Crucifixion and thus with the painted program of the room itself. On the basis of the many similarities of the painted program between the room on the second floor in Žiča’s tower and of the southern chapel of the Radoslav’s nartex in the Studenica monastery it is also assumed that St. Sava of Serbia might used the southern chapel of the Radoslav’s nartex as the place of his private, unceasing prayer.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије, Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, Ниш: Центар за црквене студије",
journal = "Византијско-словенска чтенија. 6 : зборник радова са истоимене Међународне научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу",
booktitle = "Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле, A contribution to the study of the painted themes and meaning of the wall paintings from the time of ST. Sava of Serbia - wall paintings of the room on the second of foor of the Žica tower",
pages = "522-505",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5460"
}

Гавриловић, А.. (2023). Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле. in Византијско-словенска чтенија. 6 : зборник радова са истоимене Међународне научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу
Ниш : Међународни центар за православне студије., 505-522.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5460

Гавриловић А. Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле. in Византијско-словенска чтенија. 6 : зборник радова са истоимене Међународне научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу. 2023;:505-522.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5460 .

Гавриловић, Анђела, "Прилог проучавању тематике и значења зидног сликарства из времена Светог Саве Српског : живопис просторије на другом спрату жичке куле" in Византијско-словенска чтенија. 6 : зборник радова са истоимене Међународне научне конференције, која је одржана 26. новембра 2022. године на Универзитету у Нишу (2023):505-522,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5460 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5278
AB  - У лунети на западној фасади цркве Преображења
Христовог у Великом Новгороду (сл. 1, 2) налази се представа попрсне
Богородице Одигитрије (XIV век; сл. 3, 4). Њу је извео непознати уметник,
по свој прилици недуго након осликавања наоса односно у време након
подизања припрате, у којој се некада налазила. Фреска је временом веома
оштећена. У раду се, поређењем са фреском Преображења и ликом
Богородице „Пантон хара“ над улазом у цркву Преображења у Зрзу
(1368/1369; сл. 5–7), разматрају разлози због којих је представа Богородице
Одигитрије насликана над улазом у новгородску цркву. Установљено је да
Богородичин лик, попут специфичне фреске Преображења у манастиру
Зрзе, указује на тајну Христовог Оваплоћења, па је на тај начин, као и
поменута фреска, усаглашена са посветом цркве на коју суптилно указује.
У раду се разматрају и сличности новгородске фреске и фреске Богородице
Одигитрије приказане на северној фасади цркве Светог николе у Зрзу,
метоха Преображењске цркве у истом месту (сл. 8)
AB  - A niche of the west façade of the Transfiguration Church in Veliky Nodgorod (fig.
1, 2) preserves the mural of the Mother of God Hodegetria with Christ child, executed by
the unknown artist, most probably after the nartex has been raised, between the years 1378
and 1390 (fig. 3, 4). The fresco has been badly damaged over time. The paper deals with the
iconogaphy of the Hodegetria fresco and the reasons for its depiction on the west façade of
the church above the entrance. In the paper, many similarities between the Transfiguration
church in Veliky Novgodord and Transfiguration church of the Zrze monastery (fig. 7) have
been noticed, most notable among them being their dedication to the Transfiguration feast,
the time of the execution of frescoes (second half of the 14th century), and the presence of
the frescoes in the niches above the church entrances.
The Hodegetria fresco from the Transfiguration church in Veliky Novgorod is, thus,
compared to the Transfiguration fresco in the niche of the west façade of the Transfiguration
church in Zrze Monastery (1368/1369; fig. 5,6). The Transfiguration fresco over the entrance
to the katholikon of the Zrze Monastery is original and unique in many ways. It consists of
two parts that are connected into one symbolic whole through iconography: the scene itself
(fig. 5) and the figures of the Mother of God with Christ child (fig. 6) surrounded by eight
figures of prophets in the archivolte. In Serbian medieval art, the iconographic solution of the
Transfiguration fresco at Zrze is unique as no other monument features the Transfiguration
scene in such a way. The iconogaphy is the result of nuanced theological thoughts and the
aspirations of the patrons of frescoes, the twо nobleman Pribil (later painter and metropolitan Jovan, second half of the 14th century) and Prijezda (later painter hieromonk Makarije,
14th century –after 1421/1422). The said Transfiguration fresco from the Zrze monastery is
unque image linking the Transfiguration feast and the image of the Mother of God. Hence,
the representations of the Mother of God in the archivolte above the Transfiguration fresco
from Zrze and the Mother of God Hodegetria from Veliky Nogorod are analyzed in paper.
It is concluded that the iconographic characteristics of the Mother of God from Zrze correspond to the type of the Mother of God Hodegetria and that certain iconographic features
of the Hodegetria fresco from Novgorod correspond to the well-known Hodegetria icon of
Constantinople. It is shown that historical and theological records relating to the prominent
Constantinopolitan icon match with the symbolism of the Transfiguration fresco-icon from
Zrze monastery, emphаsizing the fact that God born of Virgin Mary “took on flesh for our
own sake”, that is the idea of Christ’s Incarnation. The paper concludes that both the figure
of the Mother of God Hodegetria in Veliky Novgorod and the fresco of the Transfiguration in
the Zrze monastery refer to the mystery of the Christ’s Incarnation. This mystery is strongly
linked to the mystery of Transfiguration, as explained in the service of the Transfiguration
feast. Apart from the significant analogy from the Zrze monastery, one another parallel is
noticed – the fresco of the Mother of God Hodegetria from the Saint Nicholas church in
Zrze monastery (fig. 8), and its main characteristics and similatiries with the fresco form
Novgorod have been analysed in the paper.
PB  - Град Ниш
PB  - Универзитет у Нишу
PB  - Православна епархија нишка
PB  - Нишки културни центар
T2  - Ниш и Византија 21
T1  - О разлозима појаве фреске Богородице Одигитрије на западној фасади цркве Преображења у Новгороду (XIV век) - прилог проучавању
EP  - 263
SP  - 243
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5278
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2023",
abstract = "У лунети на западној фасади цркве Преображења
Христовог у Великом Новгороду (сл. 1, 2) налази се представа попрсне
Богородице Одигитрије (XIV век; сл. 3, 4). Њу је извео непознати уметник,
по свој прилици недуго након осликавања наоса односно у време након
подизања припрате, у којој се некада налазила. Фреска је временом веома
оштећена. У раду се, поређењем са фреском Преображења и ликом
Богородице „Пантон хара“ над улазом у цркву Преображења у Зрзу
(1368/1369; сл. 5–7), разматрају разлози због којих је представа Богородице
Одигитрије насликана над улазом у новгородску цркву. Установљено је да
Богородичин лик, попут специфичне фреске Преображења у манастиру
Зрзе, указује на тајну Христовог Оваплоћења, па је на тај начин, као и
поменута фреска, усаглашена са посветом цркве на коју суптилно указује.
У раду се разматрају и сличности новгородске фреске и фреске Богородице
Одигитрије приказане на северној фасади цркве Светог николе у Зрзу,
метоха Преображењске цркве у истом месту (сл. 8), A niche of the west façade of the Transfiguration Church in Veliky Nodgorod (fig.
1, 2) preserves the mural of the Mother of God Hodegetria with Christ child, executed by
the unknown artist, most probably after the nartex has been raised, between the years 1378
and 1390 (fig. 3, 4). The fresco has been badly damaged over time. The paper deals with the
iconogaphy of the Hodegetria fresco and the reasons for its depiction on the west façade of
the church above the entrance. In the paper, many similarities between the Transfiguration
church in Veliky Novgodord and Transfiguration church of the Zrze monastery (fig. 7) have
been noticed, most notable among them being their dedication to the Transfiguration feast,
the time of the execution of frescoes (second half of the 14th century), and the presence of
the frescoes in the niches above the church entrances.
The Hodegetria fresco from the Transfiguration church in Veliky Novgorod is, thus,
compared to the Transfiguration fresco in the niche of the west façade of the Transfiguration
church in Zrze Monastery (1368/1369; fig. 5,6). The Transfiguration fresco over the entrance
to the katholikon of the Zrze Monastery is original and unique in many ways. It consists of
two parts that are connected into one symbolic whole through iconography: the scene itself
(fig. 5) and the figures of the Mother of God with Christ child (fig. 6) surrounded by eight
figures of prophets in the archivolte. In Serbian medieval art, the iconographic solution of the
Transfiguration fresco at Zrze is unique as no other monument features the Transfiguration
scene in such a way. The iconogaphy is the result of nuanced theological thoughts and the
aspirations of the patrons of frescoes, the twо nobleman Pribil (later painter and metropolitan Jovan, second half of the 14th century) and Prijezda (later painter hieromonk Makarije,
14th century –after 1421/1422). The said Transfiguration fresco from the Zrze monastery is
unque image linking the Transfiguration feast and the image of the Mother of God. Hence,
the representations of the Mother of God in the archivolte above the Transfiguration fresco
from Zrze and the Mother of God Hodegetria from Veliky Nogorod are analyzed in paper.
It is concluded that the iconographic characteristics of the Mother of God from Zrze correspond to the type of the Mother of God Hodegetria and that certain iconographic features
of the Hodegetria fresco from Novgorod correspond to the well-known Hodegetria icon of
Constantinople. It is shown that historical and theological records relating to the prominent
Constantinopolitan icon match with the symbolism of the Transfiguration fresco-icon from
Zrze monastery, emphаsizing the fact that God born of Virgin Mary “took on flesh for our
own sake”, that is the idea of Christ’s Incarnation. The paper concludes that both the figure
of the Mother of God Hodegetria in Veliky Novgorod and the fresco of the Transfiguration in
the Zrze monastery refer to the mystery of the Christ’s Incarnation. This mystery is strongly
linked to the mystery of Transfiguration, as explained in the service of the Transfiguration
feast. Apart from the significant analogy from the Zrze monastery, one another parallel is
noticed – the fresco of the Mother of God Hodegetria from the Saint Nicholas church in
Zrze monastery (fig. 8), and its main characteristics and similatiries with the fresco form
Novgorod have been analysed in the paper.",
publisher = "Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија 21",
booktitle = "О разлозима појаве фреске Богородице Одигитрије на западној фасади цркве Преображења у Новгороду (XIV век) - прилог проучавању",
pages = "263-243",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5278"
}

Гавриловић, А.. (2023). О разлозима појаве фреске Богородице Одигитрије на западној фасади цркве Преображења у Новгороду (XIV век) - прилог проучавању. in Ниш и Византија 21
Град Ниш., 243-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5278

Гавриловић А. О разлозима појаве фреске Богородице Одигитрије на западној фасади цркве Преображења у Новгороду (XIV век) - прилог проучавању. in Ниш и Византија 21. 2023;:243-263.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5278 .

Гавриловић, Анђела, "О разлозима појаве фреске Богородице Одигитрије на западној фасади цркве Преображења у Новгороду (XIV век) - прилог проучавању" in Ниш и Византија 21 (2023):243-263,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5278 .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5932
AB  - Предмет овог рада је фреска Пророк Давид удара у гусле Саулу из Капеле III у коптском манастирском комплексу у Бавиту у Горњем Египту (VI–VII век), данас позната само на основу акварела насталог почетком XX века (сл. 1). У питању је једна од ретких представа ове садржине у уметности насталој под византијским културним утицајем. У складу са функцијом поменуте капеле, са доминантним идејама истакнутим у њеном сликаном програму (сл. 2–4) и у ретким очуваним византијским циклусима Давидовог живота, као и у складу са тумачењима овог старозаветног догађаја од стране црквених писаца, фреска је интерпретирана у контексту победе врлине над пороком, а Давидов циклус је у том смислу схваћен као узор монасима у борби за задобијање врлина и рајских насеља. Констатовано је да и присуство специфичних архаичних иконографских детаља у бавитској сцени дозвољава и поткрепљује овакво тумачење.
AB  - This paper deals with the fresco depicting Prophet David Playing the Harp before Saul from
Chapel III in the Coptic monastery complex at Bawit in Upper Egypt (6th–7th century). Today, it is
known only from a watercolour painted at the beginning of the 20th century (Fig. 1). It is one of the
rare representations of this subject in art created under Byzantine cultural influence. Taking into
consideration the function of this chapel, the central idea of its painted program (Figs. 2 and 3),
the David cycles in Byzantine art, as well the Old-Testament interpretations of the Church Fathers,
the fresco has been explained in the context of the victory of virtue over vice, and the cycle of David is understood in this sense as a model for the monks in their struggle to acquire virtues and attain the Kingdom of Heaven. The presence of specific archaic iconographic details in the Bawit scene supports this interpretation.
PB  - Матица српска (Нови Сад)
T2  - Зборник Матице српске за ликовне уметности 51
T1  - Симболика и контекст сцене Давид удара у гусле Саулу у Капели III у Бавиту – прилог проучавању значења циклуса Давидовог живота у источнохришћанској уметности
T1  - Symbolism and context of the scene David playing the harp before Saul in Chapel III at Bawit – a contribution to the study of the meaning of the David cycle in Eastern Christian art
EP  - 75
IS  - 51
SP  - 63
DO  - 10.18485/ms_zmslu.2023.51.4
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2023",
abstract = "Предмет овог рада је фреска Пророк Давид удара у гусле Саулу из Капеле III у коптском манастирском комплексу у Бавиту у Горњем Египту (VI–VII век), данас позната само на основу акварела насталог почетком XX века (сл. 1). У питању је једна од ретких представа ове садржине у уметности насталој под византијским културним утицајем. У складу са функцијом поменуте капеле, са доминантним идејама истакнутим у њеном сликаном програму (сл. 2–4) и у ретким очуваним византијским циклусима Давидовог живота, као и у складу са тумачењима овог старозаветног догађаја од стране црквених писаца, фреска је интерпретирана у контексту победе врлине над пороком, а Давидов циклус је у том смислу схваћен као узор монасима у борби за задобијање врлина и рајских насеља. Констатовано је да и присуство специфичних архаичних иконографских детаља у бавитској сцени дозвољава и поткрепљује овакво тумачење., This paper deals with the fresco depicting Prophet David Playing the Harp before Saul from
Chapel III in the Coptic monastery complex at Bawit in Upper Egypt (6th–7th century). Today, it is
known only from a watercolour painted at the beginning of the 20th century (Fig. 1). It is one of the
rare representations of this subject in art created under Byzantine cultural influence. Taking into
consideration the function of this chapel, the central idea of its painted program (Figs. 2 and 3),
the David cycles in Byzantine art, as well the Old-Testament interpretations of the Church Fathers,
the fresco has been explained in the context of the victory of virtue over vice, and the cycle of David is understood in this sense as a model for the monks in their struggle to acquire virtues and attain the Kingdom of Heaven. The presence of specific archaic iconographic details in the Bawit scene supports this interpretation.",
publisher = "Матица српска (Нови Сад)",
journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности 51",
title = "Симболика и контекст сцене Давид удара у гусле Саулу у Капели III у Бавиту – прилог проучавању значења циклуса Давидовог живота у источнохришћанској уметности, Symbolism and context of the scene David playing the harp before Saul in Chapel III at Bawit – a contribution to the study of the meaning of the David cycle in Eastern Christian art",
pages = "75-63",
number = "51",
doi = "10.18485/ms_zmslu.2023.51.4"
}

Гавриловић, А.. (2023). Симболика и контекст сцене Давид удара у гусле Саулу у Капели III у Бавиту – прилог проучавању значења циклуса Давидовог живота у источнохришћанској уметности. in Зборник Матице српске за ликовне уметности 51
Матица српска (Нови Сад).(51), 63-75.
https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2023.51.4

Гавриловић А. Симболика и контекст сцене Давид удара у гусле Саулу у Капели III у Бавиту – прилог проучавању значења циклуса Давидовог живота у источнохришћанској уметности. in Зборник Матице српске за ликовне уметности 51. 2023;(51):63-75.
doi:10.18485/ms_zmslu.2023.51.4 .

Гавриловић, Анђела, "Симболика и контекст сцене Давид удара у гусле Саулу у Капели III у Бавиту – прилог проучавању значења циклуса Давидовог живота у источнохришћанској уметности" in Зборник Матице српске за ликовне уметности 51, no. 51 (2023):63-75,
https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2023.51.4 . .

TY  - JOUR
AU  - Gavrilović, Anđela
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5229
AB  - In describing the life and deeds of Serbian Holy King
Stefan of Dečani (1322–1331), the author of the second biography of the Serbian king and abbot of the Dečani Monastery,
Grigorije Camblak (c.1364–1419/1420) gives an account of the
construction of the Holy King’s endowment dedicated to Christ
Pantokrator (Figs. 1–2). He describes in detail the way in which
the marble blocks of the church were carved with great skill,
prepared and perfectly inserted into the overall structure of
the building. He states, “...and the stones are wonderfully and
most artfully joined together, so that it seems as if the face
of the whole church is one stone wonderfully joined together
with skill, so that it seems as if one piece of stone, appearing
in an unspeakable beauty…since it is a perfectly carved stone
and testifies to the dignity of those who created it” (Цамблак,
1936, p. 23; Трифуновић, 1985, p. 183). The paper notes that
the quoted description of the church construction emphatically
represents learned ancient literary topos used to describe the
most representative architectural monuments, especially those
made of marble and deals with the origin and tradition of this
specific way of describing the building construction.
AB  - Описујући живот и дела Светог краља Стефана Дечанског (1322–1331), аутор другог
житија Светог краља, Григорије Цамблак (око 1364–1419/1420), посебне редове
посвећује начину градње храма Христа Пантократора у Дечанима (1327–1335),
прецизније, начину на који су камени мермерни блокови цркве спајани у корпус
грађевине (сл. 1, 2). Том приликом, Цамблак наводи: „А камење једнога са другим
сачлањено је дивно и најуметничкије, тако да изгледа да је лице целога онога храма
један камен, пречудно састављен вештином да изгледа да је срастао у један, који
се јавља у неисказаној некој лепоти, тако да се велика благодет сија онима који
гледају, и увек лепота камена и величина даје храму највећу красоту, пошто је
савршено извајан камен, на достојнолепност онима који су га учинили“ (Цамблак,1936, стр. 23). У раду се говори о пореклу и традицији оваквог специфичног
начина описивања изградње дечанског храма. У њему се износе аналогије оваквом
решењу у књижевности и уметности, и, у складу са тиме, указује се на значај
ових истраживања.
Примећено је да је у питању древни антички књижевно-уметнички топос, који
се јавља при описивању грађевина и уметничких дела, посебно оних изведених у
мермеру, или саме мермерне оплате (сл. 3, 4). Оваквим описом се истиче чињеница
да су мермерни блокови здања сачлањени један са другим тако да се оку посматрача
чини да они органски чине једну целину, која није састављена из делова, иако
заправо јесте. Извођење „у једном камену“ (ex uno lapide) заправо је идеал, слика
савршеног уметничког дела, пре него физичка, опипљива, фактографска реалност.
Реч је о античком маниру похвале уметничког дела, које не представља само
изузетно достигнуће већ и изузетно достигнуће изведено у мермеру.
Када је реч о дечанској цркви, у овом раду је закључено да Цамблаков
опис представља специфичан и учен византијски топос, наслеђен из античке
књижевности и уметности који сеже до Херодотовог времена и да овакав опис
Григорија Цамблака још једном афирмише као врсног познаваоца античке
културе. Осим тога, овај опис веома је значајан, будући да сведочи о највишим
византијским престоничким узорима које је ктитор Стефан Дечански имао
пред собом док је градио своју задужбину. Најзад, овај опис једнако сведочи о
месту дечанског католикона у оновременим и познијим токовима архитектуре
„византијског света“.
PB  - University of Priština - Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - Grigorije Camblak’s Description of the Construction of The Dečani Church: its Features and Models
T1  - Цамблаков опис градње дечанског храма: његове особености и узори
EP  - 241
IS  - 3
SP  - 227
VL  - 53
DO  - 10.5937/zrffp53-44977
ER  - 

@article{
author = "Gavrilović, Anđela",
year = "2023",
abstract = "In describing the life and deeds of Serbian Holy King
Stefan of Dečani (1322–1331), the author of the second biography of the Serbian king and abbot of the Dečani Monastery,
Grigorije Camblak (c.1364–1419/1420) gives an account of the
construction of the Holy King’s endowment dedicated to Christ
Pantokrator (Figs. 1–2). He describes in detail the way in which
the marble blocks of the church were carved with great skill,
prepared and perfectly inserted into the overall structure of
the building. He states, “...and the stones are wonderfully and
most artfully joined together, so that it seems as if the face
of the whole church is one stone wonderfully joined together
with skill, so that it seems as if one piece of stone, appearing
in an unspeakable beauty…since it is a perfectly carved stone
and testifies to the dignity of those who created it” (Цамблак,
1936, p. 23; Трифуновић, 1985, p. 183). The paper notes that
the quoted description of the church construction emphatically
represents learned ancient literary topos used to describe the
most representative architectural monuments, especially those
made of marble and deals with the origin and tradition of this
specific way of describing the building construction., Описујући живот и дела Светог краља Стефана Дечанског (1322–1331), аутор другог
житија Светог краља, Григорије Цамблак (око 1364–1419/1420), посебне редове
посвећује начину градње храма Христа Пантократора у Дечанима (1327–1335),
прецизније, начину на који су камени мермерни блокови цркве спајани у корпус
грађевине (сл. 1, 2). Том приликом, Цамблак наводи: „А камење једнога са другим
сачлањено је дивно и најуметничкије, тако да изгледа да је лице целога онога храма
један камен, пречудно састављен вештином да изгледа да је срастао у један, који
се јавља у неисказаној некој лепоти, тако да се велика благодет сија онима који
гледају, и увек лепота камена и величина даје храму највећу красоту, пошто је
савршено извајан камен, на достојнолепност онима који су га учинили“ (Цамблак,1936, стр. 23). У раду се говори о пореклу и традицији оваквог специфичног
начина описивања изградње дечанског храма. У њему се износе аналогије оваквом
решењу у књижевности и уметности, и, у складу са тиме, указује се на значај
ових истраживања.
Примећено је да је у питању древни антички књижевно-уметнички топос, који
се јавља при описивању грађевина и уметничких дела, посебно оних изведених у
мермеру, или саме мермерне оплате (сл. 3, 4). Оваквим описом се истиче чињеница
да су мермерни блокови здања сачлањени један са другим тако да се оку посматрача
чини да они органски чине једну целину, која није састављена из делова, иако
заправо јесте. Извођење „у једном камену“ (ex uno lapide) заправо је идеал, слика
савршеног уметничког дела, пре него физичка, опипљива, фактографска реалност.
Реч је о античком маниру похвале уметничког дела, које не представља само
изузетно достигнуће већ и изузетно достигнуће изведено у мермеру.
Када је реч о дечанској цркви, у овом раду је закључено да Цамблаков
опис представља специфичан и учен византијски топос, наслеђен из античке
књижевности и уметности који сеже до Херодотовог времена и да овакав опис
Григорија Цамблака још једном афирмише као врсног познаваоца античке
културе. Осим тога, овај опис веома је значајан, будући да сведочи о највишим
византијским престоничким узорима које је ктитор Стефан Дечански имао
пред собом док је градио своју задужбину. Најзад, овај опис једнако сведочи о
месту дечанског католикона у оновременим и познијим токовима архитектуре
„византијског света“.",
publisher = "University of Priština - Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "Grigorije Camblak’s Description of the Construction of The Dečani Church: its Features and Models, Цамблаков опис градње дечанског храма: његове особености и узори",
pages = "241-227",
number = "3",
volume = "53",
doi = "10.5937/zrffp53-44977"
}

Gavrilović, A.. (2023). Grigorije Camblak’s Description of the Construction of The Dečani Church: its Features and Models. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
University of Priština - Faculty of Philosophy, Kosovska Mitrovica., 53(3), 227-241.
https://doi.org/10.5937/zrffp53-44977

Gavrilović A. Grigorije Camblak’s Description of the Construction of The Dečani Church: its Features and Models. in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2023;53(3):227-241.
doi:10.5937/zrffp53-44977 .

Gavrilović, Anđela, "Grigorije Camblak’s Description of the Construction of The Dečani Church: its Features and Models" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 53, no. 3 (2023):227-241,
https://doi.org/10.5937/zrffp53-44977 . .

TY  - CONF
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5368
AB  - У раду се представљају култ и иконографија Светог
Полиеукта Мелитинског у српској средњовековној држави у време
државне независности (1168–1459), али се разматрају и познији примери
његових представа, које се византијском традицијом у приказивању овог
светог ослањају на ранија раздобља. Реч је о младом ратнику пореклом из
јерменског града Мелитине, који је, неодступно исповедајући хришћанство
погубљен мачем 259. године. Истраживање култа овог светитеља уопште
скопчано је са бројним потешкоћама, које потичу од самих извора и
доступне грађе, о чему са опрезом сведоче ранији истраживачи. Како култу
Светог Полиеукта у средњовековној Србији није до сада посвећена засебна
студија, овај рад има за циљ да анализом хагиографских и иконографских
извора, као и различитих средњовековних књижевних састава поближе
расветли култ Светог Полиеукта у српској средњовековној средини –
појаву лика овог светитеља у монументалном живопису, као и разлоге
и особености његовог штовања. Поменута анализа предузета је у циљу
разматрања и бољег разумевања једног одељка Хиландарског типика (гл.
39) у којем Свети Сава уз Христа и Богородицу помиње овог светитеља,
молећи му се на специфичан начин да заштити Хиландар и његово
братство од зла
AB  - The following paper investigates the cult and iconography of Saint Polyeuktos in medieval Serbia (1168–1459) on the basis of hagiographical and iconographical sources. Saint
Polyeuktos was a soldier under the emperor Decius (249–251). Though pagan at first, he later
suffered for Christ under the emperor Valerian (253–259), being the first Christian martyr of
the ancient Armenian city of Melitene and the third christian martyr in general. During the
persecution against Christians, he went to the city square, tore up the edict of Decius which required everyone to worship idols. A few moments later he met a procession carrying idols
through the streets of the city and dashed the idols to the ground. Therefore he was executed
with a sword in the year 259 and baptized in his own blood.
As the cult of Saint Polyeuktos in medieval Serbia has not been the subject of an
individual study so far, this paper aims to analyze hagiographic and iconographic sources
(fig. 1–7), and other medieval sources in order to shed more light on the cult of this martyr in
Serbian medieval milieu, and on the reasons and specificities of his worshp. The mentioned
analysis is undertaken in order to examine more closely one specific passage of the Chilandar
typikon (Ch. 39) in which Saint Sava of Serbia mentions Saint Polyeuktos along with Christ
and the Mother of God, praying for help in the battle against evil. It is concluded that the data
from hagiographic sources and the life of Saint Polyeuktos can explain the reasons behing
such an intention of Saint Sava of Serbia. This citation is at the same time the oldest mention of the name of Saint Polyeuktos of Melitene in Serbian sources. This paper also deals
with the cult of Saint Polyeuktos in Constantinople, due to the fact that it is most probably in
the Byzantine capital that Saint Sava became acquintained with the cult of Saint Polyeuktos
of Armenia. In this sense, the paper indicates possible ways of interprating the scene of
Baptism of emperor Constantine the Great, once present in the church of Saint Polyeuktos
in Constantinople, from the point of view of the character and the symbolic essence of the
cult of Saint Polyeuktos of Melitene. It emerged from this research that the crucial events in
the lives of Saint Polyeuktos and of Byzantine emperor Constantine the Great match. The
verses of the Saint Polyeuktos epigram (AP 1.10: 70–73) describing the scene of Constantine
the Great’s Baptism testify to this: “Thence, it is possible to see above the rim of the hall a
great marvel of sacred depiction, the wise Constantine, how escaping the idols he overcame
the God-fighting fury, and found the light of the Trinity by purifying his limbs in water”.
These verses are analyzed in the theological (hymnographical) context of the feast of Saint
Polyeuktos. They inform the reader that by receiving baptism Constantine the Great escaped
idols, which is the same message conveyed by the life of Saint Polyeuktos. Bowing his head
beneath the executioner’s sword, Polyeuktos of Melitene was baptized in his own blood.
These and similar motifs concerning the Baptism are variated in the church service dedicated
to Saint Polyeuktos (January 9). Apart from the motif of Baptism, symbolically linked to the
cult of Saint Polyeuktos not only by the deeds of his life, but by the position of the Polyeuktos
commemoration day in the church calendar, the second important motif in the life of Saint
Polyeuktos common to the life of first Byzantine christian emperor is the motif of idols. As
Constantine the Great, the armenian saint too escaped the idols – by dashing them and trampling them underfoot.
There are several iconographical types of this saint in the Serbian milieu. He was
portrayed as an old old man with white beard falling to his chest (fig. 1), as a gray-haired old
man (fig. 2), or as an old man with curled dark hair and light beard (fig. 3a). He could also
be portrayed as a middle-aged man with a gray hair, or as a very young man (fig. 4). He s
sometimes depicted as an individual full lenght figure (fig. 2, 3) or in a bust (fig. 1). He was
also portraiyed as an individual figure in the Menologion cycle (January 9), while he is in one
monument depicted at the the moment of the beheading by the sword (fig. 6).
PB  - Ниш: Универзитет у Нишу
PB  - Православна епархија нишка
PB  - Нишки културни центар
C3  - Ниш и Византија 20
T1  - Култ и иконографија Светог Полиеукта Мелитинског у Србији са посебним освртом на помен и молитвено обраћање Светог Саве овом мученику у Хиландарском типику (1199)
T1  - Cult and iconography of Saint Polyeuktos of Melitene in Medieval Serbia with special refrence to the mention of this Saint by Saint Sava of Serbia in Chilandar typikon
EP  - 403
SP  - 379
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5368
ER  - 

@conference{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2022",
abstract = "У раду се представљају култ и иконографија Светог
Полиеукта Мелитинског у српској средњовековној држави у време
државне независности (1168–1459), али се разматрају и познији примери
његових представа, које се византијском традицијом у приказивању овог
светог ослањају на ранија раздобља. Реч је о младом ратнику пореклом из
јерменског града Мелитине, који је, неодступно исповедајући хришћанство
погубљен мачем 259. године. Истраживање култа овог светитеља уопште
скопчано је са бројним потешкоћама, које потичу од самих извора и
доступне грађе, о чему са опрезом сведоче ранији истраживачи. Како култу
Светог Полиеукта у средњовековној Србији није до сада посвећена засебна
студија, овај рад има за циљ да анализом хагиографских и иконографских
извора, као и различитих средњовековних књижевних састава поближе
расветли култ Светог Полиеукта у српској средњовековној средини –
појаву лика овог светитеља у монументалном живопису, као и разлоге
и особености његовог штовања. Поменута анализа предузета је у циљу
разматрања и бољег разумевања једног одељка Хиландарског типика (гл.
39) у којем Свети Сава уз Христа и Богородицу помиње овог светитеља,
молећи му се на специфичан начин да заштити Хиландар и његово
братство од зла, The following paper investigates the cult and iconography of Saint Polyeuktos in medieval Serbia (1168–1459) on the basis of hagiographical and iconographical sources. Saint
Polyeuktos was a soldier under the emperor Decius (249–251). Though pagan at first, he later
suffered for Christ under the emperor Valerian (253–259), being the first Christian martyr of
the ancient Armenian city of Melitene and the third christian martyr in general. During the
persecution against Christians, he went to the city square, tore up the edict of Decius which required everyone to worship idols. A few moments later he met a procession carrying idols
through the streets of the city and dashed the idols to the ground. Therefore he was executed
with a sword in the year 259 and baptized in his own blood.
As the cult of Saint Polyeuktos in medieval Serbia has not been the subject of an
individual study so far, this paper aims to analyze hagiographic and iconographic sources
(fig. 1–7), and other medieval sources in order to shed more light on the cult of this martyr in
Serbian medieval milieu, and on the reasons and specificities of his worshp. The mentioned
analysis is undertaken in order to examine more closely one specific passage of the Chilandar
typikon (Ch. 39) in which Saint Sava of Serbia mentions Saint Polyeuktos along with Christ
and the Mother of God, praying for help in the battle against evil. It is concluded that the data
from hagiographic sources and the life of Saint Polyeuktos can explain the reasons behing
such an intention of Saint Sava of Serbia. This citation is at the same time the oldest mention of the name of Saint Polyeuktos of Melitene in Serbian sources. This paper also deals
with the cult of Saint Polyeuktos in Constantinople, due to the fact that it is most probably in
the Byzantine capital that Saint Sava became acquintained with the cult of Saint Polyeuktos
of Armenia. In this sense, the paper indicates possible ways of interprating the scene of
Baptism of emperor Constantine the Great, once present in the church of Saint Polyeuktos
in Constantinople, from the point of view of the character and the symbolic essence of the
cult of Saint Polyeuktos of Melitene. It emerged from this research that the crucial events in
the lives of Saint Polyeuktos and of Byzantine emperor Constantine the Great match. The
verses of the Saint Polyeuktos epigram (AP 1.10: 70–73) describing the scene of Constantine
the Great’s Baptism testify to this: “Thence, it is possible to see above the rim of the hall a
great marvel of sacred depiction, the wise Constantine, how escaping the idols he overcame
the God-fighting fury, and found the light of the Trinity by purifying his limbs in water”.
These verses are analyzed in the theological (hymnographical) context of the feast of Saint
Polyeuktos. They inform the reader that by receiving baptism Constantine the Great escaped
idols, which is the same message conveyed by the life of Saint Polyeuktos. Bowing his head
beneath the executioner’s sword, Polyeuktos of Melitene was baptized in his own blood.
These and similar motifs concerning the Baptism are variated in the church service dedicated
to Saint Polyeuktos (January 9). Apart from the motif of Baptism, symbolically linked to the
cult of Saint Polyeuktos not only by the deeds of his life, but by the position of the Polyeuktos
commemoration day in the church calendar, the second important motif in the life of Saint
Polyeuktos common to the life of first Byzantine christian emperor is the motif of idols. As
Constantine the Great, the armenian saint too escaped the idols – by dashing them and trampling them underfoot.
There are several iconographical types of this saint in the Serbian milieu. He was
portrayed as an old old man with white beard falling to his chest (fig. 1), as a gray-haired old
man (fig. 2), or as an old man with curled dark hair and light beard (fig. 3a). He could also
be portrayed as a middle-aged man with a gray hair, or as a very young man (fig. 4). He s
sometimes depicted as an individual full lenght figure (fig. 2, 3) or in a bust (fig. 1). He was
also portraiyed as an individual figure in the Menologion cycle (January 9), while he is in one
monument depicted at the the moment of the beheading by the sword (fig. 6).",
publisher = "Ниш: Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија 20",
title = "Култ и иконографија Светог Полиеукта Мелитинског у Србији са посебним освртом на помен и молитвено обраћање Светог Саве овом мученику у Хиландарском типику (1199), Cult and iconography of Saint Polyeuktos of Melitene in Medieval Serbia with special refrence to the mention of this Saint by Saint Sava of Serbia in Chilandar typikon",
pages = "403-379",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5368"
}

Гавриловић, А.. (2022). Култ и иконографија Светог Полиеукта Мелитинског у Србији са посебним освртом на помен и молитвено обраћање Светог Саве овом мученику у Хиландарском типику (1199). in Ниш и Византија 20
Ниш: Универзитет у Нишу., 379-403.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5368

Гавриловић А. Култ и иконографија Светог Полиеукта Мелитинског у Србији са посебним освртом на помен и молитвено обраћање Светог Саве овом мученику у Хиландарском типику (1199). in Ниш и Византија 20. 2022;:379-403.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5368 .

Гавриловић, Анђела, "Култ и иконографија Светог Полиеукта Мелитинског у Србији са посебним освртом на помен и молитвено обраћање Светог Саве овом мученику у Хиландарском типику (1199)" in Ниш и Византија 20 (2022):379-403,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5368 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5364
AB  - Тема овог рада је фреска "Исцељења раслабљеног у бањи Витезди" (сл. 2, 3) у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (сл. 1). Насликана у време обнове манастира под краљем Милутином око 1315. године, она је, као и живопис храма у целини, пресликана крајем XV века (1488/1489). Фреска се данас налази у оквиру олтара, а у време обнове под краљем Милутином око 1315. године представљала је прву сцену јужног зида наоса до олтарске преграде (сл.2, 3). У раду је примећено да се фреска налази над улазом у просторију са гробом Светог Прохора Пчињског и да у складу са својим местом у сликаном програму храма носи снажну васкрсну односно фунерарну и есхатолошку симболику.
AB  - This paper deals with the fresco of the Healing of the Paralytic at the Pool 
of Bethesda (fig. 2) in the church of Saint Prochorus of Pčinja (fig. 1) – its iconography and meaning, especially in regard to its position next to the relics of Venerable 
Prohorus of Pčinja (fig. 3). In this sense, the fresco is seen as the intergral element of 
the holy cult of Saint Prochorus of Pčinja, whose focus are the relics of the Venerable 
Saint. The fresco was depicted at the time of the monastery’s renoval under the Serbian 
king Milutin, around 1315, and later, it was repainted at the end of the 15th century 
(1488/1489). Today the fresco is located on the south wall of the altar area, unlike the 
time of king Milutin, when it was located on the south wall of the naos of the church 
next to the iconostasis. In this paper it is noted that the fresco featuring the Healing 
of the Paralytic is positioned immediately above the entrance to the area containing 
the relics of Saint Prochorus of Pčinja and that they were once, with most probability, 
placed in the arched niche of “arcosolium” below this scene. In regard to this observation, it is concluded that the fresco, thus, bears strong funerary and eschatological 
symbolism. Analogies from the early Christian art, and Late Medieval Art, especially 
the Salerno Ivories and the fresco from the Hilandar Monastery, offered in the paper, 
show that this scene in fact represents an allusion to Salvation and more precisely to 
Resurrection (fig. 4, 5). Such an explanation of the meaning of the scene is also given 
by Christian authors.
PB  - Врање : Православна Епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски"
PB  - Катедра и Семинар за Византологију Универзитет у Београду
- Филозофски факултет
PB  - Центар за византијско-словенске студије Универзитет у Нишу
T2  - Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Тематски зборник
T1  - Иконографско решење и симболичка контекстуализација фреске Исцељења раслабљеног у бањи Витезди у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (1488/1489)
T1  - The iconographic solution and the symbolic contextualisation of the fresco of the Healing  of the paralytic at the pool of Bethesda in the  catholicon of the Saint Prochorus of Pčinja  monestery (1488/1489)
EP  - 196
SP  - 177
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5364
ER  - 

@inbook{
editor = "Влада Станковић, Драгољуб Марјановић",
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2022",
abstract = "Тема овог рада је фреска "Исцељења раслабљеног у бањи Витезди" (сл. 2, 3) у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (сл. 1). Насликана у време обнове манастира под краљем Милутином око 1315. године, она је, као и живопис храма у целини, пресликана крајем XV века (1488/1489). Фреска се данас налази у оквиру олтара, а у време обнове под краљем Милутином око 1315. године представљала је прву сцену јужног зида наоса до олтарске преграде (сл.2, 3). У раду је примећено да се фреска налази над улазом у просторију са гробом Светог Прохора Пчињског и да у складу са својим местом у сликаном програму храма носи снажну васкрсну односно фунерарну и есхатолошку симболику., This paper deals with the fresco of the Healing of the Paralytic at the Pool 
of Bethesda (fig. 2) in the church of Saint Prochorus of Pčinja (fig. 1) – its iconography and meaning, especially in regard to its position next to the relics of Venerable 
Prohorus of Pčinja (fig. 3). In this sense, the fresco is seen as the intergral element of 
the holy cult of Saint Prochorus of Pčinja, whose focus are the relics of the Venerable 
Saint. The fresco was depicted at the time of the monastery’s renoval under the Serbian 
king Milutin, around 1315, and later, it was repainted at the end of the 15th century 
(1488/1489). Today the fresco is located on the south wall of the altar area, unlike the 
time of king Milutin, when it was located on the south wall of the naos of the church 
next to the iconostasis. In this paper it is noted that the fresco featuring the Healing 
of the Paralytic is positioned immediately above the entrance to the area containing 
the relics of Saint Prochorus of Pčinja and that they were once, with most probability, 
placed in the arched niche of “arcosolium” below this scene. In regard to this observation, it is concluded that the fresco, thus, bears strong funerary and eschatological 
symbolism. Analogies from the early Christian art, and Late Medieval Art, especially 
the Salerno Ivories and the fresco from the Hilandar Monastery, offered in the paper, 
show that this scene in fact represents an allusion to Salvation and more precisely to 
Resurrection (fig. 4, 5). Such an explanation of the meaning of the scene is also given 
by Christian authors.",
publisher = "Врање : Православна Епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски", Катедра и Семинар за Византологију Универзитет у Београду
- Филозофски факултет, Центар за византијско-словенске студије Универзитет у Нишу",
journal = "Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Тематски зборник",
booktitle = "Иконографско решење и симболичка контекстуализација фреске Исцељења раслабљеног у бањи Витезди у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (1488/1489), The iconographic solution and the symbolic contextualisation of the fresco of the Healing  of the paralytic at the pool of Bethesda in the  catholicon of the Saint Prochorus of Pčinja  monestery (1488/1489)",
pages = "196-177",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5364"
}

Влада Станковић, Драгољуб Марјановић,& Гавриловић, А.. (2022). Иконографско решење и симболичка контекстуализација фреске Исцељења раслабљеног у бањи Витезди у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (1488/1489). in Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Тематски зборник
Врање : Православна Епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски"., 177-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5364

Влада Станковић, Драгољуб Марјановић, Гавриловић А. Иконографско решење и симболичка контекстуализација фреске Исцељења раслабљеног у бањи Витезди у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (1488/1489). in Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Тематски зборник. 2022;:177-196.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5364 .

Влада Станковић, Драгољуб Марјановић, Гавриловић, Анђела, "Иконографско решење и симболичка контекстуализација фреске Исцељења раслабљеног у бањи Витезди у католикону манастира Светог Прохора Пчињског (1488/1489)" in Седам векова од упокојења Светог краља Милутина. Тематски зборник (2022):177-196,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5364 .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5228
AB  - У раду се разматра сакрално значење кордофоних музичких инструмената
у композицији Ругања Христу у српској средњовековној уметности
(1166/1168–1459) очуваним у свега двема споменичким целинама – у
цркви Христа Пантократора у Дечанима (1338–1339) и у цркви Светих
Архангелâ Гаврила и Михаила у Леснову (1346/47). У питању су једна
китара (византијска лира) и један псалтерион. Одабрани примери упоредне
основне грађе уз саме примарне литерарне изворе сведоче о томе да ови
инструменти симболично указују на Христова страдања.
AB  - This article examines the sacral meaning of the chordophone musical instruments in the scenes of the Mocking of Christ in Serbian medieval art (1166–
1459), preserved only in two monumental ensembles – in the church of Christ
Pantokrator in Dečani Monastery (1338–1339) and in the church of the Holy
Archangels Gabriel and Michael in Lesnovo (1346–1347). The instruments in
question are one cithara (Byzantine lyre) and one psaltery. Selected examples of
the comparative material, as well as the written sources, prove that these musical
instruments symbolically point to Christ’s suffering.
PB  - Музиколошки институт, Српска академија наука и уметности
T2  - Музикологија
T1  - О значењу кордофоних музичких инструмената у сценама Ругања Христу у српској средњовековној уметности
T1  - On the Meaning of the Chordophone Musical Instruments in the Scenes of the Mocking of Christ in Serbian Medieval Art
EP  - 208
IS  - 2
SP  - 193
VL  - 33
DO  - 10.2298/MUZ2233193G
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2022",
abstract = "У раду се разматра сакрално значење кордофоних музичких инструмената
у композицији Ругања Христу у српској средњовековној уметности
(1166/1168–1459) очуваним у свега двема споменичким целинама – у
цркви Христа Пантократора у Дечанима (1338–1339) и у цркви Светих
Архангелâ Гаврила и Михаила у Леснову (1346/47). У питању су једна
китара (византијска лира) и један псалтерион. Одабрани примери упоредне
основне грађе уз саме примарне литерарне изворе сведоче о томе да ови
инструменти симболично указују на Христова страдања., This article examines the sacral meaning of the chordophone musical instruments in the scenes of the Mocking of Christ in Serbian medieval art (1166–
1459), preserved only in two monumental ensembles – in the church of Christ
Pantokrator in Dečani Monastery (1338–1339) and in the church of the Holy
Archangels Gabriel and Michael in Lesnovo (1346–1347). The instruments in
question are one cithara (Byzantine lyre) and one psaltery. Selected examples of
the comparative material, as well as the written sources, prove that these musical
instruments symbolically point to Christ’s suffering.",
publisher = "Музиколошки институт, Српска академија наука и уметности",
journal = "Музикологија",
title = "О значењу кордофоних музичких инструмената у сценама Ругања Христу у српској средњовековној уметности, On the Meaning of the Chordophone Musical Instruments in the Scenes of the Mocking of Christ in Serbian Medieval Art",
pages = "208-193",
number = "2",
volume = "33",
doi = "10.2298/MUZ2233193G"
}

Гавриловић, А.. (2022). О значењу кордофоних музичких инструмената у сценама Ругања Христу у српској средњовековној уметности. in Музикологија
Музиколошки институт, Српска академија наука и уметности., 33(2), 193-208.
https://doi.org/10.2298/MUZ2233193G

Гавриловић А. О значењу кордофоних музичких инструмената у сценама Ругања Христу у српској средњовековној уметности. in Музикологија. 2022;33(2):193-208.
doi:10.2298/MUZ2233193G .

Гавриловић, Анђела, "О значењу кордофоних музичких инструмената у сценама Ругања Христу у српској средњовековној уметности" in Музикологија, 33, no. 2 (2022):193-208,
https://doi.org/10.2298/MUZ2233193G . .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела Ђ.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5227
AB  - У претходном истраживању посветили смо пажњу култу Светог Григорија из
Нисе у средњовековној Србији у периоду између
1166/1168. и 1459. године тј. у време независности српске средњовековне државе. Овај рад представља наставак поменутог истраживања. У
њему се испитује култ Светог Григорија Ниског
у српским земљама под турским јармом у периоду од 1459. до 1800. године. Поменути хронолошки оквир одређен је, с једне стране околношћу да је 1459. године српска држава пала
под власт Турака, док друга временска граница,
1800. година, означава крај српског сликарства
извођеног на темељима византијске традиције.
Такође, овај оквир дозвољава да се прати развој
култа Светог Григорија кроз различите фазе
постојања Османског царства: у време његовог успона, врхунца и слабљења. За култ Светог
Григорија Ниског је карактеристично да су сведочанства о поштовању овог епископа редовно
присутна и у очуваним писаним изворима и на
фрескама у виду његових сликаних портрета.
Посебно је у овом истраживању важна и занимљива ликовна грађа. Она показује да иконографија Светог Григорија у турском периоду
са протоком времена и јачањем кризе у Турском
царству одступа од ликовне традиције, те се
у многоме разликује од ранијег периода, али да
уједно показује и извесне правилности. Наиме, у
српској уметности у време турске власти поред
веома ретког „канонског“ типа светитеља није
постојао његов устаљени иконографски тип,
већ је његова иконографија јако варирала, што
показују његови очувани портрети
AB  - In our previous research we dedicated our attention to the cult of St. Gregory of Nyssa in medieval
Serbia in the period between 1166/1168 and 1459, at
the time of the state’s independence. The subject of
this paper represents a continuation of the mentioned
investigation and explores the cult of St. Gregory of
Nyssa in Serbian lands under the Turkish rule in the
period between 1459 and 1800 on the basis of hagiographical and iconographical sources. The abovesaid chronological framework is, on the one hand,
determined by the historical circumstances, that is,
the fall of Serbia under the Turkish rule in 1459,
while on the other hand, the later chronological point
represents the end of Serbian painting in the Byzantine tradition. This second chronological point does
not match with the date of the end of the Turkish rule
over Serbian lands.
After the conquest of Serbian lands Ottomans first
recognized Serbian Patriarchate, but they abolished it
at the beginning of the second quarter of the 16th century. In 1557 the Serbian Orthodox Church was renewed under the name the Patriarchate of Peć. Within
this institution, the cult of Saint Gregory of Nyssa
continued to develop, what can be seen in the sources mentioned above. The Patriarchate of Peć was the
most important institution of the Serbian people during the enslavement Turkish enslavement. It gathered
all the Serbian people, preserved its medieval tradition, its unity and faith.
While hagiographical sources bring the same data
as the hagiographical sources of the earlier period,
numerous portraits of St. Gregory of Nyssa preserved in the wall painting in the Byzantine tradition
on the vast territory inhabited by Serbian people in
the period between 1459 and 1800 show great differences. While at the time of Serbia’s independence
two iconographic types of portraits of St. Gregory
emerged, of which the first one was dominant, in the
period between 1459 and 1800 two types of portraits
only “formally” appeared. Namely, in the later period
a unique iconographic type of St. Gregory’s portrait
did not exist; apart from the “canonical”, traditional type which is very rarely depicted (ill. 1, 4, 8),
we find completely different iconographic formulas
which enrich the spectrum of St. Gregory’s portraits
(ill, 2, 3, 5, 6, 7, 9–12). The only common trait of
these different kinds of portraits is that he is always
depicted as an elder. This paper also deals with the
prayers inscribed on the scrolls that St. Gregory is
holding in his hands and the position that this saint in
the painted programs of churches.
PB  - Kalamus, Skoplje
T2  - Патримониум. МК
T1  - Култ и иконографија Светог Григорија Ниског у српским земљама 1459-1800
T1  - Cult and iconography of Saint Gregory of Nyssa in Serbian lands 1459–1800
EP  - 232
IS  - 20
SP  - 219
VL  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5227
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела Ђ.",
year = "2022",
abstract = "У претходном истраживању посветили смо пажњу култу Светог Григорија из
Нисе у средњовековној Србији у периоду између
1166/1168. и 1459. године тј. у време независности српске средњовековне државе. Овај рад представља наставак поменутог истраживања. У
њему се испитује култ Светог Григорија Ниског
у српским земљама под турским јармом у периоду од 1459. до 1800. године. Поменути хронолошки оквир одређен је, с једне стране околношћу да је 1459. године српска држава пала
под власт Турака, док друга временска граница,
1800. година, означава крај српског сликарства
извођеног на темељима византијске традиције.
Такође, овај оквир дозвољава да се прати развој
култа Светог Григорија кроз различите фазе
постојања Османског царства: у време његовог успона, врхунца и слабљења. За култ Светог
Григорија Ниског је карактеристично да су сведочанства о поштовању овог епископа редовно
присутна и у очуваним писаним изворима и на
фрескама у виду његових сликаних портрета.
Посебно је у овом истраживању важна и занимљива ликовна грађа. Она показује да иконографија Светог Григорија у турском периоду
са протоком времена и јачањем кризе у Турском
царству одступа од ликовне традиције, те се
у многоме разликује од ранијег периода, али да
уједно показује и извесне правилности. Наиме, у
српској уметности у време турске власти поред
веома ретког „канонског“ типа светитеља није
постојао његов устаљени иконографски тип,
већ је његова иконографија јако варирала, што
показују његови очувани портрети, In our previous research we dedicated our attention to the cult of St. Gregory of Nyssa in medieval
Serbia in the period between 1166/1168 and 1459, at
the time of the state’s independence. The subject of
this paper represents a continuation of the mentioned
investigation and explores the cult of St. Gregory of
Nyssa in Serbian lands under the Turkish rule in the
period between 1459 and 1800 on the basis of hagiographical and iconographical sources. The abovesaid chronological framework is, on the one hand,
determined by the historical circumstances, that is,
the fall of Serbia under the Turkish rule in 1459,
while on the other hand, the later chronological point
represents the end of Serbian painting in the Byzantine tradition. This second chronological point does
not match with the date of the end of the Turkish rule
over Serbian lands.
After the conquest of Serbian lands Ottomans first
recognized Serbian Patriarchate, but they abolished it
at the beginning of the second quarter of the 16th century. In 1557 the Serbian Orthodox Church was renewed under the name the Patriarchate of Peć. Within
this institution, the cult of Saint Gregory of Nyssa
continued to develop, what can be seen in the sources mentioned above. The Patriarchate of Peć was the
most important institution of the Serbian people during the enslavement Turkish enslavement. It gathered
all the Serbian people, preserved its medieval tradition, its unity and faith.
While hagiographical sources bring the same data
as the hagiographical sources of the earlier period,
numerous portraits of St. Gregory of Nyssa preserved in the wall painting in the Byzantine tradition
on the vast territory inhabited by Serbian people in
the period between 1459 and 1800 show great differences. While at the time of Serbia’s independence
two iconographic types of portraits of St. Gregory
emerged, of which the first one was dominant, in the
period between 1459 and 1800 two types of portraits
only “formally” appeared. Namely, in the later period
a unique iconographic type of St. Gregory’s portrait
did not exist; apart from the “canonical”, traditional type which is very rarely depicted (ill. 1, 4, 8),
we find completely different iconographic formulas
which enrich the spectrum of St. Gregory’s portraits
(ill, 2, 3, 5, 6, 7, 9–12). The only common trait of
these different kinds of portraits is that he is always
depicted as an elder. This paper also deals with the
prayers inscribed on the scrolls that St. Gregory is
holding in his hands and the position that this saint in
the painted programs of churches.",
publisher = "Kalamus, Skoplje",
journal = "Патримониум. МК",
title = "Култ и иконографија Светог Григорија Ниског у српским земљама 1459-1800, Cult and iconography of Saint Gregory of Nyssa in Serbian lands 1459–1800",
pages = "232-219",
number = "20",
volume = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5227"
}

Гавриловић, А. Ђ.. (2022). Култ и иконографија Светог Григорија Ниског у српским земљама 1459-1800. in Патримониум. МК
Kalamus, Skoplje., 15(20), 219-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5227

Гавриловић АЂ. Култ и иконографија Светог Григорија Ниског у српским земљама 1459-1800. in Патримониум. МК. 2022;15(20):219-232.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5227 .

Гавриловић, Анђела Ђ., "Култ и иконографија Светог Григорија Ниског у српским земљама 1459-1800" in Патримониум. МК, 15, no. 20 (2022):219-232,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5227 .

TY  - JOUR
AU  - Gavrilović, Anđela
PY  - 2022
UR  - http://www.vremennik.biz/opus/bb/105/58986
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5366
AB  - The exact relationship between the dolphin motif and objects used for consecration in Byzantine art is not entirely clear and has not yet been the subject of scholarly attention. The purpose of this article is, based on the luxurious decoration of an outstanding bronze alfalfa with images of dolphins from the Smederevo Museum (4th century, Serbia), to point out the significance of this motif and the possibility of interpreting the decoration of the alfalfa and, consequently, the symbolism of light in Byzantine art (Fig. 1 -5). Lucerne, by its characteristics, is a rare and unique example of its kind, both on the territory of the Balkan Peninsula and beyond, throughout the Byzantine Empire and the Christian world. The article interprets it in the context of the Christian cult: in the motifs of dolphins devouring octopuses, fish and other cephalopods, one recognizes the image of the triumph of the king, the complete victory of Christ over Satan, reflecting an allusion to the Resurrection of Christ (Fig. 6).
AB  - Точная связь между мотивом дельфина и предметами, используемыми для освящения, в византийском искусстве не совсем ясна и до сих пор не была предметом внимания исследователей. Цель этой статьи состоит в том, чтобы на основании роскошного украшения выдающейся бронзовой люцерны с изображениями дельфинов из Смедеревского музея (IV в., Сербия) указать на значение данного мотива и возможности толкования декорации люцерны и следовательно, символики света в византийском искусстве (рис. 1-5). Люцерна по своим характеристикам представляет собой редкий и уникальный в своем роде образец, как на территории Балканского полуострова, так и за его пределами, на всей территории Византийской империи и христианского мира. В статье она интерпретируется в контексте христианского культа: в мотивах дельфинов, пожирающих осьминогов, рыб и других головоногих моллюсков узнается образ торжества царя, полной победы Христа над Сатаной, отражающей намек на Воскресение Христово (рис. 6).
PB  - Издательство Московского Университета
T2  - Византийский временник
T1  - An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium
EP  - 159
SP  - 141
VL  - 105
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5366
ER  - 

@article{
author = "Gavrilović, Anđela",
year = "2022",
abstract = "The exact relationship between the dolphin motif and objects used for consecration in Byzantine art is not entirely clear and has not yet been the subject of scholarly attention. The purpose of this article is, based on the luxurious decoration of an outstanding bronze alfalfa with images of dolphins from the Smederevo Museum (4th century, Serbia), to point out the significance of this motif and the possibility of interpreting the decoration of the alfalfa and, consequently, the symbolism of light in Byzantine art (Fig. 1 -5). Lucerne, by its characteristics, is a rare and unique example of its kind, both on the territory of the Balkan Peninsula and beyond, throughout the Byzantine Empire and the Christian world. The article interprets it in the context of the Christian cult: in the motifs of dolphins devouring octopuses, fish and other cephalopods, one recognizes the image of the triumph of the king, the complete victory of Christ over Satan, reflecting an allusion to the Resurrection of Christ (Fig. 6)., Точная связь между мотивом дельфина и предметами, используемыми для освящения, в византийском искусстве не совсем ясна и до сих пор не была предметом внимания исследователей. Цель этой статьи состоит в том, чтобы на основании роскошного украшения выдающейся бронзовой люцерны с изображениями дельфинов из Смедеревского музея (IV в., Сербия) указать на значение данного мотива и возможности толкования декорации люцерны и следовательно, символики света в византийском искусстве (рис. 1-5). Люцерна по своим характеристикам представляет собой редкий и уникальный в своем роде образец, как на территории Балканского полуострова, так и за его пределами, на всей территории Византийской империи и христианского мира. В статье она интерпретируется в контексте христианского культа: в мотивах дельфинов, пожирающих осьминогов, рыб и других головоногих моллюсков узнается образ торжества царя, полной победы Христа над Сатаной, отражающей намек на Воскресение Христово (рис. 6).",
publisher = "Издательство Московского Университета",
journal = "Византийский временник",
title = "An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium",
pages = "159-141",
volume = "105",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5366"
}

Gavrilović, A.. (2022). An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium. in Византийский временник
Издательство Московского Университета., 105, 141-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5366

Gavrilović A. An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium. in Византийский временник. 2022;105:141-159.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5366 .

Gavrilović, Anđela, "An Early Christian Oil Lamp from the Smederevo Museum in the Form of a Ship with the Representations of Dolphins: A Contribution to the Study of the Light Symbolism in Byzantium" in Византийский временник, 105 (2022):141-159,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5366 .

TY  - CHAP
AU  - Gavrilović, Anđela
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5281
AB  - The Bishop’s Palace in Vršac is one of the most representative episcopal residences of the Metropolitanate of
Karlovci. It was built by the educated, enterprising and very
capable Bishop of Vršac, Jovan Georgijević, between 1756 and
1763. The Palace underwent its first renovation during the time
of Patriarch Josif Rajačić between 1833 and 1843, while in the
20th century this magnificent building underwent another renovation during the episcopate of Gavrilo Zmejanović (1896–
1920), when its enterior was equipped with luxury furniture.
The Bishop’s Palace in Vršac treasures numerous valuable artworks. Apart from the representative portraits of the bishops
who prayed, lived and worked here, this Palace, more precisely the Bishop’s cabinet, is embellished with whitetiled stoves,
which are adorned with unusual representations of dolphins.
The paper discusses the iconography of dolphins, and the historical development of this type of representation through different periods and in different techniques, in order to reveal the
reasons for their placement on the front part of tiled stoves in
Vršac. Among other things, in the same sense, the paper deals
with the dolphin motif in different media of arts, and special
emphasis is placed on the decoration of the fireplaces. The article also discusses tiled stoves, their history and appearance in
Europe and Serbia in recent times. Based on the above-said, it
is concluded that the appearance of dolphins on tiled stoves in
Vršac is the result of the sophistication of the environment that
ordered the tiled stoves, the fruit of the delicate spiritual aspirationsof bishop Gavrilo Zmejanović who worked and lived in thismost solemn chamber of the Bishop’s Palace, as well as the fruit
of the long tradition dating back to the distant past. Finally, the
paper concludes that the appearance of dolphins in the Palace
of the spiritual dignitaries of the highest rank stays in line with
the long tradition of depicting this motif. In accordance with the
current possibilities, the paper also brings data about the time
of the manufacturing of the tiled stoves (c. 1910), their transfer
to the Bishop’s Palace in Vršac, and bishop Gavrilo Zmejanović,
who commissioned them.
AB  - Владичански двор у Вршцу представља једну од најрепрезентативнијих епископских
резиденција Карловачке митрополије (сл.1). Подигао га је образован, предузимљив и веома способан владика вршачки Јован Георгијевић, а он је грађен од 1756. до 1763. године. Прву обнову
двор је доживео за време патријарха Јосифа Рајачића између 1833. и 1843. године, а у XX веку ово
велелепно здање је доживело још једну обнову за време епископовања Гаврила Змејановића
(1896–1920), када је двор опремљен луксузним намештајем. Двор у својој ризници чува бројне драгоцености уметничке природе. Осим репрезентативних портрета владика који су овде
столовали, овај двор, тачније Владичански салон, красе и беле каљеве пећи, које су украшене
необичним представама делфина (сл. 2–5). Како ове пећи нису раније представљале предмет
пажње истраживача, у раду су оне најпре описане, оквирно датоване у време око 1910. године, а
детаљно су представљене и представе делфина. У раду се у циљу разоткривања разлога њиховог
постављања на фронтални део каљевих пећи разматра иконографија делфина, историјски развој
оваквог типа представљања кроз различите периоде и у различитим техникама. Једна од важних
аналогија је иницијал „Г” из „Псалтира с последовањем” штампан на Цетињу 1495. године (сл.
6). Између осталог, у истом смислу, у раду се обрађује мотив делфина у различитим уметничким медијима, а посебан акценат је стављен на декорацију камина, односно цртеже Ђованија
Батисте Пиранезија (сл. 7, 8). У чланку се такође говори о каљевим пећима, њиховом историјату
и појави у Европи и Србији новијег времена. На основу изнетог, закључује се да је појава делфина на каљевим пећима резултат рафинираности средине која је каљеве пећи поручила, плод рафинираности духовних стремљења владике Гаврила Змејановића који је у Владичанском двору
столовао, радио и обитавао, као и плод дуговеке класичне и хришћанске традиције која сеже у
далеку прошлост.
PB  - Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности = Belgrade : Univesity of Arts, Faculty of Applied Arts,
T2  - Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, SmartArt
T1  - Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac
T1  - Прилог проучавању декорације каљевих пећи у Србији – каљаве пећи у салону Владике у Владичанском двору у Вршцу
EP  - 86
SP  - 70
VL  - 2
DO  - 10.18485/smartart.2022.2.ch4
ER  - 

@inbook{
author = "Gavrilović, Anđela",
year = "2022",
abstract = "The Bishop’s Palace in Vršac is one of the most representative episcopal residences of the Metropolitanate of
Karlovci. It was built by the educated, enterprising and very
capable Bishop of Vršac, Jovan Georgijević, between 1756 and
1763. The Palace underwent its first renovation during the time
of Patriarch Josif Rajačić between 1833 and 1843, while in the
20th century this magnificent building underwent another renovation during the episcopate of Gavrilo Zmejanović (1896–
1920), when its enterior was equipped with luxury furniture.
The Bishop’s Palace in Vršac treasures numerous valuable artworks. Apart from the representative portraits of the bishops
who prayed, lived and worked here, this Palace, more precisely the Bishop’s cabinet, is embellished with whitetiled stoves,
which are adorned with unusual representations of dolphins.
The paper discusses the iconography of dolphins, and the historical development of this type of representation through different periods and in different techniques, in order to reveal the
reasons for their placement on the front part of tiled stoves in
Vršac. Among other things, in the same sense, the paper deals
with the dolphin motif in different media of arts, and special
emphasis is placed on the decoration of the fireplaces. The article also discusses tiled stoves, their history and appearance in
Europe and Serbia in recent times. Based on the above-said, it
is concluded that the appearance of dolphins on tiled stoves in
Vršac is the result of the sophistication of the environment that
ordered the tiled stoves, the fruit of the delicate spiritual aspirationsof bishop Gavrilo Zmejanović who worked and lived in thismost solemn chamber of the Bishop’s Palace, as well as the fruit
of the long tradition dating back to the distant past. Finally, the
paper concludes that the appearance of dolphins in the Palace
of the spiritual dignitaries of the highest rank stays in line with
the long tradition of depicting this motif. In accordance with the
current possibilities, the paper also brings data about the time
of the manufacturing of the tiled stoves (c. 1910), their transfer
to the Bishop’s Palace in Vršac, and bishop Gavrilo Zmejanović,
who commissioned them., Владичански двор у Вршцу представља једну од најрепрезентативнијих епископских
резиденција Карловачке митрополије (сл.1). Подигао га је образован, предузимљив и веома способан владика вршачки Јован Георгијевић, а он је грађен од 1756. до 1763. године. Прву обнову
двор је доживео за време патријарха Јосифа Рајачића између 1833. и 1843. године, а у XX веку ово
велелепно здање је доживело још једну обнову за време епископовања Гаврила Змејановића
(1896–1920), када је двор опремљен луксузним намештајем. Двор у својој ризници чува бројне драгоцености уметничке природе. Осим репрезентативних портрета владика који су овде
столовали, овај двор, тачније Владичански салон, красе и беле каљеве пећи, које су украшене
необичним представама делфина (сл. 2–5). Како ове пећи нису раније представљале предмет
пажње истраживача, у раду су оне најпре описане, оквирно датоване у време око 1910. године, а
детаљно су представљене и представе делфина. У раду се у циљу разоткривања разлога њиховог
постављања на фронтални део каљевих пећи разматра иконографија делфина, историјски развој
оваквог типа представљања кроз различите периоде и у различитим техникама. Једна од важних
аналогија је иницијал „Г” из „Псалтира с последовањем” штампан на Цетињу 1495. године (сл.
6). Између осталог, у истом смислу, у раду се обрађује мотив делфина у различитим уметничким медијима, а посебан акценат је стављен на декорацију камина, односно цртеже Ђованија
Батисте Пиранезија (сл. 7, 8). У чланку се такође говори о каљевим пећима, њиховом историјату
и појави у Европи и Србији новијег времена. На основу изнетог, закључује се да је појава делфина на каљевим пећима резултат рафинираности средине која је каљеве пећи поручила, плод рафинираности духовних стремљења владике Гаврила Змејановића који је у Владичанском двору
столовао, радио и обитавао, као и плод дуговеке класичне и хришћанске традиције која сеже у
далеку прошлост.",
publisher = "Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности = Belgrade : Univesity of Arts, Faculty of Applied Arts,",
journal = "Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, SmartArt",
booktitle = "Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac, Прилог проучавању декорације каљевих пећи у Србији – каљаве пећи у салону Владике у Владичанском двору у Вршцу",
pages = "86-70",
volume = "2",
doi = "10.18485/smartart.2022.2.ch4"
}

Gavrilović, A.. (2022). Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac. in Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, SmartArt
Београд : Универзитет уметности, Факултет примењених уметности = Belgrade : Univesity of Arts, Faculty of Applied Arts,., 2, 70-86.
https://doi.org/10.18485/smartart.2022.2.ch4

Gavrilović A. Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac. in Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, SmartArt. 2022;2:70-86.
doi:10.18485/smartart.2022.2.ch4 .

Gavrilović, Anđela, "Contribution to the Study of the decoration of theTiled Stoves in Serbia - Tiled Stoves in the Bishop's Cabinet in the Bishop's Palace in Vršac" in Уметност и наука у примени: искуство и визија = Art and Science Applied: Experience and Vision, SmartArt, 2 (2022):70-86,
https://doi.org/10.18485/smartart.2022.2.ch4 . .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5279
AB  - Симболички сложена фреска Преображења Христовог над главним улазом у цркву
Преображења у манастиру Зрзе (1368/1369; сл. 1)
обогаћена ликовима Богородице „Пантон хара“
са малим Христом и фигурама пророка, представља веома вредан и јединствен пример своје врсте у оквиру читавог опуса српске средњовековне
уметности (сл. 2). Тема овога рада јесте образложење таквог необичног иконографско-програмског припајања представе Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и ликова пророка
уз композицију Преображења односно слојевита
симболика и међусобна идејна веза између Богородице „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ), ликова
пророка и сцене Преображења, која стоји у основи таквог иконографског решења.
AB  - The church of the Transfiguration of Christ in the
Monastery of Zrze, located in the eponymous village
in western Macedonia, northwest of Prilep, on the
slopes of Mount Dautica, is the endowment of the
monk German, who, prior to becoming a monk, was
a nobleman of Tsar Dušan (fig. 1). His son Hajko,
who became a monk too, taking the monastic name
Hariton, must have died before 1368/1369, given the
fact that in that year his sons Pribil and Prijezda, together with their mother, decorated the church - in
which he was already laid and which he built - with
frescoes, which is noted in the inscription on the west
wall of the narthex.
In the lunette above the entrance to the catholicon
of the monastery of Zrze, in a shallow niche, on the
fresco layer dating from the 14th century (1368/1369),
the composition of the Transfiguration of the Lord Jesus Christ has been preserved, surrounded by the image of the Mother of God «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» with
the small Christ and the figures of the eight prophets
in the archivolte (fig. 2, 3, 4). This kind of iconographic and programmatic enrichment of the scene
of Transfiguration is unique in Serbian medieval art.
The topic of this paper is the theological explanation
of this unusual iconographic-programmatic merging
of the Mother of God “Panton hara” and the figures of
prophets with the composition of the Transfiguration
into one conceptual whole, i.e. the layered symbolism and mutual ideological connection between the
Mother of God “Panton hara”, the figures of prophets
and the Transfiguration scene. It has been concluded
that this solution most directly relies on and is explained by the text of the service of the feast of the
Transfiguration of Christ. The text of the service of
the Transfguration feast points out that “the One who
once appeared to Moses on Mount Sinai and said:
‘I am Who I am’ is the same One who showed His
original form illuminated by rays, the One seen by
Moses and Eliah on Tabor, the God born from the
young virgin, who is the deliverance of men“. The
service also brings the interpretation of the Father’s
testimony during the Transfiguration on Tabor “This
is my beloved Son” in the following way: “… illuminated by the bright cloud (sc. apostles) they heard
the Father’s voice, which revealed the secret of Your
Incarnation: the Only Begotten Son and Savior of the
whole world”. These words clarify and explain the
presence of the figure of the Mother of God accompanied by small Christ and prophets next to the scene
of Transfiguration in Zrze. Among other prophets in
the archivolte Saint John the Forerunner was especially chosen to witness and emphasize the reality of
Christ’s human nature.
Especially rare epithet of the Mother of God
“Panton hara” has also been analyzed in the paper
in line with the mentioned interpretation of the Father’s testimony on Tabor and in connection with the
epithets “Life-Giver” and “Saviour” characteric for
the iconostasis icon of Christ painted by metropolitan
bishop Jovan (1393/1394; fig. 5). This is the characteristic epithet of the Mother of God linked with the
fact that the Mother of God along with Christ brings
joy and salvation to humankind, destroying sorrow
caused by the fall of the ancestors, Adam and Eve.
The conclusions reached in this paper show the extent to which Serbian medieval art relied on theology
in the broadest sense of the word. The fresco of the
Transfiguration, with all its ideological complexity,
perfectly testifies to the nuanced theological thoughts
and aspirations of the commissioners of the frescoes
in Zrze monastery, the two noblemen and brothers
Pribil and Prijezda – the later monks and painters
Metropolitan bishop Jovan and hieromonk Makarije.
These conclusions also show the theological thoughts
present in medieval Serbia in general. The monastery
of Zrze, like Lesnovo monastery, was a powerful medieval monastic center with a long tradition, where
such thoughts could be expressed in the language of
images and art. Such nuanced theological thoughts
are especially carefully thought out, since the church
is dedicated to the Feast of the Transfiguration. The
analysis of this fresco of Transfiguration shows that
Pribil and Prijezda already had a great theological erudition at the time of ordering this painting, which
they later developed and particularly showed in the
painted program of the Andreaš Monastery.
AB  - Црквата Преображение Христово во манастирот Зрзе во истоименото село се наоѓа во западна С.Македонија, северо-западно од Прилеп, на
падините на планината Даутица.Tаа е прилог на
монахот Герман, кој пред да стане игумен, предходно бил благородник на Цар Душан (сл.1). Неговиот син Хајко, кој исто така станал монах и го
прифатил монашкото име Харитон, најверојатно
починал пред 1368/1369, имајќи ја предвид таа година, неговите синови Прибил и Пријезда, заедно
со мајка им, неговата веќе изградената црква ја
живописале, што е видливо во натписот што се
наоѓа на запаниот ѕид од нартексот.
Во лунетата над влезот на каталоникот на манастирот Зрзе во плитката ниша е фреската датирана од XIV век, (1368/1369), тука е сочувана
композицијата Преображението Христово со
претставата на Богородица «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» со
малиот Христос, а во архиволтата осумте фигури
на пропориците (сл.2, 3, 4). Овој вид на збогатување на иконографската програма во сцената Преопражение е уникатна во српската средновековна
уметност. Предмет на овој труд е да се најде теолошко објаснување на необичната иконографска
програма, појавата на Богородица“Панто хара”, и
фигурите на пророците во композицијата Преоражение. Сето тоа е земено како една целина, слојот
на симболика и заедно и теолошката врска на
Богородица “Панто хара”, фигурите на пророците и сцената на Преображение. Заклучивме дека
решението доаѓа од текстот за службата на празникот за Преоображението Христово. Текстот од
службата за Преопражението ни посочува на Тој
Едниот што се појави пред Мојсје на планината
Синај и ќе прогоговори:’ Јас сум што сум, истиот што се покажа илуминиран во зраци, Тој што
ги виде Мојсје и Илија на Тавор, Господ роден од
младата девица, тој што е спасение на човештвото“. Службата воедно дава интерпретација за Таткото, сведоштво за време на Преображението на
Тавор “Овој е Мојот возљубен Син” следбеници
на патот“... илуминиран со светли облаци (според
апостолите) тие го чуле гласот на Таткото, тој ја открива тајната за Твоето Олицетворение: Олицетворение». Овие зборови го осветлуваат присуството на појавата Богородица со малиот Христос
и пророците во сцената на Преображението во
Зрзе. Меѓу прорците во архиволтата е претставен
св. Јован Крстител, тој е внимателно одбран да се
нагласи и да сведочи за реалноста на човечката
природа на Христос.
Мошне реткиот епитет на Богородица « Панто хара», воедно се анализиран во овој труд, со
спомнување на интерпретацијата за сведоштото
на Таткото на Тавор, исто така и релациите со
епитетот “Животодавец» и «Спасител”, карактеристични за иконата на иконостасот од Христос,
насликана од епископот Јован (1393/1394; сл.5).
Овој карактеристичен епитет на Богородица е
поврзан со фактот дека Богородица, заедно со
Христос му носи радост и спасение на човештвото, уништувајќи ја душепогубената тага што е донесена од падот нивните предци Адам и Ева.
Во заклучокот на овој труд се покажува ширината на српската средновековна уметност која е
потпрена значајно и широко на теолошката мисла. Фреската на Преображението, со својата иделошка комплесност ни дава сведоштво за нијанси на теолошките мисли и за која се стремеле тие
што ја нарачале оваа фреска во манастирот Зрзе,
двајцата благородни браќа Прибил и Пријезда,
подоцна монаси и сликари, епископот Јован и јеромонахот Макарие. Манастирот Зрзе, како и манастирот Лесново, претставувале моќни средновековни монашки центри со многу долга традиција, место каде што јазикот мошне внимателно е
избран во пренесувањето на претретстави и уметност. Нагласувањето на нијансата на теолошката
мисла била внимателно одбрана, бидејки црквата била посветена на празникот Преображение.
Анализата на оваа фреска на Преображението
покажува дека Прибил и Пријезда веќе биле теолошки едуцурани пред да ја нарачаат фреската,
што подоцна се развило и видливо во програмата
во манастирот Св. Андреја.
PB  - Каламус, Скопље
T2  - Патромониум
T1  - О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе
T1  - On the Ideological Roots of the Specific Programatic Solution of the Scene of Transfiguration of Christ in the Church of the Transfiguration in the Monastery of Zrze
T1  - Богословските идеи на кои се основани иконографската програма на сцената Преображение Христово над влезот на црквата Преображение во манастирот Зрзе
EP  - 286
IS  - 19
SP  - 275
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2021",
abstract = "Симболички сложена фреска Преображења Христовог над главним улазом у цркву
Преображења у манастиру Зрзе (1368/1369; сл. 1)
обогаћена ликовима Богородице „Пантон хара“
са малим Христом и фигурама пророка, представља веома вредан и јединствен пример своје врсте у оквиру читавог опуса српске средњовековне
уметности (сл. 2). Тема овога рада јесте образложење таквог необичног иконографско-програмског припајања представе Богородице „Пантон хара“ са малим Христом и ликова пророка
уз композицију Преображења односно слојевита
симболика и међусобна идејна веза између Богородице „Пантон хара“ (ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ), ликова
пророка и сцене Преображења, која стоји у основи таквог иконографског решења., The church of the Transfiguration of Christ in the
Monastery of Zrze, located in the eponymous village
in western Macedonia, northwest of Prilep, on the
slopes of Mount Dautica, is the endowment of the
monk German, who, prior to becoming a monk, was
a nobleman of Tsar Dušan (fig. 1). His son Hajko,
who became a monk too, taking the monastic name
Hariton, must have died before 1368/1369, given the
fact that in that year his sons Pribil and Prijezda, together with their mother, decorated the church - in
which he was already laid and which he built - with
frescoes, which is noted in the inscription on the west
wall of the narthex.
In the lunette above the entrance to the catholicon
of the monastery of Zrze, in a shallow niche, on the
fresco layer dating from the 14th century (1368/1369),
the composition of the Transfiguration of the Lord Jesus Christ has been preserved, surrounded by the image of the Mother of God «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» with
the small Christ and the figures of the eight prophets
in the archivolte (fig. 2, 3, 4). This kind of iconographic and programmatic enrichment of the scene
of Transfiguration is unique in Serbian medieval art.
The topic of this paper is the theological explanation
of this unusual iconographic-programmatic merging
of the Mother of God “Panton hara” and the figures of
prophets with the composition of the Transfiguration
into one conceptual whole, i.e. the layered symbolism and mutual ideological connection between the
Mother of God “Panton hara”, the figures of prophets
and the Transfiguration scene. It has been concluded
that this solution most directly relies on and is explained by the text of the service of the feast of the
Transfiguration of Christ. The text of the service of
the Transfguration feast points out that “the One who
once appeared to Moses on Mount Sinai and said:
‘I am Who I am’ is the same One who showed His
original form illuminated by rays, the One seen by
Moses and Eliah on Tabor, the God born from the
young virgin, who is the deliverance of men“. The
service also brings the interpretation of the Father’s
testimony during the Transfiguration on Tabor “This
is my beloved Son” in the following way: “… illuminated by the bright cloud (sc. apostles) they heard
the Father’s voice, which revealed the secret of Your
Incarnation: the Only Begotten Son and Savior of the
whole world”. These words clarify and explain the
presence of the figure of the Mother of God accompanied by small Christ and prophets next to the scene
of Transfiguration in Zrze. Among other prophets in
the archivolte Saint John the Forerunner was especially chosen to witness and emphasize the reality of
Christ’s human nature.
Especially rare epithet of the Mother of God
“Panton hara” has also been analyzed in the paper
in line with the mentioned interpretation of the Father’s testimony on Tabor and in connection with the
epithets “Life-Giver” and “Saviour” characteric for
the iconostasis icon of Christ painted by metropolitan
bishop Jovan (1393/1394; fig. 5). This is the characteristic epithet of the Mother of God linked with the
fact that the Mother of God along with Christ brings
joy and salvation to humankind, destroying sorrow
caused by the fall of the ancestors, Adam and Eve.
The conclusions reached in this paper show the extent to which Serbian medieval art relied on theology
in the broadest sense of the word. The fresco of the
Transfiguration, with all its ideological complexity,
perfectly testifies to the nuanced theological thoughts
and aspirations of the commissioners of the frescoes
in Zrze monastery, the two noblemen and brothers
Pribil and Prijezda – the later monks and painters
Metropolitan bishop Jovan and hieromonk Makarije.
These conclusions also show the theological thoughts
present in medieval Serbia in general. The monastery
of Zrze, like Lesnovo monastery, was a powerful medieval monastic center with a long tradition, where
such thoughts could be expressed in the language of
images and art. Such nuanced theological thoughts
are especially carefully thought out, since the church
is dedicated to the Feast of the Transfiguration. The
analysis of this fresco of Transfiguration shows that
Pribil and Prijezda already had a great theological erudition at the time of ordering this painting, which
they later developed and particularly showed in the
painted program of the Andreaš Monastery., Црквата Преображение Христово во манастирот Зрзе во истоименото село се наоѓа во западна С.Македонија, северо-западно од Прилеп, на
падините на планината Даутица.Tаа е прилог на
монахот Герман, кој пред да стане игумен, предходно бил благородник на Цар Душан (сл.1). Неговиот син Хајко, кој исто така станал монах и го
прифатил монашкото име Харитон, најверојатно
починал пред 1368/1369, имајќи ја предвид таа година, неговите синови Прибил и Пријезда, заедно
со мајка им, неговата веќе изградената црква ја
живописале, што е видливо во натписот што се
наоѓа на запаниот ѕид од нартексот.
Во лунетата над влезот на каталоникот на манастирот Зрзе во плитката ниша е фреската датирана од XIV век, (1368/1369), тука е сочувана
композицијата Преображението Христово со
претставата на Богородица «ΠΑΝΤΩΝ ΧΑΡΑ» со
малиот Христос, а во архиволтата осумте фигури
на пропориците (сл.2, 3, 4). Овој вид на збогатување на иконографската програма во сцената Преопражение е уникатна во српската средновековна
уметност. Предмет на овој труд е да се најде теолошко објаснување на необичната иконографска
програма, појавата на Богородица“Панто хара”, и
фигурите на пророците во композицијата Преоражение. Сето тоа е земено како една целина, слојот
на симболика и заедно и теолошката врска на
Богородица “Панто хара”, фигурите на пророците и сцената на Преображение. Заклучивме дека
решението доаѓа од текстот за службата на празникот за Преоображението Христово. Текстот од
службата за Преопражението ни посочува на Тој
Едниот што се појави пред Мојсје на планината
Синај и ќе прогоговори:’ Јас сум што сум, истиот што се покажа илуминиран во зраци, Тој што
ги виде Мојсје и Илија на Тавор, Господ роден од
младата девица, тој што е спасение на човештвото“. Службата воедно дава интерпретација за Таткото, сведоштво за време на Преображението на
Тавор “Овој е Мојот возљубен Син” следбеници
на патот“... илуминиран со светли облаци (според
апостолите) тие го чуле гласот на Таткото, тој ја открива тајната за Твоето Олицетворение: Олицетворение». Овие зборови го осветлуваат присуството на појавата Богородица со малиот Христос
и пророците во сцената на Преображението во
Зрзе. Меѓу прорците во архиволтата е претставен
св. Јован Крстител, тој е внимателно одбран да се
нагласи и да сведочи за реалноста на човечката
природа на Христос.
Мошне реткиот епитет на Богородица « Панто хара», воедно се анализиран во овој труд, со
спомнување на интерпретацијата за сведоштото
на Таткото на Тавор, исто така и релациите со
епитетот “Животодавец» и «Спасител”, карактеристични за иконата на иконостасот од Христос,
насликана од епископот Јован (1393/1394; сл.5).
Овој карактеристичен епитет на Богородица е
поврзан со фактот дека Богородица, заедно со
Христос му носи радост и спасение на човештвото, уништувајќи ја душепогубената тага што е донесена од падот нивните предци Адам и Ева.
Во заклучокот на овој труд се покажува ширината на српската средновековна уметност која е
потпрена значајно и широко на теолошката мисла. Фреската на Преображението, со својата иделошка комплесност ни дава сведоштво за нијанси на теолошките мисли и за која се стремеле тие
што ја нарачале оваа фреска во манастирот Зрзе,
двајцата благородни браќа Прибил и Пријезда,
подоцна монаси и сликари, епископот Јован и јеромонахот Макарие. Манастирот Зрзе, како и манастирот Лесново, претставувале моќни средновековни монашки центри со многу долга традиција, место каде што јазикот мошне внимателно е
избран во пренесувањето на претретстави и уметност. Нагласувањето на нијансата на теолошката
мисла била внимателно одбрана, бидејки црквата била посветена на празникот Преображение.
Анализата на оваа фреска на Преображението
покажува дека Прибил и Пријезда веќе биле теолошки едуцурани пред да ја нарачаат фреската,
што подоцна се развило и видливо во програмата
во манастирот Св. Андреја.",
publisher = "Каламус, Скопље",
journal = "Патромониум",
title = "О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе, On the Ideological Roots of the Specific Programatic Solution of the Scene of Transfiguration of Christ in the Church of the Transfiguration in the Monastery of Zrze, Богословските идеи на кои се основани иконографската програма на сцената Преображение Христово над влезот на црквата Преображение во манастирот Зрзе",
pages = "286-275",
number = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279"
}

Гавриловић, А.. (2021). О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе. in Патромониум
Каламус, Скопље.(19), 275-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279

Гавриловић А. О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе. in Патромониум. 2021;(19):275-286.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279 .

Гавриловић, Анђела, "О богословским идејним основама иконографско-програмског решења сцене Преображења Христовог над улазом у цркву Преображења у манастиру Зрзе" in Патромониум, no. 19 (2021):275-286,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5279 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5369
AB  - Као прворазредно значајан споменик српске
средњовековне уметности црква Свете Тројице у Сопоћанима, задужбина
српског краља Уроша I Немањића (1243–1276) уврштена је 1979. године на
листу Светске културне баштине и нуди широк спектар тема за истраживање.
Како у науци постоје различите несугласице око питања тумачења сцене
Сретења у контексту програма сопоћанског храма, одабрали смо управо
њу као окосницу овог рада, који има за циљ да понуди једну могућност
њеног тумачења у складу са најближим околним сценама из циклуса
Великих празника, али другим сценама и појединачним фигурама. Дато
тумачење има своје поткрепљење у тумачењима црквених писаца, тексту
службе празника и аналогијама у уметности.
AB  - The Church of the Holy Trinity in Sopoćani (fresco decorated around 1265), the endowment of the Serbian King Stefan Uroš the First (1243–1276) is one of the most important
monuments of Serbian medieval art of the 13th century, which due to its exceptional values
became part of UNESCO World Heritage in 1979 along with the Church of Saint Peter and
Paul, Tracts of Saint George and Old City of Ras. With its beauty and abundance of painted
subjects, Sopoćani have long been capturing scholars’ attention, especially with their wall
paintings, thus, over time an extensive and diverse biography was formed on this monastery. Due to disagreements in historiography about possible interpretations of the scene of
Presentation of Christ in Temple in the context of the Sopoćani’s painted program, we have
chosen it as the main topic of the present paper, which aims to offer a possibility of its interpretation in accordance with the closest surrounding Great Feasts’ scenes and other scenes
(ill. 1). Based on the interpretation of the Church Fathers, the text of Service of the Feast of
the Presentation of Christ in Temple and the narrowest circle of neighboring frescoes – feasts
and individual figures shown in the area under the Sopoćani’s dome, we have pointed out
the possibility that the Presentation of Christ in Temple can be interpreted as an allusion of
Christ’s coming in flesh (ill. 1–9). An important analogy for such an interpretation is found in
the miniature of the Munich Psalter (second half of the 14th century), on which the doors of
the Holy of Holies are decorated with the representation of the Annunciation (fol. 62r; ill. 7).
The scenes of the Nativity of Christ, the Transfiguration and Twelve-year-old Christ Teaches
in Temple are all interpreted in the same context and in the same methodological way - based
on the writings of church writers, examinations of the feasts’ services and the surrounding
painted program (ill. 2–6, 9).
PB  - Универзитет у Нишу
PB  - Православна епархија нишка
PB  - Нишки културни центар
T2  - Ниш и Византија 19
T1  - Програмски контекст сцене Сретења у цркви Свете Тројице у Сопоћанима (око 1265)
T1  - The programmatic context of the scene of the presentation of Christ in temple in the church of the Holy Trinity in Sopoćani (around 1265)
EP  - 108
SP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5369
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2021",
abstract = "Као прворазредно значајан споменик српске
средњовековне уметности црква Свете Тројице у Сопоћанима, задужбина
српског краља Уроша I Немањића (1243–1276) уврштена је 1979. године на
листу Светске културне баштине и нуди широк спектар тема за истраживање.
Како у науци постоје различите несугласице око питања тумачења сцене
Сретења у контексту програма сопоћанског храма, одабрали смо управо
њу као окосницу овог рада, који има за циљ да понуди једну могућност
њеног тумачења у складу са најближим околним сценама из циклуса
Великих празника, али другим сценама и појединачним фигурама. Дато
тумачење има своје поткрепљење у тумачењима црквених писаца, тексту
службе празника и аналогијама у уметности., The Church of the Holy Trinity in Sopoćani (fresco decorated around 1265), the endowment of the Serbian King Stefan Uroš the First (1243–1276) is one of the most important
monuments of Serbian medieval art of the 13th century, which due to its exceptional values
became part of UNESCO World Heritage in 1979 along with the Church of Saint Peter and
Paul, Tracts of Saint George and Old City of Ras. With its beauty and abundance of painted
subjects, Sopoćani have long been capturing scholars’ attention, especially with their wall
paintings, thus, over time an extensive and diverse biography was formed on this monastery. Due to disagreements in historiography about possible interpretations of the scene of
Presentation of Christ in Temple in the context of the Sopoćani’s painted program, we have
chosen it as the main topic of the present paper, which aims to offer a possibility of its interpretation in accordance with the closest surrounding Great Feasts’ scenes and other scenes
(ill. 1). Based on the interpretation of the Church Fathers, the text of Service of the Feast of
the Presentation of Christ in Temple and the narrowest circle of neighboring frescoes – feasts
and individual figures shown in the area under the Sopoćani’s dome, we have pointed out
the possibility that the Presentation of Christ in Temple can be interpreted as an allusion of
Christ’s coming in flesh (ill. 1–9). An important analogy for such an interpretation is found in
the miniature of the Munich Psalter (second half of the 14th century), on which the doors of
the Holy of Holies are decorated with the representation of the Annunciation (fol. 62r; ill. 7).
The scenes of the Nativity of Christ, the Transfiguration and Twelve-year-old Christ Teaches
in Temple are all interpreted in the same context and in the same methodological way - based
on the writings of church writers, examinations of the feasts’ services and the surrounding
painted program (ill. 2–6, 9).",
publisher = "Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија 19",
booktitle = "Програмски контекст сцене Сретења у цркви Свете Тројице у Сопоћанима (око 1265), The programmatic context of the scene of the presentation of Christ in temple in the church of the Holy Trinity in Sopoćani (around 1265)",
pages = "108-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5369"
}

Гавриловић, А.. (2021). Програмски контекст сцене Сретења у цркви Свете Тројице у Сопоћанима (око 1265). in Ниш и Византија 19
Универзитет у Нишу., 93-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5369

Гавриловић А. Програмски контекст сцене Сретења у цркви Свете Тројице у Сопоћанима (око 1265). in Ниш и Византија 19. 2021;:93-108.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5369 .

Гавриловић, Анђела, "Програмски контекст сцене Сретења у цркви Свете Тројице у Сопоћанима (око 1265)" in Ниш и Византија 19 (2021):93-108,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5369 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5316
AB  - Тема рада је редак и драгоцен помен Кине у "Житију деспота Стефана Лазаревића" од Константина Филозофа (око 1431). Реч је по свој прилици о најстаријем помену Кине у српским историјским изворима. У раду се анализира назив који Константин Филозоф користи за Кину - "Хтаи": указује се на порекло овог имена и његово значење, као и на изворе на које се Константин Филозоф ослањао именујући Кину на поменути а не неки другачији начин. У првом делу рада, у форми својеврсног увода, разматрају се Тимурова ратовања, као и основни историјски токови монголске и кинеске историје у циљу јаснијег разумевања Тамерланових тежњи за освајањем Кинеског царства династије Минг почетком XV века.
AB  - This paper deals with the rare and precious mention of China in the life of Despot Stefan Lazarević authored by Konstantin Filozof (ca. 1431). The word probably goes on the earliest known Serbian historical source mentioning China. The paper deals with the name that Konstantin Filozof uses to address the country of China – „Htai“ („Cathay“ that is “Cathay”) and the reasons of such a use. In other words, the origin(s) of the particular name of China are analyzed in the paper, its meaning, the sources that Konstantin Filozof used in addressing China in such a way. Describing the life and exploits of the first son of Lazar Hrebeljanović, the second and the last ruler of the Lazarević dynasty – despot Stefan, Konstantin Filozof also gives an account of the story of Tatar emir Temerlan – Temur Lenka (1336–1405), who, in addition to numerous military campaigns and conquests, began military campaigns against China in 1404/1405. While encamped he suffered illness and died, before reaching China border. The first, introductory part of the paper, is thus devoted to investigating the reasons of Timur’s aspirations to conquer China. The second part of the paper is devoted to the study of the European names of China, present in different historical sources frоm ancient Greek period till the middle of the 15th century. The term “Cathay” is particularly analyzed in the paper, due to the fact that Konstantin Filozof uses it while describing the life of Despot Stefan. It is concluded that by using this particular toponym and etnonym for the historical appellation of China Konstantin Filozof does not rely on the classical Greco-Roman heritage, but rather on the contemporaneous Turkish and European language tendencies, which are firmly rooted to its Turco-Mongol roots and tradition.
PB  - Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"
PB  - Београд : Институт за српски језик САНУ
T2  - Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. XI (Дани српскога духовног преображења. XXVII)
T1  - О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа
T1  - The mention of China in the life of Despot Stefan Lazarević autohored by Konstantin Filozof
EP  - 179
SP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5316
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2021",
abstract = "Тема рада је редак и драгоцен помен Кине у "Житију деспота Стефана Лазаревића" од Константина Филозофа (око 1431). Реч је по свој прилици о најстаријем помену Кине у српским историјским изворима. У раду се анализира назив који Константин Филозоф користи за Кину - "Хтаи": указује се на порекло овог имена и његово значење, као и на изворе на које се Константин Филозоф ослањао именујући Кину на поменути а не неки другачији начин. У првом делу рада, у форми својеврсног увода, разматрају се Тимурова ратовања, као и основни историјски токови монголске и кинеске историје у циљу јаснијег разумевања Тамерланових тежњи за освајањем Кинеског царства династије Минг почетком XV века., This paper deals with the rare and precious mention of China in the life of Despot Stefan Lazarević authored by Konstantin Filozof (ca. 1431). The word probably goes on the earliest known Serbian historical source mentioning China. The paper deals with the name that Konstantin Filozof uses to address the country of China – „Htai“ („Cathay“ that is “Cathay”) and the reasons of such a use. In other words, the origin(s) of the particular name of China are analyzed in the paper, its meaning, the sources that Konstantin Filozof used in addressing China in such a way. Describing the life and exploits of the first son of Lazar Hrebeljanović, the second and the last ruler of the Lazarević dynasty – despot Stefan, Konstantin Filozof also gives an account of the story of Tatar emir Temerlan – Temur Lenka (1336–1405), who, in addition to numerous military campaigns and conquests, began military campaigns against China in 1404/1405. While encamped he suffered illness and died, before reaching China border. The first, introductory part of the paper, is thus devoted to investigating the reasons of Timur’s aspirations to conquer China. The second part of the paper is devoted to the study of the European names of China, present in different historical sources frоm ancient Greek period till the middle of the 15th century. The term “Cathay” is particularly analyzed in the paper, due to the fact that Konstantin Filozof uses it while describing the life of Despot Stefan. It is concluded that by using this particular toponym and etnonym for the historical appellation of China Konstantin Filozof does not rely on the classical Greco-Roman heritage, but rather on the contemporaneous Turkish and European language tendencies, which are firmly rooted to its Turco-Mongol roots and tradition.",
publisher = "Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа", Београд : Институт за српски језик САНУ",
journal = "Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. XI (Дани српскога духовног преображења. XXVII)",
booktitle = "О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, The mention of China in the life of Despot Stefan Lazarević autohored by Konstantin Filozof",
pages = "179-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5316"
}

Гавриловић, А.. (2021). О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. XI (Дани српскога духовног преображења. XXVII)
Деспотовац : Народна библиотека "Ресавска школа"., 163-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5316

Гавриловић А. О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа. in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. XI (Дани српскога духовног преображења. XXVII). 2021;:163-179.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5316 .

Гавриловић, Анђела, "О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа" in Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. XI (Дани српскога духовног преображења. XXVII) (2021):163-179,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5316 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5319
AB  - Архијерејско жезло представљало је у Карловачкој митрополији ознаку највише духовне власти и пастировања стадом. Српски 
јерарси, како патријарси, тако и епископи, били су на репрезентативним портретима редовно са њиме приказивани. Владичански двор у 
Вршцу, којег је саградио Јован Георгијевић, као владика вршачки 
(1749–1769) чува у својој ризници неколико репрезентативних очуваних примера жезала која су припадала еминентним црквеним личностима новије српске историје (XVIII и XIX век). Сходно томе, она носе 
и нарочито раскошан украс. Посебно је репрезентативан пример жезла 
Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805), синовца српског патријарха Арсенија IV Шакабенте (1739–1749) епископа пакрачко-славонског и потом владике вршачког. Овај способни и предузимљиви владика је оставио трага у духовном, црквеном, културном, просветном 
и уметничком животу Српске православне цркве и државе. Његово 
жезло, израђено је од слоноваче, на врху има глоб и крст, а око крста 
су изведене две симетричне и хералдички постављене велике змије разјапљених чељусти. Са лица је у овалу главе жезла изображено Васкрсење Христово, а са наличја је приказан грб пакрачко-славонске 
епархије и грб породице Јовановић Шакабента. У раду се прати традиција приказивања мотива Васкрсења Христовог и змија, како појединачно, тако и у оквиру украса на жезлима, а такође се објашњавају 
разлози њихове појаве у саставу украса жезла.
AB  - The Bishop’s sceptre represented in the Metropolitanate of Karlovci a sign of the highiest spiritual authority and the sign that bishop is the 
head of the spiritual flock (ill. 1–8). Serbian church dignitaries, patriarchs as 
well as bishops, were regularly shown with sceptres on their representative 
portraits (ill. 1–8). The Bishop’s Palace in Vršac, built by Jovan Georgijević, 
as Bishop of Vršac (1749–1769), keeps in its treasury several representative 
examples of the sceptres, which belonged to the eminent church figures 
from the recent Serbian history. Accordingly, they also wear particularly 
lavish ornaments. The sceptre of Josif Jovanović Šakabenta, a cousin of the 
Serbian Patriarch Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1739–1749), the bishop 
of the Serbian Eparchy of Slavonia and Pakrac (1781–1784), the Bishop of 
Serbian Eparchy of Bačka (1784–1786) and later the bishop of Serbian Or thodox Eparchy of Vršac (1786–1805), is especially representative (1783; ill. 
6a–6c). Due to his abilities and endeavors, the bishop left a significant trace 
in the life of the Serbian Church, as well as in the spiritual, artistic, cultural 
and educational life of Serbia of his own time. His sceptre, executed in 
ivory, has a sphere and a cross on the top, while below the crown and the 
sphere there are two symmetrical and heraldically arranged large snakes 
with opened mouths of teeth. The Resurrection of Christ is shown on the 
averse of the head of the sceptre, and the coat of arms of the Eparchy of 
Slavonia and Pakrac as well as the coat of arms of the Jovanović Šakabenta 
family are shown on the reverse. The tradition in depicting of the mentioned motifs represented on the sceptre, namely of the Resurrection of 
Christ, the serpents in pair, the cross and the sphere is dealt with in the 
paper, both individually and within the conceptual ideas of the sceptres. 
The final aim of the paper is the research that brings to light the reasons for 
their appearance on the sceptre ornaments, that is, that points out to their 
meaning.
PB  - Центар за литургичке студије Монс Хемус
PB  - Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета у Београду
T2  - Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења
T1  - Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783)
T1  - A contribution to the study of bishops sceptres in the art of the Metropolitantate of Karlovci with the special reference to the decoration of the head of  the sceptre of Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786-1805) in the Bishops residence in Vršac (1783)
EP  - 162
SP  - 140
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2021",
abstract = "Архијерејско жезло представљало је у Карловачкој митрополији ознаку највише духовне власти и пастировања стадом. Српски 
јерарси, како патријарси, тако и епископи, били су на репрезентативним портретима редовно са њиме приказивани. Владичански двор у 
Вршцу, којег је саградио Јован Георгијевић, као владика вршачки 
(1749–1769) чува у својој ризници неколико репрезентативних очуваних примера жезала која су припадала еминентним црквеним личностима новије српске историје (XVIII и XIX век). Сходно томе, она носе 
и нарочито раскошан украс. Посебно је репрезентативан пример жезла 
Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805), синовца српског патријарха Арсенија IV Шакабенте (1739–1749) епископа пакрачко-славонског и потом владике вршачког. Овај способни и предузимљиви владика је оставио трага у духовном, црквеном, културном, просветном 
и уметничком животу Српске православне цркве и државе. Његово 
жезло, израђено је од слоноваче, на врху има глоб и крст, а око крста 
су изведене две симетричне и хералдички постављене велике змије разјапљених чељусти. Са лица је у овалу главе жезла изображено Васкрсење Христово, а са наличја је приказан грб пакрачко-славонске 
епархије и грб породице Јовановић Шакабента. У раду се прати традиција приказивања мотива Васкрсења Христовог и змија, како појединачно, тако и у оквиру украса на жезлима, а такође се објашњавају 
разлози њихове појаве у саставу украса жезла., The Bishop’s sceptre represented in the Metropolitanate of Karlovci a sign of the highiest spiritual authority and the sign that bishop is the 
head of the spiritual flock (ill. 1–8). Serbian church dignitaries, patriarchs as 
well as bishops, were regularly shown with sceptres on their representative 
portraits (ill. 1–8). The Bishop’s Palace in Vršac, built by Jovan Georgijević, 
as Bishop of Vršac (1749–1769), keeps in its treasury several representative 
examples of the sceptres, which belonged to the eminent church figures 
from the recent Serbian history. Accordingly, they also wear particularly 
lavish ornaments. The sceptre of Josif Jovanović Šakabenta, a cousin of the 
Serbian Patriarch Arsenije IV Jovanović Šakabenta (1739–1749), the bishop 
of the Serbian Eparchy of Slavonia and Pakrac (1781–1784), the Bishop of 
Serbian Eparchy of Bačka (1784–1786) and later the bishop of Serbian Or thodox Eparchy of Vršac (1786–1805), is especially representative (1783; ill. 
6a–6c). Due to his abilities and endeavors, the bishop left a significant trace 
in the life of the Serbian Church, as well as in the spiritual, artistic, cultural 
and educational life of Serbia of his own time. His sceptre, executed in 
ivory, has a sphere and a cross on the top, while below the crown and the 
sphere there are two symmetrical and heraldically arranged large snakes 
with opened mouths of teeth. The Resurrection of Christ is shown on the 
averse of the head of the sceptre, and the coat of arms of the Eparchy of 
Slavonia and Pakrac as well as the coat of arms of the Jovanović Šakabenta 
family are shown on the reverse. The tradition in depicting of the mentioned motifs represented on the sceptre, namely of the Resurrection of 
Christ, the serpents in pair, the cross and the sphere is dealt with in the 
paper, both individually and within the conceptual ideas of the sceptres. 
The final aim of the paper is the research that brings to light the reasons for 
their appearance on the sceptre ornaments, that is, that points out to their 
meaning.",
publisher = "Центар за литургичке студије Монс Хемус, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета у Београду",
journal = "Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења",
booktitle = "Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783), A contribution to the study of bishops sceptres in the art of the Metropolitantate of Karlovci with the special reference to the decoration of the head of  the sceptre of Bishop Josif Jovanović Šakabenta (1786-1805) in the Bishops residence in Vršac (1783)",
pages = "162-140",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319"
}

Гавриловић, А.. (2021). Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783). in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења
Центар за литургичке студије Монс Хемус., 140-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319

Гавриловић А. Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783). in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења. 2021;:140-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319 .

Гавриловић, Анђела, "Прилог проучавању архијерејских жезала у уметности Карловачке Митрополије са посебним освртом на украс главе архијерејског жезла вршачког владике Јосифа Јовановића Шакабенте (1786–1805) у Владичанском двору у Вршцу (1783)" in Богословље и духовни живот Карловачке митрополије. Год. 4. Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета, духовни и теолошки оквири и тумачења (2021):140-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5319 .

Гавриловић, А.. (2020). Јапанска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К
Београд: Српска академија наука и уметности., 353-359.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5457

Гавриловић А. Јапанска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К. 2020;:353-359.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5457 .

Гавриловић, Анђела, "Јапанска уметност" in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К (2020):353-359,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5457 .

Гавриловић, А.. (2020). Кинеска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К
Српска академија наука и уметности., 466-471.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5459

Гавриловић А. Кинеска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К. 2020;:466-471.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5459 .

Гавриловић, Анђела, "Кинеска уметност" in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К (2020):466-471,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5459 .

Гавриловић, А.. (2020). Индијска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К
Српска академија наука и уметности., 291-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5458

Гавриловић А. Индијска уметност. in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К. 2020;:291-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5458 .

Гавриловић, Анђела, "Индијска уметност" in Речник појмова ликовних уметности и архитектуре, Том II, Е-К (2020):291-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5458 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5327
PB  - Српска академија наука и уметности, Галерија ликовне и музичке уметности
T2  - Духовно и културно наслеђе манастира Студенице. Древност, постојаност, савременост. Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 -31. март 2020)
T1  - Октоих првогласник штампара Макарија
EP  - 200
SP  - 198
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5327
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2020",
publisher = "Српска академија наука и уметности, Галерија ликовне и музичке уметности",
journal = "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице. Древност, постојаност, савременост. Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 -31. март 2020)",
booktitle = "Октоих првогласник штампара Макарија",
pages = "200-198",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5327"
}

Гавриловић, А.. (2020). Октоих првогласник штампара Макарија. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице. Древност, постојаност, савременост. Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 -31. март 2020)
Српска академија наука и уметности, Галерија ликовне и музичке уметности., 198-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5327

Гавриловић А. Октоих првогласник штампара Макарија. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице. Древност, постојаност, савременост. Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 -31. март 2020). 2020;:198-200.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5327 .

Гавриловић, Анђела, "Октоих првогласник штампара Макарија" in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице. Древност, постојаност, савременост. Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 -31. март 2020) (2020):198-200,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5327 .

TY  - JOUR
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5284
AB  - Хераклеја Линкестис представљала је један од најзначајнијих античких градова у древној области Македонији (данашња Република Северна Македонија). Представе христограма и делфина изведене у плитком рељефу на
чеоној страни мермерних плоча на Градској фонтани у овом граду, дару византијског цара Јустинијана (527–565) веома су драгоцене, занимљиве и
неистражене (562; сл. 1–6). У раду је указано на
аналогије представама делфина и христограма,
на њихово значење, разлоге приказивања и идејну
спону ових мотива са водом. Уочена је традиција у извођењу мотива делфина како у општем
смислу, која сеже у античку прошлост, тако и у
саставу декора фонтана, а истражене су и карактеристике и специфичности њеног тока, као
и модуси преузимања овог мотива из античке
уметности (сл. 7). Поређењем и са другим примерима (сл. 8–10), установљено је да је овај веома
учен и репрезентативан украс последица снажне
христијанизације у време цара Јустинијана, а да
је фонтана слика раја односно рефригеријума.
PB  - Скопље: Каламус
T2  - Патримониум. МК
T1  - Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење
EP  - 293
SP  - 281
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5284
ER  - 

@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2020",
abstract = "Хераклеја Линкестис представљала је један од најзначајнијих античких градова у древној области Македонији (данашња Република Северна Македонија). Представе христограма и делфина изведене у плитком рељефу на
чеоној страни мермерних плоча на Градској фонтани у овом граду, дару византијског цара Јустинијана (527–565) веома су драгоцене, занимљиве и
неистражене (562; сл. 1–6). У раду је указано на
аналогије представама делфина и христограма,
на њихово значење, разлоге приказивања и идејну
спону ових мотива са водом. Уочена је традиција у извођењу мотива делфина како у општем
смислу, која сеже у античку прошлост, тако и у
саставу декора фонтана, а истражене су и карактеристике и специфичности њеног тока, као
и модуси преузимања овог мотива из античке
уметности (сл. 7). Поређењем и са другим примерима (сл. 8–10), установљено је да је овај веома
учен и репрезентативан украс последица снажне
христијанизације у време цара Јустинијана, а да
је фонтана слика раја односно рефригеријума.",
publisher = "Скопље: Каламус",
journal = "Патримониум. МК",
title = "Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење",
pages = "293-281",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5284"
}

Гавриловић, А.. (2020). Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење. in Патримониум. МК
Скопље: Каламус., 281-293.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5284

Гавриловић А. Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење. in Патримониум. МК. 2020;:281-293.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5284 .

Гавриловић, Анђела, "Плиткорељефни украс мермерних плоча на Градској фонтани у Хераклеји Линкестис (562) и његово значење" in Патримониум. МК (2020):281-293,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5284 .

TY  - CONF
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5378
AB  - У раду се разматрају разлози који су довели до сликања шестокриле небеске силе на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису Рођења Богородице у српској царској лаври Хиландару (овај параклис грађен је између 1784. и 1788. године, а свој живопис добио је ускоро након 1788. године; сл.1). Другим речима, рад има за циљ да укаже на значење надбедреника као дела архијерејске одежде, као и на конотације саме приказане небеске силе као нарочитог вида украса на надбедренику. У раду се заговара мишљење да шестокрила небеска сила не представља искључиво пуки орнамент архијерејских одежди првог српског архиепископа, већ да она представи  Светог Саве Српског дајепосебну тежину у специфичну нијансу значења.
AB  - The paper deals with the reasons that led to the depiction of the six-winged heavenly power on the epigonation of St. Sava of Serbia on the fresco next to the iconostasis in the parecclesion of the Nativity of the
Mother of God in the Serbian Emperor's Lavra Chilandar (built between 1784 and 1788; painted shortly
after 1788; ill. 1). In other words, the paper aims to point to the connotations of the represented heavenly
power as a particular type of the epigonation's decoration. The paper argues that the six-winged heavenly power is not merely an ornament of the episcopal robes of the first Serbian archbishop, but that it gives
a particular significance and a specific nuance of meaning to the representation of St. Sava of Serbia. This
paper describes the epigonation, analyzes the interpretations of Byzantine writers about its meaning; it
speaks of the decoration of the preserved epigonations and the epigonation depicted in the art of Eastern
Christianity, and when it comes to the painted heavenly force on the fresco, it is claimed to be the cherub.
The special value of the meaning of the cherub depicted on the fresco in the parecclesion of the Nativity of
the Mother of God in Chilandar is distinguished by its symbolism which is the main theme of this paper.
PB  - Свети Архијерејски Синод Српске Православне цркве
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду
C3  - Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве : [зборник радова међународног научног скупа "Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе", 10-14. децембар 2018. Православни богословски факултет, Београд], 2
T1  - О разлозима сликања шестокрилог на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису рођења Богородице у Хиландару
T1  - On the Reasons of Depicting of the Six-Winged on the Epigonation of St. Sava on the Fresco Next to the lconostasis in the Parecclesion of the Nativity of the Mother of God in Chilandar
EP  - 475
SP  - 469
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5378
ER  - 

@conference{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2020",
abstract = "У раду се разматрају разлози који су довели до сликања шестокриле небеске силе на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису Рођења Богородице у српској царској лаври Хиландару (овај параклис грађен је између 1784. и 1788. године, а свој живопис добио је ускоро након 1788. године; сл.1). Другим речима, рад има за циљ да укаже на значење надбедреника као дела архијерејске одежде, као и на конотације саме приказане небеске силе као нарочитог вида украса на надбедренику. У раду се заговара мишљење да шестокрила небеска сила не представља искључиво пуки орнамент архијерејских одежди првог српског архиепископа, већ да она представи  Светог Саве Српског дајепосебну тежину у специфичну нијансу значења., The paper deals with the reasons that led to the depiction of the six-winged heavenly power on the epigonation of St. Sava of Serbia on the fresco next to the iconostasis in the parecclesion of the Nativity of the
Mother of God in the Serbian Emperor's Lavra Chilandar (built between 1784 and 1788; painted shortly
after 1788; ill. 1). In other words, the paper aims to point to the connotations of the represented heavenly
power as a particular type of the epigonation's decoration. The paper argues that the six-winged heavenly power is not merely an ornament of the episcopal robes of the first Serbian archbishop, but that it gives
a particular significance and a specific nuance of meaning to the representation of St. Sava of Serbia. This
paper describes the epigonation, analyzes the interpretations of Byzantine writers about its meaning; it
speaks of the decoration of the preserved epigonations and the epigonation depicted in the art of Eastern
Christianity, and when it comes to the painted heavenly force on the fresco, it is claimed to be the cherub.
The special value of the meaning of the cherub depicted on the fresco in the parecclesion of the Nativity of
the Mother of God in Chilandar is distinguished by its symbolism which is the main theme of this paper.",
publisher = "Свети Архијерејски Синод Српске Православне цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду",
journal = "Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве : [зборник радова међународног научног скупа "Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе", 10-14. децембар 2018. Православни богословски факултет, Београд], 2",
title = "О разлозима сликања шестокрилог на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису рођења Богородице у Хиландару, On the Reasons of Depicting of the Six-Winged on the Epigonation of St. Sava on the Fresco Next to the lconostasis in the Parecclesion of the Nativity of the Mother of God in Chilandar",
pages = "475-469",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5378"
}

Гавриловић, А.. (2020). О разлозима сликања шестокрилог на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису рођења Богородице у Хиландару. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве : [зборник радова међународног научног скупа "Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе", 10-14. децембар 2018. Православни богословски факултет, Београд], 2
Свети Архијерејски Синод Српске Православне цркве., 469-475.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5378

Гавриловић А. О разлозима сликања шестокрилог на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису рођења Богородице у Хиландару. in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве : [зборник радова међународног научног скупа "Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе", 10-14. децембар 2018. Православни богословски факултет, Београд], 2. 2020;:469-475.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5378 .

Гавриловић, Анђела, "О разлозима сликања шестокрилог на надбедренику Светог Саве Српског на фресци уз иконостас у параклису рођења Богородице у Хиландару" in Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве : [зборник радова међународног научног скупа "Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе", 10-14. децембар 2018. Православни богословски факултет, Београд], 2 (2020):469-475,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5378 .

TY  - CHAP
AU  - Гавриловић, Анђела
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5277
AB  - The paper deals with the marble façades of the church of Christ the Savior in the
Dečani monastery, the endowment of Serbian king Stefan of Dečani and his son Stefan Dušan
(1327/1328–1334/1335; ill. 1, 2). As it is well known, the masterbuilder of this church was
Fra Vita from Kotor, the city of kings. Although the architecture of the catholicon of Dečani
is very well covered in scientific literature, the characteristic bichrome marble decoration
of the façades, the meaning and the reasons for such a motif did not represent the subject of
previous research. Firstly, the data from historical sources refering to the façade of Dečani are
analysed in the paper; secondly, analogies are given to the motif of alternating marble stripes
present on the façade and its meaning (ill. 3–13); thirdly, given analogies, the role and the
meaning of the marble façades have been examined. It has been suggested that the bichrome
marble decoration of the façades of the Dečani catholicon in a special way points to Dečani
as the Solomon Temple, the ideal church, the Heavenly Jerusalem
PB  - Ниш: Универзитет у Нишу
PB  - Православна епархија нишка
PB  - Нишки културни центар
T2  - Ниш и Византија 18
T1  - Дечанске цркве мрамор и његово значење
T1  - Bichrome marble decoration of the Dečani church and its meaning
EP  - 370
SP  - 347
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5277
ER  - 

@inbook{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2020",
abstract = "The paper deals with the marble façades of the church of Christ the Savior in the
Dečani monastery, the endowment of Serbian king Stefan of Dečani and his son Stefan Dušan
(1327/1328–1334/1335; ill. 1, 2). As it is well known, the masterbuilder of this church was
Fra Vita from Kotor, the city of kings. Although the architecture of the catholicon of Dečani
is very well covered in scientific literature, the characteristic bichrome marble decoration
of the façades, the meaning and the reasons for such a motif did not represent the subject of
previous research. Firstly, the data from historical sources refering to the façade of Dečani are
analysed in the paper; secondly, analogies are given to the motif of alternating marble stripes
present on the façade and its meaning (ill. 3–13); thirdly, given analogies, the role and the
meaning of the marble façades have been examined. It has been suggested that the bichrome
marble decoration of the façades of the Dečani catholicon in a special way points to Dečani
as the Solomon Temple, the ideal church, the Heavenly Jerusalem",
publisher = "Ниш: Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар",
journal = "Ниш и Византија 18",
booktitle = "Дечанске цркве мрамор и његово значење, Bichrome marble decoration of the Dečani church and its meaning",
pages = "370-347",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5277"
}

Гавриловић, А.. (2020). Дечанске цркве мрамор и његово значење. in Ниш и Византија 18
Ниш: Универзитет у Нишу., 347-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5277

Гавриловић А. Дечанске цркве мрамор и његово значење. in Ниш и Византија 18. 2020;:347-370.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5277 .

Гавриловић, Анђела, "Дечанске цркве мрамор и његово значење" in Ниш и Византија 18 (2020):347-370,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5277 .