Borozan, Igor

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7958-1578
  • Borozan, Igor (34)
  • Борозан, Игор (22)
  • Borozan, Igor B (1)
  • Борозан, Игор Б. (1)

Author's Bibliography

Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана

Борозан, Игор

(Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srbija, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6384
AB  - Приказ књиге Саше Михајлов: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2022
PB  - Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srbija
T2  - Наслеђе = Heritage. - (Бр. 24, 2023, стр. 289-295)
T1  - Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана
EP  - 295
IS  - 24
SP  - 289
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6384
ER  - 
@article{
author = "Борозан, Игор",
year = "2023",
abstract = "Приказ књиге Саше Михајлов: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2022",
publisher = "Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srbija",
journal = "Наслеђе = Heritage. - (Бр. 24, 2023, стр. 289-295)",
title = "Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана",
pages = "295-289",
number = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6384"
}
Борозан, И.. (2023). Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана. in Наслеђе = Heritage. - (Бр. 24, 2023, стр. 289-295)
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srbija.(24), 289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6384
Борозан И. Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана. in Наслеђе = Heritage. - (Бр. 24, 2023, стр. 289-295). 2023;(24):289-295.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6384 .
Борозан, Игор, "Приказ монографије: Архитектонско стваралаштво Јосифа Најмана" in Наслеђе = Heritage. - (Бр. 24, 2023, стр. 289-295), no. 24 (2023):289-295,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6384 .

Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике

Борозан, Игор

(Београд: Народни музеј Србије, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5949
PB  - Београд: Народни музеј Србије
T2  - Надежда Петровић: модерност и нација
T1  - Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике
EP  - 81
SP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5949
ER  - 
@inbook{
author = "Борозан, Игор",
year = "2023",
publisher = "Београд: Народни музеј Србије",
journal = "Надежда Петровић: модерност и нација",
booktitle = "Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике",
pages = "81-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5949"
}
Борозан, И.. (2023). Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике. in Надежда Петровић: модерност и нација
Београд: Народни музеј Србије., 40-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5949
Борозан И. Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике. in Надежда Петровић: модерност и нација. 2023;:40-81.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5949 .
Борозан, Игор, "Револуционарна модерност и национални наратив: случај Надежде Петровић и утемељење модерне историјске слике" in Надежда Петровић: модерност и нација (2023):40-81,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5949 .

Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају

Борозан, Игор

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6385
AB  - Године 1956. југословенски председник Јосип Броз Тито је посетио
Париз. Том приликом је спроведен кроз дворац Версај, некадашњи центар француске
апсолутистичке монархије. Камера фото-апарата је, између осталог, забележила моменат
када се Тито нашао пред рељефним коњаничким портретом Луја XIV, дело Антоана
Коизвоа из 1681. године. Стратегије пропаганде које су несумњиво условиле изрежирани кадар, условиле су разматрање о структуралним основама апсолутистичке власти оба
суверена. Фотографија схваћена као студија случаја, и визуелни пример идеолошке пропаганде, материјализовала је процес визуелног креирања имагинације о (по)злаћеном
добу као особеном периоду у политичком и културном хабитусу југословенског суверена и његове државе.
AB  - In 1956, Yugoslav president Josip Broz Tito visited Paris. On that occasion, he was escorted
through the Palace of Versailles, the former centre of the French absolutist monarchy. The camera
recorded, among other things, the moment when Tito found himself in front of the relief with the
equestrian portrait of Louis XIV, the work of Antoine Coysevox from 1681. At the time of the establishment of Josip Broz Tito’s personal rule and Yugoslavia’s balancing between opposing ideological
blocs, the photo from Versailles confirmed the formation of a stable socialist sovereign. The scene was
undoubtedly staged by propaganda strategy that conditioned the consideration of the structural
foundations of the absolutist rule. The contact between the two rulers, the absolutist sovereign, on
the one hand, and the informal Yugoslav monarch, on the other hand, made it possible to consider
the framework of the visual representation of the two rulers. Finding a parallel between the two
rulers, in seemingly dif­ferent political systems, confirmed Tito’s structural decadence. Appearance,
suit, attitude, as well as several other manifestations of sophisticated taste, confirmed the congruence
of the two rulers. Within the timeless and ceremonial power, Louis XIV and Tito are defined as the
mirror and reflection of unlimited power. The photography, considered a case study of ideological
propaganda, materialized the process of creating an imagination about the gilded age in the political and cultural habitus of the Yugoslav sovereign and his state. The ancient (antique) political
concept of the golden age and the modern, social, and cultural concept of the gilded age are
intertwined in the silent dialogue of the two rulers in Versailles. The ideological construction of the
age of happiness and grace is recreated in Tito’s political body having its reflection in the relief of
the most powerful baroque ruler. Therefore, the studied photograph represents a visual tribute to
the resemblance of the two rulers in the baroque space of power, where the stagy performance of
the two rulers sublimates the concept of absolute and unlimited power.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности
T2  - Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art
T1  - Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају
T1  - The Gilded Age and the Representation of Rulers: Louis XIV and Tito at Versailles
EP  - 362
IS  - 50
SP  - 343
DO  - 10.18485/ms_zmslu.2022.50.19
ER  - 
@article{
author = "Борозан, Игор",
year = "2022",
abstract = "Године 1956. југословенски председник Јосип Броз Тито је посетио
Париз. Том приликом је спроведен кроз дворац Версај, некадашњи центар француске
апсолутистичке монархије. Камера фото-апарата је, између осталог, забележила моменат
када се Тито нашао пред рељефним коњаничким портретом Луја XIV, дело Антоана
Коизвоа из 1681. године. Стратегије пропаганде које су несумњиво условиле изрежирани кадар, условиле су разматрање о структуралним основама апсолутистичке власти оба
суверена. Фотографија схваћена као студија случаја, и визуелни пример идеолошке пропаганде, материјализовала је процес визуелног креирања имагинације о (по)злаћеном
добу као особеном периоду у политичком и културном хабитусу југословенског суверена и његове државе., In 1956, Yugoslav president Josip Broz Tito visited Paris. On that occasion, he was escorted
through the Palace of Versailles, the former centre of the French absolutist monarchy. The camera
recorded, among other things, the moment when Tito found himself in front of the relief with the
equestrian portrait of Louis XIV, the work of Antoine Coysevox from 1681. At the time of the establishment of Josip Broz Tito’s personal rule and Yugoslavia’s balancing between opposing ideological
blocs, the photo from Versailles confirmed the formation of a stable socialist sovereign. The scene was
undoubtedly staged by propaganda strategy that conditioned the consideration of the structural
foundations of the absolutist rule. The contact between the two rulers, the absolutist sovereign, on
the one hand, and the informal Yugoslav monarch, on the other hand, made it possible to consider
the framework of the visual representation of the two rulers. Finding a parallel between the two
rulers, in seemingly dif­ferent political systems, confirmed Tito’s structural decadence. Appearance,
suit, attitude, as well as several other manifestations of sophisticated taste, confirmed the congruence
of the two rulers. Within the timeless and ceremonial power, Louis XIV and Tito are defined as the
mirror and reflection of unlimited power. The photography, considered a case study of ideological
propaganda, materialized the process of creating an imagination about the gilded age in the political and cultural habitus of the Yugoslav sovereign and his state. The ancient (antique) political
concept of the golden age and the modern, social, and cultural concept of the gilded age are
intertwined in the silent dialogue of the two rulers in Versailles. The ideological construction of the
age of happiness and grace is recreated in Tito’s political body having its reflection in the relief of
the most powerful baroque ruler. Therefore, the studied photograph represents a visual tribute to
the resemblance of the two rulers in the baroque space of power, where the stagy performance of
the two rulers sublimates the concept of absolute and unlimited power.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности",
journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art",
title = "Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају, The Gilded Age and the Representation of Rulers: Louis XIV and Tito at Versailles",
pages = "362-343",
number = "50",
doi = "10.18485/ms_zmslu.2022.50.19"
}
Борозан, И.. (2022). Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art
Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности.(50), 343-362.
https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2022.50.19
Борозан И. Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art. 2022;(50):343-362.
doi:10.18485/ms_zmslu.2022.50.19 .
Борозан, Игор, "Позлаћено доба и репрезентација владара : Луј XIV и Тито у Версају" in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art, no. 50 (2022):343-362,
https://doi.org/10.18485/ms_zmslu.2022.50.19 . .

Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022.

Борозан, Игор

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- Језик - вишејезички, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6382
AB  - У свом наслову монографска студија Владимира Симића открива предмет представљеног истраживања, у чијој сржи се налази расветљавање значења портрета српског интелектуалца у доба просветитељства. У првом поглављу под називом „Основни појмови” утврђује се низ идејних, верских, политичких и других детерминанти које су довеле до уобличавања појма интелектуалац, и које су дефинисале сложен и дивергентан појам просветитељства.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- Језик - вишејезички
T2  - Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art
T1  - Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022.
EP  - 414
IS  - 50
SP  - 409
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6382
ER  - 
@article{
author = "Борозан, Игор",
year = "2022",
abstract = "У свом наслову монографска студија Владимира Симића открива предмет представљеног истраживања, у чијој сржи се налази расветљавање значења портрета српског интелектуалца у доба просветитељства. У првом поглављу под називом „Основни појмови” утврђује се низ идејних, верских, политичких и других детерминанти које су довеле до уобличавања појма интелектуалац, и које су дефинисале сложен и дивергентан појам просветитељства.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- Језик - вишејезички",
journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art",
title = "Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022.",
pages = "414-409",
number = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6382"
}
Борозан, И.. (2022). Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022.. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art
Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- Језик - вишејезички.(50), 409-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6382
Борозан И. Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022.. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art. 2022;(50):409-414.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6382 .
Борозан, Игор, "Владимир Симић, Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства, Матица српска - Галерија Матице српске, Нови Сад, 2022." in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art, no. 50 (2022):409-414,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6382 .

Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године

Борозан, Игор

(Београд : Филозофски факултет, 2021 (Београд : Службени гласник), 2021)

TY  - CHAP
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6313
AB  - По избијању Великог рата, аустроугарски војници су почини- ли низ злочина на територији града Шапца и Мачве. Стрељања, вешања, држање талаца у шабачкој цркви и њено разарањe, постали су у локалној заједници део живог предања о ратним зверствима и искупитељској жртви невиних. Истовремено, снага вербалне историје је с временом надишла лич- на сећања, постајући колективно сведочанство о страдањима током Великог рата. Колонијални, расни и хегемонијски наступ окупаторске војске пре- растао је у званични наратив о непријатељском другом, који је дефинисао званичну политику Краљевине Југославије. О мачванском погрому 1914. године посредно и непосредно сведоче представе Стевана Чалића, Алек- сандра Дерока, Петра Добровића и Милића од Мачве, које у деценијама по завршетку Великог рата представљају визуелну оставштину о страхотама у Шапцу. Тако је мачвански погром коначно постао место сећања српске и југословенске заједнице, на основу којег је, између историје и сећања, него- вана меморија на ратну трауму 1914. године.
AB  - Traumatic reactions to extraordinary circumstances are particularly
bound to war periods. Destruction, devastation, and other consequences of dehumanisation in war induce personal and collective memories of traumatic events.
Several images made during World War I and in the decades after its end represent a visual testimony to the war trauma related to the 1914 pogrom in the
Mačva Region. Right at the outbreak of World War I, the Austro-Hungarian
armed forces committed a series of crimes on the territory of Šabac and in the
Mačva Region. Traumatic events reflected in numerous shootings, hangings, and
hostage-taking in the Šabac church and its destruction have become part of a living tradition within the local community. They rhetorically reveal the horrors of
war and materialise the idea of the atoning sacrifice of the innocent. The artworks
of Stevan Čalić, Aleksandar Deroko, Petar Dobrović, and Milić of Mačva are
direct and indirect testimonies of the Mačva pogrom. Formal artistic solutions
highlight the effect of these engaged images testifying the direct and indirect experiences of the Mačva pogrom. At the same time, the power of oral history surpassed personal memories over time, turning into a collective testimony to the
atrocities committed during the Great War. The colonial, racial, and hegemonic
act of the occupying armed forces with time grew into an official narrative about
the hostile Other, which defined the official politics of the Kingdom of Yugoslavia. The Mačva pogrom finally became a place of remembrance of the Serbian
and Yugoslav communities, creating the basis for nurturing the memory of the
1914 war trauma between history and memory. The transformation of personal
memories into collective narratives points to the standardisation of memory and
its instalment into the official ideological practices of the Kingdom of Yugoslavia.
Finally, in the Interwar Period, in that interspace between the experienced and
the remembered, traumatic memories were used and set within the concentric
circles of public memory.
PB  - Београд : Филозофски факултет, 2021 (Београд : Службени гласник)
T2  - Креативност у временима криза : уметност средњег века и модерног доба на централном Балкану
T1  - Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године
T1  - Trauma and Art: Remembering the 1914 Pogrom in the Mačva Region
EP  - 209
SP  - 191
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6313
ER  - 
@inbook{
author = "Борозан, Игор",
year = "2021",
abstract = "По избијању Великог рата, аустроугарски војници су почини- ли низ злочина на територији града Шапца и Мачве. Стрељања, вешања, држање талаца у шабачкој цркви и њено разарањe, постали су у локалној заједници део живог предања о ратним зверствима и искупитељској жртви невиних. Истовремено, снага вербалне историје је с временом надишла лич- на сећања, постајући колективно сведочанство о страдањима током Великог рата. Колонијални, расни и хегемонијски наступ окупаторске војске пре- растао је у званични наратив о непријатељском другом, који је дефинисао званичну политику Краљевине Југославије. О мачванском погрому 1914. године посредно и непосредно сведоче представе Стевана Чалића, Алек- сандра Дерока, Петра Добровића и Милића од Мачве, које у деценијама по завршетку Великог рата представљају визуелну оставштину о страхотама у Шапцу. Тако је мачвански погром коначно постао место сећања српске и југословенске заједнице, на основу којег је, између историје и сећања, него- вана меморија на ратну трауму 1914. године., Traumatic reactions to extraordinary circumstances are particularly
bound to war periods. Destruction, devastation, and other consequences of dehumanisation in war induce personal and collective memories of traumatic events.
Several images made during World War I and in the decades after its end represent a visual testimony to the war trauma related to the 1914 pogrom in the
Mačva Region. Right at the outbreak of World War I, the Austro-Hungarian
armed forces committed a series of crimes on the territory of Šabac and in the
Mačva Region. Traumatic events reflected in numerous shootings, hangings, and
hostage-taking in the Šabac church and its destruction have become part of a living tradition within the local community. They rhetorically reveal the horrors of
war and materialise the idea of the atoning sacrifice of the innocent. The artworks
of Stevan Čalić, Aleksandar Deroko, Petar Dobrović, and Milić of Mačva are
direct and indirect testimonies of the Mačva pogrom. Formal artistic solutions
highlight the effect of these engaged images testifying the direct and indirect experiences of the Mačva pogrom. At the same time, the power of oral history surpassed personal memories over time, turning into a collective testimony to the
atrocities committed during the Great War. The colonial, racial, and hegemonic
act of the occupying armed forces with time grew into an official narrative about
the hostile Other, which defined the official politics of the Kingdom of Yugoslavia. The Mačva pogrom finally became a place of remembrance of the Serbian
and Yugoslav communities, creating the basis for nurturing the memory of the
1914 war trauma between history and memory. The transformation of personal
memories into collective narratives points to the standardisation of memory and
its instalment into the official ideological practices of the Kingdom of Yugoslavia.
Finally, in the Interwar Period, in that interspace between the experienced and
the remembered, traumatic memories were used and set within the concentric
circles of public memory.",
publisher = "Београд : Филозофски факултет, 2021 (Београд : Службени гласник)",
journal = "Креативност у временима криза : уметност средњег века и модерног доба на централном Балкану",
booktitle = "Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године, Trauma and Art: Remembering the 1914 Pogrom in the Mačva Region",
pages = "209-191",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6313"
}
Борозан, И.. (2021). Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године. in Креативност у временима криза : уметност средњег века и модерног доба на централном Балкану
Београд : Филозофски факултет, 2021 (Београд : Службени гласник)., 191-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6313
Борозан И. Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године. in Креативност у временима криза : уметност средњег века и модерног доба на централном Балкану. 2021;:191-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6313 .
Борозан, Игор, "Траума и уметност: сећање на погром у Мачви 1914. године" in Креативност у временима криза : уметност средњег века и модерног доба на централном Балкану (2021):191-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6313 .

Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020.

Borozan, Igor

(Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- (Тузла : Графичар), 2021)

TY  - JOUR
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6380
AB  - Уобличавање монографије о Ђури Јакшићу, једном од најзнаменитијих српских уметника 19. века, чини се веома захтевним подухватом. Декон- струкција лика и дела Ђуре Јакшића увелико на- дилази уобичајено писање о истакнутим уметни- цима прошлих епоха. Разлог лежи у чињеници да је накнадна конструкција замаглила његово исто- ријско дело и стварни лик. Стога, и поднаслов књи- ге – Ђура Јакшић. Између мита и стварности, го- вори о намери да се сликар и књижевник постави у реални простор и стварно време.
PB  - Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- (Тузла : Графичар)
T2  - Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art.
T1  - Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020.
EP  - 323
IS  - 49
SP  - 318
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6380
ER  - 
@article{
author = "Borozan, Igor",
year = "2021",
abstract = "Уобличавање монографије о Ђури Јакшићу, једном од најзнаменитијих српских уметника 19. века, чини се веома захтевним подухватом. Декон- струкција лика и дела Ђуре Јакшића увелико на- дилази уобичајено писање о истакнутим уметни- цима прошлих епоха. Разлог лежи у чињеници да је накнадна конструкција замаглила његово исто- ријско дело и стварни лик. Стога, и поднаслов књи- ге – Ђура Јакшић. Између мита и стварности, го- вори о намери да се сликар и књижевник постави у реални простор и стварно време.",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- (Тузла : Графичар)",
journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art.",
title = "Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020.",
pages = "323-318",
number = "49",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6380"
}
Borozan, I.. (2021). Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020.. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art.
Нови Сад : Матица српска, Одељење за ликовне уметности, 1986- (Тузла : Графичар).(49), 318-323.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6380
Borozan I. Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020.. in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art.. 2021;(49):318-323.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6380 .
Borozan, Igor, "Снежана Мишић, Ђура Јакшић. Између мита и стварности, Галерија Матице српске, Нови Сад 2020." in Зборник Матице српске за ликовне уметности = Recherches sur l'art., no. 49 (2021):318-323,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6380 .

Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu

Borozan, Igor

(Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti, 2021, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6381
AB  - Jovan Bijelić je neosporivo jedan od najznačajnih slikara na jugoslovenskoj i srpskoj likovnoj sceni u međuratnom periodu. Osnivač grupe Oblik i član grupa Nezavisni i Slobodni snažno je uticao na umetničke pravce i tokove u dinamičnom razvoju domaće moderne.
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti, 2021
T2  - Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu : 1918-1941
T1  - Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu
EP  - 225
SP  - Str. 219-225
SP  - 219
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6381
ER  - 
@inbook{
author = "Borozan, Igor",
year = "2021",
abstract = "Jovan Bijelić je neosporivo jedan od najznačajnih slikara na jugoslovenskoj i srpskoj likovnoj sceni u međuratnom periodu. Osnivač grupe Oblik i član grupa Nezavisni i Slobodni snažno je uticao na umetničke pravce i tokove u dinamičnom razvoju domaće moderne.",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti, 2021",
journal = "Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu : 1918-1941",
booktitle = "Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu",
pages = "225-Str. 219-225-219",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6381"
}
Borozan, I.. (2021). Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu. in Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu : 1918-1941
Beograd : Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti, 2021., Str. 219-225-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6381
Borozan I. Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu. in Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu : 1918-1941. 2021;:Str. 219-225-225.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6381 .
Borozan, Igor, "Između tradicije i modernosti: Jovan Bijelić i portreti Karađorđevića u međuratnom periodu" in Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu : 1918-1941 (2021):Str. 219-225-225,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6381 .

Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства

Борозан, Игор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12730
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3847
AB  - Писање књиге о Влаху Буковцу проистек ло је из мог интересовања за дело тог изузетног сликара. Готово вековна рецепција његовог дела у српској средини створила је менталну слику о њему као о уметнику који је оставио дубок траг у разноликим историјским епохама на тлу данашње Републике Србије. Израда владарских портрета чланова династија Обреновић и Карађорђевић и потоњи Буковчев рад у великој су мери утицали на колективно сећање на сликара. Уметник који је током радног века више пута посетио Београд и Србију, у чијим се музејским и приватним збиркама чува велики број његових слика, оправдано је постао члан Српског ученог друштва (1884) и потом Српске краљевске академије у Београду (1892). Рељеф с профилом Влаха Буковца који је 1924. године извео вајар Ђока Јовановић у ск ладу с концептом ars memoria данас се налази у Сали Председништва Српске академије наука и уметности, међу представама најистакнутијих уметника и научника.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12730
ER  - 
@book{
author = "Борозан, Игор",
year = "2021",
abstract = "Писање књиге о Влаху Буковцу проистек ло је из мог интересовања за дело тог изузетног сликара. Готово вековна рецепција његовог дела у српској средини створила је менталну слику о њему као о уметнику који је оставио дубок траг у разноликим историјским епохама на тлу данашње Републике Србије. Израда владарских портрета чланова династија Обреновић и Карађорђевић и потоњи Буковчев рад у великој су мери утицали на колективно сећање на сликара. Уметник који је током радног века више пута посетио Београд и Србију, у чијим се музејским и приватним збиркама чува велики број његових слика, оправдано је постао члан Српског ученог друштва (1884) и потом Српске краљевске академије у Београду (1892). Рељеф с профилом Влаха Буковца који је 1924. године извео вајар Ђока Јовановић у ск ладу с концептом ars memoria данас се налази у Сали Председништва Српске академије наука и уметности, међу представама најистакнутијих уметника и научника.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12730"
}
Борозан, И.. (2021). Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства. 
Београд : Српска академија наука и уметности..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12730
Борозан И. Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12730 .
Борозан, Игор, "Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12730 .

Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6

Марушић, Александар; Ранковић, Ана; Вукелић, Дејан; Лазић, Снежана; Оташевић, Марија; Борозан, Игор; Тимотијевић, Милош

(Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2020 (Горњи Милановац : Codex print), 2020)

TY  - BOOK
AU  - Марушић, Александар
AU  - Ранковић, Ана
AU  - Вукелић, Дејан
AU  - Лазић, Снежана
AU  - Оташевић, Марија
AU  - Борозан, Игор
AU  - Тимотијевић, Милош
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6359
AB  - Евидентирање и у форми каталога представљање
уметничких дела, архивске, књижевне и фотографске грађе, предмета примењене уметности, фалеристике и нумизматике, везаних за владарску кућу
Обреновића који се чувају у фундусима музеја, архива, библиотека, галерија, односно манастирских и црквених ризница Србије и Европе.
Шесту свеску чини 13 радова, предговор и две
рецензије на укупно 372 стране. Збир предмета, докумената и уметничких дела, непосредно или посредно везаних за чланове династије, похрањених у
посебним збиркама Музеја позоришне уметности,
Музеја града Београда, Јеврејског историјског музеја и Дома Јеврема Грујића у Београду, чине са уметничким остварењима из Народног музеја у Београду, артефактима и архивалијама Рукописног одељења Матице Српске, Архива Србије и Историјског
архива Шумадије, основу ове публикације; предмети из једне манастирске и једне црквене збирке,
приложнички дарови Обреновића, представљени
су у два рада. Истовремено, богата колекција са раритетима попут личне владарске кореспонденције
или ретких фотографија једне приватне породичне
збирке оплемењује и ово издање. Коначно, три прилога која третирају заоставштину Обреновића у
Швајцарској, Словачкој и Аустрији, утицали су да
шести том ове својеврсне едиције задржи назив
„Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе ”
PB  - Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2020 (Горњи Милановац : Codex print)
T1  - Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6359
ER  - 
@book{
author = "Марушић, Александар and Ранковић, Ана and Вукелић, Дејан and Лазић, Снежана and Оташевић, Марија and Борозан, Игор and Тимотијевић, Милош",
year = "2020",
abstract = "Евидентирање и у форми каталога представљање
уметничких дела, архивске, књижевне и фотографске грађе, предмета примењене уметности, фалеристике и нумизматике, везаних за владарску кућу
Обреновића који се чувају у фундусима музеја, архива, библиотека, галерија, односно манастирских и црквених ризница Србије и Европе.
Шесту свеску чини 13 радова, предговор и две
рецензије на укупно 372 стране. Збир предмета, докумената и уметничких дела, непосредно или посредно везаних за чланове династије, похрањених у
посебним збиркама Музеја позоришне уметности,
Музеја града Београда, Јеврејског историјског музеја и Дома Јеврема Грујића у Београду, чине са уметничким остварењима из Народног музеја у Београду, артефактима и архивалијама Рукописног одељења Матице Српске, Архива Србије и Историјског
архива Шумадије, основу ове публикације; предмети из једне манастирске и једне црквене збирке,
приложнички дарови Обреновића, представљени
су у два рада. Истовремено, богата колекција са раритетима попут личне владарске кореспонденције
или ретких фотографија једне приватне породичне
збирке оплемењује и ово издање. Коначно, три прилога која третирају заоставштину Обреновића у
Швајцарској, Словачкој и Аустрији, утицали су да
шести том ове својеврсне едиције задржи назив
„Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе ”",
publisher = "Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2020 (Горњи Милановац : Codex print)",
title = "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6359"
}
Марушић, А., Ранковић, А., Вукелић, Д., Лазић, С., Оташевић, М., Борозан, И.,& Тимотијевић, М.. (2020). Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6. 
Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја, 2020 (Горњи Милановац : Codex print)., 6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6359
Марушић А, Ранковић А, Вукелић Д, Лазић С, Оташевић М, Борозан И, Тимотијевић М. Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6. 2020;6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6359 .
Марушић, Александар, Ранковић, Ана, Вукелић, Дејан, Лазић, Снежана, Оташевић, Марија, Борозан, Игор, Тимотијевић, Милош, "Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе. 6", 6 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6359 .

Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића

Борозан, Игор Б.

(Београд : Народни музеј, 1982- (Београд : "Србија"), 2020)

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор Б.
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6328
AB  - Године 1900. Ђорђе Крстић окончава уобличавање монументалне композиције Пад Сталаћа за потребе репрезентације Краљевине Србије на Светској изложби у Паризу. У центру композиције, настале на основу
препоруке славног француског сликара Леона Бона, налази се приказ херојске борбе митског јунака Тодора од Сталаћа против Османлија почетком 15.
века. По неким изворима, стручни жири Светске изложбе негативно је оценио слику, што је била и најава дубоке подељености српске ликовне критике
око валоризације Крстићеве слике. Особито се парадигматичним чине критике Божидара Николајевића, Богдана Поповића и Михаила Валтровића, водећих културних посленика епохе. Налазећи се на супротним половима српске ликовне критике, у распону од академског реализма, до симболистичког
поимања сликарства, критичари су потврдили пријем и прераду актуелних
естетских и интелектуалних струјања из великих европских центара. Новија истраживања оновременог европског сликарства, особито ликовног израза и идејног исказа Гистава Мороа, указују на могућност дефинисања слике
у складу с концептом археолошке алегорије. Разградња традиционалног историјског сликарства и поступак слободног поигравања с академским основама условили су смештање Крстићеве збркане слике између историјске документарности и алегоријске неодредивости. Одударање од канона немачког
симболизма упућује на претпоставку да је Крстић своју слику начинио у
складу са формалним и садржинским особеностима француског симболизма, нарочито акцентујући Мороово сложено дело. На основама аутентичне
веродостојности изведена је поетска прерада народне песме Смрт Војводе
Пријезде, с идејом слободе уметника у представљању формалних елемената
и идејних основа слике.
AB  - In the year 1900, Đorđe Krstić completed the shaping of the monumental
composition The Fall of Stalać, which was to represent the Kingdom of Serbia at the World
Exhibition in Paris. In the centre of the composition, created based on the recommendation of the renowned French painter Léon Bonnat, there is a depiction of the heroic struggle of the mythical hero Todor of Stalać against the Osmanic forces in the early 15th century. According to some sources, the expert jury of the World Exhibition took a negative view
of the picture, which presaged the deep divisions in the ranks of Serbian fine arts criticism
concerning the evaluation of Krstić’s picture. The reviews originating from the pen of Božidar Nikolajević, Bogdan Popović and Mihailo Valtrović, the leading cultural actors of that
era, appear paradigmatic in that respect. Positioned at the opposite poles of Serbian literary
criticism, ranging between academic realism and a symbolist notion of painting, the critics confirmed the reception and adaptation of the current aesthetic and intellectual trends
coming from the great European art centres. Recent studies of the European painting of that
time, especially of the fine arts expression and the ideational statement of Gustave Moreau,
point to the possibility of defining the picture in keeping with the concept of archaeological
allegory. The decomposition of traditional historical painting and the method of freely playing with the academic foundations conditioned the positioning of Krstić’s chaotic picture
between historical documentarity and allegorical indeterminacy. The deviation from the
canon of German symbolism points to the assumption that Krstić created his picture in accordance with the formal and content-related specific features of French symbolism, placing
special emphasis on Moreau’s complex work. Based on authentic verisimilitude, he carried
out a poetic adaptation of the folk poem The Death of Duke Prijezda, the main idea being
the freedom of the artist when it comes to presenting the formal elements and the ideational
foundations of the picture.
PB  - Београд : Народни музеј, 1982- (Београд : "Србија")
T2  - Зборник Народног музеја. Историја уметности = Recueil du Musee national. Histoire de lʹart
T1  - Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића
T1  - An archaeological allegory: The Fall of Stalać by Đorđe Krstić
EP  - 173
IS  - 24
IS  - 2
SP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6328
ER  - 
@article{
author = "Борозан, Игор Б.",
year = "2020",
abstract = "Године 1900. Ђорђе Крстић окончава уобличавање монументалне композиције Пад Сталаћа за потребе репрезентације Краљевине Србије на Светској изложби у Паризу. У центру композиције, настале на основу
препоруке славног француског сликара Леона Бона, налази се приказ херојске борбе митског јунака Тодора од Сталаћа против Османлија почетком 15.
века. По неким изворима, стручни жири Светске изложбе негативно је оценио слику, што је била и најава дубоке подељености српске ликовне критике
око валоризације Крстићеве слике. Особито се парадигматичним чине критике Божидара Николајевића, Богдана Поповића и Михаила Валтровића, водећих културних посленика епохе. Налазећи се на супротним половима српске ликовне критике, у распону од академског реализма, до симболистичког
поимања сликарства, критичари су потврдили пријем и прераду актуелних
естетских и интелектуалних струјања из великих европских центара. Новија истраживања оновременог европског сликарства, особито ликовног израза и идејног исказа Гистава Мороа, указују на могућност дефинисања слике
у складу с концептом археолошке алегорије. Разградња традиционалног историјског сликарства и поступак слободног поигравања с академским основама условили су смештање Крстићеве збркане слике између историјске документарности и алегоријске неодредивости. Одударање од канона немачког
симболизма упућује на претпоставку да је Крстић своју слику начинио у
складу са формалним и садржинским особеностима француског симболизма, нарочито акцентујући Мороово сложено дело. На основама аутентичне
веродостојности изведена је поетска прерада народне песме Смрт Војводе
Пријезде, с идејом слободе уметника у представљању формалних елемената
и идејних основа слике., In the year 1900, Đorđe Krstić completed the shaping of the monumental
composition The Fall of Stalać, which was to represent the Kingdom of Serbia at the World
Exhibition in Paris. In the centre of the composition, created based on the recommendation of the renowned French painter Léon Bonnat, there is a depiction of the heroic struggle of the mythical hero Todor of Stalać against the Osmanic forces in the early 15th century. According to some sources, the expert jury of the World Exhibition took a negative view
of the picture, which presaged the deep divisions in the ranks of Serbian fine arts criticism
concerning the evaluation of Krstić’s picture. The reviews originating from the pen of Božidar Nikolajević, Bogdan Popović and Mihailo Valtrović, the leading cultural actors of that
era, appear paradigmatic in that respect. Positioned at the opposite poles of Serbian literary
criticism, ranging between academic realism and a symbolist notion of painting, the critics confirmed the reception and adaptation of the current aesthetic and intellectual trends
coming from the great European art centres. Recent studies of the European painting of that
time, especially of the fine arts expression and the ideational statement of Gustave Moreau,
point to the possibility of defining the picture in keeping with the concept of archaeological
allegory. The decomposition of traditional historical painting and the method of freely playing with the academic foundations conditioned the positioning of Krstić’s chaotic picture
between historical documentarity and allegorical indeterminacy. The deviation from the
canon of German symbolism points to the assumption that Krstić created his picture in accordance with the formal and content-related specific features of French symbolism, placing
special emphasis on Moreau’s complex work. Based on authentic verisimilitude, he carried
out a poetic adaptation of the folk poem The Death of Duke Prijezda, the main idea being
the freedom of the artist when it comes to presenting the formal elements and the ideational
foundations of the picture.",
publisher = "Београд : Народни музеј, 1982- (Београд : "Србија")",
journal = "Зборник Народног музеја. Историја уметности = Recueil du Musee national. Histoire de lʹart",
title = "Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића, An archaeological allegory: The Fall of Stalać by Đorđe Krstić",
pages = "173-153",
number = "24, 2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6328"
}
Борозан, И. Б.. (2020). Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића. in Зборник Народног музеја. Историја уметности = Recueil du Musee national. Histoire de lʹart
Београд : Народни музеј, 1982- (Београд : "Србија").(24), 153-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6328
Борозан ИБ. Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића. in Зборник Народног музеја. Историја уметности = Recueil du Musee national. Histoire de lʹart. 2020;(24):153-173.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6328 .
Борозан, Игор Б., "Археолошка алегорија: Пад Сталаћа Ђорђа Крстића" in Зборник Народног музеја. Историја уметности = Recueil du Musee national. Histoire de lʹart, no. 24 (2020):153-173,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6328 .

Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића

Борозан, Игор

(Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус, 2020)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6005
PB  - Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус
PB  - Православни богословски факултет Универзитета, Институт за литургику и црквену уметност
C3  - Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 16-17. децембар 2019. Год. 3, Богословље и духовни живот Kарловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве
T1  - Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића
EP  - 188
SP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6005
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор",
year = "2020",
publisher = "Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус, Православни богословски факултет Универзитета, Институт за литургику и црквену уметност",
journal = "Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 16-17. децембар 2019. Год. 3, Богословље и духовни живот Kарловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве",
title = "Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића",
pages = "188-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6005"
}
Борозан, И.. (2020). Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића. in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 16-17. децембар 2019. Год. 3, Богословље и духовни живот Kарловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве
Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус., 173-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6005
Борозан И. Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића. in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 16-17. децембар 2019. Год. 3, Богословље и духовни живот Kарловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве. 2020;:173-188.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6005 .
Борозан, Игор, "Стратегије репрезентације и портретне представе Георгија Бранковића" in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 16-17. децембар 2019. Год. 3, Богословље и духовни живот Kарловачке митрополије у оквиру 800 година аутокефалије Српске православне цркве (2020):173-188,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6005 .

In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020)

Borozan, Igor

(Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997-, 2020)

TY  - GEN
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6321
PB  - Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997-
T2  - Наслеђе = Heritage.
T1  - In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020)
EP  - 265
IS  - 21
SP  - 263
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6321
ER  - 
@misc{
author = "Borozan, Igor",
year = "2020",
publisher = "Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997-",
journal = "Наслеђе = Heritage.",
title = "In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020)",
pages = "265-263",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6321"
}
Borozan, I.. (2020). In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020). in Наслеђе = Heritage.
Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда, 1997-.(21), 263-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6321
Borozan I. In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020). in Наслеђе = Heritage.. 2020;(21):263-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6321 .
Borozan, Igor, "In memoriam Угљеша Рајчевић (1931-2020)" in Наслеђе = Heritage., no. 21 (2020):263-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6321 .

Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove

Borozan, Igor

(Beograd : Filozofski fakultet, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6100
AB  - Slučaj Vele Nigrinove obeležio je javni život Beograda na razmeđi devetnaestog i dvadesetog veka. Slavna tragetkinja Narodnog pozorišta u Beogradu paradigmatski je označila jedno doba. Dekadencija, stilizacija, izražena osećajnost bile su bitan deo umetničkih strategija , ali i jedan od načina života gražanstva krajem devetnaestog veka.U takvoj intelektualnoj klimi manifestovala se moć slavne heroine, koja je artificirala svoju pojavu do te mere da je gliumica postala stilizovani estetski entitet. Između svog prirodnog i veštačkog lica, između ličnosti i pozorišne maske, Vela Nigrinova je smestila svoj subjekat. U skladu sa pokretom dekadencije koji je obeležio fin-de siècle u Evropi, Vela je performirala svoj identitet i pojavnost, i njeno sopstvo je postalo paradigma brisanja granica između realnosti i fikcije, stvarnog života i pozorišne iluzije, toliko izražene u epohi dekadencije krajem devetnestog i početkom dvadesetog veka.
AB  - The case of Vela Nigrinova maked Belgrade’s public life at the turn of the 19th and the 20th centuries. The famous tragedienne of the National Theater in Belgrade paradigmatically maked an era. Decadence, stylization and pronounced sensitivity were an important part of artistic strategies, but also the way of life of citizens at fin-de siècle. In such an intellectual environment the famous heroine manifested her power, and her appearence was artificialized to the extent that the actress her self became a stylized aesthetic entity. Vela Nigrinova was set somewhere between her natural and artificial face, between her personality and the theater mask. In line with the decadent movement that marked fin-de siècle in Europe, Vela performed her identity and appearance to the extent that herselfness became a paradigm of erasing the boundary between reality and fiction, between real life and theater illusion, that was so pronounced in the age of  decadence at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
T2  - Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu = The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade.
T1  - Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove
T1  - Face and mask:the last role of tragedienne Vela Nigrinova
EP  - 25
IS  - 16
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6100
ER  - 
@article{
author = "Borozan, Igor",
year = "2020",
abstract = "Slučaj Vele Nigrinove obeležio je javni život Beograda na razmeđi devetnaestog i dvadesetog veka. Slavna tragetkinja Narodnog pozorišta u Beogradu paradigmatski je označila jedno doba. Dekadencija, stilizacija, izražena osećajnost bile su bitan deo umetničkih strategija , ali i jedan od načina života gražanstva krajem devetnaestog veka.U takvoj intelektualnoj klimi manifestovala se moć slavne heroine, koja je artificirala svoju pojavu do te mere da je gliumica postala stilizovani estetski entitet. Između svog prirodnog i veštačkog lica, između ličnosti i pozorišne maske, Vela Nigrinova je smestila svoj subjekat. U skladu sa pokretom dekadencije koji je obeležio fin-de siècle u Evropi, Vela je performirala svoj identitet i pojavnost, i njeno sopstvo je postalo paradigma brisanja granica između realnosti i fikcije, stvarnog života i pozorišne iluzije, toliko izražene u epohi dekadencije krajem devetnestog i početkom dvadesetog veka., The case of Vela Nigrinova maked Belgrade’s public life at the turn of the 19th and the 20th centuries. The famous tragedienne of the National Theater in Belgrade paradigmatically maked an era. Decadence, stylization and pronounced sensitivity were an important part of artistic strategies, but also the way of life of citizens at fin-de siècle. In such an intellectual environment the famous heroine manifested her power, and her appearence was artificialized to the extent that the actress her self became a stylized aesthetic entity. Vela Nigrinova was set somewhere between her natural and artificial face, between her personality and the theater mask. In line with the decadent movement that marked fin-de siècle in Europe, Vela performed her identity and appearance to the extent that herselfness became a paradigm of erasing the boundary between reality and fiction, between real life and theater illusion, that was so pronounced in the age of  decadence at the end of the 19th century and the beginning of the 20th century.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu = The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade.",
title = "Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove, Face and mask:the last role of tragedienne Vela Nigrinova",
pages = "25-7",
number = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6100"
}
Borozan, I.. (2020). Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove. in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu = The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade.
Beograd : Filozofski fakultet.(16), 7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6100
Borozan I. Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove. in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu = The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade.. 2020;(16):7-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6100 .
Borozan, Igor, "Lice i maska: poslednja uloga tragetkinje Vele Nigrinove" in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu = The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade., no. 16 (2020):7-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6100 .

The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries

Borozan, Igor; Borić, Tijana S.

(Matica srpska, Novi Sad, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Borozan, Igor
AU  - Borić, Tijana S.
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3193
AB  - Since ancient times the tombs of rulers were shaped as key ideological topoi to be later turned into the places of pilgrimage depending on the historical circumstances. They could have also been the instruments of oblivion used to destroy the memory of a ruler, a dynasty, or the entire monarchist regime. The modern era of the Serbian state was marked by the on-going conflicts between the dynasties of Obrenovic and Karadordevic. The source of this animosity that featured the long 19th century came out of the murder of Karadorde in 1817. The founder of the Karadordevic dynasty was beheaded by order of Milos Obrenovic, a latter founder of the Obrenovic dynasty. Over time, the grave marker of Karadorde located in the church in the town of Topola became a secret place of homage since almost during the entire century the rival Obrenovic dynasty was in power. In the late 19th century the tomb of Karadorde became a subject of political manipulation. Young King Aleksandar Obrenovic visited the grave of Karadorde in Topola in 1893. On that occasion, he expressed the great reverence for the deceased, and a few years later this was visually immortalised by a drawing of Felix Kanitz, a notable German scientist and travel book writer. The carefully organised and staged activities helped the transformation of the tomb from the place of oblivion into the engaged artefact and topos in service of dynastic reconciliation. Biological disappearance of the Obrenovic dynasty in 1903 led to the conversion of the Karadorde's grave into the place of cult. Over time, the tomb became the national and dynastic symbol which set the core for the monumental church - the mausoleum of Karadordevic dynasty in Oplenac, near Topola shaped in the interwar period.
AB  - Гробови владара су од давнина дефинисани као кључни идеолошки топоси, око којих се у
зависности од историјских околности уобличавао поклонички култ. Они су могли бити и предмет
заборава, којим је поништаванo сећање на владара, династију и монархистички режим. Модерно
доба српске државе обележио је сукоб династија Обреновића и Карађорђевића. Корени нетрпељивости који су обележили дуги XIX век лежали су у убиству Карађорђа 1817. године. Оснивач династије Карђорђевић је обезглављен по налогу Милоша Обреновића, потоњег утемељитеља династије
Обреновић. Фунерални белег Карађорђа у тополској цркви је током века постао место скривеног
поштовања, будући да је готово цео век на власти била супарничка династија Обреновић. Карађорђев
гроб је крајем XIX века постао предмет политичке манипулације. Млади краљ Александар Обреновић је 1893. године посетио Карађорђев гроб у Тополи. Том приликом је исказао пијетет према великом покојнику, што је неколико година касније репортажним цртежом овековечио Феликс Каниц,
знаменити немачки научник и путописац. Гроб је изрежираном акцијом од места заборава претворен у ангажовани артефакт и топос помирења у служби манифестације династичког помирења. Биолошко затирање династије Обреновић 1903. године је довело до претварања Карађорђевог гроба у
култно место. Гроб је временом постао државни и династички симбол, око кога је у међуратном периоду уобличена и монументална црква-маузолеј династије Карађорђевић на Опленцу, крај Тополе.
PB  - Matica srpska, Novi Sad
T2  - Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti
T1  - The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries
T1  - Владарски гроб као место сећања: уобличавање и трансформације гроба Вожда Карађорђе током XIX и у првој половини XX века
EP  - 133
IS  - 48
SP  - 117
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3193
ER  - 
@article{
author = "Borozan, Igor and Borić, Tijana S.",
year = "2020",
abstract = "Since ancient times the tombs of rulers were shaped as key ideological topoi to be later turned into the places of pilgrimage depending on the historical circumstances. They could have also been the instruments of oblivion used to destroy the memory of a ruler, a dynasty, or the entire monarchist regime. The modern era of the Serbian state was marked by the on-going conflicts between the dynasties of Obrenovic and Karadordevic. The source of this animosity that featured the long 19th century came out of the murder of Karadorde in 1817. The founder of the Karadordevic dynasty was beheaded by order of Milos Obrenovic, a latter founder of the Obrenovic dynasty. Over time, the grave marker of Karadorde located in the church in the town of Topola became a secret place of homage since almost during the entire century the rival Obrenovic dynasty was in power. In the late 19th century the tomb of Karadorde became a subject of political manipulation. Young King Aleksandar Obrenovic visited the grave of Karadorde in Topola in 1893. On that occasion, he expressed the great reverence for the deceased, and a few years later this was visually immortalised by a drawing of Felix Kanitz, a notable German scientist and travel book writer. The carefully organised and staged activities helped the transformation of the tomb from the place of oblivion into the engaged artefact and topos in service of dynastic reconciliation. Biological disappearance of the Obrenovic dynasty in 1903 led to the conversion of the Karadorde's grave into the place of cult. Over time, the tomb became the national and dynastic symbol which set the core for the monumental church - the mausoleum of Karadordevic dynasty in Oplenac, near Topola shaped in the interwar period., Гробови владара су од давнина дефинисани као кључни идеолошки топоси, око којих се у
зависности од историјских околности уобличавао поклонички култ. Они су могли бити и предмет
заборава, којим је поништаванo сећање на владара, династију и монархистички режим. Модерно
доба српске државе обележио је сукоб династија Обреновића и Карађорђевића. Корени нетрпељивости који су обележили дуги XIX век лежали су у убиству Карађорђа 1817. године. Оснивач династије Карђорђевић је обезглављен по налогу Милоша Обреновића, потоњег утемељитеља династије
Обреновић. Фунерални белег Карађорђа у тополској цркви је током века постао место скривеног
поштовања, будући да је готово цео век на власти била супарничка династија Обреновић. Карађорђев
гроб је крајем XIX века постао предмет политичке манипулације. Млади краљ Александар Обреновић је 1893. године посетио Карађорђев гроб у Тополи. Том приликом је исказао пијетет према великом покојнику, што је неколико година касније репортажним цртежом овековечио Феликс Каниц,
знаменити немачки научник и путописац. Гроб је изрежираном акцијом од места заборава претворен у ангажовани артефакт и топос помирења у служби манифестације династичког помирења. Биолошко затирање династије Обреновић 1903. године је довело до претварања Карађорђевог гроба у
култно место. Гроб је временом постао државни и династички симбол, око кога је у међуратном периоду уобличена и монументална црква-маузолеј династије Карађорђевић на Опленцу, крај Тополе.",
publisher = "Matica srpska, Novi Sad",
journal = "Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti",
title = "The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries, Владарски гроб као место сећања: уобличавање и трансформације гроба Вожда Карађорђе током XIX и у првој половини XX века",
pages = "133-117",
number = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3193"
}
Borozan, I.,& Borić, T. S.. (2020). The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries. in Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti
Matica srpska, Novi Sad.(48), 117-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3193
Borozan I, Borić TS. The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries. in Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti. 2020;(48):117-133.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3193 .
Borozan, Igor, Borić, Tijana S., "The Royal Tomb as a Place of Memory: Fabrication and Transformation of the Grave of the Supreme Leader Karadorde in the 19th and the First Half of the 20th Centuries" in Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti, no. 48 (2020):117-133,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3193 .

Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine

Borić, Tijana S.; Borozan, Igor

(Istorijski institut, Beograd, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Borić, Tijana S.
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3004
AB  - Ubistvo kralja Aleksandra uzdrmalo je evropsku javnost pred početak Drugog svetskog rata. Imalo je još veći odjek u kompleksnoj južnoslovenskoj državi. U takvom napetom trenutku, bilo je važno očuvati državno jedinstvo i ispuniti pravni i simbolički vakuum uzrokovan kraljevim ubistvom. Elite su stoga upotrebile stari srednjovekovni koncept dva kraljeva tela. Shodno tome, sahrana kralja Aleksandra dobila je obeležja masovnog spektakla u kome je smrt kralja postala simbol državnog jedinstva.
AB  - The assassination of King Aleksandar shook the European public at the dawn of WWII. It had even more pronounced effects in the compound South Slavic state. In such a tense moment, it was necessary to preserve state unity and fill the legal and symbolic vacuum caused by the King's murder. Thus, the elites employed the old medieval concept of the king's two bodies. According to this principle, the funeral of King Aleksandar assumed the features of a mass performance wherein the death of the ruler turned into the symbol of state unity.
PB  - Istorijski institut, Beograd
T2  - Istorijski časopis
T1  - Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine
T1  - Political economy of death and the concept of the king's two bodies: The funeral of King Aleksandar Karađorđević I in 1934
EP  - 538
IS  - 69
SP  - 517
DO  - 10.34298/IC2069517B
ER  - 
@article{
author = "Borić, Tijana S. and Borozan, Igor",
year = "2020",
abstract = "Ubistvo kralja Aleksandra uzdrmalo je evropsku javnost pred početak Drugog svetskog rata. Imalo je još veći odjek u kompleksnoj južnoslovenskoj državi. U takvom napetom trenutku, bilo je važno očuvati državno jedinstvo i ispuniti pravni i simbolički vakuum uzrokovan kraljevim ubistvom. Elite su stoga upotrebile stari srednjovekovni koncept dva kraljeva tela. Shodno tome, sahrana kralja Aleksandra dobila je obeležja masovnog spektakla u kome je smrt kralja postala simbol državnog jedinstva., The assassination of King Aleksandar shook the European public at the dawn of WWII. It had even more pronounced effects in the compound South Slavic state. In such a tense moment, it was necessary to preserve state unity and fill the legal and symbolic vacuum caused by the King's murder. Thus, the elites employed the old medieval concept of the king's two bodies. According to this principle, the funeral of King Aleksandar assumed the features of a mass performance wherein the death of the ruler turned into the symbol of state unity.",
publisher = "Istorijski institut, Beograd",
journal = "Istorijski časopis",
title = "Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine, Political economy of death and the concept of the king's two bodies: The funeral of King Aleksandar Karađorđević I in 1934",
pages = "538-517",
number = "69",
doi = "10.34298/IC2069517B"
}
Borić, T. S.,& Borozan, I.. (2020). Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine. in Istorijski časopis
Istorijski institut, Beograd.(69), 517-538.
https://doi.org/10.34298/IC2069517B
Borić TS, Borozan I. Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine. in Istorijski časopis. 2020;(69):517-538.
doi:10.34298/IC2069517B .
Borić, Tijana S., Borozan, Igor, "Politička ekonomija smrti i koncept kraljeva dva tela - sahrana kralja Aleksandra Karađorđevića I 1934. godine" in Istorijski časopis, no. 69 (2020):517-538,
https://doi.org/10.34298/IC2069517B . .

Симеон Немања као ктитор Студенице

Борозан, Игор

(Београд : САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6225
AB  - Године 1891. Урош Предић је насликао представу светог Симеона Немање за јужну певницу цркве Светог
Ђорђа у Старом Бечеју. Свети Симеон је приказан
у простору савремене цркве с подручја Карловачке
митрополије. У њему важно место има икона Богородице, могуће варијација уважене чудотворне иконе Богородице Кикоске из Мушутишта, и налоњ са
отвореном црквеном књигом. Предићеву потребу да
прикаже природу и тако небески свет учини блискијим савременом посматрачу дефинише велики
прозор с приказом неба с десне стране светитељеве
фигуре.
PB  - Београд : САНУ
C3  - Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
T1  - Симеон Немања као ктитор Студенице
EP  - 410
SP  - 407
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6225
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Године 1891. Урош Предић је насликао представу светог Симеона Немање за јужну певницу цркве Светог
Ђорђа у Старом Бечеју. Свети Симеон је приказан
у простору савремене цркве с подручја Карловачке
митрополије. У њему важно место има икона Богородице, могуће варијација уважене чудотворне иконе Богородице Кикоске из Мушутишта, и налоњ са
отвореном црквеном књигом. Предићеву потребу да
прикаже природу и тако небески свет учини блискијим савременом посматрачу дефинише велики
прозор с приказом неба с десне стране светитељеве
фигуре.",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)",
title = "Симеон Немања као ктитор Студенице",
pages = "410-407",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6225"
}
Борозан, И.. (2019). Симеон Немања као ктитор Студенице. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
Београд : САНУ., 407-410.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6225
Борозан И. Симеон Немања као ктитор Студенице. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020). 2019;:407-410.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6225 .
Борозан, Игор, "Симеон Немања као ктитор Студенице" in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020) (2019):407-410,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6225 .

Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века

Borozan, Igor

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Borozan, Igor
PY  - 2019
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10662
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3831
AB  - Косовски завет је током друге половине 19. века умногоме дефинисао идентитет српске нације. Анализа употребе тог завета у идеолошко-политичкомпрограму династије Обреновића у другој половини 19. века извршена је наоснову сведочанстава о ондашњој вербално-визуелној култури. Разноликиписани и визуелни искази сведоче о развијеној употреби Косовског завета умедијској пропаганди дома Обреновића. Јавно мњење је подстакло увођењепитања Косовског завета у основе владарске идеологије те династије.
AB  - In the second half of the nineteenth century the identity of the Serbian nation wasto a large extent defi ned by the Kosovo Covenant. The paper offers an analysis ofthe utilization of this covenant in the ideological-political program of the Obrenovićdynasty in the nineteenth century based on the evidence of the verbal-visual cultureof the time. Various written and visual testimonies bear witness to the developedutilization of the Kosovo Covenant in the media propaganda of the House ofObrenović. The public opinion encouraged the introduction of the Kosovo Covenantquestion into the foundations of this dynasty’s ruling ideology.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T2  - Косовско-метохијски зборник
T1  - Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века
T1  - The Obrenović Dynasty and the Kosovo Covenant in the Verbal and Visual Culture of the Second Half of the Nineteenth Century
EP  - 156
IS  - 8
SP  - 139
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662
ER  - 
@article{
author = "Borozan, Igor",
year = "2019",
abstract = "Косовски завет је током друге половине 19. века умногоме дефинисао идентитет српске нације. Анализа употребе тог завета у идеолошко-политичкомпрограму династије Обреновића у другој половини 19. века извршена је наоснову сведочанстава о ондашњој вербално-визуелној култури. Разноликиписани и визуелни искази сведоче о развијеној употреби Косовског завета умедијској пропаганди дома Обреновића. Јавно мњење је подстакло увођењепитања Косовског завета у основе владарске идеологије те династије., In the second half of the nineteenth century the identity of the Serbian nation wasto a large extent defi ned by the Kosovo Covenant. The paper offers an analysis ofthe utilization of this covenant in the ideological-political program of the Obrenovićdynasty in the nineteenth century based on the evidence of the verbal-visual cultureof the time. Various written and visual testimonies bear witness to the developedutilization of the Kosovo Covenant in the media propaganda of the House ofObrenović. The public opinion encouraged the introduction of the Kosovo Covenantquestion into the foundations of this dynasty’s ruling ideology.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Косовско-метохијски зборник",
title = "Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века, The Obrenović Dynasty and the Kosovo Covenant in the Verbal and Visual Culture of the Second Half of the Nineteenth Century",
pages = "156-139",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662"
}
Borozan, I.. (2019). Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века. in Косовско-метохијски зборник
Београд : Српска академија наука и уметности.(8), 139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662
Borozan I. Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века. in Косовско-метохијски зборник. 2019;(8):139-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662 .
Borozan, Igor, "Династија Обреновић и Kосовски завет у вербалној и визуелној култури друге половине 19. века" in Косовско-метохијски зборник, no. 8 (2019):139-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10662 .

Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века

Борозан, Игор

(Ниш : Град Ниш, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6029
AB  - Митрополит Михаило Јовановић се убраја међу најзначајније личности у осмовековној историји српске цркве. Током столовања на челу
Српске митрополије од 1859. до 1881. године, те од 1889. до 1898. године,
оставио је дубок траг на богословску мисао и устројство црквене организације у другој половини 19. века. Деловао је као ангажовани национални
радник и културни делатник у јавном простору заједнице. Упркос значајном проучавању митрополитовог богословског дела и јавног деловања,
истраживање пласмана његовог лика у разноликим медијима није било
предмет систематског истраживања.
AB  - Metropolitan Mihailo Jovanović is one of the most important figures in the eightcentury long history of the Serbian Orthodox Church. Officiating twice as the head of the
Metropolitanate of Serbia, in the periods 1859 – 1881 and 1889 – 1898, he left a very deep
mark on theological thought and church organization of the second half of the 19th century.
He was an active advocate of national issues and a cultural worker within the public space
of the community. Yet, his image that was set in various media was not subject to systematic
research. The images of the Metropolitan in illustrated newspapers, photographs, arts, and
satirical magazines reveal the multilayer aspects of visual culture. The representative poses
of Metropolitan’s images, all the photographs made during public processions, his exaggerated figure on the cartoons, as well as his portrayal on the deathbed, confirm that his image
was the subject of broader religious, cultural, social and political frameworks, beyond time
constraints. At the same time, his images were subjects to intermedia permeation. The same
canonical images fluctuated in the medium of painting, lithography, photography, etc. highlighting the period of mass consumption of the images of church leaders.
His representative portraits in painting medium are of particular significance, originating from the concept of the magnificence of rulers’ portraits. In the late 19th century,
Svetislav Jovanović and Rafailo Momčilović made the most striking official portraits of this
church father. The images of the Metropolitan wearing medals in the form of an official
portrait express the dignity and institutional importance of the church. The Metropolitan’s
portrait is defined as his historical image, but also as a timeless visual confirmation of the
authority of the institution of Metropolitanate. The media image of the Metropolitan Mihailo
is finally discussed through the prism of the space between the representation of the head of
the church institution and the present moment.
PB  - Ниш : Град Ниш
PB  - Универзитет у Нишу
PB  - Православна епархија нишка
PB  - Нишки културни центар
T2  - Međunarodni naučni skup "Niš i Vizantija" (18 ; 2019 ; Niš); Dani Sv. cara Konstantina i carice Jelene (2019 ; Niš)
T1  - Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века
T1  - Between Representation of the Church Power and Reality Presentation: The Images of Metropolitan Mihailo Jovanović in the Second Half of the 19th Century
EP  - 510
SP  - 493
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6029
ER  - 
@inbook{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Митрополит Михаило Јовановић се убраја међу најзначајније личности у осмовековној историји српске цркве. Током столовања на челу
Српске митрополије од 1859. до 1881. године, те од 1889. до 1898. године,
оставио је дубок траг на богословску мисао и устројство црквене организације у другој половини 19. века. Деловао је као ангажовани национални
радник и културни делатник у јавном простору заједнице. Упркос значајном проучавању митрополитовог богословског дела и јавног деловања,
истраживање пласмана његовог лика у разноликим медијима није било
предмет систематског истраживања., Metropolitan Mihailo Jovanović is one of the most important figures in the eightcentury long history of the Serbian Orthodox Church. Officiating twice as the head of the
Metropolitanate of Serbia, in the periods 1859 – 1881 and 1889 – 1898, he left a very deep
mark on theological thought and church organization of the second half of the 19th century.
He was an active advocate of national issues and a cultural worker within the public space
of the community. Yet, his image that was set in various media was not subject to systematic
research. The images of the Metropolitan in illustrated newspapers, photographs, arts, and
satirical magazines reveal the multilayer aspects of visual culture. The representative poses
of Metropolitan’s images, all the photographs made during public processions, his exaggerated figure on the cartoons, as well as his portrayal on the deathbed, confirm that his image
was the subject of broader religious, cultural, social and political frameworks, beyond time
constraints. At the same time, his images were subjects to intermedia permeation. The same
canonical images fluctuated in the medium of painting, lithography, photography, etc. highlighting the period of mass consumption of the images of church leaders.
His representative portraits in painting medium are of particular significance, originating from the concept of the magnificence of rulers’ portraits. In the late 19th century,
Svetislav Jovanović and Rafailo Momčilović made the most striking official portraits of this
church father. The images of the Metropolitan wearing medals in the form of an official
portrait express the dignity and institutional importance of the church. The Metropolitan’s
portrait is defined as his historical image, but also as a timeless visual confirmation of the
authority of the institution of Metropolitanate. The media image of the Metropolitan Mihailo
is finally discussed through the prism of the space between the representation of the head of
the church institution and the present moment.",
publisher = "Ниш : Град Ниш, Универзитет у Нишу, Православна епархија нишка, Нишки културни центар",
journal = "Međunarodni naučni skup "Niš i Vizantija" (18 ; 2019 ; Niš); Dani Sv. cara Konstantina i carice Jelene (2019 ; Niš)",
booktitle = "Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века, Between Representation of the Church Power and Reality Presentation: The Images of Metropolitan Mihailo Jovanović in the Second Half of the 19th Century",
pages = "510-493",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6029"
}
Борозан, И.. (2019). Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века. in Međunarodni naučni skup "Niš i Vizantija" (18 ; 2019 ; Niš); Dani Sv. cara Konstantina i carice Jelene (2019 ; Niš)
Ниш : Град Ниш., 493-510.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6029
Борозан И. Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века. in Međunarodni naučni skup "Niš i Vizantija" (18 ; 2019 ; Niš); Dani Sv. cara Konstantina i carice Jelene (2019 ; Niš). 2019;:493-510.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6029 .
Борозан, Игор, "Између репрезентације црквене власти и приказа актуелног: представе митрополита Михаила Јовановића у другој половини 19. века" in Međunarodni naučni skup "Niš i Vizantija" (18 ; 2019 ; Niš); Dani Sv. cara Konstantina i carice Jelene (2019 ; Niš) (2019):493-510,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6029 .

Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета

Борозан, Игор

(Нови Сад : Матица српска, 2019, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6099
PB  - Нови Сад : Матица српска, 2019
T2  - Из историје српско-мађарских културних веза. [Књ.] 2
T1  - Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета
EP  - 199
SP  - 181
VL  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6099
ER  - 
@inbook{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска, 2019",
journal = "Из историје српско-мађарских културних веза. [Књ.] 2",
booktitle = "Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета",
pages = "199-181",
volume = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6099"
}
Борозан, И.. (2019). Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета. in Из историје српско-мађарских културних веза. [Књ.] 2
Нови Сад : Матица српска, 2019., 2, 181-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6099
Борозан И. Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета. in Из историје српско-мађарских културних веза. [Књ.] 2. 2019;2:181-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6099 .
Борозан, Игор, "Идејно прожимање Ференца Ајзенхута и Паје Јовановића и атеље као конструкција њихових идентитета" in Из историје српско-мађарских културних веза. [Књ.] 2, 2 (2019):181-199,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6099 .

Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године

Борозан, Игор

(Нови Сад : Матица српска, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6226
PB  - Нови Сад : Матица српска
T2  - Срби у Угарској : 1848-1918 : од Mајске до Велике народне скупштине : зборник радова
T1  - Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године
EP  - 192
SP  - 167
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6226
ER  - 
@inbook{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
publisher = "Нови Сад : Матица српска",
journal = "Срби у Угарској : 1848-1918 : од Mајске до Велике народне скупштине : зборник радова",
booktitle = "Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године",
pages = "192-167",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6226"
}
Борозан, И.. (2019). Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године. in Срби у Угарској : 1848-1918 : од Mајске до Велике народне скупштине : зборник радова
Нови Сад : Матица српска., 167-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6226
Борозан И. Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године. in Срби у Угарској : 1848-1918 : од Mајске до Велике народне скупштине : зборник радова. 2019;:167-192.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6226 .
Борозан, Игор, "Између потврде и замишљања: уметност и уобличавање српске државотворности у Јужној Угарској од 1848. до 1918. године" in Срби у Угарској : 1848-1918 : од Mајске до Велике народне скупштине : зборник радова (2019):167-192,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6226 .

Тителбахове ведуте манастира Студенице

Борозан, Игор

(Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6030
AB  - Владислав Тителбах је извео две засебне ведуте
манастира Студенице. У питању су прикази изведени у техници цртежа и графике. Намера уобличавања тих ведута манастира сажима се у идеји уметничке надоградње виђеног. Дескриптивни визуелни
опус је надопуњен уметниковим доживљајем. Верни
приказ архитектуре и народних типова стављен је
у службу идеје конституисања слике о природном
стању нације. Уметник је кроз две представе манастира Студенице створио идеализовану слику о
природној вези културно-историјских споменика и
народа у склопу замишљеног националног околиша.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
T1  - Тителбахове ведуте манастира Студенице
EP  - 407
SP  - 404
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6030
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Владислав Тителбах је извео две засебне ведуте
манастира Студенице. У питању су прикази изведени у техници цртежа и графике. Намера уобличавања тих ведута манастира сажима се у идеји уметничке надоградње виђеног. Дескриптивни визуелни
опус је надопуњен уметниковим доживљајем. Верни
приказ архитектуре и народних типова стављен је
у службу идеје конституисања слике о природном
стању нације. Уметник је кроз две представе манастира Студенице створио идеализовану слику о
природној вези културно-историјских споменика и
народа у склопу замишљеног националног околиша.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)",
title = "Тителбахове ведуте манастира Студенице",
pages = "407-404",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6030"
}
Борозан, И.. (2019). Тителбахове ведуте манастира Студенице. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
Београд : Српска академија наука и уметности., 404-407.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6030
Борозан И. Тителбахове ведуте манастира Студенице. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020). 2019;:404-407.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6030 .
Борозан, Игор, "Тителбахове ведуте манастира Студенице" in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020) (2019):404-407,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6030 .

Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве

Борозан, Игор

(Београд : САНУ, 2019)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6222
AB  - Цртеж манастира Студенице из јула 1914. године
представља редак пример приказа манастира у сложеном делу Уроша Предића. Није познато да ли је
цртеж настао као припремна скица за уљану слику или је уобличен као визуелни доказ уметниковог
присуства у древном манастиру. Уметников запис у
десном горњем углу додатно истиче уметниково меморисање тренутка у коме је посетио манастир.
Предићева педантност и поступност су овом
приликом изостали. Извесна скицозност цртежа
говори о слободи изрази у датом тренутку. Једва
видљиви обриси иконостаса и полијелеја, као и извесно перспективно скраћење које наглашава дубину и висину цркве указује на то да је Предић заузео
свој особени перспективни став из кога је сагледао и
визуелизовао сопствену пројекцију унутрашњости
цркве манастира Студенице.
PB  - Београд : САНУ
C3  - Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
T1  - Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве
EP  - 417
SP  - 417
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6222
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Цртеж манастира Студенице из јула 1914. године
представља редак пример приказа манастира у сложеном делу Уроша Предића. Није познато да ли је
цртеж настао као припремна скица за уљану слику или је уобличен као визуелни доказ уметниковог
присуства у древном манастиру. Уметников запис у
десном горњем углу додатно истиче уметниково меморисање тренутка у коме је посетио манастир.
Предићева педантност и поступност су овом
приликом изостали. Извесна скицозност цртежа
говори о слободи изрази у датом тренутку. Једва
видљиви обриси иконостаса и полијелеја, као и извесно перспективно скраћење које наглашава дубину и висину цркве указује на то да је Предић заузео
свој особени перспективни став из кога је сагледао и
визуелизовао сопствену пројекцију унутрашњости
цркве манастира Студенице.",
publisher = "Београд : САНУ",
journal = "Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)",
title = "Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве",
pages = "417-417",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6222"
}
Борозан, И.. (2019). Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020)
Београд : САНУ., 417-417.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6222
Борозан И. Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве. in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020). 2019;:417-417.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6222 .
Борозан, Игор, "Поглед на северозападни део поткуполног простора Богородичине цркве" in Духовно и културно наслеђе манастира Студенице : древност, постојаност, савременост : Галерија ликовне и музичке уметности САНУ (13. децембар 2019 - 31. март 2020) (2019):417-417,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6222 .

Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића

Борозан, Игор

(Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус, 2019)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6220
AB  - Представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша
Предића једна је од најсложенијих композиција српске уметности
прве половине 20. века. она следи низ сликаревих алегоријских предства које се неретко везују за представу Светог николе, породичног
патрона. У сржи визуелног исказа композиције налази се скривени
језик који реферира на актуелни друштвени, политички, идејни и
верски оквир времена. У сједињењу иреалних и реалних ликова остварује се умни исказ о вери и безверју, оптимизму и песимизму у турбулентном међуратном периоду. Метафора природне катастрофе (бура)
поима се као указна структура о актуелном времену, и стога и као
реална алегорија. најзад, слика представља обрнути исказ о уметниковом бићу и његовим структурама, и потрагу за редом у технолошки
обездуховљеном универзуму пред други светски рат.
AB  - Te painting St Nicholas Saving Shipwrecked Sailors made by Uroš Predić
in 1932 is one of the most complex compositions in the Serbian art of the
frst half of the 20th century. Te allegories inspired by the Bible as well as
those emerging from tradition had an important role in the visual arts of
Christian civilization. Comprehensible topics raised to a higher level indicated broader contexts of reality. Te core of the painting represents the
boat, a symbol of modern society. Te painting reveals a series of painter's
allegorical presentations that are ofen related to the image of St. Nicholas,
a family patron. Predić’s composition represents the visualization of the
Saint’s well-known miracle in monumental format. It seems as if the composition were made out of two spheres; in the higher part St. Nicholas acts
like a miracle worker raising his hands high to calm the sea and protect the
sailors. Te lower part of the painting occupies a sea boat with an unusual
group of typical fgures dressed in contemporary attire. Beneath the visual
expression of the composition is a hidden language referring to the current social, political, ideological and religious framework of the period.
Te fusion of unreal and realistic fgures (Orthodox monk, Catholic priest,
Mohammedan, Jew, young married couple, sailors) is an intellectual statement on faith and disbelief, optimism and pessimism in the turbulent interwar period. Te metaphor of a natural catastrophe (storm) is understood as a reference to the current period and thus also as a real allegory.
Predić’s pessimistic visions of the shape of the human spirit in the whirlpool of industrialized civilization seem to express sublime feelings of European men in the period between the two World Wars. Te painter’s real
allegory discloses the fear of advanced technology that leads to apocalyptic
destruction. Te boat at sea can be understood as a vision of disaster, but
also like a slightly pessimistic prophetic vision of one's own and universal
human salvation. Predić used the real allegory to present himself. Although lef out of the picture, he indirectly manifests himself as an intellectual being who actively acts within the social and cultural space of the
community despite the expressed passivity and surrendering to God’s will.
PB  - Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус
PB  - Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за литургику и црквену уметност
C3  - Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 17-18. децембар 2018. Год. 2, Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи Цркава и политичких ентитета Централне и Југоисточне Европе од 1690. до 1918. године
T1  - Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића
T1  - Te allegory of salvation and the Painting St Nicholas Saving Shipwrecked Sailors by Uroš Predić
EP  - 113
SP  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6220
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша
Предића једна је од најсложенијих композиција српске уметности
прве половине 20. века. она следи низ сликаревих алегоријских предства које се неретко везују за представу Светог николе, породичног
патрона. У сржи визуелног исказа композиције налази се скривени
језик који реферира на актуелни друштвени, политички, идејни и
верски оквир времена. У сједињењу иреалних и реалних ликова остварује се умни исказ о вери и безверју, оптимизму и песимизму у турбулентном међуратном периоду. Метафора природне катастрофе (бура)
поима се као указна структура о актуелном времену, и стога и као
реална алегорија. најзад, слика представља обрнути исказ о уметниковом бићу и његовим структурама, и потрагу за редом у технолошки
обездуховљеном универзуму пред други светски рат., Te painting St Nicholas Saving Shipwrecked Sailors made by Uroš Predić
in 1932 is one of the most complex compositions in the Serbian art of the
frst half of the 20th century. Te allegories inspired by the Bible as well as
those emerging from tradition had an important role in the visual arts of
Christian civilization. Comprehensible topics raised to a higher level indicated broader contexts of reality. Te core of the painting represents the
boat, a symbol of modern society. Te painting reveals a series of painter's
allegorical presentations that are ofen related to the image of St. Nicholas,
a family patron. Predić’s composition represents the visualization of the
Saint’s well-known miracle in monumental format. It seems as if the composition were made out of two spheres; in the higher part St. Nicholas acts
like a miracle worker raising his hands high to calm the sea and protect the
sailors. Te lower part of the painting occupies a sea boat with an unusual
group of typical fgures dressed in contemporary attire. Beneath the visual
expression of the composition is a hidden language referring to the current social, political, ideological and religious framework of the period.
Te fusion of unreal and realistic fgures (Orthodox monk, Catholic priest,
Mohammedan, Jew, young married couple, sailors) is an intellectual statement on faith and disbelief, optimism and pessimism in the turbulent interwar period. Te metaphor of a natural catastrophe (storm) is understood as a reference to the current period and thus also as a real allegory.
Predić’s pessimistic visions of the shape of the human spirit in the whirlpool of industrialized civilization seem to express sublime feelings of European men in the period between the two World Wars. Te painter’s real
allegory discloses the fear of advanced technology that leads to apocalyptic
destruction. Te boat at sea can be understood as a vision of disaster, but
also like a slightly pessimistic prophetic vision of one's own and universal
human salvation. Predić used the real allegory to present himself. Although lef out of the picture, he indirectly manifests himself as an intellectual being who actively acts within the social and cultural space of the
community despite the expressed passivity and surrendering to God’s will.",
publisher = "Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за литургику и црквену уметност",
journal = "Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 17-18. децембар 2018. Год. 2, Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи Цркава и политичких ентитета Централне и Југоисточне Европе од 1690. до 1918. године",
title = "Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића, Te allegory of salvation and the Painting St Nicholas Saving Shipwrecked Sailors by Uroš Predić",
pages = "113-97",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6220"
}
Борозан, И.. (2019). Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића. in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 17-18. децембар 2018. Год. 2, Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи Цркава и политичких ентитета Централне и Југоисточне Европе од 1690. до 1918. године
Београд : Институт за културу сакралног - Монс Хемус., 97-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6220
Борозан И. Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића. in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 17-18. децембар 2018. Год. 2, Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи Цркава и политичких ентитета Централне и Југоисточне Европе од 1690. до 1918. године. 2019;:97-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6220 .
Борозан, Игор, "Алегорија спасења и представа Свети Никола спасава бродоломнике Уроша Предића" in Зборник радова са Научног скупа Богословље и духовни живот Карловачке митрополије, Београд - Нови Сад, 17-18. децембар 2018. Год. 2, Културолошка и образовна преплитања и узајамни односи Цркава и политичких ентитета Централне и Југоисточне Европе од 1690. до 1918. године (2019):97-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6220 .

Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове

Борозан, Игор

(Београд : Центар за српске студије, Филозофски факултет, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Борозан, Игор
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6219
AB  - Вела Нигринова, славна трагеткиња Народног позоришта у Београду
обележила је медијски простор српске престонице на крају 19. века. У ту сврху
особито се истиче медиј фотографије, који је глумици послужио за пласирање свог
брижљиво изрежираног артифицираног лика. Смештена у међупростору између
нормиране слике и сопствене пројекције Вела Нигринова је инсценирала свој
мултиплицирани идентитет. Многобројне фотографије указују на вишеслојност
глумичиног лика, помоћу којих је глумица изградила имиџ неприкосновене
диве српског глумишта на крају 19. века. Фотографије с глумичиним ликом су
тумачене као последица смештања глумице у свет идеолошког естетизма с циљем
одржавања родне диференцијације. Истовремено су Велине медијске представе
улога пласиране у контексту манифестовања женске моћи, као производ света
у коме је лепота била асполутна катеогорија. Велине представе као лепота по
себи, биле су узрок и последица грађанског естетизованог света. Коначно, њене
идентитетске представе су потврђивале глумичин статус националне хероине у
доба прожимања модернизацијских токова, декаденције и претрајавања устаљених
грађанских идеала.
AB  - Vela Nigrinova, the famous tragedienne of the National Theater in Belgrade,
marked the media space of the Serbian capital at the end of the 19th century.
For this purpose, the medium of photography, which served the actress to
promote her carefully staged artificial image, was particularly prominent. The
actress created her appearance via varying her identity which was to be found
somewhere in between social construction and the inalienable autonomy of
personality. Set in the space between the normed image and her own projection,
Vela Nigrinova staged her manifold identities in various theatrical roles.
Numerous preserved photographs point to the multilayered character of the
actress, through which she managed to create the image of the undisputed
diva of the Serbian theater at the end of the 19th century. The actress’ photos
are interpreted as a consequence of her being set in a world of ideological
aestheticism in order to maintain gender differentiation. At the same time, Vela’s
images were distributed in the context of manifesting women’s power, as a
product of a world in which beauty was considered an absolute category. Vela’s
photographs, beautiful on their own, were the cause and effect of the aesthetic
world of the bourgeoisie at the end of the 19th century. Finally, her identities
confirmed the actress‘ status as a national heroine in an era of all-encompassing
modernization, decadence, and persistence of the established civic ideals.
PB  - Београд : Центар за српске студије, Филозофски факултет
T2  - Српске студије = Serbian Studies.
T1  - Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове
T1  - Photography in the Service of Identity Visualization of  Vela Nigrinova
EP  - 174
IS  - 10
SP  - 154
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6219
ER  - 
@article{
author = "Борозан, Игор",
year = "2019",
abstract = "Вела Нигринова, славна трагеткиња Народног позоришта у Београду
обележила је медијски простор српске престонице на крају 19. века. У ту сврху
особито се истиче медиј фотографије, који је глумици послужио за пласирање свог
брижљиво изрежираног артифицираног лика. Смештена у међупростору између
нормиране слике и сопствене пројекције Вела Нигринова је инсценирала свој
мултиплицирани идентитет. Многобројне фотографије указују на вишеслојност
глумичиног лика, помоћу којих је глумица изградила имиџ неприкосновене
диве српског глумишта на крају 19. века. Фотографије с глумичиним ликом су
тумачене као последица смештања глумице у свет идеолошког естетизма с циљем
одржавања родне диференцијације. Истовремено су Велине медијске представе
улога пласиране у контексту манифестовања женске моћи, као производ света
у коме је лепота била асполутна катеогорија. Велине представе као лепота по
себи, биле су узрок и последица грађанског естетизованог света. Коначно, њене
идентитетске представе су потврђивале глумичин статус националне хероине у
доба прожимања модернизацијских токова, декаденције и претрајавања устаљених
грађанских идеала., Vela Nigrinova, the famous tragedienne of the National Theater in Belgrade,
marked the media space of the Serbian capital at the end of the 19th century.
For this purpose, the medium of photography, which served the actress to
promote her carefully staged artificial image, was particularly prominent. The
actress created her appearance via varying her identity which was to be found
somewhere in between social construction and the inalienable autonomy of
personality. Set in the space between the normed image and her own projection,
Vela Nigrinova staged her manifold identities in various theatrical roles.
Numerous preserved photographs point to the multilayered character of the
actress, through which she managed to create the image of the undisputed
diva of the Serbian theater at the end of the 19th century. The actress’ photos
are interpreted as a consequence of her being set in a world of ideological
aestheticism in order to maintain gender differentiation. At the same time, Vela’s
images were distributed in the context of manifesting women’s power, as a
product of a world in which beauty was considered an absolute category. Vela’s
photographs, beautiful on their own, were the cause and effect of the aesthetic
world of the bourgeoisie at the end of the 19th century. Finally, her identities
confirmed the actress‘ status as a national heroine in an era of all-encompassing
modernization, decadence, and persistence of the established civic ideals.",
publisher = "Београд : Центар за српске студије, Филозофски факултет",
journal = "Српске студије = Serbian Studies.",
title = "Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове, Photography in the Service of Identity Visualization of  Vela Nigrinova",
pages = "174-154",
number = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6219"
}
Борозан, И.. (2019). Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове. in Српске студије = Serbian Studies.
Београд : Центар за српске студије, Филозофски факултет.(10), 154-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6219
Борозан И. Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове. in Српске студије = Serbian Studies.. 2019;(10):154-174.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6219 .
Борозан, Игор, "Фотографија у служби креирања идентитета Веле Нигринове" in Српске студије = Serbian Studies., no. 10 (2019):154-174,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6219 .

Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade

Борозан, Игор; Борић, Тијана

(Newcastle upon Tyne, UK : Cambridge Scholars Publishing, 2019, 2019)

TY  - CONF
AU  - Борозан, Игор
AU  - Борић, Тијана
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6214
AB  - The transformations of antique forms and contents can be continuously observed during the early modern and modern periods in Europe. Structures and formal solutions of the antique world, with particular emphasis on the Greco – Roman heritage, have become the groundwork of the art and culture of modern people. The incorporation of the antique heritage within the framework of the long nineteenth century and its persistence well into the twentieth century have become parts of the concept of the Europeanization of the Serbian art of that period.
The modern culture of death has largelyrested on the use of the antique ideals. The image of the allegorical personification of Sorrow represents key visual evidence that confirms the practice of revival of motifs from the antique sepulchral culture. Sorrow is structurally described as an emotional reaction to loss. Within the culture of the nineteenth century, it was associated with the contemporary concept of pessimism and its key figure Arthur Schpenhauer. According to the new aesthetics and ethics of pessimism, the artistically and industrially shaped figures of Sorrow were created all across Europe. The personifications of Sorrow were most often created in accordance with the mass consuption of gravestones and standardized solutions of the monumental industry, thus representing visual expressions of the modern person and their understandings of sadness. Having been visualized in the model of antique personifications of Sorrow, presented in the form of mourning female figures dressed in antique vestments, these figures sublimate certain pessimism of the complex modern person. The sculptural image of Sorrow found on the graves of the Belgrade New Cemetery confirms the transfer of modern European sepulchral experience to the modern Serbian state. Shaped by the end of the nineteenth , the New Cemetery in Belgrade was a suitable place for expressing the pathos of modern pessimism embodied in the sublime personification of Sorrow.
PB  - Newcastle upon Tyne, UK : Cambridge Scholars Publishing, 2019
C3  - Ancient Greek art and European funerary art
T1  - Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade
EP  - 95
SP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6214
ER  - 
@conference{
author = "Борозан, Игор and Борић, Тијана",
year = "2019",
abstract = "The transformations of antique forms and contents can be continuously observed during the early modern and modern periods in Europe. Structures and formal solutions of the antique world, with particular emphasis on the Greco – Roman heritage, have become the groundwork of the art and culture of modern people. The incorporation of the antique heritage within the framework of the long nineteenth century and its persistence well into the twentieth century have become parts of the concept of the Europeanization of the Serbian art of that period.
The modern culture of death has largelyrested on the use of the antique ideals. The image of the allegorical personification of Sorrow represents key visual evidence that confirms the practice of revival of motifs from the antique sepulchral culture. Sorrow is structurally described as an emotional reaction to loss. Within the culture of the nineteenth century, it was associated with the contemporary concept of pessimism and its key figure Arthur Schpenhauer. According to the new aesthetics and ethics of pessimism, the artistically and industrially shaped figures of Sorrow were created all across Europe. The personifications of Sorrow were most often created in accordance with the mass consuption of gravestones and standardized solutions of the monumental industry, thus representing visual expressions of the modern person and their understandings of sadness. Having been visualized in the model of antique personifications of Sorrow, presented in the form of mourning female figures dressed in antique vestments, these figures sublimate certain pessimism of the complex modern person. The sculptural image of Sorrow found on the graves of the Belgrade New Cemetery confirms the transfer of modern European sepulchral experience to the modern Serbian state. Shaped by the end of the nineteenth , the New Cemetery in Belgrade was a suitable place for expressing the pathos of modern pessimism embodied in the sublime personification of Sorrow.",
publisher = "Newcastle upon Tyne, UK : Cambridge Scholars Publishing, 2019",
journal = "Ancient Greek art and European funerary art",
title = "Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade",
pages = "95-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6214"
}
Борозан, И.,& Борић, Т.. (2019). Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade. in Ancient Greek art and European funerary art
Newcastle upon Tyne, UK : Cambridge Scholars Publishing, 2019., 79-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6214
Борозан И, Борић Т. Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade. in Ancient Greek art and European funerary art. 2019;:79-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6214 .
Борозан, Игор, Борић, Тијана, "Antique transformations and allegorical personifications of sorrow: a case of the New Cemetery in Belgrade" in Ancient Greek art and European funerary art (2019):79-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6214 .