Mišić, Siniša

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-8422-4321
  • Mišić, Siniša (55)
  • Мишић, Синиша (7)

Author's Bibliography

Српска црква у Полимљу после 1373. године

Mišić, Siniša

(Центар за црквене студије, Ниш, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4762
AB  - Рад се бави организацијом Српске православне цркве у Полимљу после 1373. године и поделом овог простора између кнеза Лазара и босанског бана Твртка Котроманића.  У  вез  са  овим  је  и  питање  крунисања  краљевском  круном  Твртка, вероватно у манастиру Милешеви. Српска црква се сагласила са овим чином, а њен прелат је у њему учествовао. У раду се разматра и територијална организација цркве на простору Полимља
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - Српска црква у Полимљу после 1373. године
T1  - The Serbian church in Polimljle after 1373
EP  - 384
IS  - 20
SP  - 379
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4762
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2023",
abstract = "Рад се бави организацијом Српске православне цркве у Полимљу после 1373. године и поделом овог простора између кнеза Лазара и босанског бана Твртка Котроманића.  У  вез  са  овим  је  и  питање  крунисања  краљевском  круном  Твртка, вероватно у манастиру Милешеви. Српска црква се сагласила са овим чином, а њен прелат је у њему учествовао. У раду се разматра и територијална организација цркве на простору Полимља",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "Српска црква у Полимљу после 1373. године, The Serbian church in Polimljle after 1373",
pages = "384-379",
number = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4762"
}
Mišić, S.. (2023). Српска црква у Полимљу после 1373. године. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш.(20), 379-384.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4762
Mišić S. Српска црква у Полимљу после 1373. године. in Црквене студије. 2023;(20):379-384.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4762 .
Mišić, Siniša, "Српска црква у Полимљу после 1373. године" in Црквене студије, no. 20 (2023):379-384,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4762 .

Историјска географија српских земаља (VI - XVI век)

Мишић, Синиша

(Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета УБ, 2022)


                                            

                                            
Мишић, С.. (2022). Историјска географија српских земаља (VI - XVI век). 
Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета УБ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5587
Мишић С. Историјска географија српских земаља (VI - XVI век). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5587 .
Мишић, Синиша, "Историјска географија српских земаља (VI - XVI век)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5587 .

Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века

Mišić, Siniša

(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4717
AB  - Рад се  бави феноменологијом централне (владарске) власти у српским земљама, а посебно у земљама Лазаревића у периоду од Косовског боја (1389), па до до смрти Вука Лазаревића и Лазара Бранковића (1410). У истом периоду настаје криза владарске власти и у средњовековној  босанској држави, као и у земљама Балшића. У центру пажње су кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њен старији син кнез и деспот Стефан Лазаревић
PB  - Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu
T2  - Beogradski istorijski glasnik
T1  - Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века
EP  - 87
IS  - 13
SP  - 77
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4717
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2022",
abstract = "Рад се  бави феноменологијом централне (владарске) власти у српским земљама, а посебно у земљама Лазаревића у периоду од Косовског боја (1389), па до до смрти Вука Лазаревића и Лазара Бранковића (1410). У истом периоду настаје криза владарске власти и у средњовековној  босанској држави, као и у земљама Балшића. У центру пажње су кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њен старији син кнез и деспот Стефан Лазаревић",
publisher = "Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu",
journal = "Beogradski istorijski glasnik",
title = "Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века",
pages = "87-77",
number = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4717"
}
Mišić, S.. (2022). Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века. in Beogradski istorijski glasnik
Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu.(13), 77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4717
Mišić S. Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века. in Beogradski istorijski glasnik. 2022;(13):77-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4717 .
Mišić, Siniša, "Осврт на кризу власти у српском друштву на крају 14. и почетком 15. века" in Beogradski istorijski glasnik, no. 13 (2022):77-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4717 .

Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)

Mišić, Siniša

(Народни музеј Пожаревац, 2022)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4582
AB  - Knjiga  detaljno opisuje istoriju i geografiju srpskih zemalja u srednjem veku, kada su se granice srpskog carstva pomerale i kada je srpska država dostizala svoje najšire domete i najveći značaj na Balkanskom poluostrvu.
PB  - Народни музеј Пожаревац
PB  - Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду
T1  - Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4582
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2022",
abstract = "Knjiga  detaljno opisuje istoriju i geografiju srpskih zemalja u srednjem veku, kada su se granice srpskog carstva pomerale i kada je srpska država dostizala svoje najšire domete i najveći značaj na Balkanskom poluostrvu.",
publisher = "Народни музеј Пожаревац, Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду",
title = "Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4582"
}
Mišić, S.. (2022). Историјска географија српских земаља (VI – XVI век). 
Народни музеј Пожаревац..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4582
Mišić S. Историјска географија српских земаља (VI – XVI век). 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4582 .
Mišić, Siniša, "Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4582 .

Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања)

Мишић, Синиша

(Универзитет у Београду - Филозофски факултет, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Мишић, Синиша
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5588
AB  - Рад се бави сагледавањем једне од значајних појава у средњем 
веку, а то је глад, и њеног присуства у српским земљама. Разматрају се узроци глади као што су климатске и временске непогоде, ратни сукоби, 
епидемије, као и последице глади по становништво. На основу проучене 
грађе одлучили смо се за другачији методолошки приступ теми (у односу 
на досад примењивани), који подразумева критички приступ исказу извора и примену сазнања из других области (климатологија, природа рељефа, 
агрикултура), уз добро познавање производних снага средњег века, као и 
друштвених слојева средњовековног становништва.
AB  - The famine is a phenomenon common to all medieval societies, due to the delicate balance in the production of cereals. The main causes of famine are natural 
disasters (droughts, floods, hail), wars and epidemics (above all the plague). In 
case of natural disasters, in addition to the statements in the sources, the climatic 
characteristics of the area, regional differences and relief, as well as the production capacities of farmers, should be taken into account. The greatest disturbances were caused by wars, especially the civil wars, as well as the wars with the 
Turks. Epidemics usually followed the armies and wars. In the earlier researches 
these facts were not considered, nor the peculiarities of the source documents (Dubrovnik archives, records, and inscriptions). The sources suffer from narrow 
local perspective and usually record this type of events and phenomena in its 
immediate surroundings, which usually does not mean that their effects can be 
extended to all Serbian lands, as it was regularly assumed so far. In the future researches, attention should be paid to the fact that, depending on the cause, famine 
did not always equally affect all social strata, and even all members of the same 
stratum (for example farmers and cattle breeders). Due to these methodological 
facts, more complex research of this important historical topic is necessary in the 
future.
PB  - Универзитет у Београду - Филозофски факултет
T2  - Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад)
T1  - Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања)
T1  - The famine in the Medieval Serbian Lands: Causes and Consequences (Contribution to the Research Methodology)
EP  - 21
SP  - 9
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5588
ER  - 
@inbook{
author = "Мишић, Синиша",
year = "2021",
abstract = "Рад се бави сагледавањем једне од значајних појава у средњем 
веку, а то је глад, и њеног присуства у српским земљама. Разматрају се узроци глади као што су климатске и временске непогоде, ратни сукоби, 
епидемије, као и последице глади по становништво. На основу проучене 
грађе одлучили смо се за другачији методолошки приступ теми (у односу 
на досад примењивани), који подразумева критички приступ исказу извора и примену сазнања из других области (климатологија, природа рељефа, 
агрикултура), уз добро познавање производних снага средњег века, као и 
друштвених слојева средњовековног становништва., The famine is a phenomenon common to all medieval societies, due to the delicate balance in the production of cereals. The main causes of famine are natural 
disasters (droughts, floods, hail), wars and epidemics (above all the plague). In 
case of natural disasters, in addition to the statements in the sources, the climatic 
characteristics of the area, regional differences and relief, as well as the production capacities of farmers, should be taken into account. The greatest disturbances were caused by wars, especially the civil wars, as well as the wars with the 
Turks. Epidemics usually followed the armies and wars. In the earlier researches 
these facts were not considered, nor the peculiarities of the source documents (Dubrovnik archives, records, and inscriptions). The sources suffer from narrow 
local perspective and usually record this type of events and phenomena in its 
immediate surroundings, which usually does not mean that their effects can be 
extended to all Serbian lands, as it was regularly assumed so far. In the future researches, attention should be paid to the fact that, depending on the cause, famine 
did not always equally affect all social strata, and even all members of the same 
stratum (for example farmers and cattle breeders). Due to these methodological 
facts, more complex research of this important historical topic is necessary in the 
future.",
publisher = "Универзитет у Београду - Филозофски факултет",
journal = "Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад)",
booktitle = "Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања), The famine in the Medieval Serbian Lands: Causes and Consequences (Contribution to the Research Methodology)",
pages = "21-9",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5588"
}
Мишић, С.. (2021). Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања). in Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад)
Универзитет у Београду - Филозофски факултет., 9-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5588
Мишић С. Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања). in Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад). 2021;:9-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5588 .
Мишић, Синиша, "Глад у средњовековним српским земљама - узроци и последице (Прилог методологији истраживања)" in Пошасти на тлу средњовековних српских земаља (епидемије – непогоде – глад) (2021):9-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5588 .

Српско-бугарске везе у другој половини XIV века

Мишић, Синиша

(Bulgarian Historical Heritage Foundation, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Мишић, Синиша
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5486
AB  - Период који је предмет ове расправе обухвата време од смрти цара Стефана Душана (1355), па до пада Видинског царства (1396) и оснивања Видинског санџака. Овај период се може порелити у две етапе. Прва покрива период до смрти цара Уроша и цара Ивана Александра (1371) коју карактеришу добри односи, а током које су обе државе имале своје унутрашње проблеме и суочавале се са турском опасношћу. Други период, након 1371. године, јесте преиод приближавања који је кулминирао браком између ћерке кнеза Лазара и наследника бугарског трона у Трнову. Међутим, овај брак није могао да спречи трагедију на Косову и пад Трнова.
Други ниво односа између Бугарске и Србије је био на црквеном нивоу, који су се одвијали у оквирима успона исихазма, у чему је нарочиту улогу имао свештеник Никодим Грчић.
PB  - Bulgarian Historical Heritage Foundation
T2  - Bulgaria Mediaevalis 12
T1  - Српско-бугарске везе у другој половини XIV века
EP  - 235
SP  - 229
VL  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5486
ER  - 
@article{
author = "Мишић, Синиша",
year = "2021",
abstract = "Период који је предмет ове расправе обухвата време од смрти цара Стефана Душана (1355), па до пада Видинског царства (1396) и оснивања Видинског санџака. Овај период се може порелити у две етапе. Прва покрива период до смрти цара Уроша и цара Ивана Александра (1371) коју карактеришу добри односи, а током које су обе државе имале своје унутрашње проблеме и суочавале се са турском опасношћу. Други период, након 1371. године, јесте преиод приближавања који је кулминирао браком између ћерке кнеза Лазара и наследника бугарског трона у Трнову. Међутим, овај брак није могао да спречи трагедију на Косову и пад Трнова.
Други ниво односа између Бугарске и Србије је био на црквеном нивоу, који су се одвијали у оквирима успона исихазма, у чему је нарочиту улогу имао свештеник Никодим Грчић.",
publisher = "Bulgarian Historical Heritage Foundation",
journal = "Bulgaria Mediaevalis 12",
title = "Српско-бугарске везе у другој половини XIV века",
pages = "235-229",
volume = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5486"
}
Мишић, С.. (2021). Српско-бугарске везе у другој половини XIV века. in Bulgaria Mediaevalis 12
Bulgarian Historical Heritage Foundation., 12, 229-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5486
Мишић С. Српско-бугарске везе у другој половини XIV века. in Bulgaria Mediaevalis 12. 2021;12:229-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5486 .
Мишић, Синиша, "Српско-бугарске везе у другој половини XIV века" in Bulgaria Mediaevalis 12, 12 (2021):229-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5486 .

Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку

Mišić, Siniša; Koprivica, Marija

(Ниш : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Mišić, Siniša
AU  - Koprivica, Marija
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4723
AB  - У раду је обрађено питање територијалног опсега зетске епархије српске цркве од њеног осниовања до пада под турску власт.  Показано је да је ова црквена област обухватала велику територију, која је знатно превазилазаила обим Зете у средњем веку. Недостатак података о црквеној организацији и простирању духовне власти епископа, надокнађен је познатим подацима о границама и обиму средњовековних земаља и жупа. Границе су најчешће природне, планине и велики речни токови, по свему судећи, подручја црквених области су се поклапала са познатим историјско–географским и административним областима које су деловале у средњем веку.  Нису уочене веће осцилације у територијаном обиму епархије до 15. века, када је уследе политичких околности јурсдикција Зетског митрополита смањена.
PB  - Ниш : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије
T2  - Осам вековa Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : (тематски зборник)
T1  - Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку
EP  - 45
SP  - 31
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4723
ER  - 
@inbook{
author = "Mišić, Siniša and Koprivica, Marija",
year = "2021",
abstract = "У раду је обрађено питање територијалног опсега зетске епархије српске цркве од њеног осниовања до пада под турску власт.  Показано је да је ова црквена област обухватала велику територију, која је знатно превазилазаила обим Зете у средњем веку. Недостатак података о црквеној организацији и простирању духовне власти епископа, надокнађен је познатим подацима о границама и обиму средњовековних земаља и жупа. Границе су најчешће природне, планине и велики речни токови, по свему судећи, подручја црквених области су се поклапала са познатим историјско–географским и административним областима које су деловале у средњем веку.  Нису уочене веће осцилације у територијаном обиму епархије до 15. века, када је уследе политичких околности јурсдикција Зетског митрополита смањена.",
publisher = "Ниш : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије",
journal = "Осам вековa Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : (тематски зборник)",
booktitle = "Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку",
pages = "45-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4723"
}
Mišić, S.,& Koprivica, M.. (2021). Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку. in Осам вековa Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : (тематски зборник)
Ниш : Међународни центар за православне студије : Центар за црквене студије., 31-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4723
Mišić S, Koprivica M. Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку. in Осам вековa Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : (тематски зборник). 2021;:31-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4723 .
Mišić, Siniša, Koprivica, Marija, "Духовно подручје и границе Зетске епархије у средњем веку" in Осам вековa Српске православне цркве у Црној Гори : од Зетске епископије до Митрополије црногорско-приморске : (тематски зборник) (2021):31-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4723 .

Шар-планина у средњем веку

Mišić, Siniša

(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4716
AB  - Рад се бави политичким развојем простора Шар-планине, која је
у средњем веку била граница између Византије и Србије, а једно време и
Турске и Србије. На основу дипломатичких извора показује се да су обронци ове планине били добро настањени, посебно у жупама на њеним
обронцима. То посебно важи за Средачку и Сиринићку жупу. На македонској страни до обронака Шаре допирала су села Полога. Жупе на северној
страни планине биле су насељене православним, српским становништвом.
AB  - From the foregoing, it can be seen that the slopes of the Šar Mountains were well inhabited
in the Middle Ages, especially those facing Prizren. This is especially true of Sredac district
and Gora. The population here was engaged in agriculture, but also in animal husbandry,
for which there were good natural conditions. The Monastery of the Holy Archangels
(Manastir Svetih Arhanđela) near Prizren was the largest feudal lord in this territory,
having about fifteen rural settlements and around ten mountains, with the exclusive right
to use it. In addition to the Monastery of the Holy Archangels, the Prizren episcopate
(Prizrenska episkopija), Hilandar, and the Monastery of the Holy Virgin of Htetovo
(Bogorodica Htetovska) also had their estates in the Šar-mountain area. Other monasteries
and churches here did not receive estates, or they received individual villages as was the
case with Dečani in 1397. Therefore, the Serbian church was the largest landowner in the
Šar-mountain area, and church estates were the basic factor of economic development of
this area. The plateaus and slopes of the Šar Mountains abounded in rich and high-quality
grazing, so it is not surprising that a large number of the mountains are mentioned in the
charters. They served as summer pastures for monastic and village cattle, as well as for the
cattle of secular feudal lords. Polog and Prizren district, with their mild climate, compared
to that of Šar-Mountain, formed a natural reserve for keeping cattle in wintering grounds
(zabeli) so that in the spring it would rise to the Šarplanin mountains, that abounded in
quality grass for grazing until late autumn. Therefore, Šar-Mountain had its economic
significance and role in the development of the Serbian medieval economy.
PB  - Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu
T2  - Beogradski istorijski glasnik
T1  - Шар-планина у средњем веку
T1  - Šar-Mountain in the Middle Ages
EP  - 17
EP  - M51
IS  - 12
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4716
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2021",
abstract = "Рад се бави политичким развојем простора Шар-планине, која је
у средњем веку била граница између Византије и Србије, а једно време и
Турске и Србије. На основу дипломатичких извора показује се да су обронци ове планине били добро настањени, посебно у жупама на њеним
обронцима. То посебно важи за Средачку и Сиринићку жупу. На македонској страни до обронака Шаре допирала су села Полога. Жупе на северној
страни планине биле су насељене православним, српским становништвом., From the foregoing, it can be seen that the slopes of the Šar Mountains were well inhabited
in the Middle Ages, especially those facing Prizren. This is especially true of Sredac district
and Gora. The population here was engaged in agriculture, but also in animal husbandry,
for which there were good natural conditions. The Monastery of the Holy Archangels
(Manastir Svetih Arhanđela) near Prizren was the largest feudal lord in this territory,
having about fifteen rural settlements and around ten mountains, with the exclusive right
to use it. In addition to the Monastery of the Holy Archangels, the Prizren episcopate
(Prizrenska episkopija), Hilandar, and the Monastery of the Holy Virgin of Htetovo
(Bogorodica Htetovska) also had their estates in the Šar-mountain area. Other monasteries
and churches here did not receive estates, or they received individual villages as was the
case with Dečani in 1397. Therefore, the Serbian church was the largest landowner in the
Šar-mountain area, and church estates were the basic factor of economic development of
this area. The plateaus and slopes of the Šar Mountains abounded in rich and high-quality
grazing, so it is not surprising that a large number of the mountains are mentioned in the
charters. They served as summer pastures for monastic and village cattle, as well as for the
cattle of secular feudal lords. Polog and Prizren district, with their mild climate, compared
to that of Šar-Mountain, formed a natural reserve for keeping cattle in wintering grounds
(zabeli) so that in the spring it would rise to the Šarplanin mountains, that abounded in
quality grass for grazing until late autumn. Therefore, Šar-Mountain had its economic
significance and role in the development of the Serbian medieval economy.",
publisher = "Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu",
journal = "Beogradski istorijski glasnik",
title = "Шар-планина у средњем веку, Šar-Mountain in the Middle Ages",
pages = "17-M51-7",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4716"
}
Mišić, S.. (2021). Шар-планина у средњем веку. in Beogradski istorijski glasnik
Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu.(12), 7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4716
Mišić S. Шар-планина у средњем веку. in Beogradski istorijski glasnik. 2021;(12):7-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4716 .
Mišić, Siniša, "Шар-планина у средњем веку" in Beogradski istorijski glasnik, no. 12 (2021):7-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4716 .

Методолошки и историографски прилози

Mišić, Siniša

(Народни музеј Пожаревац, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4669
AB  - Сва поглавља ове књиге, осим једног, представљају раније објављене радове, који су овде проширени новим истраживањима. Неки су доживели обимнија проширења, посебно они из методологије, а неки су само незнатне. У све радове је додата и новонастала релевантна литература, посебно код прегледа и оцена. Рад о Михаилу Динићу је потуно нов.
PB  - Народни музеј Пожаревац
PB  - Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд
T1  - Методолошки и историографски прилози
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4669
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2021",
abstract = "Сва поглавља ове књиге, осим једног, представљају раније објављене радове, који су овде проширени новим истраживањима. Неки су доживели обимнија проширења, посебно они из методологије, а неки су само незнатне. У све радове је додата и новонастала релевантна литература, посебно код прегледа и оцена. Рад о Михаилу Динићу је потуно нов.",
publisher = "Народни музеј Пожаревац, Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд",
title = "Методолошки и историографски прилози",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4669"
}
Mišić, S.. (2021). Методолошки и историографски прилози. 
Народни музеј Пожаревац..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4669
Mišić S. Методолошки и историографски прилози. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4669 .
Mišić, Siniša, "Методолошки и историографски прилози" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4669 .

Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића

Mišić, Siniša

(Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2020)

TY  - CONF
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4753
AB  - Ктиторско право је у средњовековној Србији припало владарским резерватима. Међутим, још у време великих жупана они су то право уступали и својој браћи, удеоним кнезовима. Тако су право искористили кнез Мирослав (Свети Апостоли), и кнез Страцимир (Богородица Градачка). Током 13. века ово право се проширило на ширу породицу владара, тј јест на све принчевског порекла. Тако су своје задужбине подигли Владислав, касније краљ, Димитрије Вукановић и Стефан Вукановић.  Та права су наслеђивали и њихови потомци, као и жупанску титулу, ако нису учествовали у државсној управи, они су добилали и друге титуле. Они су управљали посебним државама, командовали војском и били владареве стегоноше.  Од времена краља Милутина и посебно од Душановог времена, шири се круг ктитора на велможа који и не морају бити у сродству са владаром (Јован Оливер, Хреља), Они по одобрењу влсдара подижу задужбине на територијама којима управљају, или на својим баштинама...
AB  - The founders right belonged to the group of royal rights, which they
passed on to their relatives, as well. Thus, the great župan (perfect) Stefan
Nemanja extended that right to his brothers, regional lords (oblasni gospodari).
Over time, this right was acquired by all hereditary župans, both those of princely
origin and those who acquired this title by birth. These patronage rights should not
be equated with the right of the noblemen to build hereditary churches, with the
permission of the ruler, on their hereditary estates. From the time of King Milutin,
and especially from the time of King and Tsar Dušan, the patronage spread among
the nobles, especially among the velmože (highest rank of the Serbian medieval
noblemen) who followed the example of their ruler. Their endowments were
raised as imitation of the endowments of Nemanjić, and they did not lag far behind
them in size and beauty. The first such endowment was the monastery of Lesnovo
founded by Despot Jovan Oliver.
The patronage of rulers and nobles continued even in the time of the time
of the regional lords. The greatest activity was shown by Prince Lazar and his
nobles. This policy continued during Lazarević's time. In the time of Prince Lazar,
the nobles also participated in raising endowments, as well as in the time of
Nemanjić (Obrad Dragoslalić, Nikola Zojić, Novak Belocrkvić). In the time of
Despot Stefan Lazarević, the founders were mostly his people of trust, those whom
he raised to the highest functions and titles (Radič Postupović). Through the
careful analysis of the founder’s rights, can be seen of a special social layer within
the ruling class, and those are velmože - the great nobles, as the richest and most
capable part of that class.
PB  - Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
C3  - 800 година аутокефалности српске православне цркве, научни скуп одржан у Косовској митровици, 28 новембра 2019. г
T1  - Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића
T1  - The great noblemen (velmože) and the founders rights of the Nemanjić and Lazarević dynasties
EP  - 66
SP  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4753
ER  - 
@conference{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2020",
abstract = "Ктиторско право је у средњовековној Србији припало владарским резерватима. Међутим, још у време великих жупана они су то право уступали и својој браћи, удеоним кнезовима. Тако су право искористили кнез Мирослав (Свети Апостоли), и кнез Страцимир (Богородица Градачка). Током 13. века ово право се проширило на ширу породицу владара, тј јест на све принчевског порекла. Тако су своје задужбине подигли Владислав, касније краљ, Димитрије Вукановић и Стефан Вукановић.  Та права су наслеђивали и њихови потомци, као и жупанску титулу, ако нису учествовали у државсној управи, они су добилали и друге титуле. Они су управљали посебним државама, командовали војском и били владареве стегоноше.  Од времена краља Милутина и посебно од Душановог времена, шири се круг ктитора на велможа који и не морају бити у сродству са владаром (Јован Оливер, Хреља), Они по одобрењу влсдара подижу задужбине на територијама којима управљају, или на својим баштинама..., The founders right belonged to the group of royal rights, which they
passed on to their relatives, as well. Thus, the great župan (perfect) Stefan
Nemanja extended that right to his brothers, regional lords (oblasni gospodari).
Over time, this right was acquired by all hereditary župans, both those of princely
origin and those who acquired this title by birth. These patronage rights should not
be equated with the right of the noblemen to build hereditary churches, with the
permission of the ruler, on their hereditary estates. From the time of King Milutin,
and especially from the time of King and Tsar Dušan, the patronage spread among
the nobles, especially among the velmože (highest rank of the Serbian medieval
noblemen) who followed the example of their ruler. Their endowments were
raised as imitation of the endowments of Nemanjić, and they did not lag far behind
them in size and beauty. The first such endowment was the monastery of Lesnovo
founded by Despot Jovan Oliver.
The patronage of rulers and nobles continued even in the time of the time
of the regional lords. The greatest activity was shown by Prince Lazar and his
nobles. This policy continued during Lazarević's time. In the time of Prince Lazar,
the nobles also participated in raising endowments, as well as in the time of
Nemanjić (Obrad Dragoslalić, Nikola Zojić, Novak Belocrkvić). In the time of
Despot Stefan Lazarević, the founders were mostly his people of trust, those whom
he raised to the highest functions and titles (Radič Postupović). Through the
careful analysis of the founder’s rights, can be seen of a special social layer within
the ruling class, and those are velmože - the great nobles, as the richest and most
capable part of that class.",
publisher = "Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици",
journal = "800 година аутокефалности српске православне цркве, научни скуп одржан у Косовској митровици, 28 новембра 2019. г",
title = "Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића, The great noblemen (velmože) and the founders rights of the Nemanjić and Lazarević dynasties",
pages = "66-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4753"
}
Mišić, S.. (2020). Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића. in 800 година аутокефалности српске православне цркве, научни скуп одржан у Косовској митровици, 28 новембра 2019. г
Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици., 53-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4753
Mišić S. Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића. in 800 година аутокефалности српске православне цркве, научни скуп одржан у Косовској митровици, 28 новембра 2019. г. 2020;:53-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4753 .
Mišić, Siniša, "Велможе и ктиторско право код Немањића и Лазаревића" in 800 година аутокефалности српске православне цркве, научни скуп одржан у Косовској митровици, 28 новембра 2019. г (2020):53-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4753 .

Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика

Мишић, Синиша

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Мишић, Синиша
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5589
AB  - У раду је објашњено на које је начине брачна политика кнеза Лазара утицала на његове односе са другим политичким чиниоцима друге половине XIV века. Брак самог кнеза Лазара са Милицом, рођаком Немањића, као и бракови његових сестара и ћерки саа важним личностима унутар и изван српских земаља, у великој мери су допринели томе да кнез Лазар буде признат као легитимни владар Срба.
T2  - Љубостињска приношења 5
T1  - Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика
EP  - 138
SP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5589
ER  - 
@article{
author = "Мишић, Синиша",
year = "2020",
abstract = "У раду је објашњено на које је начине брачна политика кнеза Лазара утицала на његове односе са другим политичким чиниоцима друге половине XIV века. Брак самог кнеза Лазара са Милицом, рођаком Немањића, као и бракови његових сестара и ћерки саа важним личностима унутар и изван српских земаља, у великој мери су допринели томе да кнез Лазар буде признат као легитимни владар Срба.",
journal = "Љубостињска приношења 5",
title = "Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика",
pages = "138-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5589"
}
Мишић, С.. (2020). Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика. in Љубостињска приношења 5, 129-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5589
Мишић С. Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика. in Љубостињска приношења 5. 2020;:129-138.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5589 .
Мишић, Синиша, "Брак и моћ - успон кнеза Лазара и брачна политика" in Љубостињска приношења 5 (2020):129-138,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5589 .

Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој

Мишић, Синиша

(Великотрновски Универзитет "Св. Кирило и Методије", 2020)

TY  - CHAP
AU  - Мишић, Синиша
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5586
AB  - The article deals with life and activities of Priest Nicodim (Grčić) during the second half of the fourteenth century. This Athonite monk and prominent hesychast played an important role in the reconciliation of the Byzantine and the Serbian Church in 1375, being one of the 
negotiators in the process. His missionary activities were tied to the territory of Wallachia and the 
Tsardom of Vidin (area of modern Eastern Serbia). In Negotin region he founded two monasteries – Vratna and Manastirica, and in Wallachia – Tismana and Vodița. He enjoyed the support 
of Wallachian voevodes, Serbian prince Lazar and Ivan Sracimir, ruler od Vidin. He died in 1406 
in Tismana, where his Vita has been later composed.
PB  - Великотрновски Универзитет "Св. Кирило и Методије"
T2  - Владетел, държава и църква на Балканите през Средновековието. Сборник в чест на 60-годишнината на проф. д-р Пламен Павлов, Ч. 2, Велико Търново 2020, 363-368.
T1  - Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој
T1  - Activities of Priest Nicodim in Eastern Serbia and Wallachia
EP  - 368
SP  - 363
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5586
ER  - 
@inbook{
author = "Мишић, Синиша",
year = "2020",
abstract = "The article deals with life and activities of Priest Nicodim (Grčić) during the second half of the fourteenth century. This Athonite monk and prominent hesychast played an important role in the reconciliation of the Byzantine and the Serbian Church in 1375, being one of the 
negotiators in the process. His missionary activities were tied to the territory of Wallachia and the 
Tsardom of Vidin (area of modern Eastern Serbia). In Negotin region he founded two monasteries – Vratna and Manastirica, and in Wallachia – Tismana and Vodița. He enjoyed the support 
of Wallachian voevodes, Serbian prince Lazar and Ivan Sracimir, ruler od Vidin. He died in 1406 
in Tismana, where his Vita has been later composed.",
publisher = "Великотрновски Универзитет "Св. Кирило и Методије"",
journal = "Владетел, държава и църква на Балканите през Средновековието. Сборник в чест на 60-годишнината на проф. д-р Пламен Павлов, Ч. 2, Велико Търново 2020, 363-368.",
booktitle = "Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој, Activities of Priest Nicodim in Eastern Serbia and Wallachia",
pages = "368-363",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5586"
}
Мишић, С.. (2020). Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој. in Владетел, държава и църква на Балканите през Средновековието. Сборник в чест на 60-годишнината на проф. д-р Пламен Павлов, Ч. 2, Велико Търново 2020, 363-368.
Великотрновски Универзитет "Св. Кирило и Методије"., 363-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5586
Мишић С. Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој. in Владетел, държава и църква на Балканите през Средновековието. Сборник в чест на 60-годишнината на проф. д-р Пламен Павлов, Ч. 2, Велико Търново 2020, 363-368.. 2020;:363-368.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5586 .
Мишић, Синиша, "Делатност попа Никодима у источној Србији и Влашкој" in Владетел, държава и църква на Балканите през Средновековието. Сборник в чест на 60-годишнината на проф. д-р Пламен Павлов, Ч. 2, Велико Търново 2020, 363-368. (2020):363-368,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5586 .

Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару

Mišić, Siniša

(Филозофски факултет у Београду, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4719
AB  - Рад се бави повељом кесара Угљеше Влатковића издате Хиландару између 1413. и 1423. године, судећи према особинама писма. Њоме кесар Угљеша поклања Хиландару Цркву Светог Николе у Врању са селом, Цркву Светог Нилоке у Лучанима са селом и село Трновац. На основу дипломатичке анализе може се закључити да се ради о концепту или неовереном препису.
PB  - Филозофски факултет у Београду
PB  - Филозофски факултет у Бањој Луци
PB  - Филозофски факултет у Српском Сарајеву
PB  - Историјски архив у Чачку
T2  - Stari srpski arhiv
T1  - Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару
EP  - 65
IS  - 19
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4719
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2020",
abstract = "Рад се бави повељом кесара Угљеше Влатковића издате Хиландару између 1413. и 1423. године, судећи према особинама писма. Њоме кесар Угљеша поклања Хиландару Цркву Светог Николе у Врању са селом, Цркву Светог Нилоке у Лучанима са селом и село Трновац. На основу дипломатичке анализе може се закључити да се ради о концепту или неовереном препису.",
publisher = "Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Српском Сарајеву, Историјски архив у Чачку",
journal = "Stari srpski arhiv",
title = "Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару",
pages = "65-57",
number = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4719"
}
Mišić, S.. (2020). Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару. in Stari srpski arhiv
Филозофски факултет у Београду.(19), 57-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4719
Mišić S. Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару. in Stari srpski arhiv. 2020;(19):57-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4719 .
Mišić, Siniša, "Повеља кесара Угљеше Влатковића Хиландару" in Stari srpski arhiv, no. 19 (2020):57-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4719 .

Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337)

Mišić, Siniša

(Centar za crkvene studije, Niš, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/2744
AB  - Rad se bavi istraživanjem socijalnog porekla srpskih arhiepiskopa od osnivanja srpske autokefalne crkve, pa do dovođenja Joanikija na arhiepiskopsku stolicu 1337. godine. Dolaskom Save Nemanjića na mesto arhiepiskopa novoosnovane srpske crkve ustanovljen je aristokratski karakter njenih prelata. Svi arhiepiskopi su bili iz vlasteoskih porodica ili iz kuće Nemanjića, a u dva navrata državom i crkvom su rukovodila dvojica rođene braće. Podaci o ovim pitanjima uglavnom su crpeni iz žitijne književnosti, a i u njoj su fragmentarni i uzgredni. Zbog toga neka pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
AB  - The aristocratic character of the higher ranks of the Serbian Orthodox Church and its archbishops, had been visible since the foundation of the autocephaly church. At that time, as its head had been appointed Sava Nemanjić, in the everyday life prince and head of the province. His direct successor had been a member of the esteemed noblemen and had been educated directly under Sava`s supervision. With Sava II (Predislav) the Serbian church had again had prince and ruler`s brother as its head. All Serbian archbishops after him, were of noble origin. Among them, the emphasize should be put on Danilo II, who was, without any doubt from the ranks of the highest nobility. His relation to the ruling family is not clear enough, but some sort of family connection could not be excluded. From the event with monastery of Hilandar and Catalonian mercenaries it could be seen that Danilo was capable soldier and personally wealthy man. The leadership of the Serbian Church will keep its aristocratic character until the end of the Middle Ages.
PB  - Centar za crkvene studije, Niš
T2  - Crkvene studije
T1  - Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337)
T1  - The social origin of the Serbian archbishops (1219-1337)
EP  - 96
IS  - 16-2
SP  - 87
VL  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2744
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2019",
abstract = "Rad se bavi istraživanjem socijalnog porekla srpskih arhiepiskopa od osnivanja srpske autokefalne crkve, pa do dovođenja Joanikija na arhiepiskopsku stolicu 1337. godine. Dolaskom Save Nemanjića na mesto arhiepiskopa novoosnovane srpske crkve ustanovljen je aristokratski karakter njenih prelata. Svi arhiepiskopi su bili iz vlasteoskih porodica ili iz kuće Nemanjića, a u dva navrata državom i crkvom su rukovodila dvojica rođene braće. Podaci o ovim pitanjima uglavnom su crpeni iz žitijne književnosti, a i u njoj su fragmentarni i uzgredni. Zbog toga neka pitanja i dalje ostaju bez odgovora., The aristocratic character of the higher ranks of the Serbian Orthodox Church and its archbishops, had been visible since the foundation of the autocephaly church. At that time, as its head had been appointed Sava Nemanjić, in the everyday life prince and head of the province. His direct successor had been a member of the esteemed noblemen and had been educated directly under Sava`s supervision. With Sava II (Predislav) the Serbian church had again had prince and ruler`s brother as its head. All Serbian archbishops after him, were of noble origin. Among them, the emphasize should be put on Danilo II, who was, without any doubt from the ranks of the highest nobility. His relation to the ruling family is not clear enough, but some sort of family connection could not be excluded. From the event with monastery of Hilandar and Catalonian mercenaries it could be seen that Danilo was capable soldier and personally wealthy man. The leadership of the Serbian Church will keep its aristocratic character until the end of the Middle Ages.",
publisher = "Centar za crkvene studije, Niš",
journal = "Crkvene studije",
title = "Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337), The social origin of the Serbian archbishops (1219-1337)",
pages = "96-87",
number = "16-2",
volume = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2744"
}
Mišić, S.. (2019). Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337). in Crkvene studije
Centar za crkvene studije, Niš., 16(16-2), 87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2744
Mišić S. Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337). in Crkvene studije. 2019;16(16-2):87-96.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2744 .
Mišić, Siniša, "Socijalno poreklo srpskih arhiepiskopa (1219 - 1337)" in Crkvene studije, 16, no. 16-2 (2019):87-96,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2744 .

Деценија Београдског историјског гласника (БИГ)

Mišić, Siniša

(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2019)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4715
AB  - Пред читаоцима је десети, јубиларни број Београдског историјског глсника (БИГ), научнног гласила Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.
PB  - Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu
T1  - Деценија Београдског историјског гласника (БИГ)
VL  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4715
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2019",
abstract = "Пред читаоцима је десети, јубиларни број Београдског историјског глсника (БИГ), научнног гласила Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.",
publisher = "Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu",
title = "Деценија Београдског историјског гласника (БИГ)",
volume = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4715"
}
Mišić, S.. (2019). Деценија Београдског историјског гласника (БИГ). 
Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu., 10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4715
Mišić S. Деценија Београдског историјског гласника (БИГ). 2019;10.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4715 .
Mišić, Siniša, "Деценија Београдског историјског гласника (БИГ)", 10 (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4715 .

Srpsko selo u srednjem veku

Mišić, Siniša

(Evoluta, 2019)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4667
AB  - Село је просторно дефинисано према спољном свету, али и унутар сопствених граница. У свету граница и међа оно је ограђено у простору, времену и средњовековном друштву. Спољно окружење једног сеоског насеља представља његова жупа. То је свет у коме оно живи, ради и функционише. После XII века, са процесом формирања великих  властелинстава са широким имунитетима, село се издваја из жупе и постаје део властелинства у коме остварује своја права и обавезе. Свако сеоско насеље има свој атар у коме се налазе обрадиве површине сељака (њиве, виногради, вртови) и њиховог земаљског господара (ступови, царине). У атару села се налазе ливаде,  сенокоси, обични пашњаци који могу бити и сеоски. Пејзаж атара употпуњују површине које сеоска заједница заједнички искоришћава (реке, шуме, пашњаци). Поједина села су имала и своју заједничку планину.
PB  - Evoluta
T1  - Srpsko selo u srednjem veku
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4667
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2019",
abstract = "Село је просторно дефинисано према спољном свету, али и унутар сопствених граница. У свету граница и међа оно је ограђено у простору, времену и средњовековном друштву. Спољно окружење једног сеоског насеља представља његова жупа. То је свет у коме оно живи, ради и функционише. После XII века, са процесом формирања великих  властелинстава са широким имунитетима, село се издваја из жупе и постаје део властелинства у коме остварује своја права и обавезе. Свако сеоско насеље има свој атар у коме се налазе обрадиве површине сељака (њиве, виногради, вртови) и њиховог земаљског господара (ступови, царине). У атару села се налазе ливаде,  сенокоси, обични пашњаци који могу бити и сеоски. Пејзаж атара употпуњују површине које сеоска заједница заједнички искоришћава (реке, шуме, пашњаци). Поједина села су имала и своју заједничку планину.",
publisher = "Evoluta",
title = "Srpsko selo u srednjem veku",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4667"
}
Mišić, S.. (2019). Srpsko selo u srednjem veku. 
Evoluta..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4667
Mišić S. Srpsko selo u srednjem veku. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4667 .
Mišić, Siniša, "Srpsko selo u srednjem veku" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4667 .

Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke

Mišić, Siniša; Bojković, Gordan

(Народни музеј Пожаревац, 2018)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
AU  - Bojković, Gordan
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4683
AB  - Pred čitaocima je monografija o crkvama i manstirima na prostoru Crne reke. Autori su se za ovu temu  opredelili u želji da otrgnu od zaborava i daljeg propadanjacrkvene sposmenike nstale uglavnomu 14. veku, a obnovljene krajem 15. i početkom 16. veka.  Ovde se susreću zajednički napori Srba, Bugara i Vlaha na očuvanju pravoslavlja, koga ugrožavaju Turci, ali i Ugari, naročito u vreme nstanka ovih hramova.
PB  - Народни музеј Пожаревац
T1  - Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4683
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša and Bojković, Gordan",
year = "2018",
abstract = "Pred čitaocima je monografija o crkvama i manstirima na prostoru Crne reke. Autori su se za ovu temu  opredelili u želji da otrgnu od zaborava i daljeg propadanjacrkvene sposmenike nstale uglavnomu 14. veku, a obnovljene krajem 15. i početkom 16. veka.  Ovde se susreću zajednički napori Srba, Bugara i Vlaha na očuvanju pravoslavlja, koga ugrožavaju Turci, ali i Ugari, naročito u vreme nstanka ovih hramova.",
publisher = "Народни музеј Пожаревац",
title = "Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4683"
}
Mišić, S.,& Bojković, G.. (2018). Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke. 
Народни музеј Пожаревац..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4683
Mišić S, Bojković G. Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4683 .
Mišić, Siniša, Bojković, Gordan, "Srednjovekovni manastiri i crkve Crne Reke" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4683 .

Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68)

Mišić, Siniša

(Филозофски факултет у Београду, 2018)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4720
AB  - Рад се бави повељом Константина Драгаша којом враћа манастир Лесново Хиландару. На основу дипломатичке анализе утврђено је да се ради о познијој преради, насталој после 1388. године. Повеља нема исправан датум, аренгу  која не одговара ни једној другој из канцеларије Драгаша, никада није снабдевена печатом, податке из ње није могуће проверити у другим изворима.
PB  - Филозофски факултет у Београду
PB  - Филозофски факултет у Бањој Луци
PB  - Филозофски факултет у Српском Сарајеву
PB  - Историјски архив у Чачку
T2  - Stari srpski arhiv
T1  - Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68)
EP  - 107
IS  - 17
SP  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4720
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2018",
abstract = "Рад се бави повељом Константина Драгаша којом враћа манастир Лесново Хиландару. На основу дипломатичке анализе утврђено је да се ради о познијој преради, насталој после 1388. године. Повеља нема исправан датум, аренгу  која не одговара ни једној другој из канцеларије Драгаша, никада није снабдевена печатом, податке из ње није могуће проверити у другим изворима.",
publisher = "Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Српском Сарајеву, Историјски архив у Чачку",
journal = "Stari srpski arhiv",
title = "Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68)",
pages = "107-97",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4720"
}
Mišić, S.. (2018). Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68). in Stari srpski arhiv
Филозофски факултет у Београду.(17), 97-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4720
Mišić S. Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68). in Stari srpski arhiv. 2018;(17):97-107.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4720 .
Mišić, Siniša, "Повеља господина Константина Драгаша Хиландару за Лесново (Хил. 68)" in Stari srpski arhiv, no. 17 (2018):97-107,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4720 .

Tutula srpskog kralja u državi Nemanića

Mišić, Siniša

(Филозофски факултет У београду: Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију, 2017)

TY  - CONF
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4757
AB  - Рад се бави анализом титуле српског краља променама у њеној садржини  у династији Немањића, од крунисања 2017. године до времена краља Вукашина. Анлизирају се битне одлике садржине титуле као што су порекло влсти од Бога, самодржавснот и етничко обележје титуле (српски краљ).
PB  - Филозофски факултет У београду: Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију
PB  - Филозофски факултет -Нови Сад
PB  - Филозофски факултет, Одсек за историју -Ниш
PB  - Центар за византијско-словенске студије - Ниш
PB  - Град Краљево
C3  - Српска краљевства у средњем веку : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног)
T1  - Tutula srpskog kralja u državi Nemanića
T1  - The Title of the Serbian King in the Nemanjić  State
EP  - 16
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4757
ER  - 
@conference{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави анализом титуле српског краља променама у њеној садржини  у династији Немањића, од крунисања 2017. године до времена краља Вукашина. Анлизирају се битне одлике садржине титуле као што су порекло влсти од Бога, самодржавснот и етничко обележје титуле (српски краљ).",
publisher = "Филозофски факултет У београду: Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет -Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за историју -Ниш, Центар за византијско-словенске студије - Ниш, Град Краљево",
journal = "Српска краљевства у средњем веку : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног)",
title = "Tutula srpskog kralja u državi Nemanića, The Title of the Serbian King in the Nemanjić  State",
pages = "16-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4757"
}
Mišić, S.. (2017). Tutula srpskog kralja u državi Nemanića. in Српска краљевства у средњем веку : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног)
Филозофски факултет У београду: Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографију., 7-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4757
Mišić S. Tutula srpskog kralja u državi Nemanića. in Српска краљевства у средњем веку : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног). 2017;:7-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4757 .
Mišić, Siniša, "Tutula srpskog kralja u državi Nemanića" in Српска краљевства у средњем веку : зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву, у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног) (2017):7-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4757 .

Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija

Mišić, Siniša

(Evoluta, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4705
AB  - Izraz Moravska Srbija predstavlja istovremeno geografski i istoriografski pojam. U oba slučaja on je jasno definisan. U prvom u pitanju je prostor koji obuhvata sliv triju Morava (Južne, Zapadne i Velike). U istoriografiji Moravska Srbija označava državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). Na početku ovog perioda istoriografski pojam Moravske Srbije je širi od geografskog pojma i seže sve do Polimlja i Metohije, a posle 1427/1428. godine on postaje uži od geografskog pojma jer sliv Južne Morave pripada Turcima.
PB  - Evoluta
T1  - Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4705
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2017",
abstract = "Izraz Moravska Srbija predstavlja istovremeno geografski i istoriografski pojam. U oba slučaja on je jasno definisan. U prvom u pitanju je prostor koji obuhvata sliv triju Morava (Južne, Zapadne i Velike). U istoriografiji Moravska Srbija označava državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). Na početku ovog perioda istoriografski pojam Moravske Srbije je širi od geografskog pojma i seže sve do Polimlja i Metohije, a posle 1427/1428. godine on postaje uži od geografskog pojma jer sliv Južne Morave pripada Turcima.",
publisher = "Evoluta",
title = "Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4705"
}
Mišić, S.. (2017). Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija. 
Evoluta..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4705
Mišić S. Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4705 .
Mišić, Siniša, "Moravska Srbija: istorija i istorijska geografija" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4705 .

Државност и државна управа у Зети Црнојевића

Mišić, Siniša

(Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu, 2017)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4714
AB  - Рад се бави испитивањем српске средњовековне државсости и управе у Зети Црнојевића, Без обзира на ратове са српским деспотом свест о државсности и припадности није могла бити потиснута код стсновиштва у Зети.
PB  - Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu
T2  - Beogradski istorijski glasnik
T1  - Државност и државна управа у Зети Црнојевића
IS  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4714
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2017",
abstract = "Рад се бави испитивањем српске средњовековне државсости и управе у Зети Црнојевића, Без обзира на ратове са српским деспотом свест о државсности и припадности није могла бити потиснута код стсновиштва у Зети.",
publisher = "Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu",
journal = "Beogradski istorijski glasnik",
title = "Државност и државна управа у Зети Црнојевића",
number = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4714"
}
Mišić, S.. (2017). Државност и државна управа у Зети Црнојевића. in Beogradski istorijski glasnik
Odeljenje za istoriju - Filozofski fakultet -Univerzitet u Beogradu.(8).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4714
Mišić S. Државност и државна управа у Зети Црнојевића. in Beogradski istorijski glasnik. 2017;(8).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4714 .
Mišić, Siniša, "Државност и државна управа у Зети Црнојевића" in Beogradski istorijski glasnik, no. 8 (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4714 .

Моравкса Србија: историја и историјска географија

Mišić, Siniša

(Evoluta, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4754
AB  - Izraz Moravska Srbija predstavlja istovremeno geografski i istoriografski pojam. U oba slučaja on je jasno definisan. U prvom u pitanju je prostor koji obuhvata sliv triju Morava (Južne, Zapadne i Velike). U istoriografiji Moravska Srbija označava državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). Na početku ovog perioda istoriografski pojam Moravske Srbije je širi od geografskog pojma i seže sve do Polimlja i Metohije, a posle 1427/1428. godine on postaje uži od geografskog pojma jer sliv Južne Morave pripada Turcima.
PB  - Evoluta
T1  - Моравкса Србија: историја и историјска географија
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4754
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2017",
abstract = "Izraz Moravska Srbija predstavlja istovremeno geografski i istoriografski pojam. U oba slučaja on je jasno definisan. U prvom u pitanju je prostor koji obuhvata sliv triju Morava (Južne, Zapadne i Velike). U istoriografiji Moravska Srbija označava državu kneza Lazara nastalu posle nestanka srpskog carstva (1371), a ovaj pojam je ostao vezan za srpsku državu do kraja srednjeg veka (1459). Na početku ovog perioda istoriografski pojam Moravske Srbije je širi od geografskog pojma i seže sve do Polimlja i Metohije, a posle 1427/1428. godine on postaje uži od geografskog pojma jer sliv Južne Morave pripada Turcima.",
publisher = "Evoluta",
title = "Моравкса Србија: историја и историјска географија",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4754"
}
Mišić, S.. (2017). Моравкса Србија: историја и историјска географија. 
Evoluta..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4754
Mišić S. Моравкса Србија: историја и историјска географија. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4754 .
Mišić, Siniša, "Моравкса Србија: историја и историјска географија" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4754 .

Србија 1217.: настанак краљевине

Mišić, Siniša; Radić, Radivoj

(Evoluta, 2017)

TY  - BOOK
AU  - Mišić, Siniša
AU  - Radić, Radivoj
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4680
AB  - Ove godine navršava se osam vekova otkako je Stefan Nemanjić postao prvi srpski „venčani kralj“ (1217). To je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji, pogotovo ako se sagleda i u svetlosti događaja koji se desio dve godine kasnije (1219) kada je obrazovana Srpska autokefalna crkva. Srbija je postala kraljevina zahvaljujući združenom delovanju dvojice braće, Stefana Nemanjića i Save, a u vreme značajno izmenjenih političkih okolnosti na prostoru jugoistočne Evrope. Krstaško osvajanje Carigrada (1204) i rušenje Vizantije doveli su do velikih geopolitičkih promena. Na ruševinama nekada moćne imperije nastalo je nekoliko novih država i međunarodni odnosi su postali složeniji i zamršeniji. Sinovi Stefana Nemanje, međutim, pokazali su da su dorasli novonastalom stanju i pošlo im je za rukom da za vladara svoje države umesto dotadašnje titule velikog župana obezbede titulu kralja. Bio je to veliki skok u hijerarhijskom svetskom poretku onovremenih država.
PB  - Evoluta
T1  - Србија 1217.: настанак краљевине
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4680
ER  - 
@book{
author = "Mišić, Siniša and Radić, Radivoj",
year = "2017",
abstract = "Ove godine navršava se osam vekova otkako je Stefan Nemanjić postao prvi srpski „venčani kralj“ (1217). To je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji, pogotovo ako se sagleda i u svetlosti događaja koji se desio dve godine kasnije (1219) kada je obrazovana Srpska autokefalna crkva. Srbija je postala kraljevina zahvaljujući združenom delovanju dvojice braće, Stefana Nemanjića i Save, a u vreme značajno izmenjenih političkih okolnosti na prostoru jugoistočne Evrope. Krstaško osvajanje Carigrada (1204) i rušenje Vizantije doveli su do velikih geopolitičkih promena. Na ruševinama nekada moćne imperije nastalo je nekoliko novih država i međunarodni odnosi su postali složeniji i zamršeniji. Sinovi Stefana Nemanje, međutim, pokazali su da su dorasli novonastalom stanju i pošlo im je za rukom da za vladara svoje države umesto dotadašnje titule velikog župana obezbede titulu kralja. Bio je to veliki skok u hijerarhijskom svetskom poretku onovremenih država.",
publisher = "Evoluta",
title = "Србија 1217.: настанак краљевине",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4680"
}
Mišić, S.,& Radić, R.. (2017). Србија 1217.: настанак краљевине. 
Evoluta..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4680
Mišić S, Radić R. Србија 1217.: настанак краљевине. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4680 .
Mišić, Siniša, Radić, Radivoj, "Србија 1217.: настанак краљевине" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4680 .

Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти

Mišić, Siniša

(Филозофски факултет у Београду, 2016)

TY  - JOUR
AU  - Mišić, Siniša
PY  - 2016
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4718
AB  - Рад се бави  анализом фалсификоване повеље цара Стефана Душана Цркви Светог Николе у Добрушти. Несагласност датума и индикта, њихова хронолошка неподударност са личностима (Сава, Доротеј), и догађајима (сабор у Крупиштима) који се помињу у тексту, неадекватан потпис и накнадно постављен печат краља Милутина, упућију на закључак да је у питању фалсификат.
PB  - Филозофски факултет у Београду
PB  - Филозофски факултет у Бањој Луци
PB  - Филозофски факултет у Српском Сарајеву
PB  - Историјски архив у Чачку
T2  - Stari srpski arhiv
T1  - Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти
EP  - 141
IS  - 15
SP  - 131
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4718
ER  - 
@article{
author = "Mišić, Siniša",
year = "2016",
abstract = "Рад се бави  анализом фалсификоване повеље цара Стефана Душана Цркви Светог Николе у Добрушти. Несагласност датума и индикта, њихова хронолошка неподударност са личностима (Сава, Доротеј), и догађајима (сабор у Крупиштима) који се помињу у тексту, неадекватан потпис и накнадно постављен печат краља Милутина, упућију на закључак да је у питању фалсификат.",
publisher = "Филозофски факултет у Београду, Филозофски факултет у Бањој Луци, Филозофски факултет у Српском Сарајеву, Историјски архив у Чачку",
journal = "Stari srpski arhiv",
title = "Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти",
pages = "141-131",
number = "15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4718"
}
Mišić, S.. (2016). Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти. in Stari srpski arhiv
Филозофски факултет у Београду.(15), 131-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4718
Mišić S. Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти. in Stari srpski arhiv. 2016;(15):131-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4718 .
Mišić, Siniša, "Хиландарски фалсификат хрисовуље Стефана Душана за Манастир Светог Николе у Добрушти" in Stari srpski arhiv, no. 15 (2016):131-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4718 .

Друштвена структура Призрена у 14. веку

Мишић, Синиша

(Академија наука и уметности Републике Српске, 2015)

TY  - CHAP
AU  - Мишић, Синиша
PY  - 2015
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4735
AB  - Рад се бави друштвеним структурама и њиховим развојем у Призрену током 14. века. Призрен је у периоду до 1371. године био најравијенији град у унутрашњости српске државе, што је узроковало драматичан развој друштва и промене унутар појединих слојева.
AB  - Prizren  saw  a  climax  of  its  economic  and  social  development  in  the  period  from  1330.  and  1371.  At  this  time  the  most  numerous  colony  of  Dubrovnik  mer-chants worked in it.  Renowned noblemen lived in the town, as well as a big num-ber of ‘minor lords’ who had their courts in town. The Serbian ruler himself had a court in town. There was a seat of Prizren episcopy there, and from 1346. onwards of    Metropolitanate  too,  while  the  mitropolitan  was  the  most  respected  person  in  town.   Many  craftsmen,  from  goldsmiths  to  weavers  and  shoemakers,  waxers  and  bricklayers lived in the town. Although personally dependant, they were quite well off, some of them possessed fields and vineyards. Relations in terms of money and goods in the town were very well developed, while the emergence of local traders meant  the  beginning  of  creation  of  the  middle  class.  The  society  of  Prizren  at  the  time  is  dynamic  and  in  constant  change.  The  development  of  the  town  was  inter-rupted and stopped by the abrupt change of the political situation.
PB  - Академија наука и уметности Републике Српске
T2  - Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић
T1  - Друштвена структура Призрена у 14. веку
T1  - Social structure of Prizren in 14th Century
DO  - 10.7251/ZRANURS15018
ER  - 
@inbook{
author = "Мишић, Синиша",
year = "2015",
abstract = "Рад се бави друштвеним структурама и њиховим развојем у Призрену током 14. века. Призрен је у периоду до 1371. године био најравијенији град у унутрашњости српске државе, што је узроковало драматичан развој друштва и промене унутар појединих слојева., Prizren  saw  a  climax  of  its  economic  and  social  development  in  the  period  from  1330.  and  1371.  At  this  time  the  most  numerous  colony  of  Dubrovnik  mer-chants worked in it.  Renowned noblemen lived in the town, as well as a big num-ber of ‘minor lords’ who had their courts in town. The Serbian ruler himself had a court in town. There was a seat of Prizren episcopy there, and from 1346. onwards of    Metropolitanate  too,  while  the  mitropolitan  was  the  most  respected  person  in  town.   Many  craftsmen,  from  goldsmiths  to  weavers  and  shoemakers,  waxers  and  bricklayers lived in the town. Although personally dependant, they were quite well off, some of them possessed fields and vineyards. Relations in terms of money and goods in the town were very well developed, while the emergence of local traders meant  the  beginning  of  creation  of  the  middle  class.  The  society  of  Prizren  at  the  time  is  dynamic  and  in  constant  change.  The  development  of  the  town  was  inter-rupted and stopped by the abrupt change of the political situation.",
publisher = "Академија наука и уметности Републике Српске",
journal = "Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић",
booktitle = "Друштвена структура Призрена у 14. веку, Social structure of Prizren in 14th Century",
doi = "10.7251/ZRANURS15018"
}
Мишић, С.. (2015). Друштвена структура Призрена у 14. веку. in Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић
Академија наука и уметности Републике Српске..
https://doi.org/10.7251/ZRANURS15018
Мишић С. Друштвена структура Призрена у 14. веку. in Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић. 2015;.
doi:10.7251/ZRANURS15018 .
Мишић, Синиша, "Друштвена структура Призрена у 14. веку" in Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић (2015),
https://doi.org/10.7251/ZRANURS15018 . .