@article{
author = "Pavlović, Dragana",
year = "2023",
abstract = "Portraits of nobility were thoughtfully incorporated into the thematic programme of medieval churches and brought into connection with the representations of patrons, religious compositions, and portraits of contemporaries. Special attention was paid to
the custom of joining portraits of noblemen with the figures of sovereigns and ecclesiastical
dignitaries in endowments by the members of the nobility. This can be connected to certain
older examples of Byzantine art, as well as the ones of that time. In addition, some of the solutions preserved in Serbian painting are unusual and unique in the art of medieval Eastern
Christian countries, which indicates the special place of Serbian aristocratic portraiture within
Byzantine art and the countries under its cultural influence., Највећи број српских властеоских представа сачуван је у зидном сликарству у доба
Немањића и промишљено уклапан у сликани програм средњовековних цркава. Портрети
племића довођени су у везу са представама патрона или посебно поштованих светитеља, те
са религиозним композицијама и портретима савременика. Посебна пажња у раду је посвећена обичају придруживања портрета властелина ликовима световних и духовних достојанственика у задужбинама припадника племићког слоја. Када је реч о придруживању црквених
достојанственика ликовима племића, они су приказивани покрај припадника властеоског
сталежа и наспрам њих на истој зидној површини (параклиси Јована Претече у Светој Софији у Охриду и Светог Григорија у Богородици Перивлепти у истом граду). Са друге стране,
ликови актуелних владара и припадника властеоског сталежа постављани су на наспрамним зидним површинама (Кучевиште, Каран, Добрун и Псача), те једни покрај других или
једни наспрам других на истој зидној површини (Кучевиште, параклис Светог Григорија у
Богородици Перивлепти у Охриду и Сушица), као и једни изнад других (некадашња западна фасада у Полошком и припрата у Леснову), творећи тако хоризонталне или вертикалне
портретске целине. Једно од главних обележја српске властеоске слике било је управо исказивање потчињености властелина и чланова његове породице врховном владару. Придруживање портрета племића ликовима владара и црквених достојанственика имало је аналогије
у појединим старијим и оновременим примерима у византијској уметности. Ипак, такви
примери су у живопису средњовековне Србије сачувани у знатно већем броју. Стога српско
средњовековно наслеђе представља богат и драгоцен извор програмских решења примењиваних приликом илустровања односа између владара и њихових поданика, с једне, те црквених
достојанственика и властелина, с друге стране. Осим тога, поједина решења сачувана у српском сликарству су особена и јединствена у уметности средњовековних земаља православног света, што указује на посебно место српског властеоског портрета у оквиру византијске уметности и земаља под њеним културним утицајем. С тим у вези важно је истаћи портретне
целине у Полошком и Леснову, будући да су оне особене по компоновању дуж вертикале и
исказују учење о ступњевитој хијерархији власти проистекле од Бога. Преко суверена, као
посредника у преношењу достојанстава с неба на земљу, та власт се преноси на властелу, како
је то експлицитно исказано на представама у поменутим храмовима.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за ликовне уметности",
title = "The programmatic context of the Serbian nobility portraits during the Nemanjić dynasty, Програмски контекст српског властеоског портрета у доба Немањића",
pages = "93-77",
volume = "51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5975"
}
