TY  - CONF
AU  - Šapić, Draga
AU  - Dimoski, Jana
AU  - Vukčević Marković, Maša
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5400
AB  - Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године
забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у
односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом
раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним
притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ
истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким
тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере
депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог
истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико
је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући
(емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај
стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod
= 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је
двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај
стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима
стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9%
варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру
депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност
стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β =
.25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња
у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације.
PB  - Društvo psihologa Srbije
C3  - Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић
T1  - Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400
ER  - 

@conference{
editor = "Ђигић, Гордана, Стојадиновић, Милош",
author = "Šapić, Draga and Dimoski, Jana and Vukčević Marković, Maša",
year = "2023",
abstract = "Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године
забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у
односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом
раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним
притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ
истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким
тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере
депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог
истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико
је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући
(емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај
стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod
= 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је
двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај
стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима
стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9%
варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру
депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност
стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β =
.25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња
у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације.",
publisher = "Društvo psihologa Srbije",
journal = "Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић",
title = "Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији",
pages = "50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400"
}

Ђигић, Г., Стојадиновић, М., Šapić, D., Dimoski, J.,& Vukčević Marković, M.. (2023). Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији. in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић
Društvo psihologa Srbije., 50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400

Ђигић Г, Стојадиновић М, Šapić D, Dimoski J, Vukčević Marković M. Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији. in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић. 2023;:50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 .

Ђигић, Гордана, Стојадиновић, Милош, Šapić, Draga, Dimoski, Jana, Vukčević Marković, Maša, "Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији" in Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић (2023):50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 .