Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 17
Поседи великог логотета Стефана Ратковића
(Istorijski arhiv KruševacOdeljenje za istoriju Filozofski fakultet u Beogradu, 2007)
Срефан Ратковић се као значајна личност српске историје појављује на историјској позорници педесетих година 15. века, у време очајничких покушаја да се очува српска држава. Смтр деспота Ђорђа Вукановића (Бранковића) 1456. ...
Profesor Miloš Blagojević i njegov rad na srpskoj diplomatici
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Поводом јубилеја професора Милоша Благојевића, 75-годишњице живота и 43 године научног рада, редакција Старог српског архива одлучила је да му посвети четврту свеску овог младог, али већ афирмисаног часописа.
Светоарханђеловска хрисовуља
(Историјски институт САНУ, Београд, 2003)
Пред нама је књига чија је централна тема светоарханђеловска хрисовуља и њен садржај. Ово је после Дечанске, наша највећа хрисовуља, са елементима практика. На жалост, хрисовуља је нестала из Народне библиотеке 1915. ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Prizrenskoj episkopiji
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2009)
Хрисовуља је оригинал писан на пергаменту, лепим уставним писмом, цр
ним мастилом, сем црвених иницијала на почетку реченица. У доњем делу
пергамент је знатно оштећен, а последња три реда су исчилела. Овом хрисо
вуљом ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Povelja vojvode Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2007)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен оригиналним воштаним
печатом. Њоме војвода Радич Санковић уступа своју баштину, село Лисац
Дубровнику. У првом делу повеље истичу се његове заслуге и посредовање у
продаји ...
Коришћење унутрашњих вода у српским земљама средњег века
(Utopija, 2007)
Пред читаоцима је књига која се бави односима људи и копнених (унутрашњих) вода у средњем веку. Тема се може подвести и под онај спектар тема који се у модерној историографији назива - историја тла. Главни јунаци ове књиге ...