У какво васпитање верујемо

Abstract

Načini razmišljanja o detetu, uverenja, težnje i očekivanja odraslih, bilo da je reč o roditeljima, praktičarima, teoretičarima ili kreatorima politike, stapaju se sa institucionalizovanim praksama (dečji vrtići) i utiču na način na koji će deca učestvovati u oblikovanju sopstvenog detinjstva i prakse vaspitanja i obrazovanja. Koristeći metaforu ogledala – odraza i konstrukcije o slici koju vidimo, ili želimo da vidimo ̶u radu smo probali da prikažemo kako praksa vaspitanja i obrazovanja i iz nje (pro)izvedeni vaspitni postupci zavise od poimanja deteta i detinjstva. Imajući u vidu da slika u “ogledalu” nije samo puki odraz, već uključuje i refleksiju i ličnu konstrukciju, opredelili smo se da kroz metaforu ogledala u kojima se reflektuju slike o detetu razmatramo pitanje u kakvo vaspitanje verujemo.