Покрет несврстаних као југословенско наслеђе

Abstract

После Другог светског рата, као комунистичка земља, Југославија је била у лошим односима са капиталистичким земљама Запада, док су југословенски-совјетски односи често долазили у кризе. С тим у вези, Југославија је морала да мења своју спољну политику. Сматрам да је Покрет несврстаности у Југославији представљао стратегију, не толико одржавања ван блокова, колико стратегију функционисања унутар оба блока док су југословенски заговорници идеје и Покрета несврстаности објашњавали припадност Покрету као нужност очувања југословенске посебности. С друге стране, Покрет несврстаности све чешће постаје предмет и савремене спољне политике Републике Србије. У српској политичкој јавности идеја несврстаности и припадност Покрету несврстаних се сагледавају као важно југословенско наслеђе на које Србија, као највећа земља наследица СФРЈ има легитимно право. Такву стратешку политику пропагирања несврстаности као вида југословенског наслеђа у раду сагледавам као покушај остваривања интереса које заступа званична влада РС: улазак у ЕУ уз истовремено непризнавање независности Косова.