Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији

Abstract

Овај рад представља први приказ садржаја и резултата евалуације једног програма за подстицање вештинасарадње и тимског решавања проблема код младих. Реч је о тренингу који је осмишљен у оквиру пројектаPEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), а заснован на PEER моделу успешне сарадње, који је већпредстављен нашој научној и стручној јавности. Сходно поставкама тог модела, истоимени (PEER) тренингима четири основна сегмента. Први сегмент посвећен је формулисању и утврђивању правилаконструктивног дијалога и размене идеје; други подразумева рад на препознавању и уважавању особиналичности односно индивидуалних разлика у тимском раду; трећи сегмент тиче се вештина из областиемоционалне интелигенције и подстиче правилно уочавање, разумевање и регулисање емоција токомсарадње; најзад, четврти део тренинга бави се умешношћу чланова тима да користе спољне ресурсе –превасходно дигиталне изворе података – који су од помоћи у решавању проблема с којим се тим суочава.Сваком сегменту посвећен је по један трочасовни блок, с тим што првом сегменту претходи и кратка уводнасесија (која служи узајамном упознавању и упознавању учесника са програмом рада), док се последњиулива у завршну рекапитулацију и евалуацију тренинга. Целокупан тренинг одвија се у четири дана исастоји од низа групних вежби и интерактивних задатака. Тренинг је први пут реализован у марту текућегодине, а полазници су били ученици другог разреда из шест београдских средњих школа (три гимназије,три средње стручне школе), при чему је у свакој школи тренингом обухваћена по једна група величине N= 21. Искуства тренера потврђују да тренинг може успешно да се изведе према предвиђеном сценарију;истовремено, евалуације учесника указују на то да је садржај тренинга за њих релевантан (просечне оценерелевантности четирију сегмената износе 3,39–3,58, на скали од 1 до 4) и да су њиме стекли одговарајућевештине (просечне оцене самоопажене компетентности су у распону 3,61–3,80). Ипак, уочен је и просторза даље унапређивање тренинга, пре свега у смислу диференцијације материјала и начина рада с обзиромна образовни профил, те на ниво зрелости и заинтересованости ученика.

Ovaj rad predstavlja prvi prikaz sadržaja i rezultata evaluacije jednog programa za podsticanje veštinasaradnje i timskog rešavanja problema kod mladih. Reč je o treningu koji je osmišljen u okviru projektaPEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), a zasnovan na PEER modelu uspešne saradnje, koji je većpredstavljen našoj naučnoj i stručnoj javnosti. Shodno postavkama tog modela, istoimeni (PEER) treningima četiri osnovna segmenta. Prvi segment posvećen je formulisanju i utvrđivanju pravilakonstruktivnog dijaloga i razmene ideje; drugi podrazumeva rad na prepoznavanju i uvažavanju osobinaličnosti odnosno individualnih razlika u timskom radu; treći segment tiče se veština iz oblastiemocionalne inteligencije i podstiče pravilno uočavanje, razumevanje i regulisanje emocija tokomsaradnje; najzad, četvrti deo treninga bavi se umešnošću članova tima da koriste spoljne resurse –prevashodno digitalne izvore podataka – koji su od pomoći u rešavanju problema s kojim se tim suočava.Svakom segmentu posvećen je po jedan tročasovni blok, s tim što prvom segmentu prethodi i kratka uvodnasesija (koja služi uzajamnom upoznavanju i upoznavanju učesnika sa programom rada), dok se poslednjiuliva u završnu rekapitulaciju i evaluaciju treninga. Celokupan trening odvija se u četiri dana isastoji od niza grupnih vežbi i interaktivnih zadataka. Trening je prvi put realizovan u martu tekućegodine, a polaznici su bili učenici drugog razreda iz šest beogradskih srednjih škola (tri gimnazije,tri srednje stručne škole), pri čemu je u svakoj školi treningom obuhvaćena po jedna grupa veličine N= 21. Iskustva trenera potvrđuju da trening može uspešno da se izvede prema predviđenom scenariju;istovremeno, evaluacije učesnika ukazuju na to da je sadržaj treninga za njih relevantan (prosečne ocenerelevantnosti četiriju segmenata iznose 3,39–3,58, na skali od 1 do 4) i da su njime stekli odgovarajućeveštine (prosečne ocene samoopažene kompetentnosti su u rasponu 3,61–3,80). Ipak, uočen je i prostorza dalje unapređivanje treninga, pre svega u smislu diferencijacije materijala i načina rada s obziromna obrazovni profil, te na nivo zrelosti i zainteresovanosti učenika.