Ово је мушки свет: прелиминарна антрополошка анализа остеолошког материјала из манастира Хиландара (Света Гора, Грчка)

Abstract

Од оснивања, крајeм 12. века, манастир Хиландар представља један је од најзначајнијих центара српске културе и духовности. Налази се у северном делу Свете Горе на полуострву Халкидики, у северној Грчкој. Ова област, укупне површине 335 m2, кроз своју историју увек је имала посебну надлежност, представљајући највеће подручје на свету на коме су забрањене, не само жене већ и женке домаћих животиња. Данас преко 2.000 монаха живи аскетским животом на Атосу, изоловано од остатка света. Овај крај је познат по стриктиности и затворености, стога су досадашња археолошка истраживања била ограничена само на заштитна ископавања. Имајући у виду тако дуг континуетет живљења (и умирања) на Хиландару, као и ограниченост расположивог земљишта, временом одлагање покојника у костурнице јавило се као једино могуће решење. Према обичајима који тамо владају, три године након сахрањивања монаха или искушеника костур се ексхумира и опере у вину. Посткранијални скелет се затим одлаже у костурницу, а лобања се поставља на полицу. У неким случајевима на лобањи је исписано име монаха и година смрти. У овој костурници тренутно се налази око 1 500 лобања. Овај изузетно вредан остеолошки материјал представља фантастичну прилику да проширимо своја сазнања о животу у најзначајнијем српском манастиру. У 2019. години урађене су прелиминарне антрополошке анализе 40 лобања из манастира Хиландара. Иако се ради о истраживању мањег обима, резултати ове анализе су од великог значаја за историју православног монаштва, а уједно, као прво систематско истраживање скелетних остатака са Атоса, представљају огроман корак ка разумевању ове сложене и изоловане заједнице.