Утопија и образовање наде у време кризе

Abstract

Oво истраживање трага за надом у утопијским визијама образовања одраслих, креираних од стране студената андрагогије током онлајн наставе за време пандемије вируса ковид 19 на предмету Учење одраслих. Оптимизам и надање у образовању подстичу јасно артикулисање жеља, унапређују мотивацију полазника за учењем, обезбеђују могућности за стварање нових самоодрживих образовних простора. У овом раду су идентификоване три врсте надања: стрпљива, здрава и одлучна нада. Резултати овог истраживања указују да одабрани теоријски подстицаји, али и гестови солидарности и разумевања доприносе развијању наде. Образовање у доба кризе учи нас да са знањем и вештинама морамо путовати у замишљене светове прошлости и будућности. На тај начин јачамо капацитете са којима одговарамо на изазове све комплекснијег света.

This research looks at hope in utopian visions of adult education created by andragogy students during Adult Learning online classes in the kovid 19 pandemic. Optimism and hope in education encourage desires articulation, improve the learning motivation, and provide opportunities for creating new selfsustainable educational spaces. This paper identified three types of hope: patient, sound and resolute hope. The results of this research indicate that selected theoretical incentives, but also gestures of solidarity and understanding contribute to the development of hope. Education in the crisis teaches us that with knowledge and skills we must travel to the imagined worlds of the past and the future. In this way, we strengthen the capacities with which we respond to the challenges of an increasingly complex world.