Uticaj stresa preživljenog u detinjstvu na dužinu životnog veka: nekropole Mokrin i Ostojićevo

Abstract

Prema hipotezi DOHaD – Developmental Origins of Health and Disease preživljene epizode stresa u detinjstvu – infekcije, neuhranjenost – imaće trajne posledice na razvijanje organizma i imuniteta, pa tako i na dužinu životnog veka. Iz ove hipoteze sledi da će one osobe koje su u detinjstvu preživele epizode stresa dokumentovane hipoplastičnim defektima gleđi imati lošije zdravstvene ishode u daljem životu i kraći životni vek od prosečnog za tu zajednicu. Za potrebnu ovog istraživanja analizirana su 123 skeleta odraslih individua sa bronzanodopskih nekropola Mokrin i Ostojićevo. Praćen je broj ispoljenih defekata gleđi i vreme njihovog nastanka i starost u trenutku smrti. Prilikom statističkih analiza, zbog velikih raspona starosti korišćena je simulirana varijabla starosti formirana mnogostrukim nasumičnim uzorkovanjem vrednosti iz raspona starosti dobijenih antropološkom. Analiza je pokazala da postoje naznake da je postojala značajna veza između prisustva hipoplazije gleđi i starosti prema kojoj najstarije osobe u ukupnom uzorku imaju značajno manje šanse da imaju zabeležen defekat gleđi u poređenju sa mlađim osobama iz uzorka. Kada je rezultat podeljen po polu, kod muškaraca je zabeležen isti trend, dok je kod žena on izostao – potencijalno zbog uticaja još jednog važnog mehanizma na njihov mortalitet – fertiliteta. Budući da su urađenom analizom za sada zabeležene samo indikacije postojanja veze između životnog veka i defekata gleđi, za njenu jasniju potvrdu potrebno je preciznije odrediti starost u trenutku smrti, te tako izbeći simulaciju ove varijable.