Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века

Abstract

Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне” већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено- хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Међусобни односи припадника трију етничких заједница (Бошњака, Срба и Хрвата) поједностављени су и остају често непознати, како за њих саме, тако и за оне „са стране”, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација” – посматрање и замишљање нaрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.

South Slavic themes and motives are not only “popular” but also necessary fields of study in ethnology and anthropology. Although all South Slavic present-day states are heterogeneous and important for the social sciences and humanities in the research sense, Bosnia and Herzegovina is less studied to a certain extent. The three ethnic communities (the Bosniaks, Serbs, and Croats) and the mutual relations of their members are simplified and often remain unknown both to themselves and to those “from the outside”, by which the residents of the neighboring countries are referred to, not only people from the rest of the European continent and the world. The author of this text believes that, accordingly, “double exoticization” is at work—observing and imagining the peoples of Bosnia and Herzegovina as always at conflict with each other, but benevolent and unprepared for novelties in everyday life and other domains. Permeation, alienation, and disputes among the three communities at the beginning of the 21st century are a chance for a different and better understanding of them, because without this part, the South Slavic cultural puzzle is not complete. It is legitimate if someone dislikes someone for some reason, but it is not legitimate when it is not seen that someone respects and even likes someone, so that there is at least one thread or a few links whose roles are immeasurable in the times ahead. Without such settings, the work of ethnologists and other colleagues from more than a century ago was in vain and, accordingly, any attempt for the South Slavs to continue living in peace and harmony has no perspective. What lies ahead is further shredding, dismemberment, and splitting of their own small cakes.