Приказ основних података о документу

dc.contributor.editorЂигић, Гордана
dc.contributor.editorСтојадиновић, Милош
dc.creatorŠapić, Draga
dc.creatorDimoski, Jana
dc.creatorVukčević Marković, Maša
dc.date.accessioned2023-11-24T12:32:35Z
dc.date.available2023-11-24T12:32:35Z
dc.date.issued2023
dc.identifier.isbn978-86-8937-756-9
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5400
dc.description.abstractАктивистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући (емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod = 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9% варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β = .25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherDruštvo psihologa Srbije
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceКњига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палићsr
dc.subjectактивизамsr
dc.subjectстигмаsr
dc.subjectпсихичке тешкоћеsr
dc.subjectментално здрављеsr
dc.titleПовезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србијиsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.spage50
dc.description.otherИстраживање је спровела организација ПИН. Истраживање је настало као део кампање „Подржимо се!” са циљем заговарања бриге о менталном здрављу у постковид периоду. Иницијатива је подржана кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво – ACT”. Овај пројекат је добио подршку Владе Швајцарске, а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе
dc.identifier.fulltexthttp://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/13558/Kongres-psihologa-2023-Knjiga-rezimea-2023-08-26.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу