Приказ основних података о документу
Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији
dc.contributor.editor | Ђигић, Гордана | |
dc.contributor.editor | Стојадиновић, Милош | |
dc.creator | Šapić, Draga | |
dc.creator | Dimoski, Jana | |
dc.creator | Vukčević Marković, Maša | |
dc.date.accessioned | 2023-11-24T12:32:35Z | |
dc.date.available | 2023-11-24T12:32:35Z | |
dc.date.issued | 2023 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-8937-756-9 | |
dc.identifier.uri | http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5400 | |
dc.description.abstract | Активистичко деловање у Србији са собом носи дозу друштвеног притиска. Tоком 2022. године забележено је преко 200 случајева кршења људских права активиста и активисткиња, што је пораст у односу на 162 случаја забележена током 2021. године. Додатно, активисти и активисткиње се у свом раду често суочавају са негативним коментарима у медијима и различитим институционалним притисцима, што све заједно доприноси креирању стигме према бављењу активизмом у Србији. Циљ истраживања био је испитати на који начин је стигма бављења активизмом повезана са психичким тешкоћама активиста и активисткиња у Србији. Мере психичких тешкоћа укључивале су мере депресије (PHQ9; α = .87), анксиозности (GAD7; α = .89) и изгарања (CBI; α = .94). За потребу овог истраживања креиран је упитник стигме бављења активизмом на ком испитаници процењују колико је сваки стигматизујући став распрострањен у Србији (α = .93), колико је за њих емотивно побуђујући (емотивни утицај стигме; α = .95) и у којој мери утиче на исход њиховог рада (инструментални утицај стигме; α = .96). У истраживању је учествовало 155 активиста и активисткиња (Mgod = 42.32, SDgod = 12.34). Експлораторном факторском анализом упитника стигме бављења активизмом задржано је двофакторско решење где су се на први фактор груписале скале емотивног и инструменталног утицај стигме, док је други фактор чинила процена распрострањености стигматизујућег става. Факторима стигме бављења активизмом објашњено је 11% варијансе изгарања (F(2,152) = 9.322; p < .001) и 9% варијансе анксиозности (F(2,152) = 7.585; p < .001). Регресиони модел није био значајан за меру депресије (p > .05). Једини значајан предиктор у регресионој анализи је распрострањеност стигматизујућег става који значајно доприноси изгарању (β = .29; t = 3.06, p < .05) и анксиозности (β = .25; t = 2.58, p < .05). Резултати доприносе разумевању психичких тешкоћа активиста и активисткиња у контексту ширих друштвених феномена у Србији што може имати бројне практичне импликације. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Društvo psihologa Srbije | |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | Књига резимеа, 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, Палић | sr |
dc.subject | активизам | sr |
dc.subject | стигма | sr |
dc.subject | психичке тешкоће | sr |
dc.subject | ментално здравље | sr |
dc.title | Повезаност друштвене стигме и психичких тешкоћа активиста и активисткиња у Србији | sr |
dc.type | conferenceObject | sr |
dc.rights.license | BY | sr |
dc.citation.spage | 50 | |
dc.description.other | Истраживање је спровела организација ПИН. Истраживање је настало као део кампање „Подржимо се!” са циљем заговарања бриге о менталном здрављу у постковид периоду. Иницијатива је подржана кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво – ACT”. Овај пројекат је добио подршку Владе Швајцарске, а спроводе га Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе | |
dc.identifier.fulltext | http://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/13558/Kongres-psihologa-2023-Knjiga-rezimea-2023-08-26.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5400 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |