Чајкановићева проучавања народних веровања о биљу у светлу когнитивних етноботаничких истраживања

Abstract

Речник српских народних веровања о биљкама Веселина Чајкановића је једно од најисцрпнијих и најсистематичнијих дела посвећених народним знањима и веровањима о магијским и лековитим својствима биљака код Срба. Поред етноботаничких концепата, Чајкановић се у овом делу дотицао и народних представа о болестима које су залазиле у сферу демонологије и народне религије Срба. Чајкановићева постхумно објављена студија послужила је као основ за многа потоња истраживања етномедицинских представа у домаћој етнологији и антропологији. Овај текст смо конципирали као покушај да на основу етнографске евиденције изнесене у Речнику стекнемо прецизније увиде у то на које је начине наш народ перципирао, дефинисао, разврставао и класификовао биље, претварајући еколошко окружење у ресурс за физички опстанак и несметано социокултурно функционисање колектива. Традиционалне руралне заједнице српског становништва живеле су у блиском додиру с природом, а способности идентификације и груписања сличних врста, њиховог разликовања од других врста, као и комуникација тог знања будућим нараштајима биле су кључне за опстанак заједнице. Наш задатак у овом раду биће проналажење менталног модела природе у традиционалној српској култури и њему својственог скупа елементарних принципа помоћу којих је у контексту традиционалног српског села биљни свет био перципиран и коришћен. Крећући се овим путем настојаћемо да покажемо како богата и деценијама нагомилавана етноботаничка грађа може да се реинтерпретира осавремењеним методолошким оквирима структуралне и когнитивне антропологије.

Veselin Čajkanović’s e Dictionary of Serbian Folk Beliefs About Plants is one of the most exhaustive and systematic works dedicated to Serbian folk lore and beliefs concerning the magical and healing properties of plants. In addition to Serbian ethnobotanical concepts, Čajkanović also included folk notions about diseases which relate to the folk religion, and especially to the demonological concepts of the traditional Serbian culture. His posthumously published study served as the basis for much subsequent ethnological research of ethnomedical notions in Serbia. In this paper, we read Čajkanović’s book as a comprehensive source of ethnographic data presented in the Dictionary, in order to a gain deeper understanding of the ways in which Serbian people perceived, de¨ ned, assorted and classi¨ ed plants, turning their ecological environment into a resource for physical survival and sociocultural subsistence of the collective. © e traditional Serbian rural communities lived in close contact with nature, and the ability to identify and associate similar species, to distinguish them from other species, and to communicate that knowledge to future generations, was crucially important for their sustentation. Our task in this paper will be to develop a mental model of the nature in traditional Serbian culture, as well as its inherent set of elementary principles by which the plant world was perceived and utilized in the context of the traditional Serbian village. Following this line, we will additionally try to demonstrate how Čajkanović’s rich and decades-old ethnobotanical material can be reinterpreted by adopting the more recent methodological frameworks of structural and cognitive anthropology.