Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији
Authors
Бубало, ЂорђеContributors
Томановић, ЖељкоФотић, Александар
Николић, Мирослав
Тодић, Славица
Рат, Милица
Ивановић, Томислав
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино
омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног
циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у
законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако
је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије,
њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су
примењивани.
Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља),
наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у
састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се
земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају ...„јер се
ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена
могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату.
Keywords:
виногради / средњевековна Србија / земљишна имовина / Хришћанство / зависно становништво / рад у господаревом виноградуSource:
Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић, 2023, 105-113Publisher:
- САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200163 (University of Belgrade, Faculty of Philosophy) (RS-MESTD-inst-2020-200163)
Institution/Community
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Бубало, Ђорђе PY - 2023 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5667 AB - Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије, њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су примењивани. Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља), наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају „јер се ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату. PB - САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52 T2 - Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић T1 - Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији EP - 113 SP - 105 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 ER -
@inbook{ author = "Бубало, Ђорђе", year = "2023", abstract = "Виногради су постали незаобилазан украс сеоског пејзажа средњовековне Српске земље, а вино омиљено алкохолно пиће, свеприсутно због своје религијске симболике у обредима годишњег и животног циклуса појединца и његове заједнице. Значај које је вино имало у средњовековном друштву огледа се и у законима, како црквеним тако и световним, што су регулисали његову производњу, промет и употребу. Иако је међу изворима српског средњовековног права велики удео правних текстова преузетих из Византије, њихов избор, редиговање и глосирање, као год и умножавање, одражавају особености друштва у којем су примењивани. Прописи који регулишу питања располагања земљишном имовином без изузетка, уз њиве (и поља), наводе и винограде. Штавише, преводиоци и редактори свештених канона и царских закона што су ушли у састав Крмчије Светог Саве у неким су одредбама допуњавали оригинални текст разјашњењима којима се земљишни поседи изједначују с њивама и виноградима или се само виногради изреком издвајају „јер се ови називају некретнинама” (таковаја бо глагољут се недвижимаја). Вредност винограда била је наглашена могућношћу да се њима гарантује враћање дугова, чак и када су позајмице дате у злату.", publisher = "САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52", journal = "Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић", booktitle = "Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији", pages = "113-105", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667" }
Бубало, Ђ.. (2023). Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији. in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић САНУ, Галерија науке и технике, бр. 52., 105-113. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667
Бубало Ђ. Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији. in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић. 2023;:105-113. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 .
Бубало, Ђорђе, "Прописи о виноградарству и вину у средњовековној Србији" in Вински летопис Србије, приредили А. Фотић, Ж. Томановић и М. Николић (2023):105-113, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5667 .