Краљевски дом Обреновића – јавна и приватна сфера деловања (1882–1903)

Abstract

Права и дужности краља, краљице и наследника престола до доношења Устава из 1889. нису била регулисана посебним законским актима нити дворским правилима. Односи у краљевском дому уређивани су посебним споразумима и ad hoc доношеним актима, као у случају 1887. и 1888. када су решавна питања везана за образовање престолонаследника Александра, као и раздвојеног живота краља и краљице. У Уставу из 1889. помињу се краљ и Kраљев дом у одељку где су побројана уставна овлашћења владара, али без ближих одредаба. Историјски извори сведоче да је краљ Милан имао намеру да након доношења Устава уреди односе у Краљевском дому посебним правилима. Раздор који је задесио дом Обреновића, омео га је да своју намеру оствари. Отуда су се непријатељства између бившег краљевског пара снажно одражавала на политичке прилике у земљи, као и на дискредитацију Обреновића у иностранству. Многобројним скандалима нарушен је углед престола, а за то су одговорни сви актери – краљ Милан, краљица Наталија, као и њихов син краљ Александар Обреновић. Рад има за циљ да утврди како и зашто је долазило до правних аномалија, политичких злоупотреба, па и личних освета, а које су биле директна последица неслоге и непостојања уређених права и дужности у оквирима Краљевског дома. У бројним сукобима и аферама везаним за живот краљевског пара Милана и Наталије, те Александра и Драге Обреновић, свеприсутна су преливања јавне сфере деловања у приватну и обрнуто.