Огледи из антропологије организације

Abstract

У овој монографији анализирани су одређени процеси и појаве из савременог пословног света из угла етнологије и антропологије, и то у виду огледа на примеру једне мултинационалне компаније у Београду. Истраживање је спроведено 2015. и 2016. године. Проучаван је однос између организационе културе коју пропагира компанија и културе друштва, тј. националне културе државе у којој запослени живе. Путем интервјуа је испитано педесет шест запослених, коришћена је анкета о демографском и социо-економском профилу испитаника, уз обављање посматрања са учествовањем, опсервације и неформалних разговора. Вођен је теренски дневник чија је садржина представљала основу за анализу дневних активности и догађаја. Двојна истраживачка позиција аутора ове студије посебно је описана и проблематизована. Поред тога што је обављао своју истраживачку делатност, аутор је истовремено обављао радну праксу у компанији. С једне стране, таква позиција била је једним делом погодна за проучавање свакодневних пракси испитаника на радном месту. С друге стране, двојна истраживачка позиција је била проблематична у смислу непрекидних изналажења стратегија помоћу којих је етнолог-антрополог успевао да неометано обавља теренско истраживање. Кроз огледе из антропологије организације у овој монографији пружен је одговор на питање како вредности, ставови и понашања запослених које они усвајају у току свог одрастања и социјализације у Републици Србији могу да утичу на доживљај прокламованих вредности организације за коју раде. Те вредности обликују се и примењују кроз интеракцију у породици, школи, на факултету, на послу, као и у различитим друштвеним заједницама, односно свакодневном животу појединца уопште. Наведене вредности, ставови и понашања спадају у концепт националне културе, тј. културе једног друштва. Под концептом „српске националне културе“, у том смислу, подразумевају се горенаведени елементи које припадници српског друштва у Републици Србији поседују, користе и промишљају када говоре о себи у свом свакодневном животу. Размишљања и ставови запослених изнета у овој монографији указују нам да српска национална култура има већи и јачи утицај од организационе културе у доживљају радног места и односа према послу од стране запослених. Сама компанија прилагодила је одређене аспекте свог пословања локалном, националном контексту тако што је запосленима дала простор да своје „кућне вредности“ испољавају на радном месту. Организациона култура није безначајна у том смислу већ је само један од многих фактора који утичу такође на њихово понашање.

In this monograph, certain processes and phenomena from the modern business world are analyzed from the ethnological and anthropological points of view, through the exemplar of a multinational company in Belgrade. The research was conducted in 2015 and 2016. The relationship between the organizational culture propagated by the company and societal culture was studied, i.e. the national culture of the country where the employees live. Fifty-six employees were questioned through interviews, a survey was used on the demographic and socio-economic profiles of the respondents, along with participatory observation, observation, and informal conversations. The content of which was the basis for the analysis of daily activities and events was recorded in a field diary. The dual research position of the authors of this study is specifically described and problematized. In addition to carrying out his research, the author simultaneously carried out an internship in the company. On one hand, such a position was particularly convenient for studying the daily practices of the interviewees at the workplace, on the other hand, the dual research position was problematic in terms of a continuous redefinition of strategies by which the ethnologist-anthropologist managed to carry out his field research without interruption.

Through experiments in organizational anthropology, this monograph provides an answer to the question of how the values, attitudes, and behaviors that the employees have adopted throughout their upbringing and socialization in the Republic of Serbia, can affect the experience of the proclaimed values of the organization they work for. Those values are shaped and applied through interactions with their families, in their schools, universities, and workplaces, as well as in different social communities, in other words, the individual’s everyday life in general. The stated values, attitudes and behaviors belong to the concept of ‘’national culture’’, i.e. the culture of a society. In that sense, the concept of "Serbian national culture" refers to the aforementioned elements, that members of the Serbian society in the Republic of Serbia possess, use and think about when they talk about themselves in their everyday lives. This monography concludes that from the employees’ experience of the workplace, the Serbian national culture has a greater and stronger influence than that of the organizational culture of the workplace. Thus, the company itself has adapted certain aspects of its operations to the local and national context by giving employees the space to express their "home values" in their workplace. Organizational culture is not insignificant in this sense but is simply one of many factors that also influence their behaviors.