Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023)

Abstract

Медијско извештавање о међуетничким односима на подручју Босне и Херцеговине у протеклих неколико година углавном садржи наратив који има за циљ да постојеће политичко и друштвено уређење (не)свесно одржи. У питању је систем заснован на тронационалном принципу у коме три већинска, конститутивна народа – Бошњаци, Срби и Хрвати – уз заједницу тзв. „осталих“ чине окосницу уставноправног поретка земље. Међутим, посматрање већине „обичних“ догађаја кроз етничку призму и приписивање етничког предзнака свакодневним животним ситуацијама у оквиру медијских извештаја не само да чува поредак, већ трасира једини могући наратив о односима између три народа. Међу припадницима бошњачке, српске и хрватске заједнице, као и међу онима који се не поистовећују са три наведене групације, преовлађују ставови и размишљања који се разликују од онога што преносе медији по питању њихових међусобних односа. Такве налазе почео сам да примећујем од како спроводим теренска истраживања на подручју Босне и Херцеговине последњих шест година. У оквиру овог излагања покушаћу да предочим које су сличности и разлике између онога што извештавају медији по питању међуетничких односа и ситуације на терену, наводећи конкретне етнографске примере прикупљене у периоду од 2017. до 2023. године. Сматрам да би указивање на ову проблематику могло да представља мали допринос развијању другачијег погледа на то како етничке заједнице у Босни и Херцеговини између себе функционишу и у којој мери медији другачије говоре о наведеној теми.