dc.description.abstract | Новопазарска тврђава налази се на десној обали реке Рашке, у центру Новог
Пазара. Реч је о утврђењу троугаоне основе, са три угаона бастиона – табије. Након
аустро-турских ратова, крајем 17. века, на овом простору подигнуте су, најпре,
палисаде и чардаци, а нешто касније, 1750. године, изграђене су и угаоне табије од
чврстог материјала, које су у другој половини 19. века повезане бедемом. Свој коначни
изглед, тврђава је добила након Берлинског конгреса. У периоду од 2019. до 2021. године вршена су заштитна археолошка
истраживања на простору Северне табије поводом израде плана за њену
ревитализацију и презентацију. У кампањи спроведеној 2021. године, истражен је
југоисточни део овог бастиона (Слика бр. 1). Од покретног археолошког материјала
откривена је кухињска и трпезна грнчарија, ситни метални налази и посуде, као и
животињске кости. На основу осталог покретног археолошког материјала, фаунални
остаци датовани су у период између 16. и 19. века.
Релативна заступљеност врста и скелетних елемената, трагови касапљења, и
старосни профили јасно упућују на то пронађени фаунални материјал махом
представља остатке хране. То даље потврђује и јако изражена фрагментација скелетних
елемената настала као последица људских активности попут касапљења животињских
трупала. Археозоолошка анализа показала је да се исхрана становника Новопазарске
тврђаве у највећој мери ослањали на сисаре, и то пре свега домаће врсте. Најзначајнији
међу њима били су каприни (слика бр. 2), али је и говече, свакако, било важан извор
протеина. Месо дивљачи није често било на менију, о чему сведоче скромни остаци
зечева и срне. Од птица, префериране су домаће врсте – кокош, гуска и патка. Поред животиња чији су примарни и секундарни производи коришћени у
исхрани, у испитиваном узорку забележено је и присуство коња, мачке и обичног
мишара. Занимљив налаз свакако представљају и маринске врсте мекушаца – пругаста
капица и пуж из рода Semicassis.
Анализом материјала из југоисточног дела Северне табије тек је започето
проучавање животињских остатака са простора Новопазарске тврђаве, а оно ће бити
настављено и у даљем периоду, обрадом материјала са ранијих ископавања.
Прелиминарни резултати анализе фауне омогућили су увид у стратегију исхране
становника овог утврђења и представљају базу за будућа истраживања која ће
допунити слику о значају животиња у животу становника Новопазарске тврђаве у
периоду од 16. до 19. века. Поред тога, значај овог рада огледа се и у томе што
представља једну од првих археозоолошких студија из периода новог века са простора
данашње Србије. | sr |