Улога животиња у исхрани становника Новопазарске тврђаве у периоду од 16. до 19. века: прелиминарни резултати анализе фауналног материјала са простора Северне табије (кампања 2021.)

Abstract

Новопазарска тврђава налази се на десној обали реке Рашке, у центру Новог Пазара. Реч је о утврђењу троугаоне основе, са три угаона бастиона – табије. Након аустро-турских ратова, крајем 17. века, на овом простору подигнуте су, најпре, палисаде и чардаци, а нешто касније, 1750. године, изграђене су и угаоне табије од чврстог материјала, које су у другој половини 19. века повезане бедемом. Свој коначни изглед, тврђава је добила након Берлинског конгреса. У периоду од 2019. до 2021. године вршена су заштитна археолошка истраживања на простору Северне табије поводом израде плана за њену ревитализацију и презентацију. У кампањи спроведеној 2021. године, истражен је југоисточни део овог бастиона (Слика бр. 1). Од покретног археолошког материјала откривена је кухињска и трпезна грнчарија, ситни метални налази и посуде, као и животињске кости. На основу осталог покретног археолошког материјала, фаунални остаци датовани су у период између 16. и 19. века. Релативна заступљеност врста и скелетних елемената, трагови касапљења, и старосни профили јасно упућују на то пронађени фаунални материјал махом представља остатке хране. То даље потврђује и јако изражена фрагментација скелетних елемената настала као последица људских активности попут касапљења животињских трупала. Археозоолошка анализа показала је да се исхрана становника Новопазарске тврђаве у највећој мери ослањали на сисаре, и то пре свега домаће врсте. Најзначајнији међу њима били су каприни (слика бр. 2), али је и говече, свакако, било важан извор протеина. Месо дивљачи није често било на менију, о чему сведоче скромни остаци зечева и срне. Од птица, префериране су домаће врсте – кокош, гуска и патка. Поред животиња чији су примарни и секундарни производи коришћени у исхрани, у испитиваном узорку забележено је и присуство коња, мачке и обичног мишара. Занимљив налаз свакако представљају и маринске врсте мекушаца – пругаста капица и пуж из рода Semicassis. Анализом материјала из југоисточног дела Северне табије тек је започето проучавање животињских остатака са простора Новопазарске тврђаве, а оно ће бити настављено и у даљем периоду, обрадом материјала са ранијих ископавања. Прелиминарни резултати анализе фауне омогућили су увид у стратегију исхране становника овог утврђења и представљају базу за будућа истраживања која ће допунити слику о значају животиња у животу становника Новопазарске тврђаве у периоду од 16. до 19. века. Поред тога, значај овог рада огледа се и у томе што представља једну од првих археозоолошких студија из периода новог века са простора данашње Србије.