Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859)

Abstract

Кнез Милош (1815–1839, 1858–1860) био је принуђен да абдицира 1839, док је три године касније његов син, кнез Михаило Обреновић (1839–1842, 1860–1868) напустио Србију, након успешно изведене Вучићеве револуције, назване по уставобранитељском прваку Томи Вучићу Перишићу. Српски кнез постао је Александар Карађорђевић (1842–1858), који се 1843. учврстио на свом положају. Исте године за министра унутрашњих дела именован је Илија Гарашанин. Поменуту дужност обављао је до 1852, када је постао кнежевски представник и министар иностраних дела (1852–1853). Министар унутрашњих дела поново је био од пролећа 1858. до почетка 1859. године. У раду ће детаљно бити представљено на који начин је Гарашанин покушавао да спречи и спречавао покушаје Обреновића да се врате у Србију, као и каква је његова улога у промени на српском престолу 1858, завршно са повратком Обреновића у земљу почетком 1859. године. Указаће се да је управо због њих крајем 1843. почео да оснива тајну полицију, и представити начин на који је прикупљао информације о кнежевима Милошу и Михаилу, али и да су он и Обреновићи заједничким деловањем допринели паду кнеза Александра, с тим што Гарашанин није желео повратак на престо старог кнеза. Рад је највећим делом написан на основу необјављене грађе српске провенијенције.

During the period from 1843 to 1859 Ilija Garašanin was elected twice the Minister of the Interior (1843–1852, 1858–1859) and the Prime Minister (1852–1853). From 1843 to 1853 he worked on preventing Miloš (1815–1839, 1858–1860) and Mihajlo Obrenović (1839–1842, 1860–1868) to return to the throne of the Principality of Serbia. That is why he formed secret police which kept track on the activities of Obrenović and their supporters, both in and out of Serbia. During the Crimean war (1853–1856) he attempted to remove Prince Aleksandar from the throne, because the prince fell under the influence of Austria. When he became the Minister of the Interior for the second time he started convening the National Assembly to dethrone Prince Aleksandar, thus, he, in many ways, contributed to his fall in 1858. According to the available sources, we can conclude that he did not contribute to the return of Obrenović Dynasty to the throne after the fall of Karađorđević Dynasty, but also, he could not prevent the reelection of Prince Miloš.