Saradnjom do boljeg rešenja, a vežbom do uspešne saradnje: PEER trening za podsticanje veština kolaborativnog rešavanja problema u srednjoškolskoj populaciji.

Abstract

Овај рад представља први приказ садржаја и резултата евалуације једног програма за подстицање вештина сарадње и тимског решавања проблема код младих. Реч је о тренингу који је осмишљен у оквиру пројекта PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), а заснован на PEER моделу успешне сарадње, који је већ представљен нашој научној и стручној јавности. Сходно поставкама тог модела, истоимени (PEER) тренинг има четири основна сегмента. Први сегмент посвећен је формулисању и утврђивању правила конструктивног дијалога и размене идеје; други подразумева рад на препознавању и уважавању особина личности односно индивидуалних разлика у тимском раду; трећи сегмент тиче се вештина из области емоционалне интелигенције и подстиче правилно уочавање, разумевање и регулисање емоција током сарадње; најзад, четврти део тренинга бави се умешношћу чланова тима да користе спољне ресурсе – превасходно дигиталне изворе података – који су од помоћи у решавању проблема с којим се тим суочава. Сваком сегменту посвећен је по један трочасовни блок, с тим што првом сегменту претходи и кратка уводна сесија (која служи узајамном упознавању и упознавању учесника са програмом рада), док се последњи улива у завршну рекапитулацију и евалуацију тренинга. Целокупан тренинг одвија се у четири дана и састоји од низа групних вежби и интерактивних задатака. Тренинг је први пут реализован у марту текуће године, а полазници су били ученици другог разреда из шест београдских средњих школа (три гимназије, три средње стручне школе), при чему је у свакој школи тренингом обухваћена по једна група величине N = 21. Искуства тренера потврђују да тренинг може успешно да се изведе према предвиђеном сценарију; истовремено, евалуације учесника указују на то да је садржај тренинга за њих релевантан (просечне оцене релевантности четирију сегмената износе 3,39–3,58, на скали од 1 до 4) и да су њиме стекли одговарајуће вештине (просечне оцене самоопажене компетентности су у распону 3,61–3,80). Ипак, уочен је и простор за даље унапређивање тренинга, пре свега у смислу диференцијације материјала и начина рада с обзиром на образовни профил, те на ниво зрелости и заинтересованости ученика.