Emocije ispod kamena: otkrivanje osećajnosti ljudi iz rane praistorije

Abstract

Емоције, кључне за одвијање свакодневног живота, препознате су као значајне за проучавање у многим областима. Ипак, постоји тек мали број археоло- шких радова о праисторијском раздобљу који за главну тему имају емоције. У овом раду представљају се могућности с намером подржавања бројнијих истраживања емоција у археологији уопште и нарочито праисторијским прелитерарним перио- дима. Досадашња сазнања о емоцијама људи од палеолита до неолита сагледана су критички кроз преглед теоријских приступа и резултата проучавања емоци- ја са аспеката психологије, антропологије и биологије. У складу са тим, аутор- ка предлаже смернице за будућа испитивања емоција у прошлости, истичући да је неопходно да прихватимо постојање 1) универзалних емоција, или бар њихових основних карактеристика, 2) колективних и групних емоција у оквиру заједница, 3) снажну повезаност емоција с материјалном културом и целокупним живим и неживим окружењем. Археологија може да пружи интердисциплинарни допринос проучавању емоција ширењем видика, разумевањем некадашњег понашања поједи- наца, као и друштвених токова и развоја култура

In this paper, possibilities are presented to support more research on emotions in archaeology in general and especially in prehistoric pre-literary periods. By reviewing the theoretical approach and the results of the study of emotions from the aspects of psychology, anthropology and biology, as well as the previous knowledge about the emotions of people from the Palaeolithic to the Neolithic, guidelines for future research were drawn up. To study emotions in the past, it is necessary to accept the existence of: 1) universal emotions, or at least their essential characteristics, 2) collective and group emotions within communities, 3) a strong connection of emotions with objects and the entire living and non-living environment.