Između garantovanog zaposlenja i univerzalnog osnovnog dohotka – univerzalne osnovne usluge

Abstract

Главно питање на које ћу покушати да одговорим у овом раду је: како декомодификовати рад на одржив и праведан начин не понављајући грешке продуктивистичке левице? Како бих то урадио, користим алтернативни теоријски оквир одраста у оквиру којег се интеграција природе и друштва разуме супротно доминантној продуктивистичкој парадигми према којој је више увек и боље. Критика комодификације рада је централна теоријска компонента критике продуктивизма. Према томе, одраст дели са продуктивистичком левицом декомодификацију рада као један од својих циљева, али инсистирајући при томе на еколошкој одрживости пред себе ставља комплекснији задатак – зелену декомодификацију рада. У првом делу рада проблематизујем економски раст из перспективе потрошача, радника и планете Земље. У другом делу рада разматрам три стратегије за декомодификацију рада и јавне политике кроз које се типично операционализују. Указаћу на ограничења гарантованог запослења и универзалног основног дохотка, као и на потенцијал универзалних основних услуга да декомодификују рад на начин који ће бити сигуран и праведан за све. Универзалне основне услуге подразумевају проширење опсега бесплатних јавних услуга који ће сваком омогућити адекватан степен сигурности, могућности и партиципације. Већ је препознат потенцијал ове политике да редефинише државу благостања и успешно одговори на бројне савремене изазове, укључујући и смањење друштвене неједнакости и повећање ефикасности у пружању услуга. Међутим, показаћу да се најрадикалнија последица имплементације универзалних основних услуга огледа у фундаменталној промени коју може да направи у колективном разумевању и вредновању рада.