Књижевност као простор за политичке дебате: релативизација концепта „балканизације“ и „Балкана“ у делима Драгише Васића и Љубомира Мицић

Abstract

Деведесетих година 20. века појмови „Балкан“ и „балка- низација“ добили су пажњу у светском политичком дискурсу, а поједини истраживачи су указали на њихову употребу као „синониме“ за друштвени конфликт, рат и насиље. У 21. веку појам „Балкан“ поново улази у политички дискурс Европе, али у контексту европских интеграција Србије и осталих зе- маља „Западног Балкана“. Како европске интеграције Србије и осталих балканских земаља значе и одређено прилагођавање Европској унији и прихватање њених законских норми и пра- вила, у овом раду проблематизоваће се концепт „Балкана“ и његов однос према „Западној Европи“. Међутим, рад ће се служити историјском перспективом те ће нагласак бити на пе- риоду између Првог и Другог светског рата. Наиме, предмет анализе биће два српска књижевника, Љубомир Мицић и Дра- гиша Васић, који су почетком 20. века критички разматрали значење појма „Балкан“ у односу на западноевропске земаље. У овом раду се претпоставља да је појам „Балкан“ релативи- зован и његово значење се може тражити како у политичким дискурсима институција и држава, тако и у књижевним дели- ма. Прво истраживачко питање треба да одговори на то шта за ове књижевнике значи „Балкан“ и како они доживљавају кон-структ „Балкана“ у односу на „Европу“. Друго питање треба да одговори на то како се данас њихова књижевна дела о односу између Балкана и Европе могу читати и тумачити у контекс- ту савремених европских интеграција Србије и њених изазова, односно да ли се и у савременом политичком контексту Србије могу читати као критика процеса европских интеграција Ср- бије. Коначни циљ рада је да покаже како се кроз уметничка дела могу сударати политички дискурси и како књижевност постаје ванвременско поље политичких дебата.