Употреба дрвета на Руднику и Брскову: антраколошка анализа

Abstract

Као незамењив материјал за производњу свега потребног дрво је често коришћено у средњовековној Србији, о чему сведоче писани извори и археолошки подаци. Са развојем рударства долази до повећане потражње ове сировине, што је могло довести до крчења шума и промене пејзажа. У раду ће бити представљени остаци дрвета прикупљени током археолошких истраживања два позната средњовековна рударска центра: Рудник и Брсково. Реч је о узорцима који потичу из насеобинских објеката и представљају остатке дрвене конструкције, изузев два примерка из рударског окна и металуршког објекта. Са Рудника је прикупљено 5 узорка, а са Брскова 6 и скоро сви су били очувани у угљенисаном стању. Два узорка са Брскова нису у потпуности угљенисана, већ је до њихове фосилизације дошло услед парцијалне десикације. Због веома високог нивоа очувања структуре ћелија сви узорци су успешно класификовани до врсте или рода дрвета од којег су потекли. На Руднику доминира листопадно дрвеће, међу којим су најзаступљенији граб (Carpinus betulus) (Слика 1) и храст (Quercus sp.) којима припада по 40% узорака, а такође је присутна буква (Fаgussylvaticus). На Брскову је значајније присуство четинарских врста од којих се јела (Abies sp.) (Слика 2) јавља у 66% узорака, а идентификовани су и смрча/ариш (Picea/Larix sp.) и храст. Иако се ради о малом броју узорака, ови прелиминарни резултати показују да се ради о врстама дрвећа које је и данас на овим просторима у великом броју заступљено. Учесталија примена ове врсте анализа допринела би бољем познавању намене одређених врста, као и свеукупне биолошке разноврсности средњовековне Србије.