Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века
Image and power : representation of the rulers in Serbian visual culture of the 19th and the early 20th century
Аутори
Borozan, Igor BОстала ауторства
Makuljević, NenadStošić, Ljiljana
Timotijević, Miroslav
Brajović, Saša
Докторска теза
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Смештање владарске слике у систем српске визуелне културе 19. векаподразумевало је поштовање законитости медијске репрезентације која је важилаширом Европе. Функционисање владарске слике пратили смо током дугогдеветнаестог века, од почетка Француске револуције до праскозорја Првогсветског рата. У тако уоквиреном временском простору, посматрали смо животвладарских слика везаних за две српске династије: Обреновић и Карађорђевић.Постављањем владарске слике у корпус визуелне културе, отворили смомогућност да се оне валоризују изван суве естетске категоризације.Перформативност и акциона телесност владарског лика омогућиле су да се уодређеним сегментима рада фокусирамо и на владареву тактилну и презентнуслику. Ипак, владарска слика је, упркос многобројним специфичностима,превасходно дефинисана као вештачки уобличена представа (портрет,скултптура, фотографија...). Могућа, апсолутна самодовољност владарске сликеоткривена је као парадоксални недостатак, будући да је остала спутана одређенимгран...ичним структурама и наметнутим системима репрезентације. Њенаунутрашња моћ, у напетости са спољашњим околностима, откривала се токомистраживачког процеса, одредивши лимите снаге владарске слике. У процесуистраживања показала се потреба за поимањем владарске слике каотрансисторијског симбола - препознатљивог на нивоу структуралне сличности -који се потом додатно историзовао и конкурентно надметао са ограничавајућимкруговима јавности. Владарска слика је постала историјски знак, агенс друштвенекомуникације, као и визуелни носилац хеуристичке вредности. Њена критичка иисторијска вредност визуелизоване су говорним, литерарним, алегоријским иперформативним језиком, творећи стратегије репрезентације у оквиру политикауметности. Одсуство методолошке унисоности у сагледавању владарских сликапоследица је поштовања различитости визуелне грађе. Упркос плурализмуметода, донекле је наглашена методолошка апаратура својствена политичкојиконографији, чија је претпостављена интердисциплинарност омогућиладешифровање координатног система владарских слика. Вера у доминацијусадржаја владарске слике поништила је евентуалну кодификацију иконографскиодређених владарских типова, што је допринело да владарске слике вежемо узначењски систем окружења. Истовремено, њихова форма није у потпуностиостала на маргини, будући да је естетско грађење владарске слике (форма, боја,материјал) умногоме одређено њеним инсценаторским и апелативним карактером.Коначно, владарске слике и њихова сазнајна вредност резултат су интерактивноги комуникацијског процеса. Њихова моћ саморефлексије усмерена је ка трећемлицу, било да је у питању уметник-креатор, адресат или накнадни истраживач.Тако је изведен закључак да моћ владарске слике лежи у енергетским ефектима,који их чине препознатљивим и активним чиниоцима у једном релативно логичкипостављеном медијском систему.
The induction of the ruler’s image into the system of Serbian visual culture of the 19thcentury implied the respect for legitimacy of media representation that had been appliedacross Europe. We have followed the functioning of the ruler’s image during the long19th century which had lasted from the beginning of the French Revolution to the dawnof the World War II. Within this historically framed time span we have followed the lifeof ruler’s images involving two Serbian ruling dynasties: the Obrenovics and theKaradjordjevics. By placing the image of the ruling body into the ground of visualculture, we have discovered that it could be valorized beyond the pure aestheticcategorization. The performativity and bodily activeness of the ruler’s image allowed usto focus also on his tactile and present image in certain areas of our study. Nevertheless,in spite of all peculiarities, the ruler’s image is mainly defined as the artificialrepresentation (portrait, sculpture, photography…). Possible, ...absolute self-sufficiencyof the ruler’s image was revealed here as a paradoxical shortcoming, since it remainedtied to certain margin structures and the imposed systems of representation. Its internalpower in tension with the external circumstances had been appearing throughout theentire research process and it determined the power limit of ruler’s image. During theresearch process we found it necessary to perceive the ruler’s image as a transhistoricalsymbol recognizable at the level of structural similarity that eventually was additionallyhistorized and competitively imposed to the limited public circles. The ruler’s image hasbecome a historical sign, the agent of social communication, and also the visual carrierof heuristic significance. Its critical and historical value is visualized via oral, literary,allegorical, performative… language, creating the strategies of representation withinarts politics. The absence of methodological uniformity in our consideration of ruler’simages came as the consequence of respect for diversity of visual material. Regardlessof methodological pluralism, we have slightly accented research methods that aretypically related to the political iconography and its presumed interdisciplinarity hadallowed us to decode the ruler’s images coordinate system. The faith in the supremacyof the ruler’s image contents had cancelled the eventual codification of ichnographicallyspecific ruler’s types that, consequently, allowed us to tie the ruler’s images into thesemantic system. At the same time, their form wasn’t entirely marginalized since theaesthetic creation of the ruler’s image (form, color, material…) is largely defined by itsappellative inscenation character. Finally, the ruler’s images and their cognitive valuesare the results of interactive and communication processes. Their power of selfreflectionis directed toward the third person no matter if that is artist-creator, addresseeor subsequent researcher. As a consequence, it was concluded that the power of ruler'simages lies in the energetic effects, which makes them distinctive and active factors in arelatively logically set media system.
Кључне речи:
владарска слика / ruler’s image / моћ слике / српска визуелна култура / српскамонархија / династија Обреновић / династија Карађорђевић / power of images / Serbian visual culture / Serbian monarchy / Obrenovic dynasty / Karadjorjdevic dynastyИзвор:
Универзитет у Београду, 24-06-2014Издавач:
- Универзитет у Београду, Филозофски факултет
URI
http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6020https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/9945
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:18316/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=45045007
http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6363
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - THES AU - Borozan, Igor B PY - 2014-06-24 UR - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6020 UR - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/9945 UR - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:18316/bdef:Content/download UR - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=45045007 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6363 AB - Смештање владарске слике у систем српске визуелне културе 19. векаподразумевало је поштовање законитости медијске репрезентације која је важилаширом Европе. Функционисање владарске слике пратили смо током дугогдеветнаестог века, од почетка Француске револуције до праскозорја Првогсветског рата. У тако уоквиреном временском простору, посматрали смо животвладарских слика везаних за две српске династије: Обреновић и Карађорђевић.Постављањем владарске слике у корпус визуелне културе, отворили смомогућност да се оне валоризују изван суве естетске категоризације.Перформативност и акциона телесност владарског лика омогућиле су да се уодређеним сегментима рада фокусирамо и на владареву тактилну и презентнуслику. Ипак, владарска слика је, упркос многобројним специфичностима,превасходно дефинисана као вештачки уобличена представа (портрет,скултптура, фотографија...). Могућа, апсолутна самодовољност владарске сликеоткривена је као парадоксални недостатак, будући да је остала спутана одређенимграничним структурама и наметнутим системима репрезентације. Њенаунутрашња моћ, у напетости са спољашњим околностима, откривала се токомистраживачког процеса, одредивши лимите снаге владарске слике. У процесуистраживања показала се потреба за поимањем владарске слике каотрансисторијског симбола - препознатљивог на нивоу структуралне сличности -који се потом додатно историзовао и конкурентно надметао са ограничавајућимкруговима јавности. Владарска слика је постала историјски знак, агенс друштвенекомуникације, као и визуелни носилац хеуристичке вредности. Њена критичка иисторијска вредност визуелизоване су говорним, литерарним, алегоријским иперформативним језиком, творећи стратегије репрезентације у оквиру политикауметности. Одсуство методолошке унисоности у сагледавању владарских сликапоследица је поштовања различитости визуелне грађе. Упркос плурализмуметода, донекле је наглашена методолошка апаратура својствена политичкојиконографији, чија је претпостављена интердисциплинарност омогућиладешифровање координатног система владарских слика. Вера у доминацијусадржаја владарске слике поништила је евентуалну кодификацију иконографскиодређених владарских типова, што је допринело да владарске слике вежемо узначењски систем окружења. Истовремено, њихова форма није у потпуностиостала на маргини, будући да је естетско грађење владарске слике (форма, боја,материјал) умногоме одређено њеним инсценаторским и апелативним карактером.Коначно, владарске слике и њихова сазнајна вредност резултат су интерактивноги комуникацијског процеса. Њихова моћ саморефлексије усмерена је ка трећемлицу, било да је у питању уметник-креатор, адресат или накнадни истраживач.Тако је изведен закључак да моћ владарске слике лежи у енергетским ефектима,који их чине препознатљивим и активним чиниоцима у једном релативно логичкипостављеном медијском систему. AB - The induction of the ruler’s image into the system of Serbian visual culture of the 19thcentury implied the respect for legitimacy of media representation that had been appliedacross Europe. We have followed the functioning of the ruler’s image during the long19th century which had lasted from the beginning of the French Revolution to the dawnof the World War II. Within this historically framed time span we have followed the lifeof ruler’s images involving two Serbian ruling dynasties: the Obrenovics and theKaradjordjevics. By placing the image of the ruling body into the ground of visualculture, we have discovered that it could be valorized beyond the pure aestheticcategorization. The performativity and bodily activeness of the ruler’s image allowed usto focus also on his tactile and present image in certain areas of our study. Nevertheless,in spite of all peculiarities, the ruler’s image is mainly defined as the artificialrepresentation (portrait, sculpture, photography…). Possible, absolute self-sufficiencyof the ruler’s image was revealed here as a paradoxical shortcoming, since it remainedtied to certain margin structures and the imposed systems of representation. Its internalpower in tension with the external circumstances had been appearing throughout theentire research process and it determined the power limit of ruler’s image. During theresearch process we found it necessary to perceive the ruler’s image as a transhistoricalsymbol recognizable at the level of structural similarity that eventually was additionallyhistorized and competitively imposed to the limited public circles. The ruler’s image hasbecome a historical sign, the agent of social communication, and also the visual carrierof heuristic significance. Its critical and historical value is visualized via oral, literary,allegorical, performative… language, creating the strategies of representation withinarts politics. The absence of methodological uniformity in our consideration of ruler’simages came as the consequence of respect for diversity of visual material. Regardlessof methodological pluralism, we have slightly accented research methods that aretypically related to the political iconography and its presumed interdisciplinarity hadallowed us to decode the ruler’s images coordinate system. The faith in the supremacyof the ruler’s image contents had cancelled the eventual codification of ichnographicallyspecific ruler’s types that, consequently, allowed us to tie the ruler’s images into thesemantic system. At the same time, their form wasn’t entirely marginalized since theaesthetic creation of the ruler’s image (form, color, material…) is largely defined by itsappellative inscenation character. Finally, the ruler’s images and their cognitive valuesare the results of interactive and communication processes. Their power of selfreflectionis directed toward the third person no matter if that is artist-creator, addresseeor subsequent researcher. As a consequence, it was concluded that the power of ruler'simages lies in the energetic effects, which makes them distinctive and active factors in arelatively logically set media system. PB - Универзитет у Београду, Филозофски факултет T2 - Универзитет у Београду T1 - Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9945 ER -
@phdthesis{ author = "Borozan, Igor B", year = "2014-06-24", abstract = "Смештање владарске слике у систем српске визуелне културе 19. векаподразумевало је поштовање законитости медијске репрезентације која је важилаширом Европе. Функционисање владарске слике пратили смо током дугогдеветнаестог века, од почетка Француске револуције до праскозорја Првогсветског рата. У тако уоквиреном временском простору, посматрали смо животвладарских слика везаних за две српске династије: Обреновић и Карађорђевић.Постављањем владарске слике у корпус визуелне културе, отворили смомогућност да се оне валоризују изван суве естетске категоризације.Перформативност и акциона телесност владарског лика омогућиле су да се уодређеним сегментима рада фокусирамо и на владареву тактилну и презентнуслику. Ипак, владарска слика је, упркос многобројним специфичностима,превасходно дефинисана као вештачки уобличена представа (портрет,скултптура, фотографија...). Могућа, апсолутна самодовољност владарске сликеоткривена је као парадоксални недостатак, будући да је остала спутана одређенимграничним структурама и наметнутим системима репрезентације. Њенаунутрашња моћ, у напетости са спољашњим околностима, откривала се токомистраживачког процеса, одредивши лимите снаге владарске слике. У процесуистраживања показала се потреба за поимањем владарске слике каотрансисторијског симбола - препознатљивог на нивоу структуралне сличности -који се потом додатно историзовао и конкурентно надметао са ограничавајућимкруговима јавности. Владарска слика је постала историјски знак, агенс друштвенекомуникације, као и визуелни носилац хеуристичке вредности. Њена критичка иисторијска вредност визуелизоване су говорним, литерарним, алегоријским иперформативним језиком, творећи стратегије репрезентације у оквиру политикауметности. Одсуство методолошке унисоности у сагледавању владарских сликапоследица је поштовања различитости визуелне грађе. Упркос плурализмуметода, донекле је наглашена методолошка апаратура својствена политичкојиконографији, чија је претпостављена интердисциплинарност омогућиладешифровање координатног система владарских слика. Вера у доминацијусадржаја владарске слике поништила је евентуалну кодификацију иконографскиодређених владарских типова, што је допринело да владарске слике вежемо узначењски систем окружења. Истовремено, њихова форма није у потпуностиостала на маргини, будући да је естетско грађење владарске слике (форма, боја,материјал) умногоме одређено њеним инсценаторским и апелативним карактером.Коначно, владарске слике и њихова сазнајна вредност резултат су интерактивноги комуникацијског процеса. Њихова моћ саморефлексије усмерена је ка трећемлицу, било да је у питању уметник-креатор, адресат или накнадни истраживач.Тако је изведен закључак да моћ владарске слике лежи у енергетским ефектима,који их чине препознатљивим и активним чиниоцима у једном релативно логичкипостављеном медијском систему., The induction of the ruler’s image into the system of Serbian visual culture of the 19thcentury implied the respect for legitimacy of media representation that had been appliedacross Europe. We have followed the functioning of the ruler’s image during the long19th century which had lasted from the beginning of the French Revolution to the dawnof the World War II. Within this historically framed time span we have followed the lifeof ruler’s images involving two Serbian ruling dynasties: the Obrenovics and theKaradjordjevics. By placing the image of the ruling body into the ground of visualculture, we have discovered that it could be valorized beyond the pure aestheticcategorization. The performativity and bodily activeness of the ruler’s image allowed usto focus also on his tactile and present image in certain areas of our study. Nevertheless,in spite of all peculiarities, the ruler’s image is mainly defined as the artificialrepresentation (portrait, sculpture, photography…). Possible, absolute self-sufficiencyof the ruler’s image was revealed here as a paradoxical shortcoming, since it remainedtied to certain margin structures and the imposed systems of representation. Its internalpower in tension with the external circumstances had been appearing throughout theentire research process and it determined the power limit of ruler’s image. During theresearch process we found it necessary to perceive the ruler’s image as a transhistoricalsymbol recognizable at the level of structural similarity that eventually was additionallyhistorized and competitively imposed to the limited public circles. The ruler’s image hasbecome a historical sign, the agent of social communication, and also the visual carrierof heuristic significance. Its critical and historical value is visualized via oral, literary,allegorical, performative… language, creating the strategies of representation withinarts politics. The absence of methodological uniformity in our consideration of ruler’simages came as the consequence of respect for diversity of visual material. Regardlessof methodological pluralism, we have slightly accented research methods that aretypically related to the political iconography and its presumed interdisciplinarity hadallowed us to decode the ruler’s images coordinate system. The faith in the supremacyof the ruler’s image contents had cancelled the eventual codification of ichnographicallyspecific ruler’s types that, consequently, allowed us to tie the ruler’s images into thesemantic system. At the same time, their form wasn’t entirely marginalized since theaesthetic creation of the ruler’s image (form, color, material…) is largely defined by itsappellative inscenation character. Finally, the ruler’s images and their cognitive valuesare the results of interactive and communication processes. Their power of selfreflectionis directed toward the third person no matter if that is artist-creator, addresseeor subsequent researcher. As a consequence, it was concluded that the power of ruler'simages lies in the energetic effects, which makes them distinctive and active factors in arelatively logically set media system.", publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет", journal = "Универзитет у Београду", title = "Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9945" }
Borozan, I. B.. (2014-06-24). Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века. in Универзитет у Београду Универзитет у Београду, Филозофски факултет.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9945
Borozan IB. Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века. in Универзитет у Београду. 2014;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9945 .
Borozan, Igor B, "Слика и моћ : представа владара у српској визуелној култури 19. и почетком 20. века" in Универзитет у Београду (2014-06-24), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_9945 .