Добрун

Abstract

Манастир Добрун, са црквом посвећеном Благовестима, представља значајну властеоску задужбину из времена краља Стефана Душана. На основу изгледа ктиторске композиције и натписа, који се некада налазио изнад улаза у припрату и садржао датум 1. март 1343., закључено је да је наос добрунског храма подигао жупан Прибил, а да је припрату доградио и осликао његов син жупан Петар, као монах Јован. Реч је о једнобродној грађевини подељеној пиластрима на три травеја неједнаке дужине, са полукружном апсидом на истоку. Читава унутрашњост храма првобитно је била осликана, а до данас су сачувани само фрагменти фресака у припрати: Васељенски сабори, низ медаљона с попрсјима светих, те представе ктитора и владарске породице. Сликари су се ослањали на иконографска, програмска и стилска решења присутна у српском сликарству XIV века. С нарочитом пажњом, живописци су извели ликове ктитора и попрсја светих у медаљонима.