TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар M.
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5862
AB  - Кнез Милош (1815–1839, 1858–1860) био је принуђен да абдицира 1839, док је три године касније његов син, кнез Михаило Обреновић (1839–1842, 1860–1868) напустио Србију, након успешно изведене Вучићеве револуције, назване по уставобранитељском прваку Томи Вучићу Перишићу. Српски кнез постао је Александар Карађорђевић (1842–1858), који се 1843. учврстио на свом положају. Исте године за министра унутрашњих дела именован је Илија Гарашанин. Поменуту дужност обављао је до 1852, када је постао кнежевски представник и министар иностраних дела (1852–1853). Министар унутрашњих дела
поново је био од пролећа 1858. до почетка 1859. године. У раду ће детаљно бити
представљено на који начин је Гарашанин покушавао да спречи и спречавао покушаје Обреновића да се врате у Србију, као и каква је његова улога у промени на српском престолу 1858, завршно са повратком Обреновића у земљу почетком 1859. године. Указаће се да је управо због њих крајем 1843. почео да оснива тајну полицију, и представити начин на који је прикупљао информације о кнежевима Милошу и Михаилу, али и да су он и Обреновићи заједничким деловањем допринели паду кнеза Александра, с тим што Гарашанин није желео повратак на престо старог кнеза. Рад је највећим делом написан на основу необјављене грађе српске провенијенције.
AB  - During the period from 1843 to 1859 Ilija Garašanin was elected twice the Minister of the Interior (1843–1852, 1858–1859) and the Prime Minister (1852–1853). From 1843 to 1853 he worked on preventing Miloš (1815–1839, 1858–1860) and Mihajlo Obrenović (1839–1842, 1860–1868) to return to the throne of the Principality of Serbia. That is why he formed secret police which kept track on the activities of Obrenović and their supporters, both in and out of Serbia. During the Crimean war (1853–1856) he attempted to remove Prince Aleksandar from the throne, because the prince fell under the influence of Austria. When he became the Minister of the Interior for the second time he started convening the National Assembly to dethrone Prince Aleksandar, thus, he, in many ways, contributed to his fall in 1858. According to the available sources, we can conclude that he did not contribute to the return of Obrenović Dynasty to the throne after the fall of Karađorđević Dynasty, but also, he could not prevent the reelection of Prince Miloš.
PB  - Народни музеј, Ниш
T2  - Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, тематски зборник радова
T1  - Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859)
T1  - Ilija Garašanin and Obrenović in Emigration (1843–1858)
EP  - 401
SP  - 385
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5862
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар M.",
year = "2023",
abstract = "Кнез Милош (1815–1839, 1858–1860) био је принуђен да абдицира 1839, док је три године касније његов син, кнез Михаило Обреновић (1839–1842, 1860–1868) напустио Србију, након успешно изведене Вучићеве револуције, назване по уставобранитељском прваку Томи Вучићу Перишићу. Српски кнез постао је Александар Карађорђевић (1842–1858), који се 1843. учврстио на свом положају. Исте године за министра унутрашњих дела именован је Илија Гарашанин. Поменуту дужност обављао је до 1852, када је постао кнежевски представник и министар иностраних дела (1852–1853). Министар унутрашњих дела
поново је био од пролећа 1858. до почетка 1859. године. У раду ће детаљно бити
представљено на који начин је Гарашанин покушавао да спречи и спречавао покушаје Обреновића да се врате у Србију, као и каква је његова улога у промени на српском престолу 1858, завршно са повратком Обреновића у земљу почетком 1859. године. Указаће се да је управо због њих крајем 1843. почео да оснива тајну полицију, и представити начин на који је прикупљао информације о кнежевима Милошу и Михаилу, али и да су он и Обреновићи заједничким деловањем допринели паду кнеза Александра, с тим што Гарашанин није желео повратак на престо старог кнеза. Рад је највећим делом написан на основу необјављене грађе српске провенијенције., During the period from 1843 to 1859 Ilija Garašanin was elected twice the Minister of the Interior (1843–1852, 1858–1859) and the Prime Minister (1852–1853). From 1843 to 1853 he worked on preventing Miloš (1815–1839, 1858–1860) and Mihajlo Obrenović (1839–1842, 1860–1868) to return to the throne of the Principality of Serbia. That is why he formed secret police which kept track on the activities of Obrenović and their supporters, both in and out of Serbia. During the Crimean war (1853–1856) he attempted to remove Prince Aleksandar from the throne, because the prince fell under the influence of Austria. When he became the Minister of the Interior for the second time he started convening the National Assembly to dethrone Prince Aleksandar, thus, he, in many ways, contributed to his fall in 1858. According to the available sources, we can conclude that he did not contribute to the return of Obrenović Dynasty to the throne after the fall of Karađorđević Dynasty, but also, he could not prevent the reelection of Prince Miloš.",
publisher = "Народни музеј, Ниш",
journal = "Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, тематски зборник радова",
booktitle = "Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859), Ilija Garašanin and Obrenović in Emigration (1843–1858)",
pages = "401-385",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5862"
}

Савић, А. M.. (2023). Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859). in Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, тематски зборник радова
Народни музеј, Ниш., 385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5862

Савић АM. Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859). in Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, тематски зборник радова. 2023;:385-401.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5862 .

Савић, Александар M., "Илија Гарашанин и Обреновићи у емиграцији (1843–1859)" in Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије, тематски зборник радова (2023):385-401,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5862 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6004
AB  - Рад је посвећен Јовану Милинковићу, агенту Шабачког предела, и његовом Мемоару о деловању тајне организације Илије Гарашанина у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (Бијељинска, Тузланска, Градачка, Маглајска, Зворничка и Бирачка нахија) у периоду од почетка 1850. до лета 1851. године. Мемоар представља до сада једино познато сведочанство непосредног учесника – агента, о раду тајне организације средином 19. века. Оригинал рукописа је похрањен у Државном архиву Србије у збирци Радослава Перовића. У раду је дата до сада најпотпунија Милинковићева биографија и критички је приређен његов Мемоар, који представља један од најзначајнијих изворa за проучавање делатности Гарашанинове тајне организације на самом почетку 50-их година 19. столећа.
AB  - The (Promised) Memoir on the Propaganda in Turkey in 1850 by Jovan
Milinković is one of the most important historical sources for studying the
activities of the Secret Organization of Ilija Garašanin in the mid-19th century.
He was involved in the work of the organization from the beginning of 1850
until the summer of 1851. Milinković left a significant testimony about foreign
activities in the territory of the eastern and northeastern part of the Bosnian
Eyalet during that period. Through načelnici (nahiya elders) and kmetovi
(village elders) he operated in Bijeljina, Tuzla, Gradačac, Maglaj, Zvornik and
Birač nahiya. He maintained contacts with them through Nikola’s pandurs or
he met with them personally during church fairs near the Tavna monastery, at
the foot of the Majevica mountain. In order not to raise suspicion among the
local Muslims concerning his visits to Bosnia, he established friendly relations
with Mustaj Bey Urembegović, the Sipahi of Janja, and the Metropolitan of
Zvornik, Agatangel, to whom he brought books as a gift for schools in his
diocese. The knowledge of the Ottoman authorities about the work of the
Secret Organization in the Ottoman provinces in the neighbourhood of Serbia,
influenced Garašanin to reduce the activities to the greatest possible extent,
which resulted in a reduction in the number of agents. In such circumstances,
the foreign activity of Jovan Milinković ended in the summer of 1851.
Milinković especially emphasized the actions of Omer Pasha Latas in the Niš
Sanjak and the Bosnian Eyalet, which contributed to breaking the network of
Serbian secret agents.
PB  - Историјски институт Београд
T2  - Мешовита грађа
T1  - Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851)
T1  - Memoir of Jovan Milinković on the Activities of the Serbian Secret Organization in the Eastern and Northeastern Parts of the Bosnian Eyalet (1850–1851)
EP  - 107
SP  - 66
VL  - 43
DO  - 10.34298/MG2243067S
ER  - 

@article{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2022",
abstract = "Рад је посвећен Јовану Милинковићу, агенту Шабачког предела, и његовом Мемоару о деловању тајне организације Илије Гарашанина у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (Бијељинска, Тузланска, Градачка, Маглајска, Зворничка и Бирачка нахија) у периоду од почетка 1850. до лета 1851. године. Мемоар представља до сада једино познато сведочанство непосредног учесника – агента, о раду тајне организације средином 19. века. Оригинал рукописа је похрањен у Државном архиву Србије у збирци Радослава Перовића. У раду је дата до сада најпотпунија Милинковићева биографија и критички је приређен његов Мемоар, који представља један од најзначајнијих изворa за проучавање делатности Гарашанинове тајне организације на самом почетку 50-их година 19. столећа., The (Promised) Memoir on the Propaganda in Turkey in 1850 by Jovan
Milinković is one of the most important historical sources for studying the
activities of the Secret Organization of Ilija Garašanin in the mid-19th century.
He was involved in the work of the organization from the beginning of 1850
until the summer of 1851. Milinković left a significant testimony about foreign
activities in the territory of the eastern and northeastern part of the Bosnian
Eyalet during that period. Through načelnici (nahiya elders) and kmetovi
(village elders) he operated in Bijeljina, Tuzla, Gradačac, Maglaj, Zvornik and
Birač nahiya. He maintained contacts with them through Nikola’s pandurs or
he met with them personally during church fairs near the Tavna monastery, at
the foot of the Majevica mountain. In order not to raise suspicion among the
local Muslims concerning his visits to Bosnia, he established friendly relations
with Mustaj Bey Urembegović, the Sipahi of Janja, and the Metropolitan of
Zvornik, Agatangel, to whom he brought books as a gift for schools in his
diocese. The knowledge of the Ottoman authorities about the work of the
Secret Organization in the Ottoman provinces in the neighbourhood of Serbia,
influenced Garašanin to reduce the activities to the greatest possible extent,
which resulted in a reduction in the number of agents. In such circumstances,
the foreign activity of Jovan Milinković ended in the summer of 1851.
Milinković especially emphasized the actions of Omer Pasha Latas in the Niš
Sanjak and the Bosnian Eyalet, which contributed to breaking the network of
Serbian secret agents.",
publisher = "Историјски институт Београд",
journal = "Мешовита грађа",
title = "Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851), Memoir of Jovan Milinković on the Activities of the Serbian Secret Organization in the Eastern and Northeastern Parts of the Bosnian Eyalet (1850–1851)",
pages = "107-66",
volume = "43",
doi = "10.34298/MG2243067S"
}

Савић, А. М.. (2022). Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851). in Мешовита грађа
Историјски институт Београд., 43, 66-107.
https://doi.org/10.34298/MG2243067S

Савић АМ. Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851). in Мешовита грађа. 2022;43:66-107.
doi:10.34298/MG2243067S .

Савић, Александар М., "Мемоар Јована Милинковића о деловању српске тајне организације у источним и североисточним деловима Босанског ејалета (1850–1851)" in Мешовита грађа, 43 (2022):66-107,
https://doi.org/10.34298/MG2243067S . .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар M.
PY  - 2022
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/73659913#full
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5843
AB  - Стари или Ибарски Колашин имао је током минулих векова занимљиву историју о чему сведоче објављени и необјављени историјски извори и научне публикације аутора који су у већој или мањој мери посветили пажњу овом крају. У овом раду критички смо приредили за објављивање седам архивских докумената значајних за историју Ибарског Колашина средином 19. столећа и у периоду аустроугарске окупације током Првог светског рата, односно од јесени 1915. до јесени 1918. године. Пет докумената се односе на Рада Радојевог Ђурића из села Црепуље, који је између осталог био повереник тајне организације министара унутрашњих дела Илије Гарашанина, док преостала два представљају извештаје на основу којих се види које све недаће су претрпели Колашинци за време окупације. Поменути документи су похрањени у фондовима Државног архива Србије.
PB  - Зубин Поток : Стари Колашин
T2  - Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин (тематски зборник водећег националног значаја)
T1  - Неколико прилога историји Старог/Ибарског Колашина у 19. и почетком 20. века
EP  - 82
SP  - 47
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5843
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар M.",
year = "2022",
abstract = "Стари или Ибарски Колашин имао је током минулих векова занимљиву историју о чему сведоче објављени и необјављени историјски извори и научне публикације аутора који су у већој или мањој мери посветили пажњу овом крају. У овом раду критички смо приредили за објављивање седам архивских докумената значајних за историју Ибарског Колашина средином 19. столећа и у периоду аустроугарске окупације током Првог светског рата, односно од јесени 1915. до јесени 1918. године. Пет докумената се односе на Рада Радојевог Ђурића из села Црепуље, који је између осталог био повереник тајне организације министара унутрашњих дела Илије Гарашанина, док преостала два представљају извештаје на основу којих се види које све недаће су претрпели Колашинци за време окупације. Поменути документи су похрањени у фондовима Државног архива Србије.",
publisher = "Зубин Поток : Стари Колашин",
journal = "Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин (тематски зборник водећег националног значаја)",
booktitle = "Неколико прилога историји Старог/Ибарског Колашина у 19. и почетком 20. века",
pages = "82-47",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5843"
}

Савић, А. M.. (2022). Неколико прилога историји Старог/Ибарског Колашина у 19. и почетком 20. века. in Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин (тематски зборник водећег националног значаја)
Зубин Поток : Стари Колашин., 47-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5843

Савић АM. Неколико прилога историји Старог/Ибарског Колашина у 19. и почетком 20. века. in Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин (тематски зборник водећег националног значаја). 2022;:47-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5843 .

Савић, Александар M., "Неколико прилога историји Старог/Ибарског Колашина у 19. и почетком 20. века" in Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин (тематски зборник водећег националног значаја) (2022):47-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5843 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6025
AB  - У раду се третира период од обнародовања Хатишерифа од Гилхане, 3. новембра 1839, до прогласа Хатихумајуна, 18. фебруара 1856. године. У овом раздобљу Висока Порта је настојала да спроведе танзиматске реформе на терену, али је у томе имала потешкоћа због антиреформних покрета муслиманских поданика Османског царства. Реформски период се због тога манифестовао и као доба анархије, а томе су додатно допринеле гладне године,
устанци хришћана и муслимана и Кримски рат (1853–1856). Акценат у раду је стављен на положај Срба у Нишком санџаку у периоду од 1839. до 1856. године. Указано је на који начин су се реформе манифестовале, како на формирање Нишког санџака, тако и на живот српског народа, узимајући у обзир утицај неродних, устаничких и ратних година. Рад је првенствено написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције.
AB  - The Sanjak of Niš was officially founded in 1838, while the process of its formation ended at the end of 1844 or the beginning of 1845. Administratively, it was divided into six kazas: Niš, Leskovac, Prokuplje, Kuršumlija, Pirot and Berkovica. The position of the Serbs in the Sanjak of Niš was not improved by the proclamation of the Gulhane Hatt-i Sharif (1839), which declared all subjects in the Ottoman Empire equal. Violence and excessive taxation led to the uprising of the Serbs in Niš, Pirot and Leskovac kaza in 1841. The uprising was smothered in blood, and was followed by reprisals by Albanians. The situation was not peaceful even in the following years due to the repeated attempt of rebellions in the Sanjak of Niš (1842) and the Albanian uprising (1843–1844). In the period from 1844 to 1853, the Sublime Porte was trying to implement reforms in the Sanjak of Niš. However, in addition to the good will of Constantinople and the Niš vali Mehmed Vasif Pasha, it took time for the reforms were implemented. The tolerant policy of the Sublime Porte towards the conspirators in the Sanjak of Niš (1846, 1850) and the effort to include them in the provincial system are a unique example. The implementation of Tanzimat reforms in the Sanjak of Niš came to the fore in the period of 1850–1853, during the reign of vali’s Mehmed Hurshid Pasha, Mehmed Besim Pasha and Ismail Pasha, who zealously fought against abuses and violence, and respected people's complaints. Changes came with the Crimean War (1853–1856), when the Serbs were obliged to pay extraordinary levies and forced to free labour for the fortification of Niš, Pirot and Bela Palanka. At the end of the war, Hatt-i Humayun was published in Constantinople, announcing the improvement of the position of Christians in the Ottoman Empire. The Serbs in the Sanjak of Niš understood that the Reform Act was issued to improve the position of Christians in the Ottoman State, while the Muslims expressed resistance to it.
PB  - Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
T2  - Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости, тематски зборник радова
T1  - Српски народ у Османском царству – зулуми, гладне године, побуне и ванредни намети. Пример Нишког санџака (1839–1856)
T1  - Serbian People in the Ottoman Empire – Violence, Famine, Uprisings and Extraordinary Taxes – The Example of Sanjak of Niš (1839–1856)
EP  - 91
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6025
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2022",
abstract = "У раду се третира период од обнародовања Хатишерифа од Гилхане, 3. новембра 1839, до прогласа Хатихумајуна, 18. фебруара 1856. године. У овом раздобљу Висока Порта је настојала да спроведе танзиматске реформе на терену, али је у томе имала потешкоћа због антиреформних покрета муслиманских поданика Османског царства. Реформски период се због тога манифестовао и као доба анархије, а томе су додатно допринеле гладне године,
устанци хришћана и муслимана и Кримски рат (1853–1856). Акценат у раду је стављен на положај Срба у Нишком санџаку у периоду од 1839. до 1856. године. Указано је на који начин су се реформе манифестовале, како на формирање Нишког санџака, тако и на живот српског народа, узимајући у обзир утицај неродних, устаничких и ратних година. Рад је првенствено написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције., The Sanjak of Niš was officially founded in 1838, while the process of its formation ended at the end of 1844 or the beginning of 1845. Administratively, it was divided into six kazas: Niš, Leskovac, Prokuplje, Kuršumlija, Pirot and Berkovica. The position of the Serbs in the Sanjak of Niš was not improved by the proclamation of the Gulhane Hatt-i Sharif (1839), which declared all subjects in the Ottoman Empire equal. Violence and excessive taxation led to the uprising of the Serbs in Niš, Pirot and Leskovac kaza in 1841. The uprising was smothered in blood, and was followed by reprisals by Albanians. The situation was not peaceful even in the following years due to the repeated attempt of rebellions in the Sanjak of Niš (1842) and the Albanian uprising (1843–1844). In the period from 1844 to 1853, the Sublime Porte was trying to implement reforms in the Sanjak of Niš. However, in addition to the good will of Constantinople and the Niš vali Mehmed Vasif Pasha, it took time for the reforms were implemented. The tolerant policy of the Sublime Porte towards the conspirators in the Sanjak of Niš (1846, 1850) and the effort to include them in the provincial system are a unique example. The implementation of Tanzimat reforms in the Sanjak of Niš came to the fore in the period of 1850–1853, during the reign of vali’s Mehmed Hurshid Pasha, Mehmed Besim Pasha and Ismail Pasha, who zealously fought against abuses and violence, and respected people's complaints. Changes came with the Crimean War (1853–1856), when the Serbs were obliged to pay extraordinary levies and forced to free labour for the fortification of Niš, Pirot and Bela Palanka. At the end of the war, Hatt-i Humayun was published in Constantinople, announcing the improvement of the position of Christians in the Ottoman Empire. The Serbs in the Sanjak of Niš understood that the Reform Act was issued to improve the position of Christians in the Ottoman State, while the Muslims expressed resistance to it.",
publisher = "Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду",
journal = "Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости, тематски зборник радова",
booktitle = "Српски народ у Османском царству – зулуми, гладне године, побуне и ванредни намети. Пример Нишког санџака (1839–1856), Serbian People in the Ottoman Empire – Violence, Famine, Uprisings and Extraordinary Taxes – The Example of Sanjak of Niš (1839–1856)",
pages = "91-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6025"
}

Савић, А. М.. (2022). Српски народ у Османском царству – зулуми, гладне године, побуне и ванредни намети. Пример Нишког санџака (1839–1856). in Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости, тематски зборник радова
Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду., 57-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6025

Савић АМ. Српски народ у Османском царству – зулуми, гладне године, побуне и ванредни намети. Пример Нишког санџака (1839–1856). in Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости, тематски зборник радова. 2022;:57-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6025 .

Савић, Александар М., "Српски народ у Османском царству – зулуми, гладне године, побуне и ванредни намети. Пример Нишког санџака (1839–1856)" in Болести, ратови и глад – српски народ пред изазовима у прошлости и садашњости, тематски зборник радова (2022):57-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6025 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6021
AB  - Јусуф-бег је, са краћим прекидима, био новопазарски мутеселим у периоду од 1838. до 1851. године. Под његовом надлежношћу су се налазиле Новопазарска, Митровачка, Сјеничка и Нововарошка каза, а од 1849. и казе Трговиште и Бихор. Године 1851. наведене казе су ушле у састав новоформираног Новопазарског санџака, док је Јусуф-бег смењен. Његово смењивање уследило је као резултат успешног спровођења танзиматских реформи у Босанском ејалету. Период током којег је Јусуф-бег управљао поменутим казама био је обележен сталним немирима, који су били последица унутрашњих сукоба, гладних година и антиреформских покрета муслимана. У оваквим околностима Срби у поменутим казама били су често суочени са притиском својих суседа муслимана и нижих представника извршне власти. У раду је представљена управа Јусуф-бега, као и положај српског народа, приликом чега су узета у обзир настојања Високе Порте да спроведе реформе. Рад је највећим делом написана на основу необјављене грађе српске провенијенције.
AB  - The paper pays attention to the mutesellim of Novi Pazar Yusuf Bey (1838–1839, 1841–1842,
1842–1851), the Serbian people and the reflection of the Tanzimat reforms in the territory under his
control – Novi Pazar, Mitrovica, Sjenica, Nova Varoš, Trgovište and Bihor kaza. It is pointed out that
Yusuf Bey in the period 1838–1842. fought for the position of Novi Pazar mutesellim and that his
administration ended in 1851, after the successful military action of the Rumelia serasker Omer Pasha
Latas in the Bosnian Eyalet. In the mentioned year, the Sanjak of Novi Pazar was officially formed,
which, in addition to the kazas that were under the control of Yusuf Bey, also included the Višegrad
kaza. During the rule of Yusuf Bey, Serbs were exposed to constant violence, except in the period
from 1844 to 1848, when a relatively peaceful situation prevailed. Serbs most complained about the
representatives of the executive power who committed all kinds of violence (rapes, attempted violent
islamization, murders).
PB  - Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
T2  - Баштина
T1  - Новопазарски мутеселим Јусуф-бег, Срби и Танзимат (1838–1851)
T1  - Mutesellim of Novi Pazar Yusuf Bey, Serbs and Tanzimat (1838–1851)
EP  - 316
IS  - 58
SP  - 305
VL  - 32
DO  - 10.5937/bastina32-38271
ER  - 

@article{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2022",
abstract = "Јусуф-бег је, са краћим прекидима, био новопазарски мутеселим у периоду од 1838. до 1851. године. Под његовом надлежношћу су се налазиле Новопазарска, Митровачка, Сјеничка и Нововарошка каза, а од 1849. и казе Трговиште и Бихор. Године 1851. наведене казе су ушле у састав новоформираног Новопазарског санџака, док је Јусуф-бег смењен. Његово смењивање уследило је као резултат успешног спровођења танзиматских реформи у Босанском ејалету. Период током којег је Јусуф-бег управљао поменутим казама био је обележен сталним немирима, који су били последица унутрашњих сукоба, гладних година и антиреформских покрета муслимана. У оваквим околностима Срби у поменутим казама били су често суочени са притиском својих суседа муслимана и нижих представника извршне власти. У раду је представљена управа Јусуф-бега, као и положај српског народа, приликом чега су узета у обзир настојања Високе Порте да спроведе реформе. Рад је највећим делом написана на основу необјављене грађе српске провенијенције., The paper pays attention to the mutesellim of Novi Pazar Yusuf Bey (1838–1839, 1841–1842,
1842–1851), the Serbian people and the reflection of the Tanzimat reforms in the territory under his
control – Novi Pazar, Mitrovica, Sjenica, Nova Varoš, Trgovište and Bihor kaza. It is pointed out that
Yusuf Bey in the period 1838–1842. fought for the position of Novi Pazar mutesellim and that his
administration ended in 1851, after the successful military action of the Rumelia serasker Omer Pasha
Latas in the Bosnian Eyalet. In the mentioned year, the Sanjak of Novi Pazar was officially formed,
which, in addition to the kazas that were under the control of Yusuf Bey, also included the Višegrad
kaza. During the rule of Yusuf Bey, Serbs were exposed to constant violence, except in the period
from 1844 to 1848, when a relatively peaceful situation prevailed. Serbs most complained about the
representatives of the executive power who committed all kinds of violence (rapes, attempted violent
islamization, murders).",
publisher = "Институт за српску културу Приштина – Лепосавић",
journal = "Баштина",
title = "Новопазарски мутеселим Јусуф-бег, Срби и Танзимат (1838–1851), Mutesellim of Novi Pazar Yusuf Bey, Serbs and Tanzimat (1838–1851)",
pages = "316-305",
number = "58",
volume = "32",
doi = "10.5937/bastina32-38271"
}

Савић, А. М.. (2022). Новопазарски мутеселим Јусуф-бег, Срби и Танзимат (1838–1851). in Баштина
Институт за српску културу Приштина – Лепосавић., 32(58), 305-316.
https://doi.org/10.5937/bastina32-38271

Савић АМ. Новопазарски мутеселим Јусуф-бег, Срби и Танзимат (1838–1851). in Баштина. 2022;32(58):305-316.
doi:10.5937/bastina32-38271 .

Савић, Александар М., "Новопазарски мутеселим Јусуф-бег, Срби и Танзимат (1838–1851)" in Баштина, 32, no. 58 (2022):305-316,
https://doi.org/10.5937/bastina32-38271 . .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6020
AB  - Мехмед Хуршид-паша је био валија Нишког ејалета у периоду од 1850. до 1852. године. У време његовог доласка у Ниш биле су учестале крађе стоке у пограничним селима Крушевачког округа, које су вршили Арнаути и поједини Срби из Прокупачке и Куршумлијске казе Нишког санџака. Поводом тога, у Нишу је у два наврата, крајем 1850. и у пролеће 1851. године, боравио Радован Петровић, крушевачки окружни начелник. Он је у име српске владе
преговарао са нишким валијом о надокнади штете похараним лицима и спречавању даљих пљачкашких упада у Крушевачки округ. Истовремено, тим поводом се обраћао Високој Порти Константин Николајевић, српски капућехаја у Цариграду. Наш циљ у овом раду је да представимо кораке које је поводом тога предузимала Србија у Нишу и Цариграду, те да укажемо који је био крајњи резултат тих напора. Рад је написан на основу необјављене грађе српске провенијенције.
AB  - This paper is dedicated to cattle theft in the border villages of the district of
Kruševac, which was carried out by Albanians and some Serbs from the Prokuplje and
Kuršumlija kaza of the Niš sanjak. During 1850, a large number of cattle were stolen from
the inhabitants of the border villages of Kruševac district. On this occasion, Prince
Aleksandar Karađorđević (1842–1858) sent Radovan Petrović, the chief of Kruševac
district, to Niš. The vali of Niš Mehmed Hurshid Pasha, wrote to the Sublime Porte
regarding the problems at the border, and Mehmed Emin Ali Pasha, the Minister of Foreign
Affairs, Konstantin Nikolajević, the Serbian representative in Constantinople – kapı
kethüdası, addressed the same issue. In the spring of 1851, on the orders from
Constantinople, the vali of Niš went with the army to the kazas of Prokuplje and Kuršumlija
and found 1,292 heads of stolen cattle, which represented 41.9% of the stolen livestock.
Although not all of the stolen cattle were returned, for the first time the Ottoman authorities
carried out a military action to return the cattle that had been stolen from the inhabitants of
the border villages of the Kruševac district. Mehmed Hurshid Pasha played a significant role
in that. For this reason, at the beginning of 1852, he was appointed the muhafiz of Belgrade.
PB  - Крушевац : Удружење историчара Расинског округа
T2  - Сведок времена: часопис Удружења историчара Расинског округа
T1  - Нишки валија Мехмед Хуршид-паша и крађа стоке у пограничним селима Крушевачког округа 1850–1851
T1  - Тhe vali of Niš Mehmed Hurshid Pasha and cattle theft in the border villages of Kruševac district 1850–1851.
EP  - 18
IS  - 1
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6020
ER  - 

@article{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2022",
abstract = "Мехмед Хуршид-паша је био валија Нишког ејалета у периоду од 1850. до 1852. године. У време његовог доласка у Ниш биле су учестале крађе стоке у пограничним селима Крушевачког округа, које су вршили Арнаути и поједини Срби из Прокупачке и Куршумлијске казе Нишког санџака. Поводом тога, у Нишу је у два наврата, крајем 1850. и у пролеће 1851. године, боравио Радован Петровић, крушевачки окружни начелник. Он је у име српске владе
преговарао са нишким валијом о надокнади штете похараним лицима и спречавању даљих пљачкашких упада у Крушевачки округ. Истовремено, тим поводом се обраћао Високој Порти Константин Николајевић, српски капућехаја у Цариграду. Наш циљ у овом раду је да представимо кораке које је поводом тога предузимала Србија у Нишу и Цариграду, те да укажемо који је био крајњи резултат тих напора. Рад је написан на основу необјављене грађе српске провенијенције., This paper is dedicated to cattle theft in the border villages of the district of
Kruševac, which was carried out by Albanians and some Serbs from the Prokuplje and
Kuršumlija kaza of the Niš sanjak. During 1850, a large number of cattle were stolen from
the inhabitants of the border villages of Kruševac district. On this occasion, Prince
Aleksandar Karađorđević (1842–1858) sent Radovan Petrović, the chief of Kruševac
district, to Niš. The vali of Niš Mehmed Hurshid Pasha, wrote to the Sublime Porte
regarding the problems at the border, and Mehmed Emin Ali Pasha, the Minister of Foreign
Affairs, Konstantin Nikolajević, the Serbian representative in Constantinople – kapı
kethüdası, addressed the same issue. In the spring of 1851, on the orders from
Constantinople, the vali of Niš went with the army to the kazas of Prokuplje and Kuršumlija
and found 1,292 heads of stolen cattle, which represented 41.9% of the stolen livestock.
Although not all of the stolen cattle were returned, for the first time the Ottoman authorities
carried out a military action to return the cattle that had been stolen from the inhabitants of
the border villages of the Kruševac district. Mehmed Hurshid Pasha played a significant role
in that. For this reason, at the beginning of 1852, he was appointed the muhafiz of Belgrade.",
publisher = "Крушевац : Удружење историчара Расинског округа",
journal = "Сведок времена: часопис Удружења историчара Расинског округа",
title = "Нишки валија Мехмед Хуршид-паша и крађа стоке у пограничним селима Крушевачког округа 1850–1851, Тhe vali of Niš Mehmed Hurshid Pasha and cattle theft in the border villages of Kruševac district 1850–1851.",
pages = "18-7",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6020"
}

Савић, А. М.. (2022). Нишки валија Мехмед Хуршид-паша и крађа стоке у пограничним селима Крушевачког округа 1850–1851. in Сведок времена: часопис Удружења историчара Расинског округа
Крушевац : Удружење историчара Расинског округа.(1), 7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6020

Савић АМ. Нишки валија Мехмед Хуршид-паша и крађа стоке у пограничним селима Крушевачког округа 1850–1851. in Сведок времена: часопис Удружења историчара Расинског округа. 2022;(1):7-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6020 .

Савић, Александар М., "Нишки валија Мехмед Хуршид-паша и крађа стоке у пограничним селима Крушевачког округа 1850–1851" in Сведок времена: часопис Удружења историчара Расинског округа, no. 1 (2022):7-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6020 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5737
AB  - Јован Мариновић (1821–1893) је био један од најзначајнијих српских државника и дипломата. Изузетно је познавао међународне односе и знао да оцени положај који је Србија требало да заузме у значајнијим европским догађајима. Његова улога је дошла дo изражаја на почетку Кримског рата (1853–1856). У раду су критички приређени његов Мемоар или Мишљење да Србија треба да остане неутрална у рату – Пројект или мненије гна Мариновића, као и Одговор г. Ј. Мариновићу Стефана Стефановића Тенке, председника Државног савета и русофила, који у ствари представља његово мишљење о Мариновићевом Мемоару. Оба документа су написана Тенкином руком, а похрањена су у Државном архиву Србије (ДАС), у збирци Радослава Перовића, под сигнатуром 8 (РП, 8). Наш главни циљ
у овом раду је да укратко представимо Мариновићеву каријеру, укажемо када је тачно написан његов Мемоар и због чега, као и да научној јавности презентујемо овај спис и мишљење председника Државног савета о њему, који су по први пут критички приређени. Рад је написан на основу необјављене и објављене грађе српског порекла и односнe литературе.
AB  - Jovan Marinović (1821–1893) was one of the most important Serbian
diplomats and statesmen. His knowledge of diplomatic relations first came to
the fore at the beginning of the Crimean War (1853–1856). He advocated that
Serbia should remain neutral in the war, which explained in detail on February
20, 1854, compiling the Memoir on Neutrality – The Project or Opinions of Mr.
Marinović (Projekt ili mnenije gna Marinovića). Three days later, he sent the Memoir to Stefan Stefanović Tenka (1797–1865), the President of the State Council
and Russophile. Tenka did not agree with Marinović’s opinion and believed that
Serbia should be on the Russian side. He explained his position to Marinović in
a letter written on February 24, 1854 – The Answer to Mr. J. Marinović (Odgovor
g. J. Marinoviću). In this paper he stated when the Memoir of Neutrality was
written and under what circumstances both documents were created, which was
unknown in historiography. Also, both manuscripts have been critically prepared
for publication for the first time.
PB  - Центар за српске студије Филозофски факултет Универзитет у Београду
T2  - Српске студије
T1  - Мемоар или мишљење Јована Мариновића о неутралности Србије у Кримском рату (1853–1856)
T1  - Memoir or opinion of Jovan Marinović on the neutrality of the Principality of Serbia in the Crimean war (1853–1856)
EP  - 330
SP  - 298
VL  - 13
DO  - 10.18485/srpske_studije.2022.13.12
ER  - 

@article{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2022",
abstract = "Јован Мариновић (1821–1893) је био један од најзначајнијих српских државника и дипломата. Изузетно је познавао међународне односе и знао да оцени положај који је Србија требало да заузме у значајнијим европским догађајима. Његова улога је дошла дo изражаја на почетку Кримског рата (1853–1856). У раду су критички приређени његов Мемоар или Мишљење да Србија треба да остане неутрална у рату – Пројект или мненије гна Мариновића, као и Одговор г. Ј. Мариновићу Стефана Стефановића Тенке, председника Државног савета и русофила, који у ствари представља његово мишљење о Мариновићевом Мемоару. Оба документа су написана Тенкином руком, а похрањена су у Државном архиву Србије (ДАС), у збирци Радослава Перовића, под сигнатуром 8 (РП, 8). Наш главни циљ
у овом раду је да укратко представимо Мариновићеву каријеру, укажемо када је тачно написан његов Мемоар и због чега, као и да научној јавности презентујемо овај спис и мишљење председника Државног савета о њему, који су по први пут критички приређени. Рад је написан на основу необјављене и објављене грађе српског порекла и односнe литературе., Jovan Marinović (1821–1893) was one of the most important Serbian
diplomats and statesmen. His knowledge of diplomatic relations first came to
the fore at the beginning of the Crimean War (1853–1856). He advocated that
Serbia should remain neutral in the war, which explained in detail on February
20, 1854, compiling the Memoir on Neutrality – The Project or Opinions of Mr.
Marinović (Projekt ili mnenije gna Marinovića). Three days later, he sent the Memoir to Stefan Stefanović Tenka (1797–1865), the President of the State Council
and Russophile. Tenka did not agree with Marinović’s opinion and believed that
Serbia should be on the Russian side. He explained his position to Marinović in
a letter written on February 24, 1854 – The Answer to Mr. J. Marinović (Odgovor
g. J. Marinoviću). In this paper he stated when the Memoir of Neutrality was
written and under what circumstances both documents were created, which was
unknown in historiography. Also, both manuscripts have been critically prepared
for publication for the first time.",
publisher = "Центар за српске студије Филозофски факултет Универзитет у Београду",
journal = "Српске студије",
title = "Мемоар или мишљење Јована Мариновића о неутралности Србије у Кримском рату (1853–1856), Memoir or opinion of Jovan Marinović on the neutrality of the Principality of Serbia in the Crimean war (1853–1856)",
pages = "330-298",
volume = "13",
doi = "10.18485/srpske_studije.2022.13.12"
}

Савић, А. М.. (2022). Мемоар или мишљење Јована Мариновића о неутралности Србије у Кримском рату (1853–1856). in Српске студије
Центар за српске студије Филозофски факултет Универзитет у Београду., 13, 298-330.
https://doi.org/10.18485/srpske_studije.2022.13.12

Савић АМ. Мемоар или мишљење Јована Мариновића о неутралности Србије у Кримском рату (1853–1856). in Српске студије. 2022;13:298-330.
doi:10.18485/srpske_studije.2022.13.12 .

Савић, Александар М., "Мемоар или мишљење Јована Мариновића о неутралности Србије у Кримском рату (1853–1856)" in Српске студије, 13 (2022):298-330,
https://doi.org/10.18485/srpske_studije.2022.13.12 . .

TY  - THES
AU  - Savić, Aleksandar M.
PY  - 2021
UR  - https://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8529
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:25515/bdef:Content/download
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/53827593
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/19019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3757
AB  - У раду су детаљно анализирани односи Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена како улози српског заступника у Цариграду – капућехаје, тако и мухафизима Београда – командантима београдске тврђаве и управницима Београдског ејалета, који су имали значајну улогу у српско-турским односима. Унутрашњи сукоби у Србији који су током наведеног периода прошли кроз више фаза имали су за последицу пет смена на српском престолу и нарушавање српске аутономије, чему је Висока Порта знатно допринела. У обзир су узете међународне околности и улога великих сила у односима аутономне Кнежевине и сизерена. Представљено је уређење српско-турске границе, административно-територијална подела Османског царства и детаљно су анализирани односи српске владе и суседних османских провинцијских управника, погранични спорови и проблеми са шверцерима, дрвокрадицама, пљачкашима и хајдуцима. Политика Србије према хришћанима у околним турским провинцијама итекако представља један од важних аспеката српско-турских односа, па је и томе посвећена посебна пажња. У циљу што свеобухватније анализе односа Кнежевине и Царства представљени су и трговински односи. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе похрањене у Државном архиву Србије и Архиву Српске академије наука и уметности. Коришћена је сва расположива публикована грађа домаће и стране провенијенције, као и научни резултати српске и турске историографије. Наш циљ у овом раду је био да покушамо да пружимо одговоре на нерасветљена питања и питања којима је до сада било посвећено мало или нимало пажње у историографији.
AB  - The paper analyzes in detail the relations between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire in the period from 1839 to 1858. Attention is directed toward Serbian representative in Constantinople – kapı kâhyası/kapı kethüdası, as well as to the muhafiz of Belgrade – the commanders of the Belgrade Fortress and the administrators of the Belgrade Eyalet, which played a significant role in Serbian-Turkish relations. The internal conflicts in Serbia, to which the Sublime Porte significantly contributed, went through several phases during the mentioned period, resulted in five shifts on the Serbian throne and also damaged Serbian autonomy. International affairs and the role of the Great powers also affected relations between the Autonomous Principality and the Suzerain. The arrangement of the Serbian-Turkish border, the administrative-territorial division of the Ottoman Empire were presented, and in detail were analyzed relations between the Serbian government and neighboring Ottoman provincial governors, border disputes and problems with smugglers, wood thieves, robbers and haydukes. Serbia's role towards Christians in the surrounding Turkish provinces is mentioned since it is indeed one of the more important aspects of Serbian-Turkish relations. In order to make a more comprehensive analysis of the relations between the Principality and the Empire, trade relations were presented. The paper was mostly written on the basis of unpublished archival material stored in the State Archives of Serbia and the Archives of the Serbian Academy of Sciences and Arts. All available published material of domestic and foreign provenance was used, as well as the scientific results of Serbian and Turkish historiography. Our goal is to try to provide answers to unresolved questions and questions that have so far received little or no attention in historiography.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T2  - Универзитет у Београду
T1  - Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19019
ER  - 

@phdthesis{
author = "Savić, Aleksandar M.",
year = "2021",
abstract = "У раду су детаљно анализирани односи Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена како улози српског заступника у Цариграду – капућехаје, тако и мухафизима Београда – командантима београдске тврђаве и управницима Београдског ејалета, који су имали значајну улогу у српско-турским односима. Унутрашњи сукоби у Србији који су током наведеног периода прошли кроз више фаза имали су за последицу пет смена на српском престолу и нарушавање српске аутономије, чему је Висока Порта знатно допринела. У обзир су узете међународне околности и улога великих сила у односима аутономне Кнежевине и сизерена. Представљено је уређење српско-турске границе, административно-територијална подела Османског царства и детаљно су анализирани односи српске владе и суседних османских провинцијских управника, погранични спорови и проблеми са шверцерима, дрвокрадицама, пљачкашима и хајдуцима. Политика Србије према хришћанима у околним турским провинцијама итекако представља један од важних аспеката српско-турских односа, па је и томе посвећена посебна пажња. У циљу што свеобухватније анализе односа Кнежевине и Царства представљени су и трговински односи. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе похрањене у Државном архиву Србије и Архиву Српске академије наука и уметности. Коришћена је сва расположива публикована грађа домаће и стране провенијенције, као и научни резултати српске и турске историографије. Наш циљ у овом раду је био да покушамо да пружимо одговоре на нерасветљена питања и питања којима је до сада било посвећено мало или нимало пажње у историографији., The paper analyzes in detail the relations between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire in the period from 1839 to 1858. Attention is directed toward Serbian representative in Constantinople – kapı kâhyası/kapı kethüdası, as well as to the muhafiz of Belgrade – the commanders of the Belgrade Fortress and the administrators of the Belgrade Eyalet, which played a significant role in Serbian-Turkish relations. The internal conflicts in Serbia, to which the Sublime Porte significantly contributed, went through several phases during the mentioned period, resulted in five shifts on the Serbian throne and also damaged Serbian autonomy. International affairs and the role of the Great powers also affected relations between the Autonomous Principality and the Suzerain. The arrangement of the Serbian-Turkish border, the administrative-territorial division of the Ottoman Empire were presented, and in detail were analyzed relations between the Serbian government and neighboring Ottoman provincial governors, border disputes and problems with smugglers, wood thieves, robbers and haydukes. Serbia's role towards Christians in the surrounding Turkish provinces is mentioned since it is indeed one of the more important aspects of Serbian-Turkish relations. In order to make a more comprehensive analysis of the relations between the Principality and the Empire, trade relations were presented. The paper was mostly written on the basis of unpublished archival material stored in the State Archives of Serbia and the Archives of the Serbian Academy of Sciences and Arts. All available published material of domestic and foreign provenance was used, as well as the scientific results of Serbian and Turkish historiography. Our goal is to try to provide answers to unresolved questions and questions that have so far received little or no attention in historiography.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Београду",
title = "Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19019"
}

Savić, A. M.. (2021). Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858). in Универзитет у Београду
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19019

Savić AM. Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858). in Универзитет у Београду. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19019 .

Savić, Aleksandar M., "Кнежевина Србија и Османско царство: (1839-1858)" in Универзитет у Београду (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19019 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6002
AB  - Карантини и састанци, који су били изграђени на неколико места на граници ради заштите од куге и других заразних болести, имали су посебну улогу на погранично-санитарном кордону Кнежевине Србије. До краја 1839. у Србији је било подигнуто пет карантина и шест састанака. Од 1846. на српској граници је било пет карантина, полукарантин Пандирало и седам састанака. Циљ радa је да представи устројство и функционисање карантинског система у Кнежевини у периоду од 1839. до 1858. године. Посебна пажња је посвећена санитетским прописима, службеницима карантина и карантинистима. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српског порекла.
AB  - Quarantines and sastanci (border-sanitary facility), which were built in
several places on the border to protect against plague and other infectious diseases, played a special role in the border-sanitary cordon of the Principality of
Serbia. By the end of 1839, five quarantines and six sastanaka had been established in Serbia. Since 1846, there have been five quarantines on the Serbian border, Pandiralo semi-quarantine and seven sastanaka. The aim of this paper is to
present the structure and functioning of the quarantine system in the Principality
in the period from 1839 to 1858. Special attention is paid to sanitary regulations,
quarantine officers and quarantineists. The paper was mostly written on the basis
of unpublished archival material of Serbian origin.
PB  - Универзитет у Београду – Филозофски факултет
T2  - Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети, зборник радова, ур. С. Рајић, Београд
T1  - Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858)
T1  - Quarantines in the Principality of Serbia (1839-1858)
EP  - 54
SP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6002
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2021",
abstract = "Карантини и састанци, који су били изграђени на неколико места на граници ради заштите од куге и других заразних болести, имали су посебну улогу на погранично-санитарном кордону Кнежевине Србије. До краја 1839. у Србији је било подигнуто пет карантина и шест састанака. Од 1846. на српској граници је било пет карантина, полукарантин Пандирало и седам састанака. Циљ радa је да представи устројство и функционисање карантинског система у Кнежевини у периоду од 1839. до 1858. године. Посебна пажња је посвећена санитетским прописима, службеницима карантина и карантинистима. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српског порекла., Quarantines and sastanci (border-sanitary facility), which were built in
several places on the border to protect against plague and other infectious diseases, played a special role in the border-sanitary cordon of the Principality of
Serbia. By the end of 1839, five quarantines and six sastanaka had been established in Serbia. Since 1846, there have been five quarantines on the Serbian border, Pandiralo semi-quarantine and seven sastanaka. The aim of this paper is to
present the structure and functioning of the quarantine system in the Principality
in the period from 1839 to 1858. Special attention is paid to sanitary regulations,
quarantine officers and quarantineists. The paper was mostly written on the basis
of unpublished archival material of Serbian origin.",
publisher = "Универзитет у Београду – Филозофски факултет",
journal = "Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети, зборник радова, ур. С. Рајић, Београд",
booktitle = "Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858), Quarantines in the Principality of Serbia (1839-1858)",
pages = "54-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6002"
}

Савић, А. М.. (2021). Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858). in Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети, зборник радова, ур. С. Рајић, Београд
Универзитет у Београду – Филозофски факултет., 41-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6002

Савић АМ. Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858). in Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети, зборник радова, ур. С. Рајић, Београд. 2021;:41-54.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6002 .

Савић, Александар М., "Карантини у Кнежевини Србији (1839–1858)" in Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети, зборник радова, ур. С. Рајић, Београд (2021):41-54,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6002 .

TY  - CONF
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5996
AB  - Посебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије.
AB  - This research pays attention to the structure and functioning of the
Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in
Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and
busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were
subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed
for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was
a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of
health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or
decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed
through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the
same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not
only people, goods also passed through the quarantine, official letters and
shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian
government, the Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian
government and the Austrian ambassador in Constantinople.
PB  - Центар за културу и уметност, Алексинац
C3  - Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац
T1  - Алексиначки карантин (1839–1858)
T1  - Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)
EP  - 220
SP  - 201
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996
ER  - 

@conference{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2021",
abstract = "Посебну улогу на погранично–санитарном кордону Кнежевине Србије имали су карантини, изграђени на неколико места на граници, ради заштите од куге и других заразних болести. На граници српске кнежевине је 1839. постојало пет карантина, од којих је највећи и најзначајнији био Алексиначки карантин. Наш циљ у овом раду је да представимо устројство и функционисање Алексиначког карантина у периоду од 1839. до 1858. године. Пажња је посвећена службеницима карантина, здравственим приликама и карантинистима, то јест лицима која су пролазила кроз Алексиначки карантин. Рад је највећим делом написан на основу необјављене архивске грађе српске провенијенције, похрањене у Државном архиву Србије., This research pays attention to the structure and functioning of the
Aleksinac Quarantine in the period from 1839 to 1858. The quarantine in
Aleksinac had the largest number of employees, because it was the largest and
busiest quarantine in the Principality of Serbia. All quarantine officers were
subordinate to the director. The duty of quarantine director was performed
for the longest time by the doctor Vasilije Teodorović (1842–1859), who was
a native of Trieste. The main duty of the director was to monitor the state of
health in the Ottoman Empire, thus the quarantine period was increased or
decreased accordingly. A large number of people, who went or just passed
through Serbia, went through quarantine. Sanitary regulations were not the
same for everyone. Significant personalities had certain privileges. But not
only people, goods also passed through the quarantine, official letters and
shipments from the muhafiz of Belgrade, the Sublime Porte, the Serbian
government, the Serbian diplomatic agent in Constantinople, the Austrian
government and the Austrian ambassador in Constantinople.",
publisher = "Центар за културу и уметност, Алексинац",
journal = "Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац",
title = "Алексиначки карантин (1839–1858), Тhe Aleksinac Quarantine (1839–1858)",
pages = "220-201",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996"
}

Савић, А. М.. (2021). Алексиначки карантин (1839–1858). in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац
Центар за културу и уметност, Алексинац., 201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996

Савић АМ. Алексиначки карантин (1839–1858). in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац. 2021;:201-220.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996 .

Савић, Александар М., "Алексиначки карантин (1839–1858)" in Алексинац и Поморавље у прошлости. Зборник радова са научног скупа одржаног 3. септембра 2021. године у Алексинцу, гл. и одг. ур. С. Рајић, Алексинац (2021):201-220,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5996 .

TY  - CONF
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5994
AB  - Хатишерифима из 1830. и 1833. године Кнежевина Србија је стекла аутономни статус у Османском царству. Одредбама истих хатишерифа под ингеренцијом османске власти остало је шест утврђених градова у Кнежевини Србији: Београд, Шабац, Ужице, Соко, Смедерево и Фетислам (Кладово), и муслиманско/турско становништво које је живело у тим градовима и њиховој околини. Несугласице и сукоби између Срба и муслимана били су чести. Посебно у Београду, Ужицу и око Сокола. Ситуација је стабилизована 1862, односно 1867. године, када су турски гарнизони напустили Србију.
AB  - Hatt-i Sharifs of 1830 and 1833 regulated the relations
between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire.
Serbia received its autonomy, but it was still considered part
of the Empire.Ottoman rule was reduced to Six Empire Cities:
Belgrade, Šabac, Užice, Soko, Smederevo and Fetislam (Kladovo).
The Muslim population that was settled outside the cities had
to move out of Serbia within a year. The Hatt-i Sharif of 1833
extended their term to five years, except for Muslims in the town
of Belgrade whose emigration was not foreseen. The five-year
deadline was not respected, which became a permanent cause of
the Serbo-Turkish conflicts. Incidents began to happen from 1830
to become a frequent occurrence after 1839. The culmination was
reached in 1862, when the town of Belgrade was bombed by the
orders of the Belgrade muhafiz Aşir Paşa.
The bombing of the Serbian capital has raised the issue of
the continued stay of Muslims and Ottoman garrisons in Serbia.
Following the decisions of the Kanlıca Conference, in the autumn
of 1862, the Muslim population was moved out of Belgrade,
Šabac, Užice, Soko, Smederevo and Fetislam, while in early 1863
the fortifications in Soko and Užice were destroyed.The Ottoman
garrisons remained in Belgrade, Šabac, Smederevo and Fetislam.
The Serbian government took advantage of the changes on the
international scene in the summer of 1866, which resulted in
the Sultan’s Firman from April 10, 1867, which handed over the
remaining four Empire Cities (Belgrade, Šabac, Smederevo and
Fetislam) to the Serbian Prince Mihailo Obrenović. The last part of
the Ottoman garrison left Serbia on May 6th. With the departure
of the Ottoman garrisons from Serbia, Serbian autonomy was
strengthened, and the Serbian Principality embarked on the path
of independence, which came in 1878.
PB  - Андрићев Институт, Андрићград
C3  - Сан о граду III, зборник радова са научног скупа одржаног од 6. до 8. септембра 2019. у Андрићевом институту, ур. А. Вранеш, Вишеград
T1  - Шест царских градова (1830–1867)
EP  - 203
SP  - 171
DO  - 10.18485/ai_san_o_gradu.2020.ch9
ER  - 

@conference{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2020",
abstract = "Хатишерифима из 1830. и 1833. године Кнежевина Србија је стекла аутономни статус у Османском царству. Одредбама истих хатишерифа под ингеренцијом османске власти остало је шест утврђених градова у Кнежевини Србији: Београд, Шабац, Ужице, Соко, Смедерево и Фетислам (Кладово), и муслиманско/турско становништво које је живело у тим градовима и њиховој околини. Несугласице и сукоби између Срба и муслимана били су чести. Посебно у Београду, Ужицу и око Сокола. Ситуација је стабилизована 1862, односно 1867. године, када су турски гарнизони напустили Србију., Hatt-i Sharifs of 1830 and 1833 regulated the relations
between the Principality of Serbia and the Ottoman Empire.
Serbia received its autonomy, but it was still considered part
of the Empire.Ottoman rule was reduced to Six Empire Cities:
Belgrade, Šabac, Užice, Soko, Smederevo and Fetislam (Kladovo).
The Muslim population that was settled outside the cities had
to move out of Serbia within a year. The Hatt-i Sharif of 1833
extended their term to five years, except for Muslims in the town
of Belgrade whose emigration was not foreseen. The five-year
deadline was not respected, which became a permanent cause of
the Serbo-Turkish conflicts. Incidents began to happen from 1830
to become a frequent occurrence after 1839. The culmination was
reached in 1862, when the town of Belgrade was bombed by the
orders of the Belgrade muhafiz Aşir Paşa.
The bombing of the Serbian capital has raised the issue of
the continued stay of Muslims and Ottoman garrisons in Serbia.
Following the decisions of the Kanlıca Conference, in the autumn
of 1862, the Muslim population was moved out of Belgrade,
Šabac, Užice, Soko, Smederevo and Fetislam, while in early 1863
the fortifications in Soko and Užice were destroyed.The Ottoman
garrisons remained in Belgrade, Šabac, Smederevo and Fetislam.
The Serbian government took advantage of the changes on the
international scene in the summer of 1866, which resulted in
the Sultan’s Firman from April 10, 1867, which handed over the
remaining four Empire Cities (Belgrade, Šabac, Smederevo and
Fetislam) to the Serbian Prince Mihailo Obrenović. The last part of
the Ottoman garrison left Serbia on May 6th. With the departure
of the Ottoman garrisons from Serbia, Serbian autonomy was
strengthened, and the Serbian Principality embarked on the path
of independence, which came in 1878.",
publisher = "Андрићев Институт, Андрићград",
journal = "Сан о граду III, зборник радова са научног скупа одржаног од 6. до 8. септембра 2019. у Андрићевом институту, ур. А. Вранеш, Вишеград",
title = "Шест царских градова (1830–1867)",
pages = "203-171",
doi = "10.18485/ai_san_o_gradu.2020.ch9"
}

Савић, А. М.. (2020). Шест царских градова (1830–1867). in Сан о граду III, зборник радова са научног скупа одржаног од 6. до 8. септембра 2019. у Андрићевом институту, ур. А. Вранеш, Вишеград
Андрићев Институт, Андрићград., 171-203.
https://doi.org/10.18485/ai_san_o_gradu.2020.ch9

Савић АМ. Шест царских градова (1830–1867). in Сан о граду III, зборник радова са научног скупа одржаног од 6. до 8. септембра 2019. у Андрићевом институту, ур. А. Вранеш, Вишеград. 2020;:171-203.
doi:10.18485/ai_san_o_gradu.2020.ch9 .

Савић, Александар М., "Шест царских градова (1830–1867)" in Сан о граду III, зборник радова са научног скупа одржаног од 6. до 8. септембра 2019. у Андрићевом институту, ур. А. Вранеш, Вишеград (2020):171-203,
https://doi.org/10.18485/ai_san_o_gradu.2020.ch9 . .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2020
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/130075145#izum.si
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5986
AB  - Hussain Pasha Kavanoszâde was the Muhafiz of the Belgrade Fortress and the Mutеssarif of the
Smederevo Sanjak1 in the period from 1827 to 1833. The time of his arrival to Belgrade coincides with the time the struggle for autonomy of the new Serbian state entered its final phase. A few months after his departure from Belgrade the issue of the autonomous status of the Serbian state was resolved. This paper will shed light on his role in these key events and his relationship with the representatives of the Serbian authority, especially the Serbian Prince Miloš Obrenović (1815–1839, 1858–1860). The paper will mostly be written based on the unpublished documentation of the Serbian origin.
PB  - Selçuk Üniversitesi Osmanli Tarihi Ve Medeniyeti Araştirma Ve Uygulama Merkezi Yayinlari
T2  - Osmanlı İdaresinde Balkanlar II, Editörler: A. Aköz, S. Ilić, D. Yörük, D. Leovac
T1  - Hussain Pasha Kavanoszâde, Belgrade Muhafiz And Mutessarif оf the Smederevo Sanjak (1827–1833)
EP  - 276
SP  - 257
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5986
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2020",
abstract = "Hussain Pasha Kavanoszâde was the Muhafiz of the Belgrade Fortress and the Mutеssarif of the
Smederevo Sanjak1 in the period from 1827 to 1833. The time of his arrival to Belgrade coincides with the time the struggle for autonomy of the new Serbian state entered its final phase. A few months after his departure from Belgrade the issue of the autonomous status of the Serbian state was resolved. This paper will shed light on his role in these key events and his relationship with the representatives of the Serbian authority, especially the Serbian Prince Miloš Obrenović (1815–1839, 1858–1860). The paper will mostly be written based on the unpublished documentation of the Serbian origin.",
publisher = "Selçuk Üniversitesi Osmanli Tarihi Ve Medeniyeti Araştirma Ve Uygulama Merkezi Yayinlari",
journal = "Osmanlı İdaresinde Balkanlar II, Editörler: A. Aköz, S. Ilić, D. Yörük, D. Leovac",
booktitle = "Hussain Pasha Kavanoszâde, Belgrade Muhafiz And Mutessarif оf the Smederevo Sanjak (1827–1833)",
pages = "276-257",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5986"
}

Савић, А. М.. (2020). Hussain Pasha Kavanoszâde, Belgrade Muhafiz And Mutessarif оf the Smederevo Sanjak (1827–1833). in Osmanlı İdaresinde Balkanlar II, Editörler: A. Aköz, S. Ilić, D. Yörük, D. Leovac
Selçuk Üniversitesi Osmanli Tarihi Ve Medeniyeti Araştirma Ve Uygulama Merkezi Yayinlari., 257-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5986

Савић АМ. Hussain Pasha Kavanoszâde, Belgrade Muhafiz And Mutessarif оf the Smederevo Sanjak (1827–1833). in Osmanlı İdaresinde Balkanlar II, Editörler: A. Aköz, S. Ilić, D. Yörük, D. Leovac. 2020;:257-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5986 .

Савић, Александар М., "Hussain Pasha Kavanoszâde, Belgrade Muhafiz And Mutessarif оf the Smederevo Sanjak (1827–1833)" in Osmanlı İdaresinde Balkanlar II, Editörler: A. Aköz, S. Ilić, D. Yörük, D. Leovac (2020):257-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5986 .

TY  - JOUR
AU  - Савић М., Александар
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5820
AB  - Румелијски валија Марашли Али-паша именован је за београдског мухафиза и
мутесарифа Смедеревског санџака у години у којој је завршен Други српски устанак
(1815). На почетку његовe управе успостављена је двојна српско-османска власт у
Смедеревском санџаку, који је познатији као Београдски пашалук. Успостављање
двојне власти био је почетни корак у борби за аутономију српског народа (1815–1833).
Коришћењем необјављених и објављених историјских извора и релевантне
литературе, у раду је представљена политичка улога Марашли Али-паше, као
мухафиза Београда и мутесарифа Смедеревског санџака. У обзир су узете и
међународне околности.
PB  - Етнографски институт САНУ
T2  - Гласник Етнографског института САНУ
T1  - Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821)
EP  - 704
IS  - 3
SP  - 683
VL  - 68
DO  - 10.2298/GEI2003683S
ER  - 

@article{
author = "Савић М., Александар",
year = "2020",
abstract = "Румелијски валија Марашли Али-паша именован је за београдског мухафиза и
мутесарифа Смедеревског санџака у години у којој је завршен Други српски устанак
(1815). На почетку његовe управе успостављена је двојна српско-османска власт у
Смедеревском санџаку, који је познатији као Београдски пашалук. Успостављање
двојне власти био је почетни корак у борби за аутономију српског народа (1815–1833).
Коришћењем необјављених и објављених историјских извора и релевантне
литературе, у раду је представљена политичка улога Марашли Али-паше, као
мухафиза Београда и мутесарифа Смедеревског санџака. У обзир су узете и
међународне околности.",
publisher = "Етнографски институт САНУ",
journal = "Гласник Етнографског института САНУ",
title = "Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821)",
pages = "704-683",
number = "3",
volume = "68",
doi = "10.2298/GEI2003683S"
}

Савић М., А.. (2020). Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821). in Гласник Етнографског института САНУ
Етнографски институт САНУ., 68(3), 683-704.
https://doi.org/10.2298/GEI2003683S

Савић М. А. Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821). in Гласник Етнографског института САНУ. 2020;68(3):683-704.
doi:10.2298/GEI2003683S .

Савић М., Александар, "Марашли Али-паша, београдски мухафиз и мутесариф Смедеревског санџака (1815–1821)" in Гласник Етнографског института САНУ, 68, no. 3 (2020):683-704,
https://doi.org/10.2298/GEI2003683S . .

TY  - JOUR
AU  - Шешум, Урош
AU  - Савић М., Александар
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5792
AB  - У раду је дат историјат деловањa паша из породице Џиноли (Џин-огли) која је готово век и по управљала Вучитрнским санџаком. Паше из ове породице су се од царских постављеника са почетка 18. века до краја поменутог и почетка наредног века уздигле до положаја готово неприкосновених господара и наследних паша санџака којим су управљали. Сајид Мехмед Јашар-паша се тридесетих година 19. века нашао у вртлогу сукоба око спровођења танзиматских реформи. Иако је успео да остане на положају и да га остави у наслеђе сину, овај паша био је заправо последњи представник породице Џиноли који је у Вучитрнском санџаку имао преовлађујућу моћ и утицај. Рад је написан на основу српске и турске
литературе, те објављених и необјављених извора пре свега српског, а потом
османског порекла.
AB  - The turning point in the life and career of Dzin Ali Pasha, the ancestor of the
Dzinoli family, was brought about by War of the Holy League (1683–1699). At
the end of the 17th and during the first years of the 18th century, Dzin Ali Pasha
took a lifelong lease of state income of the territory of Vučitrn and Skopje Sanjak
and acquired the title of nazir of Skopje and mutesarif of Vučitrn. He created
preconditions for his descendants to gain predominant influence in the Vučitrn
Sanjak during the 18th century, and for them to be appointed or confirmed as
governors for generations. After Dzin Ali Pasha’s death, the most prominent
representatives of the Dzinoli family were Malik Pasha and Yashar Pasha. Malik
Pasha became the mutesarif of the Vučitrn Sanjak before 1788. In addition to
the Vučitrn Sanjak, to Malik Pasha were often adjoined other Sanjaks whom
he governed through muselims. Thus, from 1808 to 1823, he was appointed
mutesarif of the Skopje Sanjak several times. He distinguished himself in the wars
against the Habsburg Monarchies and the Serbian insurgents. After his death in
the fall of 1823, his cousin Sajid Mehmed Yashar Pasha became the mutesarif of
the Vučitrn Sanjak. Yashar Pasha was, just like his uncle, appointed mutesarif of
the Skopje Sanjak. During his rule in Priština, Yashar Pasha crossed the path from
an outlaw in 1831 to a faithful executor of Porte’s orders. During most of his rule,
the Vučitrn Sanjak was being shaken by the Albanian rebels, opponents of the
reform and symphatizers of any foreign influence in their lives. The time of his
death and the circumstances under which they occurred remained unclear. His
son and heir, Abdurahman Pasha, did not stay in his father’s position for long.
During the second half of the 19th century, Malik Pasha and Yashar Pasha
Džinoli became an important part of the oral tradition of Serbs and Albanians
in Kosovo, Lab, Drenica and Kosovsko Pomoravlje. Unlike the two of them, their
relatives who managed the Novo Brdo kaza based in Gnjilane remained in a
much positive memory. The most prominent representatives of this branch of
the family were Mustafa Bey and his son and heir Hurshid Bey.
PB  - Центар за српске студије
T2  - Српске Студије
T1  - Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века
T1  - Pashas from the Ginoli Dzinoli (dzin-ogli) Family in the 18th and the first half of the 19th Century
EP  - 40
SP  - 11
VL  - 11
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5792
ER  - 

@article{
author = "Шешум, Урош and Савић М., Александар",
year = "2020",
abstract = "У раду је дат историјат деловањa паша из породице Џиноли (Џин-огли) која је готово век и по управљала Вучитрнским санџаком. Паше из ове породице су се од царских постављеника са почетка 18. века до краја поменутог и почетка наредног века уздигле до положаја готово неприкосновених господара и наследних паша санџака којим су управљали. Сајид Мехмед Јашар-паша се тридесетих година 19. века нашао у вртлогу сукоба око спровођења танзиматских реформи. Иако је успео да остане на положају и да га остави у наслеђе сину, овај паша био је заправо последњи представник породице Џиноли који је у Вучитрнском санџаку имао преовлађујућу моћ и утицај. Рад је написан на основу српске и турске
литературе, те објављених и необјављених извора пре свега српског, а потом
османског порекла., The turning point in the life and career of Dzin Ali Pasha, the ancestor of the
Dzinoli family, was brought about by War of the Holy League (1683–1699). At
the end of the 17th and during the first years of the 18th century, Dzin Ali Pasha
took a lifelong lease of state income of the territory of Vučitrn and Skopje Sanjak
and acquired the title of nazir of Skopje and mutesarif of Vučitrn. He created
preconditions for his descendants to gain predominant influence in the Vučitrn
Sanjak during the 18th century, and for them to be appointed or confirmed as
governors for generations. After Dzin Ali Pasha’s death, the most prominent
representatives of the Dzinoli family were Malik Pasha and Yashar Pasha. Malik
Pasha became the mutesarif of the Vučitrn Sanjak before 1788. In addition to
the Vučitrn Sanjak, to Malik Pasha were often adjoined other Sanjaks whom
he governed through muselims. Thus, from 1808 to 1823, he was appointed
mutesarif of the Skopje Sanjak several times. He distinguished himself in the wars
against the Habsburg Monarchies and the Serbian insurgents. After his death in
the fall of 1823, his cousin Sajid Mehmed Yashar Pasha became the mutesarif of
the Vučitrn Sanjak. Yashar Pasha was, just like his uncle, appointed mutesarif of
the Skopje Sanjak. During his rule in Priština, Yashar Pasha crossed the path from
an outlaw in 1831 to a faithful executor of Porte’s orders. During most of his rule,
the Vučitrn Sanjak was being shaken by the Albanian rebels, opponents of the
reform and symphatizers of any foreign influence in their lives. The time of his
death and the circumstances under which they occurred remained unclear. His
son and heir, Abdurahman Pasha, did not stay in his father’s position for long.
During the second half of the 19th century, Malik Pasha and Yashar Pasha
Džinoli became an important part of the oral tradition of Serbs and Albanians
in Kosovo, Lab, Drenica and Kosovsko Pomoravlje. Unlike the two of them, their
relatives who managed the Novo Brdo kaza based in Gnjilane remained in a
much positive memory. The most prominent representatives of this branch of
the family were Mustafa Bey and his son and heir Hurshid Bey.",
publisher = "Центар за српске студије",
journal = "Српске Студије",
title = "Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века, Pashas from the Ginoli Dzinoli (dzin-ogli) Family in the 18th and the first half of the 19th Century",
pages = "40-11",
volume = "11",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5792"
}

Шешум, У.,& Савић М., А.. (2020). Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века. in Српске Студије
Центар за српске студије., 11, 11-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5792

Шешум У, Савић М. А. Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века. in Српске Студије. 2020;11:11-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5792 .

Шешум, Урош, Савић М., Александар, "Паше из породице Џиноли (Џин-огли) у 18. и првој половини 19. века" in Српске Студије, 11 (2020):11-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5792 .

TY  - JOUR
AU  - Savić, Aleksandar M.
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3068
AB  - Rumelijski valija Marašli Ali-paša imenovan je za beogradskog muhafiza i mutesarifa Smederevskog sandžaka u godini u kojoj je završen Drugi srpski ustanak (1815). Na početku njegove uprave uspostavljena je dvojna srpsko-osmanska vlast u Smederevskom sandžaku, koji je poznatiji kao Beogradski pašaluk. Uspostavljanje dvojne vlasti bio je početni korak u borbi za autonomiju srpskog naroda (1815-1833). Korišćenjem neobjavljenih i objavljenih istorijskih izvora i relevantne literature, u radu je predstavljena politička uloga Marašli Ali-paše, kao muhafiza Beograda i mutesarifa Smederevskog sandžaka. U obzir su uzete i međunarodne okolnosti.
AB  - The vali of Rumelia Marashli Ali Pasha was named the muhafiz of Belgrade and the mutesarrif of Smederevo Sanjak in the year in which the Second Serbian Uprising (1815) ended. At the beginning of his administration, a dual Serbian-Ottoman rule was established in the Sanjak of Smederevo, better known as the Belgrade Pashalik. The establishment of dual rule was the initial step in the struggle for the autonomy of the Serbian people (1815-1833). Using unpublished and published historical sources and relevant literature the paper presents the political role of Marashli Ali Pasha as the muhafiz of Belgrade and the mutesarrif of Smederevo Sanjak. International circumstances were also taken into account.
PB  - Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd
T2  - Glasnik Etnografskog instituta SANU
T1  - Marašli Ali-paša, beogradski muhafiz i mutesarif Smederevskog sandžaka (1815-1821)
T1  - Marashli Ali Pasha, the Muhafiz of Belgrade and the Mutesarrif of Smederevo Sanjak (1815-1821)
EP  - 704
IS  - 3
SP  - 683
VL  - 68
DO  - 10.2298/GEI2003683S
ER  - 

@article{
author = "Savić, Aleksandar M.",
year = "2020",
abstract = "Rumelijski valija Marašli Ali-paša imenovan je za beogradskog muhafiza i mutesarifa Smederevskog sandžaka u godini u kojoj je završen Drugi srpski ustanak (1815). Na početku njegove uprave uspostavljena je dvojna srpsko-osmanska vlast u Smederevskom sandžaku, koji je poznatiji kao Beogradski pašaluk. Uspostavljanje dvojne vlasti bio je početni korak u borbi za autonomiju srpskog naroda (1815-1833). Korišćenjem neobjavljenih i objavljenih istorijskih izvora i relevantne literature, u radu je predstavljena politička uloga Marašli Ali-paše, kao muhafiza Beograda i mutesarifa Smederevskog sandžaka. U obzir su uzete i međunarodne okolnosti., The vali of Rumelia Marashli Ali Pasha was named the muhafiz of Belgrade and the mutesarrif of Smederevo Sanjak in the year in which the Second Serbian Uprising (1815) ended. At the beginning of his administration, a dual Serbian-Ottoman rule was established in the Sanjak of Smederevo, better known as the Belgrade Pashalik. The establishment of dual rule was the initial step in the struggle for the autonomy of the Serbian people (1815-1833). Using unpublished and published historical sources and relevant literature the paper presents the political role of Marashli Ali Pasha as the muhafiz of Belgrade and the mutesarrif of Smederevo Sanjak. International circumstances were also taken into account.",
publisher = "Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd",
journal = "Glasnik Etnografskog instituta SANU",
title = "Marašli Ali-paša, beogradski muhafiz i mutesarif Smederevskog sandžaka (1815-1821), Marashli Ali Pasha, the Muhafiz of Belgrade and the Mutesarrif of Smederevo Sanjak (1815-1821)",
pages = "704-683",
number = "3",
volume = "68",
doi = "10.2298/GEI2003683S"
}

Savić, A. M.. (2020). Marašli Ali-paša, beogradski muhafiz i mutesarif Smederevskog sandžaka (1815-1821). in Glasnik Etnografskog instituta SANU
Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Etnografski institut, Beograd., 68(3), 683-704.
https://doi.org/10.2298/GEI2003683S

Savić AM. Marašli Ali-paša, beogradski muhafiz i mutesarif Smederevskog sandžaka (1815-1821). in Glasnik Etnografskog instituta SANU. 2020;68(3):683-704.
doi:10.2298/GEI2003683S .

Savić, Aleksandar M., "Marašli Ali-paša, beogradski muhafiz i mutesarif Smederevskog sandžaka (1815-1821)" in Glasnik Etnografskog instituta SANU, 68, no. 3 (2020):683-704,
https://doi.org/10.2298/GEI2003683S . .

TY  - JOUR
AU  - Savić, Aleksandar M.
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/2774
PB  - Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić
T2  - Baština
T1  - Suprotstavljeni interesi velikih sila - Vesna Zarković: Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896-1908, Leposavić, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2019
EP  - 458
IS  - 48
SP  - 455
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2774
ER  - 

@article{
author = "Savić, Aleksandar M.",
year = "2019",
publisher = "Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić",
journal = "Baština",
title = "Suprotstavljeni interesi velikih sila - Vesna Zarković: Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896-1908, Leposavić, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2019",
pages = "458-455",
number = "48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2774"
}

Savić, A. M.. (2019). Suprotstavljeni interesi velikih sila - Vesna Zarković: Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896-1908, Leposavić, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2019. in Baština
Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić.(48), 455-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2774

Savić AM. Suprotstavljeni interesi velikih sila - Vesna Zarković: Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896-1908, Leposavić, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2019. in Baština. 2019;(48):455-458.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2774 .

Savić, Aleksandar M., "Suprotstavljeni interesi velikih sila - Vesna Zarković: Kosovo i Metohija u politici velikih sila 1896-1908, Leposavić, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2019" in Baština, no. 48 (2019):455-458,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_2774 .

TY  - JOUR
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5838
AB  - У раду је дат преглед дешавања у Старој Србији у периоду од прокламовања Гилханског хатишерифа (1839) до почетка спровођења танзиматских реформи (1845/6). Рад је написан највећим делом на основу необјављене архивске грађе српског порекла, објављених извора српске и британске провенијенције, домаће и стране штампе и релевантне литературе. Акценат у раду је стављен на положај српског народа у Старој Србији, који је првих година након прокламовања реформског акта био суочен са готово свакодневним арбанашким
зулумима. У оваквим околностима многе српске фамилије са ових простора често су пребегавале у Кнежевину Србију да би сачувале свој живот и част.
AB  - Proclamation of the famous Gulhane Hatt-i Sharif, the reform act that announced the
equality of all subjects of the Ottoman Empire regardless of their religion, started a new age
– Tanzimat period (1839–1876), during which a wide program of reforms was initiated that
transformed the institutional, economic and social order of the Empire. However, the Tanzimat period did not manifest itself only as the period of renewal, it was the age of great discord
and uprising in the Ottoman Empire. Gulhane Hatt-i Sharif did not improve the position of the
Serbian people in Old Serbia, where, during the first years after the proclamation of the reform
act, constant anarchy ruled. During these years, the Arnaut oppression over the Serbian population became regular, which resulted in a mass migration of Serbian families into the Principality
of Serbia. The situation temporarily stabilized after the suppression of the Arnaut anti-reform
insurrection of Dervish Cara (1843–1844), after which the implementation of Tanzimat reform
started in the territory of Old Serbia.
PB  - Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
T2  - Баштина
T1  - Српски народ у Старој Србији (1839–1846)
T1  - Serbian People in Old Serbia (1839–1846)
EP  - 290
IS  - 46
SP  - 273
DO  - 10.5937/bastina1846273S
ER  - 

@article{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2018",
abstract = "У раду је дат преглед дешавања у Старој Србији у периоду од прокламовања Гилханског хатишерифа (1839) до почетка спровођења танзиматских реформи (1845/6). Рад је написан највећим делом на основу необјављене архивске грађе српског порекла, објављених извора српске и британске провенијенције, домаће и стране штампе и релевантне литературе. Акценат у раду је стављен на положај српског народа у Старој Србији, који је првих година након прокламовања реформског акта био суочен са готово свакодневним арбанашким
зулумима. У оваквим околностима многе српске фамилије са ових простора често су пребегавале у Кнежевину Србију да би сачувале свој живот и част., Proclamation of the famous Gulhane Hatt-i Sharif, the reform act that announced the
equality of all subjects of the Ottoman Empire regardless of their religion, started a new age
– Tanzimat period (1839–1876), during which a wide program of reforms was initiated that
transformed the institutional, economic and social order of the Empire. However, the Tanzimat period did not manifest itself only as the period of renewal, it was the age of great discord
and uprising in the Ottoman Empire. Gulhane Hatt-i Sharif did not improve the position of the
Serbian people in Old Serbia, where, during the first years after the proclamation of the reform
act, constant anarchy ruled. During these years, the Arnaut oppression over the Serbian population became regular, which resulted in a mass migration of Serbian families into the Principality
of Serbia. The situation temporarily stabilized after the suppression of the Arnaut anti-reform
insurrection of Dervish Cara (1843–1844), after which the implementation of Tanzimat reform
started in the territory of Old Serbia.",
publisher = "Институт за српску културу Приштина – Лепосавић",
journal = "Баштина",
title = "Српски народ у Старој Србији (1839–1846), Serbian People in Old Serbia (1839–1846)",
pages = "290-273",
number = "46",
doi = "10.5937/bastina1846273S"
}

Савић, А. М.. (2018). Српски народ у Старој Србији (1839–1846). in Баштина
Институт за српску културу Приштина – Лепосавић.(46), 273-290.
https://doi.org/10.5937/bastina1846273S

Савић АМ. Српски народ у Старој Србији (1839–1846). in Баштина. 2018;(46):273-290.
doi:10.5937/bastina1846273S .

Савић, Александар М., "Српски народ у Старој Србији (1839–1846)" in Баштина, no. 46 (2018):273-290,
https://doi.org/10.5937/bastina1846273S . .

TY  - JOUR
AU  - Зарковић, Весна
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2018
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/271484172#izum.si
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5837
AB  - У раду се указује на покушај новог, младотурског режима да уведе неке новине и изврши наплату заосталих пореских обавеза, које су наишле на неодобравање Арбанаса у Косовском вилајету. Настојање турских власти да спроведу у дело своје замисли наишло је на велики отпор међу арбанашким становништвом, који је током прве половине 1910. године кулминирао и претворио се у отворени сукоб са турском војском. Побуне су се јављале спорадично и преносиле се из једног у други крај. Таква ситуација довела је до померања турске војске из других делова Османског царства и концентрацију у крајевима захваћених побуном. Пасивно понашање турских државних органа и војске одлагало је решавање овог
проблема. Тек када се с турске стране одлучније поступило, дошло је угушења побуне. Одлучујућу улогу у тим збивањима имао је Шефкет Тургут паша, који је нанео неколико важних пораза побуњеницима. Арбанашке побуне током прве половине 1910. године показале су сву слабост Османског царства, али и спремност великих сила да се активно укључе у решавање овог питања, гледајући пре свега своје интересе.
AB  - New Youth-Turkish movement tried to introduce some novelties and carry out the collection of the remaining tax liabilities which faced with the non-approval of the Albanians in
Kosovo villayet. The Albanians opposed the introduction of new cash benefits including the
payment of the already existing ones. The endeavour of the Turkish authorities to implement
their thoughts faced with great resistance among the Albanian population, which escalated during the first half of 1910and turned into open conflict with Turkish army.
The first greater conflicts broke out between Đakovica and Peć, and enlarged afterwards to
Kosovsko Pomoravlje and Lab. The passivity of the Turkish authorities and army as well as the
avoidance of conflicts with the Albanians led to the appearance of more mutually non-connected
rebellions. The number of regular Turkish units at this area at the beginning of the uprising was
small. The bodies of the central power avoided conflicts and tried to reconcile the Albanians but, as
the movement was getting wider and expanding, there were the influx of Turkish army from other
parts of the Ottoman Empire and its concentration in the rebelled parts. Shefket Turgut pasha was
the army commander whose dedication to the tasks execution led to the preponderance over the
rebelled Albanians. He had managed to eliminate all resistance-related points so that until the end
of May the army established order and peace at the rebelled territories after that it came about the
disarmament of the Albanians. Nevertheless, the disarmament was not carried out properly due to
the fact the Youth-Turkish regime after military victories wanted to make a bargain with the Albanians and got them for their ideas – „to stay as the rampart of the Empire in Europe“, as they used
to be during the sultan Abul Hamid. Although some leaders of the rebellions and their partisans
had been prosecuted in Thessaloniki and Skopje, the penalties were mild, and some of them were
released home at the end of the year. Differently from them, Serbian teachers accused of arms possession stayed in the prison any longer waiting to be taken to the court.
During the first half of 1910, Albanian rebellions showed all weak points of the Ottoman
Empire, which were to be found in unenviable financial position. The events in Old Serbia had
been followed with attention by the surrounding Balkan states including great powers, out of
which some took part in these events.
PB  - Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
T2  - Баштина
T1  - Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године
T1  - Albanian Rebellions in Kosovo Villayet in 1910
IS  - 45
SP  - 291
VL  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5837
ER  - 

@article{
author = "Зарковић, Весна and Савић, Александар М.",
year = "2018",
abstract = "У раду се указује на покушај новог, младотурског режима да уведе неке новине и изврши наплату заосталих пореских обавеза, које су наишле на неодобравање Арбанаса у Косовском вилајету. Настојање турских власти да спроведу у дело своје замисли наишло је на велики отпор међу арбанашким становништвом, који је током прве половине 1910. године кулминирао и претворио се у отворени сукоб са турском војском. Побуне су се јављале спорадично и преносиле се из једног у други крај. Таква ситуација довела је до померања турске војске из других делова Османског царства и концентрацију у крајевима захваћених побуном. Пасивно понашање турских државних органа и војске одлагало је решавање овог
проблема. Тек када се с турске стране одлучније поступило, дошло је угушења побуне. Одлучујућу улогу у тим збивањима имао је Шефкет Тургут паша, који је нанео неколико важних пораза побуњеницима. Арбанашке побуне током прве половине 1910. године показале су сву слабост Османског царства, али и спремност великих сила да се активно укључе у решавање овог питања, гледајући пре свега своје интересе., New Youth-Turkish movement tried to introduce some novelties and carry out the collection of the remaining tax liabilities which faced with the non-approval of the Albanians in
Kosovo villayet. The Albanians opposed the introduction of new cash benefits including the
payment of the already existing ones. The endeavour of the Turkish authorities to implement
their thoughts faced with great resistance among the Albanian population, which escalated during the first half of 1910and turned into open conflict with Turkish army.
The first greater conflicts broke out between Đakovica and Peć, and enlarged afterwards to
Kosovsko Pomoravlje and Lab. The passivity of the Turkish authorities and army as well as the
avoidance of conflicts with the Albanians led to the appearance of more mutually non-connected
rebellions. The number of regular Turkish units at this area at the beginning of the uprising was
small. The bodies of the central power avoided conflicts and tried to reconcile the Albanians but, as
the movement was getting wider and expanding, there were the influx of Turkish army from other
parts of the Ottoman Empire and its concentration in the rebelled parts. Shefket Turgut pasha was
the army commander whose dedication to the tasks execution led to the preponderance over the
rebelled Albanians. He had managed to eliminate all resistance-related points so that until the end
of May the army established order and peace at the rebelled territories after that it came about the
disarmament of the Albanians. Nevertheless, the disarmament was not carried out properly due to
the fact the Youth-Turkish regime after military victories wanted to make a bargain with the Albanians and got them for their ideas – „to stay as the rampart of the Empire in Europe“, as they used
to be during the sultan Abul Hamid. Although some leaders of the rebellions and their partisans
had been prosecuted in Thessaloniki and Skopje, the penalties were mild, and some of them were
released home at the end of the year. Differently from them, Serbian teachers accused of arms possession stayed in the prison any longer waiting to be taken to the court.
During the first half of 1910, Albanian rebellions showed all weak points of the Ottoman
Empire, which were to be found in unenviable financial position. The events in Old Serbia had
been followed with attention by the surrounding Balkan states including great powers, out of
which some took part in these events.",
publisher = "Институт за српску културу Приштина – Лепосавић",
journal = "Баштина",
title = "Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године, Albanian Rebellions in Kosovo Villayet in 1910",
number = "45",
pages = "291",
volume = "313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5837"
}

Зарковић, В.,& Савић, А. М.. (2018). Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године. in Баштина
Институт за српску културу Приштина – Лепосавић., 313(45), 291.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5837

Зарковић В, Савић АМ. Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године. in Баштина. 2018;313(45):291.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5837 .

Зарковић, Весна, Савић, Александар М., "Арбанашке побуне у Косовском вилајету 1910. године" in Баштина, 313, no. 45 (2018):291,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5837 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2018
UR  - https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/267687948#izum.si https://enauka.gov.rs/handle/123456789/652353
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5826
AB  - После слома европских револуција у лето 1849. године, Источно питање је поново заузело централно место у политици великих сила. Сукобљени интереси Русије и Француске у Османском царству довели су до великих заплета на истоку, који су се крајем 1853. и почетком 1854. године претворили у ратни сукоб широких размера, познат у историји као Кримски рат (1853–1856). Иако Србија није узела директног удела у догађајима проистеклим из руско-француског сукоба уочи Кримског рата, опет су ти догађаји имали великог утицаја, како на српску Кнежевину, тако исто и на српско-руске односе у периоду од 1852. до 1853. године. Анализирајући српско-руске односе у поменутом периоду, ми смо у нашем раду приказали оне факторе који су довели до нарушавања односа, а потом до њиховог побољшања.
AB  - Political situation in the Principality of Serbia after the collapse of the revolution 1848/49 was constantly deteriorating. Unstable internal situation in the
country had impact on Ilija Garašanin to send a message to earthly authorities on
the 07th of April 1852, known in the history as April’s circular. As per this message,
it was banned to distribute false rumour „against the government, and the authorities“, and for the one who breech it the death penalty is envisaged. The mentioned
message gave the cause to Fyodor Antonovitch Tumanski, Russian consul in Belgrade, to make a complaint to the Serbian government due to the austerity of the
circular. The background of this pace of Russian consul was his attack on Ilija
Garašanin, who was seen in the eyes of Russian diplomacy as the person working
on the suppression of Russian impact in the Principality of Serbia. This was the
beginning of the assault on his personality, and the highlight of this was Garašanin’s appointment of the prince’s representative, and the Minister of Foreign Affairs of the Principality of Serbia. Under the Russian pressure, Serbian prince was
due to dismiss Garašanin of his duty on the 26th of March 1853. The removal of
Ilija Garašanin did not ameliorate Serbo-Russian relationships. On the contrary,
it came to the mutual distrust. While Russia suspected in Serbian state leadership
to be counter Russia, leadership of the Principality of Serbia was convinced Russia tends to carry out a coup d’état , and get back to the throne the former prince
Mihailo Obrenović. Nevertheless, the deterioration of the Russian-Turkish relationships, and the inkling of war conflict on the horizon, led to the amelioration
of the Serbo-Russian relationships. The guilt for previous misunderstanding was
reduced to Russian consuls in Belgrade.
PB  - Институт за српску културу – Приштина Лепосавић
T2  - Српско-руски односи у прошлости и садашњости (међународни тематски зборник), Књига 1
T1  - Кнежевина Србија и Русија (1852–1853)
T1  - The Principality of Serbia, and Russia (1852–1853)
EP  - 206
SP  - 187
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5826
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2018",
abstract = "После слома европских револуција у лето 1849. године, Источно питање је поново заузело централно место у политици великих сила. Сукобљени интереси Русије и Француске у Османском царству довели су до великих заплета на истоку, који су се крајем 1853. и почетком 1854. године претворили у ратни сукоб широких размера, познат у историји као Кримски рат (1853–1856). Иако Србија није узела директног удела у догађајима проистеклим из руско-француског сукоба уочи Кримског рата, опет су ти догађаји имали великог утицаја, како на српску Кнежевину, тако исто и на српско-руске односе у периоду од 1852. до 1853. године. Анализирајући српско-руске односе у поменутом периоду, ми смо у нашем раду приказали оне факторе који су довели до нарушавања односа, а потом до њиховог побољшања., Political situation in the Principality of Serbia after the collapse of the revolution 1848/49 was constantly deteriorating. Unstable internal situation in the
country had impact on Ilija Garašanin to send a message to earthly authorities on
the 07th of April 1852, known in the history as April’s circular. As per this message,
it was banned to distribute false rumour „against the government, and the authorities“, and for the one who breech it the death penalty is envisaged. The mentioned
message gave the cause to Fyodor Antonovitch Tumanski, Russian consul in Belgrade, to make a complaint to the Serbian government due to the austerity of the
circular. The background of this pace of Russian consul was his attack on Ilija
Garašanin, who was seen in the eyes of Russian diplomacy as the person working
on the suppression of Russian impact in the Principality of Serbia. This was the
beginning of the assault on his personality, and the highlight of this was Garašanin’s appointment of the prince’s representative, and the Minister of Foreign Affairs of the Principality of Serbia. Under the Russian pressure, Serbian prince was
due to dismiss Garašanin of his duty on the 26th of March 1853. The removal of
Ilija Garašanin did not ameliorate Serbo-Russian relationships. On the contrary,
it came to the mutual distrust. While Russia suspected in Serbian state leadership
to be counter Russia, leadership of the Principality of Serbia was convinced Russia tends to carry out a coup d’état , and get back to the throne the former prince
Mihailo Obrenović. Nevertheless, the deterioration of the Russian-Turkish relationships, and the inkling of war conflict on the horizon, led to the amelioration
of the Serbo-Russian relationships. The guilt for previous misunderstanding was
reduced to Russian consuls in Belgrade.",
publisher = "Институт за српску културу – Приштина Лепосавић",
journal = "Српско-руски односи у прошлости и садашњости (међународни тематски зборник), Књига 1",
booktitle = "Кнежевина Србија и Русија (1852–1853), The Principality of Serbia, and Russia (1852–1853)",
pages = "206-187",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5826"
}

Савић, А. М.. (2018). Кнежевина Србија и Русија (1852–1853). in Српско-руски односи у прошлости и садашњости (међународни тематски зборник), Књига 1
Институт за српску културу – Приштина Лепосавић., 187-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5826

Савић АМ. Кнежевина Србија и Русија (1852–1853). in Српско-руски односи у прошлости и садашњости (међународни тематски зборник), Књига 1. 2018;:187-206.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5826 .

Савић, Александар М., "Кнежевина Србија и Русија (1852–1853)" in Српско-руски односи у прошлости и садашњости (међународни тематски зборник), Књига 1 (2018):187-206,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5826 .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар М.
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5830
AB  - У раду је дат преглед дешавања у Пиротској кази Нишког санџака у првом периоду танзиматских реформи, односно у периоду од доношења Хатишерифа од Гилхане 1839. па све до доношења Хатихумајуна 1856. године. Циљ рада, написаног највећим делом на необјављеној и објављеној архивској грађи српског порекла, јесте да покаже, у мери у којој нам то дозвољавају доступни извори, какво је било стање у Пиротској кази у горе наведеном периоду. У обзир су узета дешавања у европском делу Османског царства која су имала непосредног утицаја на збивања у Пиротској кази, али и гранични спорови и прекогранични упади који су током ових година били предмети спорова Кнежевине Србије и пиротског ајана. Будући да је, као што је већ речено, Пиротска каза била саставни део Нишког санџака, у поменуте спорове је био укључен и нишки мухафиз, а понекад и Висока Порта.
PB  - Историјски архив,  Пирот
T2  - Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, ур. М. Јагодић
T1  - На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839–1856)
EP  - 20
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5830
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар М.",
year = "2018",
abstract = "У раду је дат преглед дешавања у Пиротској кази Нишког санџака у првом периоду танзиматских реформи, односно у периоду од доношења Хатишерифа од Гилхане 1839. па све до доношења Хатихумајуна 1856. године. Циљ рада, написаног највећим делом на необјављеној и објављеној архивској грађи српског порекла, јесте да покаже, у мери у којој нам то дозвољавају доступни извори, какво је било стање у Пиротској кази у горе наведеном периоду. У обзир су узета дешавања у европском делу Османског царства која су имала непосредног утицаја на збивања у Пиротској кази, али и гранични спорови и прекогранични упади који су током ових година били предмети спорова Кнежевине Србије и пиротског ајана. Будући да је, као што је већ речено, Пиротска каза била саставни део Нишког санџака, у поменуте спорове је био укључен и нишки мухафиз, а понекад и Висока Порта.",
publisher = "Историјски архив,  Пирот",
journal = "Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, ур. М. Јагодић",
booktitle = "На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839–1856)",
pages = "20-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5830"
}

Савић, А. М.. (2018). На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839–1856). in Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, ур. М. Јагодић
Историјски архив,  Пирот., 7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5830

Савић АМ. На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839–1856). in Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, ур. М. Јагодић. 2018;:7-20.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5830 .

Савић, Александар М., "На граници Кнежевине Србије: Пиротска каза (1839–1856)" in Пирот – од турске касабе до модерног града, преко Берлина и Версаја, зборник радова, ур. М. Јагодић (2018):7-20,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5830 .

TY  - JOUR
AU  - Žarković, Vesna S.
AU  - Savić, Aleksandar M.
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/2485
AB  - U radu se ukazuje na pokušaj novog, mladoturskog režima da uvede neke novine i izvrši naplatu zaostalih poreskih obaveza, koje su naišle na neodobravanje Arbanasa u Kosovskom vilajetu. Nastojanje turskih vlasti da sprovedu u delo svoje zamisli naišlo je na veliki otpor među arbanaškim stanovništvom, koji je tokom prve polovine 1910. godine kulminirao i pretvorio se u otvoreni sukob sa turskom vojskom. Pobune su se javljale sporadično i prenosile se iz jednog u drugi kraj. Takva situacija dovela je do pomeranja turske vojske iz drugih delova Osmanskog carstva i koncentraciju u krajevima zahvaćenih pobunom. Pasivno ponašanje turskih državnih organa i vojske odlagalo je rešavanje ovog problema. Tek kada se s turske strane odlučnije postupilo, došlo je ugušenja pobune. Odlučujuću ulogu u tim zbivanjima imao je Šefket Turgut paša, koji je naneo nekoliko važnih poraza pobunjenicima. Arbanaške pobune tokom prve polovine 1910. godine pokazale su svu slabost Osmanskog carstva, ali i spremnost velikih sila da se aktivno uključe u rešavanje ovog pitanja, gledajući pre svega svoje interese.
AB  - New Youth-Turkish movement tried to introduce some novelties and carry out the collection of the remaining tax liabilities which faced with the non-approval of the Albanians in Kosovo villayet. The Albanians opposed the introduction of new cash benefits including the payment of the already existing ones. The endeavour of the Turkish authorities to implement their thoughts faced with great resistance among the Albanian population, which escalated during the first half of 1910and turned into open conflict with Turkish army. The first greater conflicts broke out between Đakovica and Peć, and enlarged afterwards to Kosovsko Pomoravlje and Lab. The passivity of the Turkish authorities and army as well as the avoidance of conflicts with the Albanians led to the appearance of more mutually non-connected rebellions. The number of regular Turkish units at this area at the beginning of the uprising was small. The bodies of the central power avoided conflicts and tried to reconcile the Albanians but, as the movement was getting wider and expanding, there were the influx of Turkish army from other parts of the Ottoman Empire and its concentration in the rebelled parts. Shefket Turgut pasha was the army commander whose dedication to the tasks execution led to the preponderance over the rebelled Albanians. He had managed to eliminate all resistance-related points so that until the end of May the army established order and peace at the rebelled territories after that it came about the disarmament of the Albanians. Nevertheless, the disarmament was not carried out properly due to the fact the Youth-Turkish regime after military victories wanted to make a bargain with the Albanians and got them for their ideas - 'to stay as the rampart of the Empire in Europe', as they used to be during the sultan Abul Hamid. Although some leaders of the rebellions and their partisans had been prosecuted in Thessaloniki and Skopje, the penalties were mild, and some of them were released home at the end of the year. Differently from them, Serbian teachers accused of arms possession stayed in the prison any longer waiting to be taken to the court. During the first half of 1910, Albanian rebellions showed all weak points of the Ottoman Empire, which were to be found in unenviable financial position. The events in Old Serbia had been followed with attention by the surrounding Balkan states including great powers, out of which some took part in these events.
PB  - Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić
T2  - Baština
T1  - Arbanaške pobune u Kosovskom vilajetu 1910. godine
T1  - Albanian rebellions in Kosovo villayet in 1910
EP  - 313
IS  - 45
SP  - 291
DO  - 10.5937/bastina1845291Z
ER  - 

@article{
author = "Žarković, Vesna S. and Savić, Aleksandar M.",
year = "2018",
abstract = "U radu se ukazuje na pokušaj novog, mladoturskog režima da uvede neke novine i izvrši naplatu zaostalih poreskih obaveza, koje su naišle na neodobravanje Arbanasa u Kosovskom vilajetu. Nastojanje turskih vlasti da sprovedu u delo svoje zamisli naišlo je na veliki otpor među arbanaškim stanovništvom, koji je tokom prve polovine 1910. godine kulminirao i pretvorio se u otvoreni sukob sa turskom vojskom. Pobune su se javljale sporadično i prenosile se iz jednog u drugi kraj. Takva situacija dovela je do pomeranja turske vojske iz drugih delova Osmanskog carstva i koncentraciju u krajevima zahvaćenih pobunom. Pasivno ponašanje turskih državnih organa i vojske odlagalo je rešavanje ovog problema. Tek kada se s turske strane odlučnije postupilo, došlo je ugušenja pobune. Odlučujuću ulogu u tim zbivanjima imao je Šefket Turgut paša, koji je naneo nekoliko važnih poraza pobunjenicima. Arbanaške pobune tokom prve polovine 1910. godine pokazale su svu slabost Osmanskog carstva, ali i spremnost velikih sila da se aktivno uključe u rešavanje ovog pitanja, gledajući pre svega svoje interese., New Youth-Turkish movement tried to introduce some novelties and carry out the collection of the remaining tax liabilities which faced with the non-approval of the Albanians in Kosovo villayet. The Albanians opposed the introduction of new cash benefits including the payment of the already existing ones. The endeavour of the Turkish authorities to implement their thoughts faced with great resistance among the Albanian population, which escalated during the first half of 1910and turned into open conflict with Turkish army. The first greater conflicts broke out between Đakovica and Peć, and enlarged afterwards to Kosovsko Pomoravlje and Lab. The passivity of the Turkish authorities and army as well as the avoidance of conflicts with the Albanians led to the appearance of more mutually non-connected rebellions. The number of regular Turkish units at this area at the beginning of the uprising was small. The bodies of the central power avoided conflicts and tried to reconcile the Albanians but, as the movement was getting wider and expanding, there were the influx of Turkish army from other parts of the Ottoman Empire and its concentration in the rebelled parts. Shefket Turgut pasha was the army commander whose dedication to the tasks execution led to the preponderance over the rebelled Albanians. He had managed to eliminate all resistance-related points so that until the end of May the army established order and peace at the rebelled territories after that it came about the disarmament of the Albanians. Nevertheless, the disarmament was not carried out properly due to the fact the Youth-Turkish regime after military victories wanted to make a bargain with the Albanians and got them for their ideas - 'to stay as the rampart of the Empire in Europe', as they used to be during the sultan Abul Hamid. Although some leaders of the rebellions and their partisans had been prosecuted in Thessaloniki and Skopje, the penalties were mild, and some of them were released home at the end of the year. Differently from them, Serbian teachers accused of arms possession stayed in the prison any longer waiting to be taken to the court. During the first half of 1910, Albanian rebellions showed all weak points of the Ottoman Empire, which were to be found in unenviable financial position. The events in Old Serbia had been followed with attention by the surrounding Balkan states including great powers, out of which some took part in these events.",
publisher = "Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić",
journal = "Baština",
title = "Arbanaške pobune u Kosovskom vilajetu 1910. godine, Albanian rebellions in Kosovo villayet in 1910",
pages = "313-291",
number = "45",
doi = "10.5937/bastina1845291Z"
}

Žarković, V. S.,& Savić, A. M.. (2018). Arbanaške pobune u Kosovskom vilajetu 1910. godine. in Baština
Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić.(45), 291-313.
https://doi.org/10.5937/bastina1845291Z

Žarković VS, Savić AM. Arbanaške pobune u Kosovskom vilajetu 1910. godine. in Baština. 2018;(45):291-313.
doi:10.5937/bastina1845291Z .

Žarković, Vesna S., Savić, Aleksandar M., "Arbanaške pobune u Kosovskom vilajetu 1910. godine" in Baština, no. 45 (2018):291-313,
https://doi.org/10.5937/bastina1845291Z . .

TY  - JOUR
AU  - Savić, Aleksandar M.
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/2483
AB  - U radu je dat pregled dešavanja u Staroj Srbiji u periodu od proklamovanja Gilhanskog hatišerifa (1839) do početka sprovođenja tanzimatskih reformi (1845/6). Rad je napisan najvećim delom na osnovu neobjavljene arhivske građe srpskog porekla, objavljenih izvora srpske i britanske provenijencije, domaće i strane štampe i relevantne literature. Akcenat u radu je stavljen na položaj srpskog naroda u Staroj Srbiji, koji je prvih godina nakon proklamovanja reformskog akta bio suočen sa gotovo svakodnevnim arbanaškim zulumima. U ovakvim okolnostima mnoge srpske familije sa ovih prostora često su prebegavale u Kneževinu Srbiju da bi sačuvale svoj život i čast.
AB  - Proclamation of the famous Gulhane Hatt-i Sharif, the reform act that announced the equality of all subjects of the Ottoman Empire regardless of their religion, started a new age - Tanzimat period (1839-1876), during which a wide program of reforms was initiated that transformed the institutional, economic and social order of the Empire. However, the Tanzimat period did not manifest itself only as the period of renewal, it was the age of great discord and uprising in the Ottoman Empire. Gulhane Hatt-i Sharif did not improve the position of the Serbian people in Old Serbia, where, during the first years after the proclamation of the reform act, constant anarchy ruled. During these years, the Arnaut oppression over the Serbian population became regular, which resulted in a mass migration of Serbian families into the Principality of Serbia. The situation temporarily stabilized after the suppression of the Arnaut anti-reform insurrection of Dervish Cara (1843-1844), after which the implementation of Tanzimat reform started in the territory of Old Serbia.
PB  - Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić
T2  - Baština
T1  - Srpski narod u Staroj Srbiji (1839-1846)
T1  - Serbian people in Old Serbia (1839-1846)
EP  - 290
IS  - 46
SP  - 273
DO  - 10.5937/bastina1846273S
ER  - 

@article{
author = "Savić, Aleksandar M.",
year = "2018",
abstract = "U radu je dat pregled dešavanja u Staroj Srbiji u periodu od proklamovanja Gilhanskog hatišerifa (1839) do početka sprovođenja tanzimatskih reformi (1845/6). Rad je napisan najvećim delom na osnovu neobjavljene arhivske građe srpskog porekla, objavljenih izvora srpske i britanske provenijencije, domaće i strane štampe i relevantne literature. Akcenat u radu je stavljen na položaj srpskog naroda u Staroj Srbiji, koji je prvih godina nakon proklamovanja reformskog akta bio suočen sa gotovo svakodnevnim arbanaškim zulumima. U ovakvim okolnostima mnoge srpske familije sa ovih prostora često su prebegavale u Kneževinu Srbiju da bi sačuvale svoj život i čast., Proclamation of the famous Gulhane Hatt-i Sharif, the reform act that announced the equality of all subjects of the Ottoman Empire regardless of their religion, started a new age - Tanzimat period (1839-1876), during which a wide program of reforms was initiated that transformed the institutional, economic and social order of the Empire. However, the Tanzimat period did not manifest itself only as the period of renewal, it was the age of great discord and uprising in the Ottoman Empire. Gulhane Hatt-i Sharif did not improve the position of the Serbian people in Old Serbia, where, during the first years after the proclamation of the reform act, constant anarchy ruled. During these years, the Arnaut oppression over the Serbian population became regular, which resulted in a mass migration of Serbian families into the Principality of Serbia. The situation temporarily stabilized after the suppression of the Arnaut anti-reform insurrection of Dervish Cara (1843-1844), after which the implementation of Tanzimat reform started in the territory of Old Serbia.",
publisher = "Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić",
journal = "Baština",
title = "Srpski narod u Staroj Srbiji (1839-1846), Serbian people in Old Serbia (1839-1846)",
pages = "290-273",
number = "46",
doi = "10.5937/bastina1846273S"
}

Savić, A. M.. (2018). Srpski narod u Staroj Srbiji (1839-1846). in Baština
Institut za srpsku kulturu Priština, Leposavić.(46), 273-290.
https://doi.org/10.5937/bastina1846273S

Savić AM. Srpski narod u Staroj Srbiji (1839-1846). in Baština. 2018;(46):273-290.
doi:10.5937/bastina1846273S .

Savić, Aleksandar M., "Srpski narod u Staroj Srbiji (1839-1846)" in Baština, no. 46 (2018):273-290,
https://doi.org/10.5937/bastina1846273S . .

TY  - CHAP
AU  - Савић, Александар M.
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5829
AB  - Акценат у раду је стављен на политику коју су водиле Француска и пољска емиграција према Кнежевини Србији. Циљ рада је да покаже шта је била намера, а шта резултат њихове политике према српској кнежевини. Већи део рада је посвећен напорима француске дипломатије и пољске емиграције да утичи на Србију да се не отисне путем револуције, већ да остане под сизеренством Османског царства, а мањи, покушајима француских и пољских емисара да посредством Кнежевине Србије издејствују помирење Срба и Мађара у Угарској.
PB  - Велика Плана : Центар за културу "Масука"
PB  - Старо Село : Дом културе "Влада Марјановић"
PB  - Београд : Институт за савремену историју
T2  - Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, тематски зборник радова
T1  - Кнежевина Србија, Француска и пољска емиграција у време револуције 1848–1849
T1  - The Principality of Serbia, France and Polish emigration in of Revolution 1848-1849
EP  - 106
SP  - 85
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5829
ER  - 

@inbook{
author = "Савић, Александар M.",
year = "2017",
abstract = "Акценат у раду је стављен на политику коју су водиле Француска и пољска емиграција према Кнежевини Србији. Циљ рада је да покаже шта је била намера, а шта резултат њихове политике према српској кнежевини. Већи део рада је посвећен напорима француске дипломатије и пољске емиграције да утичи на Србију да се не отисне путем револуције, већ да остане под сизеренством Османског царства, а мањи, покушајима француских и пољских емисара да посредством Кнежевине Србије издејствују помирење Срба и Мађара у Угарској.",
publisher = "Велика Плана : Центар за културу "Масука", Старо Село : Дом културе "Влада Марјановић", Београд : Институт за савремену историју",
journal = "Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, тематски зборник радова",
booktitle = "Кнежевина Србија, Француска и пољска емиграција у време револуције 1848–1849, The Principality of Serbia, France and Polish emigration in of Revolution 1848-1849",
pages = "106-85",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5829"
}

Савић, А. M.. (2017). Кнежевина Србија, Француска и пољска емиграција у време револуције 1848–1849. in Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, тематски зборник радова
Велика Плана : Центар за културу "Масука"., 85-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5829

Савић АM. Кнежевина Србија, Француска и пољска емиграција у време револуције 1848–1849. in Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, тематски зборник радова. 2017;:85-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5829 .

Савић, Александар M., "Кнежевина Србија, Француска и пољска емиграција у време револуције 1848–1849" in Карађорђе и његово наслеђе у српској историји, тематски зборник радова (2017):85-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5829 .