TY  - JOUR
AU  - Dajč, Haris
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić, Milica
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6415
AB  - This paper presents several documents kept in the archive of the city of Sombor in the fund of the Magistrate of the Free Royal City 1749-1918, which refer to an interesting case of an attempt to challenge the treatment given to two patients by the city
surgeon, Antonius Merkel. The lawsuit was filed by another doctor, Carl Reitzinger, accusing his colleague of excessive treatment costs and the use of certain medication. Although the attached documents do not shed light on the conclusion of the dispute, one
gets the impression that Antonius Merkel successfully justifies his actions. The transcribed and translated documents provide significant insight into the nature of medical
treatment in Sombor in the second half of the 18th century.
PB  - Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture
PB  - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet
T2  - Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
T1  - Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775
EP  - 63
IS  - 2
SP  - 19
VL  - 42
DO  - 10.5937/acthist2302019D
ER  - 

@article{
author = "Dajč, Haris and Vasić, Dejana and Kisić, Milica",
year = "2024",
abstract = "This paper presents several documents kept in the archive of the city of Sombor in the fund of the Magistrate of the Free Royal City 1749-1918, which refer to an interesting case of an attempt to challenge the treatment given to two patients by the city
surgeon, Antonius Merkel. The lawsuit was filed by another doctor, Carl Reitzinger, accusing his colleague of excessive treatment costs and the use of certain medication. Although the attached documents do not shed light on the conclusion of the dispute, one
gets the impression that Antonius Merkel successfully justifies his actions. The transcribed and translated documents provide significant insight into the nature of medical
treatment in Sombor in the second half of the 18th century.",
publisher = "Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture, Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet",
journal = "Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae",
title = "Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775",
pages = "63-19",
number = "2",
volume = "42",
doi = "10.5937/acthist2302019D"
}

Dajč, H., Vasić, D.,& Kisić, M.. (2024). Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture., 42(2), 19-63.
https://doi.org/10.5937/acthist2302019D

Dajč H, Vasić D, Kisić M. Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae. 2024;42(2):19-63.
doi:10.5937/acthist2302019D .

Dajč, Haris, Vasić, Dejana, Kisić, Milica, "Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775" in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 42, no. 2 (2024):19-63,
https://doi.org/10.5937/acthist2302019D . .

TY  - BOOK
AU  - Vasić, Dejana
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5335
AB  - Iako je oblast granice na Savi i Dunavu i gradova na njenom području važan segment istorije Balkana i Panonije, ona je tek monografijom Dejane Vasić Istorija periferije - pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu metodološki i istoriografski sveobuhvatno obrađena. Istaknuto je da je  urbanizacija splet tri okolnosti - prirodnog okruženja, državnih granica uslovljenih ratnim dejstvima i trgovačkim i drugim privrednim delatnostima. Autorka je uspela da kombinacijom geografskih, antropoloških i istorijskih fakata i metodologija na originalan način prikaže urbanizaciju ovog prostora posebno u periodu od 14. do 16. veka, ali i šire.
PB  - Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture
T1  - Istorija periferije, pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu od 14. do 16. veka
EP  - 362
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5335
ER  - 

@book{
author = "Vasić, Dejana",
year = "2023",
abstract = "Iako je oblast granice na Savi i Dunavu i gradova na njenom području važan segment istorije Balkana i Panonije, ona je tek monografijom Dejane Vasić Istorija periferije - pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu metodološki i istoriografski sveobuhvatno obrađena. Istaknuto je da je  urbanizacija splet tri okolnosti - prirodnog okruženja, državnih granica uslovljenih ratnim dejstvima i trgovačkim i drugim privrednim delatnostima. Autorka je uspela da kombinacijom geografskih, antropoloških i istorijskih fakata i metodologija na originalan način prikaže urbanizaciju ovog prostora posebno u periodu od 14. do 16. veka, ali i šire.",
publisher = "Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture",
title = "Istorija periferije, pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu od 14. do 16. veka",
pages = "362",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5335"
}

Vasić, D.. (2023). Istorija periferije, pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu od 14. do 16. veka. 
Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5335

Vasić D. Istorija periferije, pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu od 14. do 16. veka. 2023;:null-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5335 .

Vasić, Dejana, "Istorija periferije, pogranični srpski i ugarski gradovi na Savi i Dunavu od 14. do 16. veka" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5335 .

TY  - BOOK
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
AU  - Dučić, Sandra
AU  - Molnar, Antal
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5336
AB  - Knjiga predstavlja zbirku dokumenata odnosno izveštaja kotorskih biskupa koji su u 17. veku upućivani u Rim. O verskoj situaciji u Boki Kotorskoj izveštavaju otprilike trogodišnjom dinamikom, i to u vreme protivturskih ratova, jednog od najtežih perioda njene istorije. Dokumenti sadrže brojne vredne podatke i u velikoj meri osvetljavaju ovaj period istorije Crne Gore.
PB  - Univerzitet Crne Gore, Istorijski institut Univerziteta Crne Gore
T2  - Documenta Vaticana historiam Montis Nigri spectantia = Vatikanski dokumenti o istoriji Crne Gore ; 1
T1  - Izvještaji "ad limina" kotorskih biskupa Svetoj Stolici (1592-1708)
EP  - 419
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5336
ER  - 

@book{
author = "Vasić, Dejana and Kisić Božić, Milica and Dučić, Sandra and Molnar, Antal",
year = "2022",
abstract = "Knjiga predstavlja zbirku dokumenata odnosno izveštaja kotorskih biskupa koji su u 17. veku upućivani u Rim. O verskoj situaciji u Boki Kotorskoj izveštavaju otprilike trogodišnjom dinamikom, i to u vreme protivturskih ratova, jednog od najtežih perioda njene istorije. Dokumenti sadrže brojne vredne podatke i u velikoj meri osvetljavaju ovaj period istorije Crne Gore.",
publisher = "Univerzitet Crne Gore, Istorijski institut Univerziteta Crne Gore",
journal = "Documenta Vaticana historiam Montis Nigri spectantia = Vatikanski dokumenti o istoriji Crne Gore ; 1",
title = "Izvještaji "ad limina" kotorskih biskupa Svetoj Stolici (1592-1708)",
pages = "419",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5336"
}

Vasić, D., Kisić Božić, M., Dučić, S.,& Molnar, A.. (2022). Izvještaji "ad limina" kotorskih biskupa Svetoj Stolici (1592-1708). in Documenta Vaticana historiam Montis Nigri spectantia = Vatikanski dokumenti o istoriji Crne Gore ; 1
Univerzitet Crne Gore, Istorijski institut Univerziteta Crne Gore..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5336

Vasić D, Kisić Božić M, Dučić S, Molnar A. Izvještaji "ad limina" kotorskih biskupa Svetoj Stolici (1592-1708). in Documenta Vaticana historiam Montis Nigri spectantia = Vatikanski dokumenti o istoriji Crne Gore ; 1. 2022;:null-419.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5336 .

Vasić, Dejana, Kisić Božić, Milica, Dučić, Sandra, Molnar, Antal, "Izvještaji "ad limina" kotorskih biskupa Svetoj Stolici (1592-1708)" in Documenta Vaticana historiam Montis Nigri spectantia = Vatikanski dokumenti o istoriji Crne Gore ; 1 (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5336 .

TY  - CONF
AU  - Krunić, Bojan
AU  - Vasić, Dejana
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4606
AB  - Komparacijom sačuvanog toponomastičkog materijala u Gornjem Podrinju i onog
zabilježenog u ranim osmanskim popisima, koji se mogu dovesti u vezu sa rudarskom djelatnošću, ukazuje se na njihovu
eventualnu vezu sa srednjovjekovnom rudokopnjom, vrstama
kopane rude, te ispitaju međusobnu povezanost između pojedinih lokaliteta i njihovu pripadnost istim ili različitim rudarskim revirima na ovom području
AB  - The result of our research shows the validity of the applied
methodological postulate. Comparing the saved toponymic material in
the Upper Podrinje and the recorded material in the early Ottoman
registers, that could be related to the mining activity, we confirmed the
connection with old mining in this area. The wealthy toponymy of this
area undoubtedly indicates the intensive mining activity in the Upper
Podrinje, that for the most part refers to the Roman period, and then
Saxon mining in the 13th century. It seems that the ores from that area,
including noble and non-ferrous metal ores (gold, lead and copper), were
early depleted (probably at the end of the 13th century) so that at the
time of the establishment of the Ottoman rule, or at the time of
compiling the early
Ottoman census, only iron mines were exploited in the hills
towards Čajniče and around it. Our research also shows that the
recorded mining districts in Gornji Podrinje (three of them) belong to a
larger district that continued east and south-east to the Pljevlja region
and Polimlje, noting that the one recorded on the right bank of the Drina
was inseparable, while the remaining two (one in the Zavajt area, the
other in Mrežica and Koluna) were probably isolated parts of the same.
We also presented the results of our research in a cartographic
presentation.
PB  - Filozofski fakultet Pale
C3  - Радови Филозофског факултета
T1  - Топономастика раних османских дефтера као извор за проучавање средњовјековног рударства у Горњем Подрињу
T1  - Toponomastics of early Ottoman defterler as a source of study of medival mining in the Upper Podrinje
EP  - 42
IS  - 24
SP  - 15
DO  - 10.7251/RFFP2324015K
ER  - 

@conference{
author = "Krunić, Bojan and Vasić, Dejana",
year = "2022",
abstract = "Komparacijom sačuvanog toponomastičkog materijala u Gornjem Podrinju i onog
zabilježenog u ranim osmanskim popisima, koji se mogu dovesti u vezu sa rudarskom djelatnošću, ukazuje se na njihovu
eventualnu vezu sa srednjovjekovnom rudokopnjom, vrstama
kopane rude, te ispitaju međusobnu povezanost između pojedinih lokaliteta i njihovu pripadnost istim ili različitim rudarskim revirima na ovom području, The result of our research shows the validity of the applied
methodological postulate. Comparing the saved toponymic material in
the Upper Podrinje and the recorded material in the early Ottoman
registers, that could be related to the mining activity, we confirmed the
connection with old mining in this area. The wealthy toponymy of this
area undoubtedly indicates the intensive mining activity in the Upper
Podrinje, that for the most part refers to the Roman period, and then
Saxon mining in the 13th century. It seems that the ores from that area,
including noble and non-ferrous metal ores (gold, lead and copper), were
early depleted (probably at the end of the 13th century) so that at the
time of the establishment of the Ottoman rule, or at the time of
compiling the early
Ottoman census, only iron mines were exploited in the hills
towards Čajniče and around it. Our research also shows that the
recorded mining districts in Gornji Podrinje (three of them) belong to a
larger district that continued east and south-east to the Pljevlja region
and Polimlje, noting that the one recorded on the right bank of the Drina
was inseparable, while the remaining two (one in the Zavajt area, the
other in Mrežica and Koluna) were probably isolated parts of the same.
We also presented the results of our research in a cartographic
presentation.",
publisher = "Filozofski fakultet Pale",
journal = "Радови Филозофског факултета",
title = "Топономастика раних османских дефтера као извор за проучавање средњовјековног рударства у Горњем Подрињу, Toponomastics of early Ottoman defterler as a source of study of medival mining in the Upper Podrinje",
pages = "42-15",
number = "24",
doi = "10.7251/RFFP2324015K"
}

Krunić, B.,& Vasić, D.. (2022). Топономастика раних османских дефтера као извор за проучавање средњовјековног рударства у Горњем Подрињу. in Радови Филозофског факултета
Filozofski fakultet Pale.(24), 15-42.
https://doi.org/10.7251/RFFP2324015K

Krunić B, Vasić D. Топономастика раних османских дефтера као извор за проучавање средњовјековног рударства у Горњем Подрињу. in Радови Филозофског факултета. 2022;(24):15-42.
doi:10.7251/RFFP2324015K .

Krunić, Bojan, Vasić, Dejana, "Топономастика раних османских дефтера као извор за проучавање средњовјековног рударства у Горњем Подрињу" in Радови Филозофског факултета, no. 24 (2022):15-42,
https://doi.org/10.7251/RFFP2324015K . .

TY  - JOUR
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4592
AB  - Osnovna privredna grana Kovina na donjem Dunavu je bila trgovina. Njen intenzivan razvoj je počeo krajem 14, i nastavio se tokom 15. veka, a počivao je na nizu privilegija koje su Kovinu darovali ugarski kraljevi, počevši od kralja Žigmunda. Najšire privilegije Kovin je dobio 1428. godine, a one su i kasnije u više navrata potvrđivane. Ove povlastice su prenesene i u Gornji Kovin, novi grad koji su osnovali stanovnici Kovina na donjem Dunavu bežeći na sever pred Turcima. Ovaj značajan izvor daje vrlo važne podatke o trgovini i načinu života na južnoj granici Ugarske.
AB  - Trade was the basic economic activity of Kovin on the lower Danube. Its intensive development began in the late 14th century and continued through the 15th century. It was based on a series of privileges granted to Kovin by the Hungarian kings, beginning with King Sigismund. Kovin received the broadest privileges in 1428, and they were confirmed on several occasions later. These privileges were also transferred to Upper Kovin, a new town founded on the lower Danube by the inhabitants of Kovin, who fled north from the Ottomans. This significant source provides highly important data on trade and the way of life on the southern border of Hungary. The purpose of the paper is to present the original content of the charter, according to Istvan Magdics’s edition from 1888, which is followed by Serbian translation.
PB  - Историјски Институт Београд
T2  - Мешовита грађа Miscelanea
T1  - Повеља краља Жигмунда граду Ковину из 1428. године
EP  - 23
IS  - 42
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4592
ER  - 

@article{
author = "Vasić, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2021",
abstract = "Osnovna privredna grana Kovina na donjem Dunavu je bila trgovina. Njen intenzivan razvoj je počeo krajem 14, i nastavio se tokom 15. veka, a počivao je na nizu privilegija koje su Kovinu darovali ugarski kraljevi, počevši od kralja Žigmunda. Najšire privilegije Kovin je dobio 1428. godine, a one su i kasnije u više navrata potvrđivane. Ove povlastice su prenesene i u Gornji Kovin, novi grad koji su osnovali stanovnici Kovina na donjem Dunavu bežeći na sever pred Turcima. Ovaj značajan izvor daje vrlo važne podatke o trgovini i načinu života na južnoj granici Ugarske., Trade was the basic economic activity of Kovin on the lower Danube. Its intensive development began in the late 14th century and continued through the 15th century. It was based on a series of privileges granted to Kovin by the Hungarian kings, beginning with King Sigismund. Kovin received the broadest privileges in 1428, and they were confirmed on several occasions later. These privileges were also transferred to Upper Kovin, a new town founded on the lower Danube by the inhabitants of Kovin, who fled north from the Ottomans. This significant source provides highly important data on trade and the way of life on the southern border of Hungary. The purpose of the paper is to present the original content of the charter, according to Istvan Magdics’s edition from 1888, which is followed by Serbian translation.",
publisher = "Историјски Институт Београд",
journal = "Мешовита грађа Miscelanea",
title = "Повеља краља Жигмунда граду Ковину из 1428. године",
pages = "23-7",
number = "42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4592"
}

Vasić, D.,& Kisić Božić, M.. (2021). Повеља краља Жигмунда граду Ковину из 1428. године. in Мешовита грађа Miscelanea
Историјски Институт Београд.(42), 7-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4592

Vasić D, Kisić Božić M. Повеља краља Жигмунда граду Ковину из 1428. године. in Мешовита грађа Miscelanea. 2021;(42):7-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4592 .

Vasić, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Повеља краља Жигмунда граду Ковину из 1428. године" in Мешовита грађа Miscelanea, no. 42 (2021):7-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4592 .

TY  - JOUR
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4605
AB  - Tokom 14. veka u oblasti Srema dubrovački trgovci su razvili brojne poslove koji su uključivali i trgovinu srebrom. Iz tih razloga je nastala potreba da se uvoz i izvoz srebra pravno reguliše, te su dubrovački poklisari izdejstvovali kod kralja Žigmunda povelju o slobodnoj trgovini srebrom u Sremu koju im je kralj izdao 1387. godine. U radu se iznosi tekst povelje u izdanju Gustava Vencela, kao i njen prevod na srpski jezik.
PB  - Istorijski arhiv Srem
T2  - Споменица Историјског архива Срем
T1  - Повеља краља Жигмунда Дубровчанима о слободној трговини сребром у Срему
EP  - 164
SP  - 159
VL  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4605
ER  - 

@article{
author = "Vasin, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2021",
abstract = "Tokom 14. veka u oblasti Srema dubrovački trgovci su razvili brojne poslove koji su uključivali i trgovinu srebrom. Iz tih razloga je nastala potreba da se uvoz i izvoz srebra pravno reguliše, te su dubrovački poklisari izdejstvovali kod kralja Žigmunda povelju o slobodnoj trgovini srebrom u Sremu koju im je kralj izdao 1387. godine. U radu se iznosi tekst povelje u izdanju Gustava Vencela, kao i njen prevod na srpski jezik.",
publisher = "Istorijski arhiv Srem",
journal = "Споменица Историјског архива Срем",
title = "Повеља краља Жигмунда Дубровчанима о слободној трговини сребром у Срему",
pages = "164-159",
volume = "20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4605"
}

Vasin, D.,& Kisić Božić, M.. (2021). Повеља краља Жигмунда Дубровчанима о слободној трговини сребром у Срему. in Споменица Историјског архива Срем
Istorijski arhiv Srem., 20, 159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4605

Vasin D, Kisić Božić M. Повеља краља Жигмунда Дубровчанима о слободној трговини сребром у Срему. in Споменица Историјског архива Срем. 2021;20:159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4605 .

Vasin, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Повеља краља Жигмунда Дубровчанима о слободној трговини сребром у Срему" in Споменица Историјског архива Срем, 20 (2021):159-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4605 .

TY  - CONF
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
AU  - Božanić, Snežana
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4604
AB  - Slavne ličnosti i junaci antičkog perioda su u srpskim srednjevekovnim narativnim izvorima vrlo česta pojava. Bilo da se radi o uzorima koje su srednjevekovni pisci imali u antičkom stilu pisanja ili o poređenju srednjevekovnih vladara i drugih znamenitih ličnosti sa antičkim junacima, ovaj fenomen je vrlo značajna pojava pogotovo kada su u pitanju srednjevekovna žitija srpskih vladara-svetitelja. Neretko se oni porede sa carem Konstantinom Velikim, Filipom i Aleksandrom Makedonskim, ali i drugim ličnostima antičkog perioda. U radu se analiziraju upravo ovakve paralele i tumače na osnovu uticaja i jednih i drugih u periodama u kojima su živeli. Takođe se analizira i percepcija antičkih junaka u delima srednjevekovne književnosti.
PB  - Društvo za antičke studije Srbije
C3  - Антика и савремени свет : епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији : 13. међународни научни скуп : зборник радова
T1  - Личности антике у српским средњовековним наративним изворима
EP  - 47
SP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4604
ER  - 

@conference{
author = "Vasić, Dejana and Kisić Božić, Milica and Božanić, Snežana",
year = "2021",
abstract = "Slavne ličnosti i junaci antičkog perioda su u srpskim srednjevekovnim narativnim izvorima vrlo česta pojava. Bilo da se radi o uzorima koje su srednjevekovni pisci imali u antičkom stilu pisanja ili o poređenju srednjevekovnih vladara i drugih znamenitih ličnosti sa antičkim junacima, ovaj fenomen je vrlo značajna pojava pogotovo kada su u pitanju srednjevekovna žitija srpskih vladara-svetitelja. Neretko se oni porede sa carem Konstantinom Velikim, Filipom i Aleksandrom Makedonskim, ali i drugim ličnostima antičkog perioda. U radu se analiziraju upravo ovakve paralele i tumače na osnovu uticaja i jednih i drugih u periodama u kojima su živeli. Takođe se analizira i percepcija antičkih junaka u delima srednjevekovne književnosti.",
publisher = "Društvo za antičke studije Srbije",
journal = "Антика и савремени свет : епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији : 13. међународни научни скуп : зборник радова",
title = "Личности антике у српским средњовековним наративним изворима",
pages = "47-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4604"
}

Vasić, D., Kisić Božić, M.,& Božanić, S.. (2021). Личности антике у српским средњовековним наративним изворима. in Антика и савремени свет : епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији : 13. међународни научни скуп : зборник радова
Društvo za antičke studije Srbije., 37-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4604

Vasić D, Kisić Božić M, Božanić S. Личности антике у српским средњовековним наративним изворима. in Антика и савремени свет : епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији : 13. међународни научни скуп : зборник радова. 2021;:37-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4604 .

Vasić, Dejana, Kisić Božić, Milica, Božanić, Snežana, "Личности антике у српским средњовековним наративним изворима" in Антика и савремени свет : епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији : 13. међународни научни скуп : зборник радова (2021):37-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4604 .

TY  - CONF
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Božanić, Snežana
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5299
AB  - Predmet rada su život i stvaralaštvo naučnika tokom Drugog svetskog rata koji su svojim radom zadužili srpsku medijevistiku. Pored istorije, analiziraju se i rezultati proučavanja sredwevekovne istorije prava, istorije književnosti i srodnih naučnih disciplina. Na samom početku rata srpska nauka je ostala bez Vladimira Ćorovića, a adekvatna pažnja je posvećena i Mihailu Diniću i Miodragu Purkoviću koji su ratne godine proveli u zarobljeništvu. Sudbine velikih mislilaca u periodu 1941-1945. kao što su Aleksandar Solovjev, Vladimir Mošin, Đorđe Sp. Radojičić, Nikola Radojčić i drugi zauzimaju centalno mesto u radu. Šire posmatrano, druga četvrtina XX veka predstavlja svojevrsnu generacijsku smenu kada je reč o proučavanju srpske srednjevekovne prošlosti. Tokom Drugog svetskog rata školovanje su započeli ili nastavili Sima Ćirković, Miloš Blagojević, Dušanka Dinić Knežević, Desanka Kovačević Kojić, Jovanka Kalić i drugi naučnici koji su svojim radom obeležili srpsku medijevistiku druge polovine XX veka.
PB  - Гацко : Српско просвјетно и културно друштво Просвјета
C3  - Ćorovićevi susreti-naučni skup istoričara Gacko 2021, 1941. godina u istoriji i istoriografiji
T1  - Delatnost istoričara srpskog srednjovekovlja tokom Drugog svetskog rata
EP  - 257
SP  - 240
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5299
ER  - 

@conference{
author = "Vasić, Dejana and Božanić, Snežana",
year = "2021",
abstract = "Predmet rada su život i stvaralaštvo naučnika tokom Drugog svetskog rata koji su svojim radom zadužili srpsku medijevistiku. Pored istorije, analiziraju se i rezultati proučavanja sredwevekovne istorije prava, istorije književnosti i srodnih naučnih disciplina. Na samom početku rata srpska nauka je ostala bez Vladimira Ćorovića, a adekvatna pažnja je posvećena i Mihailu Diniću i Miodragu Purkoviću koji su ratne godine proveli u zarobljeništvu. Sudbine velikih mislilaca u periodu 1941-1945. kao što su Aleksandar Solovjev, Vladimir Mošin, Đorđe Sp. Radojičić, Nikola Radojčić i drugi zauzimaju centalno mesto u radu. Šire posmatrano, druga četvrtina XX veka predstavlja svojevrsnu generacijsku smenu kada je reč o proučavanju srpske srednjevekovne prošlosti. Tokom Drugog svetskog rata školovanje su započeli ili nastavili Sima Ćirković, Miloš Blagojević, Dušanka Dinić Knežević, Desanka Kovačević Kojić, Jovanka Kalić i drugi naučnici koji su svojim radom obeležili srpsku medijevistiku druge polovine XX veka.",
publisher = "Гацко : Српско просвјетно и културно друштво Просвјета",
journal = "Ćorovićevi susreti-naučni skup istoričara Gacko 2021, 1941. godina u istoriji i istoriografiji",
title = "Delatnost istoričara srpskog srednjovekovlja tokom Drugog svetskog rata",
pages = "257-240",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5299"
}

Vasić, D.,& Božanić, S.. (2021). Delatnost istoričara srpskog srednjovekovlja tokom Drugog svetskog rata. in Ćorovićevi susreti-naučni skup istoričara Gacko 2021, 1941. godina u istoriji i istoriografiji
Гацко : Српско просвјетно и културно друштво Просвјета., 240-257.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5299

Vasić D, Božanić S. Delatnost istoričara srpskog srednjovekovlja tokom Drugog svetskog rata. in Ćorovićevi susreti-naučni skup istoričara Gacko 2021, 1941. godina u istoriji i istoriografiji. 2021;:240-257.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5299 .

Vasić, Dejana, Božanić, Snežana, "Delatnost istoričara srpskog srednjovekovlja tokom Drugog svetskog rata" in Ćorovićevi susreti-naučni skup istoričara Gacko 2021, 1941. godina u istoriji i istoriografiji (2021):240-257,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5299 .

TY  - JOUR
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Božanić, Snežana
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4607
AB  - The inhabitants of Dubrovnik played an important role in the development of long-distance trade not only in the Balkans, but in other places as well. The cities along the southern Hungarian border were also within the scope of Dubrovnik’s merchants, and thanks to their activities in this area, trade flourished between the Dubrovnik (Ragusan) littoral and the lower Sava and Danube regions.  From  the  fourteenth  century  onwards,  these  merchants  played  a  crucial  role  in  the development of trade in these areas and most trade was conducted through them. They supplied the cities along the lower Sava and the Danube Rivers with a variety of goods, but most often dealt in cloth. This was particularly apparent during the Despotate, when Belgrade and Smederevo were devel   oped  cities  full  of  wealthy  nobles  who  dressed  in  fine  fabrics  imported  from  Dubrovnik. Dubrovnik’s merchants long dominated trade in these areas. However, the arrival of the Ottomans and the wars they waged in the lower Sava and Danube regions often caused considerable damage to their commercial endeavors
AB  - Важну улогу у развоју транзитне трговине на Балкану, али и шире, су имали становници
Дубровника. Доба највећег интензитета дубровачке трговине пада у период од XIII до XV века, у
доба када је у српској држави цветало рударство, привредна грана која је у великој мери повезала
ова два друштва и омогућила им узајамну корист. Градови у Посавини и Подунављу су такође били
у домену дубровачког пословања, те се захваљујући њиховој делатности и на овим просторима
развила интензивна трговина. Они су и ту оснивали колоније у складу са својим потребама. Најпре
су се настанили у Митровици, затим у Ковину и Београду, а потом и у Смедереву. Било их је у
другим местима као што је Илок. На овим просторима су били присутни већ од XIII века. У
трговини која се обављала на овој релацији учествовали су чланови познатих властеоских
породица Растић, Петрања, Рањина, Менчетић, Кашица, Пуцић, Гучетић, Соркочевић, Гундулић,
Лукаревић, Бунић, Катена, Бобаљевић, Цријевић, Ђорђић, Градић као и многи пучани.
Главну спону у привредном смислу између градова на јужној граници Угарске, пре свега
Митровице, Илока, Ковина, Београда и Смедерева и Приморја, су чинили дубровачки трговци. Они
су од XIV века били кључан фактор за развој трговине на овој релацији, те се њиховим посредством
обављао највећи део трговине. Снабдевали су градове на Сави и Дунаву разном робом, али су
највише доносили тканине. То је посебно уочљиво у доба постојања Деспотовине, када су Београд
и Смедерево били развијени градови, те се у њима окупљало богато племство које се облачило у
фине тканине које су Дубровчани доносили. Дубровачки трговци су у дугом периоду имали
доминантну улогу у размени на овим просторима, а на штету им је врло често ишао ратни вихор
који је захватао Посавину и Подунавље доласком Турака. Из тог разлога интегративни процеси
често су нарушавани и због тога степен трговачке размене није био на нивоу западноевропског,
али свакако је представљао важан оквир за развитак пограничних области Угарске и Србије.
Велико искуство које су Дубровчани уносили у своје трговачке и политичке послове на
Балкану давало је снагу Граду под Светим Срђем да и после пада Србије (1459) и Угарске (1526–
1541), настави да игра трговачку и посредничку улогу и у периоду највеће експанзије Османлија.
Посавина и Подунавље наставиће да живе у Османском систему трговачких и привредних веза,
све до Карловачког мира и експанзије Хабзбуршке монархије која ће на темељима старих веза
изгради нове путеве трговине и интеграције Централне и Југоисточне Европе.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
T2  - Istraživanja-Journal of Historical Researches
T1  - Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement
T1  - Средњевековни човек на релацији приморје – градови на јужној гртаници Угарске, трговина као фактор кретања
EP  - 99
IS  - 32
SP  - 83
DO  - 10. 19090/i.2021.32.83-99
ER  - 

@article{
author = "Vasić, Dejana and Božanić, Snežana",
year = "2021",
abstract = "The inhabitants of Dubrovnik played an important role in the development of long-distance trade not only in the Balkans, but in other places as well. The cities along the southern Hungarian border were also within the scope of Dubrovnik’s merchants, and thanks to their activities in this area, trade flourished between the Dubrovnik (Ragusan) littoral and the lower Sava and Danube regions.  From  the  fourteenth  century  onwards,  these  merchants  played  a  crucial  role  in  the development of trade in these areas and most trade was conducted through them. They supplied the cities along the lower Sava and the Danube Rivers with a variety of goods, but most often dealt in cloth. This was particularly apparent during the Despotate, when Belgrade and Smederevo were devel   oped  cities  full  of  wealthy  nobles  who  dressed  in  fine  fabrics  imported  from  Dubrovnik. Dubrovnik’s merchants long dominated trade in these areas. However, the arrival of the Ottomans and the wars they waged in the lower Sava and Danube regions often caused considerable damage to their commercial endeavors, Важну улогу у развоју транзитне трговине на Балкану, али и шире, су имали становници
Дубровника. Доба највећег интензитета дубровачке трговине пада у период од XIII до XV века, у
доба када је у српској држави цветало рударство, привредна грана која је у великој мери повезала
ова два друштва и омогућила им узајамну корист. Градови у Посавини и Подунављу су такође били
у домену дубровачког пословања, те се захваљујући њиховој делатности и на овим просторима
развила интензивна трговина. Они су и ту оснивали колоније у складу са својим потребама. Најпре
су се настанили у Митровици, затим у Ковину и Београду, а потом и у Смедереву. Било их је у
другим местима као што је Илок. На овим просторима су били присутни већ од XIII века. У
трговини која се обављала на овој релацији учествовали су чланови познатих властеоских
породица Растић, Петрања, Рањина, Менчетић, Кашица, Пуцић, Гучетић, Соркочевић, Гундулић,
Лукаревић, Бунић, Катена, Бобаљевић, Цријевић, Ђорђић, Градић као и многи пучани.
Главну спону у привредном смислу између градова на јужној граници Угарске, пре свега
Митровице, Илока, Ковина, Београда и Смедерева и Приморја, су чинили дубровачки трговци. Они
су од XIV века били кључан фактор за развој трговине на овој релацији, те се њиховим посредством
обављао највећи део трговине. Снабдевали су градове на Сави и Дунаву разном робом, али су
највише доносили тканине. То је посебно уочљиво у доба постојања Деспотовине, када су Београд
и Смедерево били развијени градови, те се у њима окупљало богато племство које се облачило у
фине тканине које су Дубровчани доносили. Дубровачки трговци су у дугом периоду имали
доминантну улогу у размени на овим просторима, а на штету им је врло често ишао ратни вихор
који је захватао Посавину и Подунавље доласком Турака. Из тог разлога интегративни процеси
често су нарушавани и због тога степен трговачке размене није био на нивоу западноевропског,
али свакако је представљао важан оквир за развитак пограничних области Угарске и Србије.
Велико искуство које су Дубровчани уносили у своје трговачке и политичке послове на
Балкану давало је снагу Граду под Светим Срђем да и после пада Србије (1459) и Угарске (1526–
1541), настави да игра трговачку и посредничку улогу и у периоду највеће експанзије Османлија.
Посавина и Подунавље наставиће да живе у Османском систему трговачких и привредних веза,
све до Карловачког мира и експанзије Хабзбуршке монархије која ће на темељима старих веза
изгради нове путеве трговине и интеграције Централне и Југоисточне Европе.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet",
journal = "Istraživanja-Journal of Historical Researches",
title = "Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement, Средњевековни човек на релацији приморје – градови на јужној гртаници Угарске, трговина као фактор кретања",
pages = "99-83",
number = "32",
doi = "10. 19090/i.2021.32.83-99"
}

Vasić, D.,& Božanić, S.. (2021). Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement. in Istraživanja-Journal of Historical Researches
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.(32), 83-99.
https://doi.org/10. 19090/i.2021.32.83-99

Vasić D, Božanić S. Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement. in Istraživanja-Journal of Historical Researches. 2021;(32):83-99.
doi:10. 19090/i.2021.32.83-99 .

Vasić, Dejana, Božanić, Snežana, "Medieval merchants on the route between the Dalmatian (Ragusan) littoral and the cities on the southern Hungarian border: Impact of trade on movement" in Istraživanja-Journal of Historical Researches, no. 32 (2021):83-99,
https://doi.org/10. 19090/i.2021.32.83-99 . .

TY  - CHAP
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5337
AB  - Kratak pregled istorije srednjovekovnog Kovina. analizira se njegov geografski položaj i dovodi se u vezu sa istorijskim procesima vezanim za njegov nastanak i razvoj. posebno se analiziraju trgovačke povlastice koje je grad Kovin dobijao od ugarskih kraljeva, a koje su omogućile da se privredno razvije. Takođe se prate i ratna dejstva koja je grad trpeo da bi se u konačnici njegovi stanovnici raselili i deo njih osnovao novu naseobinu na dunavskom ostrvu Čepelu nedaleko od Budima.
PB  - Centar za kulturu Kovin
T2  - Прилози за монографију Ковина ; 1
T1  - Kovin u srednjem veku
EP  - 78
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5337
ER  - 

@inbook{
author = "Vasić, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2020",
abstract = "Kratak pregled istorije srednjovekovnog Kovina. analizira se njegov geografski položaj i dovodi se u vezu sa istorijskim procesima vezanim za njegov nastanak i razvoj. posebno se analiziraju trgovačke povlastice koje je grad Kovin dobijao od ugarskih kraljeva, a koje su omogućile da se privredno razvije. Takođe se prate i ratna dejstva koja je grad trpeo da bi se u konačnici njegovi stanovnici raselili i deo njih osnovao novu naseobinu na dunavskom ostrvu Čepelu nedaleko od Budima.",
publisher = "Centar za kulturu Kovin",
journal = "Прилози за монографију Ковина ; 1",
booktitle = "Kovin u srednjem veku",
pages = "78",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5337"
}

Vasić, D.,& Kisić Božić, M.. (2020). Kovin u srednjem veku. in Прилози за монографију Ковина ; 1
Centar za kulturu Kovin..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5337

Vasić D, Kisić Božić M. Kovin u srednjem veku. in Прилози за монографију Ковина ; 1. 2020;:null-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5337 .

Vasić, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Kovin u srednjem veku" in Прилози за монографију Ковина ; 1 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5337 .

TY  - CONF
AU  - Kisić Božić, Milica
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4614
AB  - U proleće 1439. godine sultan Murat II je preduzeo pohod na Despotovinu, osvojio i poharao njen veći deo. Cilj pohoda je bio da se zauzme i Smederevo, prestonica Srbije. Opsada Smedereva je trajala oko tri meseca, a za to vreme turska vojska je dva puta prelazila Dunav i harala po južnom Banatu. Tom prilikom je stradao i grad Kovin, te su se njegovi preživeli žitelji upustili u bekstvo i konačno se naselili na dunavskom ostrvu Čepelu južno od Budima, na pustom selištu crkve Svetog Avrama. Kralj Vladislav je nastojao da svoje podanike zaštiti u njihovom zbegu i zato je u tu svrhu izdao tri povelje 1440. godine. U prvoj povelji se dostojanstvenicima Ugarskog kraljevstva zabranjuje da ugrožavaju izbeglice, a zatim i zapoveda da im omoguće nesmetan prolazak kroz zemlju, u drugoj povelji kralj preseljenicima dodeljuje selište crvke Svetog Avrama za naseljavanje, a u trećoj im dozvoljava da na pomenutom mestu podignu brod. Povelje sadrže i druge važne podatke o ovom događaju, pogotovo što se u dve povelje navodi da su te izbeglice Srbi, te je i novo naselje na Čepelu ponelo naziv Mali ili Srpski Kovin.
AB  - In the spring of 1439, the Ottoman sultan Murad II organized a military campaign on Serbian
Despotate, conquering and plundering most of its territory. The aim of the campaign was to take over
Serbia’s capital Smederevo. The siege of Smederevo lasted for approximately three months, enabling the
Turkish army to cross the Danube on two occasions, desolating the territory of Southern Banat. The
town of Kovin was also devastated in these operations, which forced its inhabitants who survived this
devastation to flee to the north. After a long wandering they finally settled on the Danube island of
Chepel south of Buda, in a deserted village near the church of St. Abraham. In order to protect his
subjects in their misfortune, King Vladislav issued three charters in the 1440. According to the first chart,
the Hungarian nobles are banned from oppressing refugees, and they are also commanded to allow them
to move freely across the country. The second chart grants them the land near St. Abraham Church to
settle on, and by the third one king allowed them to have ferryboat near their settlement. The Charts also
contain other important information about this migration, including the fact that aforementioned
refugees were Serbs, so the new settlement on Chepel was named Little or Serbian Kovin.
These protective Charts, which were granted to the exiles of Kovin, have roots in the
commercial privileges, previously donated to the inhabitants of Kovin in the time of King Sigismund.
At that time Kovin was also inhabited by the merchants from Dubrovnik, the most active merchants
on the territory of Serbia and southern Hungary in the Middle Ages.
This migration of Serbs from Lower Kovin is the first organized and documented penetration
of Serbs deeper into Hungary, and therefore marks the beginning of a phenomenon that will continue,
becoming more frequent in the later period. The Serbs from Serbia, also driven by the Turks, would
follow their way and settle at the southern regions of Hungary. The result of this process was a change
in the ethnic structure of Southern Hungary that would open the way to the later political activity of
the Serbs in Hungary, at the Military Border at first and then later in Serbian Vojvodina. Therefore, the
aforementioned charts are considered to be rather important documents depicting that phenomenon.
The charts are presented in Latin, according to the edition of Istvan Magdic, followed by their
translation into Serbian, thus becoming more susceptible and useful.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
C3  - Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Seobe od antike do danas
T1  - Povelje kralja Vladislava o preseljavanju Srba iz Donjeg Kovina na Čepel,
T1  - The Charters of King Vlaadislav on the mgration of Serbs from Lower Kovin to Chepel
EP  - 44
SP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4614
ER  - 

@conference{
author = "Kisić Božić, Milica and Vasin, Dejana",
year = "2020",
abstract = "U proleće 1439. godine sultan Murat II je preduzeo pohod na Despotovinu, osvojio i poharao njen veći deo. Cilj pohoda je bio da se zauzme i Smederevo, prestonica Srbije. Opsada Smedereva je trajala oko tri meseca, a za to vreme turska vojska je dva puta prelazila Dunav i harala po južnom Banatu. Tom prilikom je stradao i grad Kovin, te su se njegovi preživeli žitelji upustili u bekstvo i konačno se naselili na dunavskom ostrvu Čepelu južno od Budima, na pustom selištu crkve Svetog Avrama. Kralj Vladislav je nastojao da svoje podanike zaštiti u njihovom zbegu i zato je u tu svrhu izdao tri povelje 1440. godine. U prvoj povelji se dostojanstvenicima Ugarskog kraljevstva zabranjuje da ugrožavaju izbeglice, a zatim i zapoveda da im omoguće nesmetan prolazak kroz zemlju, u drugoj povelji kralj preseljenicima dodeljuje selište crvke Svetog Avrama za naseljavanje, a u trećoj im dozvoljava da na pomenutom mestu podignu brod. Povelje sadrže i druge važne podatke o ovom događaju, pogotovo što se u dve povelje navodi da su te izbeglice Srbi, te je i novo naselje na Čepelu ponelo naziv Mali ili Srpski Kovin., In the spring of 1439, the Ottoman sultan Murad II organized a military campaign on Serbian
Despotate, conquering and plundering most of its territory. The aim of the campaign was to take over
Serbia’s capital Smederevo. The siege of Smederevo lasted for approximately three months, enabling the
Turkish army to cross the Danube on two occasions, desolating the territory of Southern Banat. The
town of Kovin was also devastated in these operations, which forced its inhabitants who survived this
devastation to flee to the north. After a long wandering they finally settled on the Danube island of
Chepel south of Buda, in a deserted village near the church of St. Abraham. In order to protect his
subjects in their misfortune, King Vladislav issued three charters in the 1440. According to the first chart,
the Hungarian nobles are banned from oppressing refugees, and they are also commanded to allow them
to move freely across the country. The second chart grants them the land near St. Abraham Church to
settle on, and by the third one king allowed them to have ferryboat near their settlement. The Charts also
contain other important information about this migration, including the fact that aforementioned
refugees were Serbs, so the new settlement on Chepel was named Little or Serbian Kovin.
These protective Charts, which were granted to the exiles of Kovin, have roots in the
commercial privileges, previously donated to the inhabitants of Kovin in the time of King Sigismund.
At that time Kovin was also inhabited by the merchants from Dubrovnik, the most active merchants
on the territory of Serbia and southern Hungary in the Middle Ages.
This migration of Serbs from Lower Kovin is the first organized and documented penetration
of Serbs deeper into Hungary, and therefore marks the beginning of a phenomenon that will continue,
becoming more frequent in the later period. The Serbs from Serbia, also driven by the Turks, would
follow their way and settle at the southern regions of Hungary. The result of this process was a change
in the ethnic structure of Southern Hungary that would open the way to the later political activity of
the Serbs in Hungary, at the Military Border at first and then later in Serbian Vojvodina. Therefore, the
aforementioned charts are considered to be rather important documents depicting that phenomenon.
The charts are presented in Latin, according to the edition of Istvan Magdic, followed by their
translation into Serbian, thus becoming more susceptible and useful.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet",
journal = "Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Seobe od antike do danas",
title = "Povelje kralja Vladislava o preseljavanju Srba iz Donjeg Kovina na Čepel,, The Charters of King Vlaadislav on the mgration of Serbs from Lower Kovin to Chepel",
pages = "44-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4614"
}

Kisić Božić, M.,& Vasin, D.. (2020). Povelje kralja Vladislava o preseljavanju Srba iz Donjeg Kovina na Čepel,. in Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Seobe od antike do danas
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet., 35-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4614

Kisić Božić M, Vasin D. Povelje kralja Vladislava o preseljavanju Srba iz Donjeg Kovina na Čepel,. in Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Seobe od antike do danas. 2020;:35-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4614 .

Kisić Božić, Milica, Vasin, Dejana, "Povelje kralja Vladislava o preseljavanju Srba iz Donjeg Kovina na Čepel," in Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa Seobe od antike do danas (2020):35-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4614 .

TY  - CONF
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2020
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4613
AB  - Istorija Sigetsko-mohačko vladičanstva je od svih eparhija Pećke patrijaršije i Karlovačke mitropolije najmanje poznata. Nastala je posle obnove Pećke patrijaršije u XVI veku, a najkasnije do 1643. je spojena su Budimskom mitropolijom. Obnovljena je na zahtev patrijarha Arsenija III Crnojevića 1694/5. godine. Pred početak Rakocijevog ustanka (1703) eparhija je ostala bez vladike, a usledio je sedmogodišnji period stradanja njenih pravoslavaca. Posle 1711. pečat ovoj eparhiji su dala dvojica vladika – Nikanor Melentijević i Maksim Gavrilović. Posle smrti vladike Maksima eparhijom je privremeno administrirao mitropolijski egzarh Petar Nenadović, budući mitropolit Pavle, a potom je sjedinjena sa Budimskom episkopijom.
C3  - Međunarodni naučni skup Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019): istorijsko, bogoslovsko i kulturno nasleđe
T1  - Potvrdne diplome sigetsko-mohačkih vladika od Rakocijevog ustanka do sjedinjenja sa Budimskim vladičanstvom
EP  - 224
SP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4613
ER  - 

@conference{
author = "Vasin, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2020",
abstract = "Istorija Sigetsko-mohačko vladičanstva je od svih eparhija Pećke patrijaršije i Karlovačke mitropolije najmanje poznata. Nastala je posle obnove Pećke patrijaršije u XVI veku, a najkasnije do 1643. je spojena su Budimskom mitropolijom. Obnovljena je na zahtev patrijarha Arsenija III Crnojevića 1694/5. godine. Pred početak Rakocijevog ustanka (1703) eparhija je ostala bez vladike, a usledio je sedmogodišnji period stradanja njenih pravoslavaca. Posle 1711. pečat ovoj eparhiji su dala dvojica vladika – Nikanor Melentijević i Maksim Gavrilović. Posle smrti vladike Maksima eparhijom je privremeno administrirao mitropolijski egzarh Petar Nenadović, budući mitropolit Pavle, a potom je sjedinjena sa Budimskom episkopijom.",
journal = "Međunarodni naučni skup Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019): istorijsko, bogoslovsko i kulturno nasleđe",
title = "Potvrdne diplome sigetsko-mohačkih vladika od Rakocijevog ustanka do sjedinjenja sa Budimskim vladičanstvom",
pages = "224-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4613"
}

Vasin, D.,& Kisić Božić, M.. (2020). Potvrdne diplome sigetsko-mohačkih vladika od Rakocijevog ustanka do sjedinjenja sa Budimskim vladičanstvom. in Međunarodni naučni skup Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019): istorijsko, bogoslovsko i kulturno nasleđe, 215-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4613

Vasin D, Kisić Božić M. Potvrdne diplome sigetsko-mohačkih vladika od Rakocijevog ustanka do sjedinjenja sa Budimskim vladičanstvom. in Međunarodni naučni skup Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019): istorijsko, bogoslovsko i kulturno nasleđe. 2020;:215-224.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4613 .

Vasin, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Potvrdne diplome sigetsko-mohačkih vladika od Rakocijevog ustanka do sjedinjenja sa Budimskim vladičanstvom" in Međunarodni naučni skup Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve (1219-2019): istorijsko, bogoslovsko i kulturno nasleđe (2020):215-224,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4613 .

Božanić, S., Kisić Božić, M.,& Vasin, D.. (2019). Trgovačke veze i odnosi despotskih prestonica Beograda i Smedereva sa jadranskim primorjem. in Antika nekad i sad: dometi civilizacije i trag antike, Zbornik radova sa 12. međunarodnog naučnog skupa
Društvo za antičke studije Srbije, Beograd., 7-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4618

Božanić S, Kisić Božić M, Vasin D. Trgovačke veze i odnosi despotskih prestonica Beograda i Smedereva sa jadranskim primorjem. in Antika nekad i sad: dometi civilizacije i trag antike, Zbornik radova sa 12. međunarodnog naučnog skupa. 2019;:7-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4618 .

Božanić, Snežana, Kisić Božić, Milica, Vasin, Dejana, "Trgovačke veze i odnosi despotskih prestonica Beograda i Smedereva sa jadranskim primorjem" in Antika nekad i sad: dometi civilizacije i trag antike, Zbornik radova sa 12. međunarodnog naučnog skupa (2019):7-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4618 .

TY  - JOUR
AU  - Kisić Božić, Milica
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4615
AB  - Mir koji je 1519 godine potpisan između ugarske i Osmanskog carstva
poslednji je potpisani mir između ove dve države u predmohačkom periodu Njemu je
prethodio mir iz 1503 godine u kome su preciznije navedene granice između Ugarske
i Osmanskog carstva, i zagarantovana sloboda kretanja trgovcima i poslanicima Celo
ovo razdoblje je prožeto međusobnim čarkama na granici koja postojanje mirovnih
ugovora i primirja nije sprečavalo, ali ostaje činjenica da je postojala potreba sa
obe strane da se stanje popravi i uredi Na to posebno upućuje klauzula o predviđenoj
slobodi kretanja za trgovce Trgovina je u srednjem veku bila izuzetno važna privredna
grana, a posebno u pograničnim područjima U radu se prilažu tekstovi mirovnih ugo-
vora iz 1503 i iz 1519 godine na latinskom jeziku, a zatim i u prevodu na srpski jezik
AB  - Peace signed in 1519 between Hungary and the Ottoman Empire is the last
peace treaty between these two states in the Pre-Mohacs period . The peace was
preceded by the one from 1503 where the boundaries between Hungary and the
Ottoman Empire had been given more precisely, and the freedom of movement for
the merchants and deputies had been guaranteed . The whole period was permeated with mutual altercations on the border that were not prevented by the peace contracts and the treaty, but the fact remains that there was a need on both sides to
mend and rectify the situation . It is obvious in the clause on the provided freedom
of movement for the merchants . The trade was an extremely important branch of
economy in the Middle Ages, particularly in the borderline areas . In this paper, there
are contributed texts of the Peace contracts from 1503 and 1519 in Latin and also
translated in Serbian .
PB  - Istorijski arhiv Srem
T2  - Spomenica Istorijskog arhiva Srem
T1  - Mirovni ugovori između Ugarske i Osmanskog carstva iz 1503. i 1519. godine
T1  - Peace treaty between Hungary and the Ottoman Empire from 1503 and 1519
EP  - 78
IS  - 18
SP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4615
ER  - 

@article{
author = "Kisić Božić, Milica and Vasin, Dejana",
year = "2019",
abstract = "Mir koji je 1519 godine potpisan između ugarske i Osmanskog carstva
poslednji je potpisani mir između ove dve države u predmohačkom periodu Njemu je
prethodio mir iz 1503 godine u kome su preciznije navedene granice između Ugarske
i Osmanskog carstva, i zagarantovana sloboda kretanja trgovcima i poslanicima Celo
ovo razdoblje je prožeto međusobnim čarkama na granici koja postojanje mirovnih
ugovora i primirja nije sprečavalo, ali ostaje činjenica da je postojala potreba sa
obe strane da se stanje popravi i uredi Na to posebno upućuje klauzula o predviđenoj
slobodi kretanja za trgovce Trgovina je u srednjem veku bila izuzetno važna privredna
grana, a posebno u pograničnim područjima U radu se prilažu tekstovi mirovnih ugo-
vora iz 1503 i iz 1519 godine na latinskom jeziku, a zatim i u prevodu na srpski jezik, Peace signed in 1519 between Hungary and the Ottoman Empire is the last
peace treaty between these two states in the Pre-Mohacs period . The peace was
preceded by the one from 1503 where the boundaries between Hungary and the
Ottoman Empire had been given more precisely, and the freedom of movement for
the merchants and deputies had been guaranteed . The whole period was permeated with mutual altercations on the border that were not prevented by the peace contracts and the treaty, but the fact remains that there was a need on both sides to
mend and rectify the situation . It is obvious in the clause on the provided freedom
of movement for the merchants . The trade was an extremely important branch of
economy in the Middle Ages, particularly in the borderline areas . In this paper, there
are contributed texts of the Peace contracts from 1503 and 1519 in Latin and also
translated in Serbian .",
publisher = "Istorijski arhiv Srem",
journal = "Spomenica Istorijskog arhiva Srem",
title = "Mirovni ugovori između Ugarske i Osmanskog carstva iz 1503. i 1519. godine, Peace treaty between Hungary and the Ottoman Empire from 1503 and 1519",
pages = "78-61",
number = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4615"
}

Kisić Božić, M.,& Vasin, D.. (2019). Mirovni ugovori između Ugarske i Osmanskog carstva iz 1503. i 1519. godine. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem
Istorijski arhiv Srem.(18), 61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4615

Kisić Božić M, Vasin D. Mirovni ugovori između Ugarske i Osmanskog carstva iz 1503. i 1519. godine. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem. 2019;(18):61-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4615 .

Kisić Božić, Milica, Vasin, Dejana, "Mirovni ugovori između Ugarske i Osmanskog carstva iz 1503. i 1519. godine" in Spomenica Istorijskog arhiva Srem, no. 18 (2019):61-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4615 .

TY  - JOUR
AU  - Kisić-Božić, Milica
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Abramović, Vladimir
AU  - Dajč, Haris
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/2773
AB  - U radu se daje transkript i prevod arhivskog dokumenta, koji se čuva u Istorijskom arhivu Sombora, a koji se odnosi na slučaj prebijanja Lavrentija Hercega, Jevrejina iz Sombora. Ovaj istorijski izvor je važan, jer je slučaj dobro dokumentovan, a osim toga pruža uvid u proceduru koja se sprovodila u takvim situacijama. Dokument sadrži lekarski izveštaj, specifikaciju troškova i izjave svedoka.
AB  - In the transcription and translation of an archival document from the Historical archive of Sombor the legal case of the Lawrence Hertzeg (Laurentus Hertzeg), a Jew from the city of Sombor who was attacked and beaten on the July 17 th 1808, is brought to light. His case is of a great importance as it's very well documented and it shows us the procedure that was followed in the cases similar to the attack that happened to Lawrence Hertzeg. Document follows medical report, specification of the costs and testimonies of the witnesses.
PB  - Savez naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Beograd
T2  - Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
T1  - Lawrence Hertzeg: Record on the attack at the Djakovska vinery
EP  - 104
IS  - 1-2
SP  - 81
VL  - 38
DO  - 10.5281/zenodo.3733189
ER  - 

@article{
author = "Kisić-Božić, Milica and Vasin, Dejana and Abramović, Vladimir and Dajč, Haris",
year = "2019",
abstract = "U radu se daje transkript i prevod arhivskog dokumenta, koji se čuva u Istorijskom arhivu Sombora, a koji se odnosi na slučaj prebijanja Lavrentija Hercega, Jevrejina iz Sombora. Ovaj istorijski izvor je važan, jer je slučaj dobro dokumentovan, a osim toga pruža uvid u proceduru koja se sprovodila u takvim situacijama. Dokument sadrži lekarski izveštaj, specifikaciju troškova i izjave svedoka., In the transcription and translation of an archival document from the Historical archive of Sombor the legal case of the Lawrence Hertzeg (Laurentus Hertzeg), a Jew from the city of Sombor who was attacked and beaten on the July 17 th 1808, is brought to light. His case is of a great importance as it's very well documented and it shows us the procedure that was followed in the cases similar to the attack that happened to Lawrence Hertzeg. Document follows medical report, specification of the costs and testimonies of the witnesses.",
publisher = "Savez naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Beograd",
journal = "Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae",
title = "Lawrence Hertzeg: Record on the attack at the Djakovska vinery",
pages = "104-81",
number = "1-2",
volume = "38",
doi = "10.5281/zenodo.3733189"
}

Kisić-Božić, M., Vasin, D., Abramović, V.,& Dajč, H.. (2019). Lawrence Hertzeg: Record on the attack at the Djakovska vinery. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
Savez naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, Beograd., 38(1-2), 81-104.
https://doi.org/10.5281/zenodo.3733189

Kisić-Božić M, Vasin D, Abramović V, Dajč H. Lawrence Hertzeg: Record on the attack at the Djakovska vinery. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae. 2019;38(1-2):81-104.
doi:10.5281/zenodo.3733189 .

Kisić-Božić, Milica, Vasin, Dejana, Abramović, Vladimir, Dajč, Haris, "Lawrence Hertzeg: Record on the attack at the Djakovska vinery" in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 38, no. 1-2 (2019):81-104,
https://doi.org/10.5281/zenodo.3733189 . .

TY  - CONF
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4616
AB  - U leto 1893. godine na Cetinju je održana proslava povodom obeležavanja četiri veka od prve štamparije koja je počela sa radom u Obodu. Ova svečanost našla je na veliki odjek i izvan Crne Gore, a ponajviše kod Srba Prečana. Znameniti novosadski listovi, ali i druge prečanske novine su budno pratile pripreme i tok proslave temeljno izveštavajući svoje čitalaštvo. U radu se analiziraju pisanija najtiražnijih listova - Branika, Zastave, Našeg doba, Srbobrana, Srpskog glasa, da bi se stekao uvid u raspoloženje Srba u Monarhiji prema pomenutoj proslavi. Osnivanje štamparije Đurđa Crnojevića i monaha Makarija je shvaćeno ne samo kao sve srpski, nego sveslovenski događaj koji je omogućio da se u kulturnom pogledu stane rame uz rame sa Zapadnom Evropom. U tom smislu proslava četiri veka štamparije je okarakterisana kao važan i srećan događaj jer se time slavila svest o toliko važnoj prosvetnoj, kulturnoj i naučnoj delatnosti i  koja je, po mišljenju većine prečanskih listova, služila na čast celokupnom srpstvu i predstavljala dokaz međusobnog jedinstva, ali i jednakosti sa ostalim evropskim zemljama.
C3  - Zetski gospodari Crnojevići i veziri Bušatlije (14. vijek – 1830. godina)
T1  - Prečanska štampa o proslavi četiri veka obodske štamparije
EP  - 344
SP  - 333
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4616
ER  - 

@conference{
author = "Vasin, Dejana",
year = "2019",
abstract = "U leto 1893. godine na Cetinju je održana proslava povodom obeležavanja četiri veka od prve štamparije koja je počela sa radom u Obodu. Ova svečanost našla je na veliki odjek i izvan Crne Gore, a ponajviše kod Srba Prečana. Znameniti novosadski listovi, ali i druge prečanske novine su budno pratile pripreme i tok proslave temeljno izveštavajući svoje čitalaštvo. U radu se analiziraju pisanija najtiražnijih listova - Branika, Zastave, Našeg doba, Srbobrana, Srpskog glasa, da bi se stekao uvid u raspoloženje Srba u Monarhiji prema pomenutoj proslavi. Osnivanje štamparije Đurđa Crnojevića i monaha Makarija je shvaćeno ne samo kao sve srpski, nego sveslovenski događaj koji je omogućio da se u kulturnom pogledu stane rame uz rame sa Zapadnom Evropom. U tom smislu proslava četiri veka štamparije je okarakterisana kao važan i srećan događaj jer se time slavila svest o toliko važnoj prosvetnoj, kulturnoj i naučnoj delatnosti i  koja je, po mišljenju većine prečanskih listova, služila na čast celokupnom srpstvu i predstavljala dokaz međusobnog jedinstva, ali i jednakosti sa ostalim evropskim zemljama.",
journal = "Zetski gospodari Crnojevići i veziri Bušatlije (14. vijek – 1830. godina)",
title = "Prečanska štampa o proslavi četiri veka obodske štamparije",
pages = "344-333",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4616"
}

Vasin, D.. (2019). Prečanska štampa o proslavi četiri veka obodske štamparije. in Zetski gospodari Crnojevići i veziri Bušatlije (14. vijek – 1830. godina), 333-344.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4616

Vasin D. Prečanska štampa o proslavi četiri veka obodske štamparije. in Zetski gospodari Crnojevići i veziri Bušatlije (14. vijek – 1830. godina). 2019;:333-344.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4616 .

Vasin, Dejana, "Prečanska štampa o proslavi četiri veka obodske štamparije" in Zetski gospodari Crnojevići i veziri Bušatlije (14. vijek – 1830. godina) (2019):333-344,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4616 .

TY  - JOUR
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4617
AB  - The paper analyzes the influence of the natural environment on the emergence and development of urban settlements located on the lower reaches of the Sava River in the Middle Ages. Medieval people were much more dependent on natural conditions than they are today and, therefore, relief, climate, hydrography, fertility of land and natural resources were of great importance for the formation and development of towns. These factors were extremely important both for their strategic location and for supplying the towns with basic things, either through direct production or trade. That is why it is important to learn about and explain these factors, which comprise the basic preconditions for the locations of settlements and to analyze the opportunities and aggravating circumstances that the lower course of the Sava River provided for the life of the town.
AB  - Сагледавање историјских процеса и појава често је непотпуно уколико се у
истраживање не укључи и простор однoсно терен на коме су се одвијали историјски догађаји.
Проучавањем веза и односа људске заједнице и њеног окружења може да се створи целовитија
слика о томе како су географски фактори утицали на историјска збивања и како су разни
друштвени процеси учествовали у организацији и преображају простора на коме су се
одвијали. Сваки од градова који су се налазили на доњем току Саве је имао одређен географски
положај који му је давао нека преимућства. Један од фактора је био стратешки положај града у
односу на околину који је био од изузетног значаја у епохи средњег века, јер је било важно да
град може да има што бољу одбрану у случају напада. Положај града у односу на ширу околину
је такође био значајан због економског развоја града. У тај домен спадају и путне мреже које су
опет добрим делом зависиле од природних услова. Због тога су рељеф и хидрографија од
изузетног значаја у процесу урбанизације. За живот самог града такође су важни природни
ресурси, плодност земљишта и живи свет од којих је човек црпео основне потребе неопходне
за живот. У том смислу је посебно била важна близина воде, али на месту што безбеднијем од
поплаве. Клима је такође била један од значајних фактора у процесу урбанизације. Стога,
сматрамо да је географски положај врло важан фактор у историји градова и много говори о
њиховој првобитној функцији и намени. Доња Посавина је била под утицајем климе која није
ометала процес урбанизације. Ова област је добро била повезана путном мрежом са широм и
ближом околином. Пружала је одличне услове за пољопривреду, лов и риболов. Насеља су
махом грађена на оцедитом терену који је био заштићенији од поплаве у односу на околину и
који је пружао добре стратешке услове. Фактор процеса дугог трајања је дошао у пуној мери
до изражаја на примерима градова на доњем току Саве, будући да је живот у њима претрајавао
вековима, све до данашњих дана. Утицаји природних услова чинили су један од важних оквира
формирања градова, али и шире њиховог економског развитка и опстанка.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
T2  - Istraživanja-Journal of Historical Researches
T1  - Natural conditions as a factor of urbanization of the lower Posavina in the Middle Ages
T1  - Природни услови као фактор урбанизације Доње Посавине у средњем веку
EP  - 68
IS  - 30
SP  - 45
DO  - 10.19090/i.2019.30.45-68
ER  - 

@article{
author = "Vasin, Dejana",
year = "2019",
abstract = "The paper analyzes the influence of the natural environment on the emergence and development of urban settlements located on the lower reaches of the Sava River in the Middle Ages. Medieval people were much more dependent on natural conditions than they are today and, therefore, relief, climate, hydrography, fertility of land and natural resources were of great importance for the formation and development of towns. These factors were extremely important both for their strategic location and for supplying the towns with basic things, either through direct production or trade. That is why it is important to learn about and explain these factors, which comprise the basic preconditions for the locations of settlements and to analyze the opportunities and aggravating circumstances that the lower course of the Sava River provided for the life of the town., Сагледавање историјских процеса и појава често је непотпуно уколико се у
истраживање не укључи и простор однoсно терен на коме су се одвијали историјски догађаји.
Проучавањем веза и односа људске заједнице и њеног окружења може да се створи целовитија
слика о томе како су географски фактори утицали на историјска збивања и како су разни
друштвени процеси учествовали у организацији и преображају простора на коме су се
одвијали. Сваки од градова који су се налазили на доњем току Саве је имао одређен географски
положај који му је давао нека преимућства. Један од фактора је био стратешки положај града у
односу на околину који је био од изузетног значаја у епохи средњег века, јер је било важно да
град може да има што бољу одбрану у случају напада. Положај града у односу на ширу околину
је такође био значајан због економског развоја града. У тај домен спадају и путне мреже које су
опет добрим делом зависиле од природних услова. Због тога су рељеф и хидрографија од
изузетног значаја у процесу урбанизације. За живот самог града такође су важни природни
ресурси, плодност земљишта и живи свет од којих је човек црпео основне потребе неопходне
за живот. У том смислу је посебно била важна близина воде, али на месту што безбеднијем од
поплаве. Клима је такође била један од значајних фактора у процесу урбанизације. Стога,
сматрамо да је географски положај врло важан фактор у историји градова и много говори о
њиховој првобитној функцији и намени. Доња Посавина је била под утицајем климе која није
ометала процес урбанизације. Ова област је добро била повезана путном мрежом са широм и
ближом околином. Пружала је одличне услове за пољопривреду, лов и риболов. Насеља су
махом грађена на оцедитом терену који је био заштићенији од поплаве у односу на околину и
који је пружао добре стратешке услове. Фактор процеса дугог трајања је дошао у пуној мери
до изражаја на примерима градова на доњем току Саве, будући да је живот у њима претрајавао
вековима, све до данашњих дана. Утицаји природних услова чинили су један од важних оквира
формирања градова, али и шире њиховог економског развитка и опстанка.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet",
journal = "Istraživanja-Journal of Historical Researches",
title = "Natural conditions as a factor of urbanization of the lower Posavina in the Middle Ages, Природни услови као фактор урбанизације Доње Посавине у средњем веку",
pages = "68-45",
number = "30",
doi = "10.19090/i.2019.30.45-68"
}

Vasin, D.. (2019). Natural conditions as a factor of urbanization of the lower Posavina in the Middle Ages. in Istraživanja-Journal of Historical Researches
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.(30), 45-68.
https://doi.org/10.19090/i.2019.30.45-68

Vasin D. Natural conditions as a factor of urbanization of the lower Posavina in the Middle Ages. in Istraživanja-Journal of Historical Researches. 2019;(30):45-68.
doi:10.19090/i.2019.30.45-68 .

Vasin, Dejana, "Natural conditions as a factor of urbanization of the lower Posavina in the Middle Ages" in Istraživanja-Journal of Historical Researches, no. 30 (2019):45-68,
https://doi.org/10.19090/i.2019.30.45-68 . .

TY  - JOUR
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Krunić, Bojan
PY  - 2019
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4612
AB  - Rad sa aspekta sagledavanja opšteg poznavanja prostora u određenom periodu analizira najznačajnije stare kartografske prikaze područja oko Save i Dunava, u današnjem srbijanskom sektoru, počevši od Ptolomejeve karte iz 2. veka pa sve do rada grofa Luiđija Marseljija i Johana Kristofa Milera iz 18. veka, kada dolazi do istinske prekretnice u kartiranju ovog prostora.
AB  - The most important old cartographic projections of areas
around the Sava and the Danube, current Serbian sector,were analyzed in this
workfrom the aspect of perceiving general knowledge of a space over a period
of time.About twenty maps, starting from Ptolemy’s map from the 2nd century
to Count Luigi Marsili and Johann Christoph Miller’s work from the 18th century, were exposed to analysis. The results of research showed that data on the
old maps are quite uneven. The prior period was characterized by scarcity with
only a cartographic symbol or with very deformed material referring to the flows
of rivers, mountains, settlements, etc. Improvementwas noticeable just from the
middle of the 15th century.The maps were becoming more content and accurate,
enriched by the data that were provided by travel writers, merchants and, no
doubt, the various spies who often moved around in this area. This is also indicated by some notes of an itinerary character, probably made for the purpose of
exploring the area for the purpose of organizing a military action.
PB  - Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, Бања Лука
T2  - Srpski istorijski časopis
T1  - Posavina i Podunavlje na starim kartama
T1  - Posavina and Podunavlje on old maps
EP  - 53
IS  - 2
SP  - 39
DO  - 10.7251/SIC0219039V
ER  - 

@article{
author = "Vasin, Dejana and Krunić, Bojan",
year = "2019",
abstract = "Rad sa aspekta sagledavanja opšteg poznavanja prostora u određenom periodu analizira najznačajnije stare kartografske prikaze područja oko Save i Dunava, u današnjem srbijanskom sektoru, počevši od Ptolomejeve karte iz 2. veka pa sve do rada grofa Luiđija Marseljija i Johana Kristofa Milera iz 18. veka, kada dolazi do istinske prekretnice u kartiranju ovog prostora., The most important old cartographic projections of areas
around the Sava and the Danube, current Serbian sector,were analyzed in this
workfrom the aspect of perceiving general knowledge of a space over a period
of time.About twenty maps, starting from Ptolemy’s map from the 2nd century
to Count Luigi Marsili and Johann Christoph Miller’s work from the 18th century, were exposed to analysis. The results of research showed that data on the
old maps are quite uneven. The prior period was characterized by scarcity with
only a cartographic symbol or with very deformed material referring to the flows
of rivers, mountains, settlements, etc. Improvementwas noticeable just from the
middle of the 15th century.The maps were becoming more content and accurate,
enriched by the data that were provided by travel writers, merchants and, no
doubt, the various spies who often moved around in this area. This is also indicated by some notes of an itinerary character, probably made for the purpose of
exploring the area for the purpose of organizing a military action.",
publisher = "Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, Бања Лука",
journal = "Srpski istorijski časopis",
title = "Posavina i Podunavlje na starim kartama, Posavina and Podunavlje on old maps",
pages = "53-39",
number = "2",
doi = "10.7251/SIC0219039V"
}

Vasin, D.,& Krunić, B.. (2019). Posavina i Podunavlje na starim kartama. in Srpski istorijski časopis
Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“, Бања Лука.(2), 39-53.
https://doi.org/10.7251/SIC0219039V

Vasin D, Krunić B. Posavina i Podunavlje na starim kartama. in Srpski istorijski časopis. 2019;(2):39-53.
doi:10.7251/SIC0219039V .

Vasin, Dejana, Krunić, Bojan, "Posavina i Podunavlje na starim kartama" in Srpski istorijski časopis, no. 2 (2019):39-53,
https://doi.org/10.7251/SIC0219039V . .

TY  - JOUR
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5300
AB  - Рат између Аустрије и Османског царства, вођен у периоду 1716–1718. године, завршен је потписивањем мира у Пожаревцу. У овом рату Аустрија је осетно проширила своје границе јужно од Саве и Дунава на рачун Османског царства, те се велики део српског народа нашао под њеном влашћу. Иако кратак, тај период аустријске власти имао је удела у процесу постепеног напретка српског народа у сфери просвете, културе и црквене органзације. Будући да се ове године навршава три века од потписивања овог документа, сматрамо пригодним његово објављивање и превод на српски језик.
PB  - Istorijski arhiv Srem
T2  - Spomenica Istorijskog arhiva Srem
T1  - Na granici dva carstva u Austro-turskom ratu 1716-1718
EP  - 109
IS  - 17
SP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5300
ER  - 

@article{
author = "Vasin, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2018",
abstract = "Рат између Аустрије и Османског царства, вођен у периоду 1716–1718. године, завршен је потписивањем мира у Пожаревцу. У овом рату Аустрија је осетно проширила своје границе јужно од Саве и Дунава на рачун Османског царства, те се велики део српског народа нашао под њеном влашћу. Иако кратак, тај период аустријске власти имао је удела у процесу постепеног напретка српског народа у сфери просвете, културе и црквене органзације. Будући да се ове године навршава три века од потписивања овог документа, сматрамо пригодним његово објављивање и превод на српски језик.",
publisher = "Istorijski arhiv Srem",
journal = "Spomenica Istorijskog arhiva Srem",
title = "Na granici dva carstva u Austro-turskom ratu 1716-1718",
pages = "109-88",
number = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5300"
}

Vasin, D.,& Kisić Božić, M.. (2018). Na granici dva carstva u Austro-turskom ratu 1716-1718. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem
Istorijski arhiv Srem.(17), 88-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5300

Vasin D, Kisić Božić M. Na granici dva carstva u Austro-turskom ratu 1716-1718. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem. 2018;(17):88-109.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5300 .

Vasin, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Na granici dva carstva u Austro-turskom ratu 1716-1718" in Spomenica Istorijskog arhiva Srem, no. 17 (2018):88-109,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5300 .

TY  - CONF
AU  - Ninković, Nenad
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4619
AB  - The development of human civilization has been accompanied by attempts to eradicate
contagius diseases, soch as plague, which had a significanty high lethality throughout history. In that
respect, in the 18th century the Habsburg Monarchy first introduced variors regulations, and
afterwards brought comprehensive public health legislation. This way, many questions were resolved,
first and foremost how to prevent the spread of an epidemic. These regulations greatly contrasted the
folk customs and religious practice related to burying the dead. This paper presents phenomena at the
time of the plague epidemic in Eparchy of from 1738 to 1740. On the one hand, measures were taken
to fight the epidemic, and on the other hand, the killing of doctors in Buda, which has led to the
spread of the plague.
PB  - Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
C3  - Zbornik radova Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura"
T1  - Život na prostoru Budimske episkopije u kontekstu epidemije kuge 1738-1740
EP  - 153
SP  - 143
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4619
ER  - 

@conference{
author = "Ninković, Nenad and Vasin, Dejana",
year = "2018",
abstract = "The development of human civilization has been accompanied by attempts to eradicate
contagius diseases, soch as plague, which had a significanty high lethality throughout history. In that
respect, in the 18th century the Habsburg Monarchy first introduced variors regulations, and
afterwards brought comprehensive public health legislation. This way, many questions were resolved,
first and foremost how to prevent the spread of an epidemic. These regulations greatly contrasted the
folk customs and religious practice related to burying the dead. This paper presents phenomena at the
time of the plague epidemic in Eparchy of from 1738 to 1740. On the one hand, measures were taken
to fight the epidemic, and on the other hand, the killing of doctors in Buda, which has led to the
spread of the plague.",
publisher = "Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet",
journal = "Zbornik radova Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura"",
title = "Život na prostoru Budimske episkopije u kontekstu epidemije kuge 1738-1740",
pages = "153-143",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4619"
}

Ninković, N.,& Vasin, D.. (2018). Život na prostoru Budimske episkopije u kontekstu epidemije kuge 1738-1740. in Zbornik radova Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura"
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet., 143-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4619

Ninković N, Vasin D. Život na prostoru Budimske episkopije u kontekstu epidemije kuge 1738-1740. in Zbornik radova Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura". 2018;:143-153.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4619 .

Ninković, Nenad, Vasin, Dejana, "Život na prostoru Budimske episkopije u kontekstu epidemije kuge 1738-1740" in Zbornik radova Deveti međunarodni interdisciplinarni simpozijum "Susret kultura" (2018):143-153,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4619 .

TY  - CONF
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Božanić, Snežana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5301
AB  - U radu se analiziraju arenge srpskih srednjovjekovnih povelja u svjetlu njihovih pozivanja na hrišćanske svetitelje i vladare, velike ratnike, lične zaštitnike vladara. Posebno je važan osvrt na hrišćanske uzore koji su oblikovali nemanjićku državnu ideologiju u kontekstu shvatanja pojmova svetosti, mučeništva, podvižništa, odnosa prema zajednici, crkvi, kultu svetih predaka/ roditelja. Rad je utemeljen na poveljama čija je diplomatička analiza na svestran način obuhvatila jednu od ključnih tema srpske srednjovjekovne istorije
PB  - Društvo za antičke studije Srbije
C3  - Antika nekad i sad: značaj, uloga i nasleđe kroz vekove
T1  - Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja
EP  - 72
SP  - 58
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5301
ER  - 

@conference{
author = "Vasin, Dejana and Božanić, Snežana and Kisić Božić, Milica",
year = "2018",
abstract = "U radu se analiziraju arenge srpskih srednjovjekovnih povelja u svjetlu njihovih pozivanja na hrišćanske svetitelje i vladare, velike ratnike, lične zaštitnike vladara. Posebno je važan osvrt na hrišćanske uzore koji su oblikovali nemanjićku državnu ideologiju u kontekstu shvatanja pojmova svetosti, mučeništva, podvižništa, odnosa prema zajednici, crkvi, kultu svetih predaka/ roditelja. Rad je utemeljen na poveljama čija je diplomatička analiza na svestran način obuhvatila jednu od ključnih tema srpske srednjovjekovne istorije",
publisher = "Društvo za antičke studije Srbije",
journal = "Antika nekad i sad: značaj, uloga i nasleđe kroz vekove",
title = "Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja",
pages = "72-58",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5301"
}

Vasin, D., Božanić, S.,& Kisić Božić, M.. (2018). Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja. in Antika nekad i sad: značaj, uloga i nasleđe kroz vekove
Društvo za antičke studije Srbije., 58-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5301

Vasin D, Božanić S, Kisić Božić M. Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja. in Antika nekad i sad: značaj, uloga i nasleđe kroz vekove. 2018;:58-72.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5301 .

Vasin, Dejana, Božanić, Snežana, Kisić Božić, Milica, "Nemanjićki uzori i prauzori - hrišćanski vladari i svetitelji u arengama srednjovekovnih srpskih povelja" in Antika nekad i sad: značaj, uloga i nasleđe kroz vekove (2018):58-72,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5301 .

TY  - CONF
AU  - Vasin, Dejana
AU  - Kisić Božić, Milica
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5298
AB  - Pisma jegarskog biskupa Gabrijela iz Verone papi Sikstu IV vrlo su dragocen izvor za istoriju opsade Šapca 1476. godine. Ona su pisana rukom očevica i učesnika događaja, te se samim tim nameću kao nezaobilazan izvor u proučavanju toka ove opsade. Biskup je papi uputio tri pisma u kojima se govori o toku osade, izgledu tvrđave, ratnoj tehnici, kao i o drugim važnim događajima i pojavama u vezi sa ovom opsadom, na prvom mestu o pustošenju Srebrenice.
PB  - Istorijski arhiv "Srem", Sremska Mitrovica
C3  - Iz riznice Fruškogorskih manastira
T1  - Pisma jegarskog biskupa Gabrijela kao izvori za opsadu Šapca 1476. godine
EP  - 95
SP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5298
ER  - 

@conference{
author = "Vasin, Dejana and Kisić Božić, Milica",
year = "2018",
abstract = "Pisma jegarskog biskupa Gabrijela iz Verone papi Sikstu IV vrlo su dragocen izvor za istoriju opsade Šapca 1476. godine. Ona su pisana rukom očevica i učesnika događaja, te se samim tim nameću kao nezaobilazan izvor u proučavanju toka ove opsade. Biskup je papi uputio tri pisma u kojima se govori o toku osade, izgledu tvrđave, ratnoj tehnici, kao i o drugim važnim događajima i pojavama u vezi sa ovom opsadom, na prvom mestu o pustošenju Srebrenice.",
publisher = "Istorijski arhiv "Srem", Sremska Mitrovica",
journal = "Iz riznice Fruškogorskih manastira",
title = "Pisma jegarskog biskupa Gabrijela kao izvori za opsadu Šapca 1476. godine",
pages = "95-81",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5298"
}

Vasin, D.,& Kisić Božić, M.. (2018). Pisma jegarskog biskupa Gabrijela kao izvori za opsadu Šapca 1476. godine. in Iz riznice Fruškogorskih manastira
Istorijski arhiv "Srem", Sremska Mitrovica., 81-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5298

Vasin D, Kisić Božić M. Pisma jegarskog biskupa Gabrijela kao izvori za opsadu Šapca 1476. godine. in Iz riznice Fruškogorskih manastira. 2018;:81-95.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5298 .

Vasin, Dejana, Kisić Božić, Milica, "Pisma jegarskog biskupa Gabrijela kao izvori za opsadu Šapca 1476. godine" in Iz riznice Fruškogorskih manastira (2018):81-95,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5298 .

TY  - CONF
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2018
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5302
AB  - Uloga Crne Gore u stvaranju nacionalnog identiteta Srba u Monarhiji je bila od velikog značaja. U dugom periodu novosadska štampa pisala je o crnogorskim temama, srednjovjekovnim i novovjekovnim sa naglaskom na baštinu svetorodnih Nemanjića, neprekidne borbe protiv Turaka, očuvanja pravoslavnog bića u najtežim uslovima. Mnogo autora, Svetozar Miletić, Mihailo Polit Desančić, Laza Kostić, Miša Dimitrijević, pisali su o Crnoj Gori, njenoj istoriji, dinastiji Petrović Njegoš. Ličnost Jovana Vladimira u tom pogledu posebno je značajna. Veliki broj prečanskih prvaka, naučnih i političkih bavio se Jovanom Vladimirom, njegovim značajem za izgradnju srednjovjekovne države i šire značajem njegovog kulta, mučeničke smrti i ideologije univerzalne hrišćanske etike. U radu se analizira pisanje pomenutih novina i autora o različitim događajima u Crnoj Gori i njihovim tumačenjima, te se na osnovu toga izvode zaključci o kreiranju svijesti o važnosti Crne Gore za srpski narod kod Srba Prečana.
AB  - Montenegro had played an im portant role in the politicallife of Serbs living in the Habsburg monarchy. The historical role thatMontenegro played in creating the national identity of Serbs within theMonarchy was of great im portance. For a long-time period of time the press in Novi Sad was covering various Montenegrin dating from medi-eval times and from the modern era emphasizing the inheritance of Ne-manjić dynasty, the endless battles with the Turks, and the preservationof its orthodox entity du ring the hardest times. A num ber of authors,including Svetozar Miletić, Mihajlo Polit Desančić, Laza Kostić andMiša Dimitri jević, to name a few, wrote about Montenegro, about itshistory and, furthermore, about Petrović Njegoš dynasty, glorifying theidea of the Serbs in the Ser bian kingdom by the sea. In that regard, the personality of Jovan Vladimir is extremely im portant. A great num berof leaders of Prečani, both in the sphere of politics and science, wereoccu pied with Jovan Vladimir, outlining his signicance in creating themedieval state, the eect of the cult created in his name, his martyrdomand ideology of an universal Christian ethic. Jovan Vladimir was soeasily integrated into the philosophical musings of the prominent cleri-cal intelligence in Karlovci, at the end of the 19th century. Montenegrocontinued to be an inse para ble part of a large num ber of texts in Ser- bian periodicals within the Habsburg monarchy and, thus, it presented an im portant connection needed to give birth to a national and culturalidentity of Serbs in the Monarchy and in Montenegro. That is, precisely,how the idea of heroic Montenegro as Ser bian Sparta, or Ser bian Pied-mont, the dawn of li beration and, generally speaking, of Montenegro asa nucleus of the Ser bian entity, was created. The Montenegrin, thereby, became an epitome of a hero, both brave and invinci ble, and Montene-gro became an epitome of seed from which the germ of li beration hadsprouted.
AB  - На политической сцене сербов-пречанов в Габсбург-ской монархии Черного рия занимала особенное место. Она сыгра-ла важную роль в создании национальной идентичности сербовв монархии. Довольно долгое время в новосадской прессе обсу-ждались черногорские средневековые и нововековые темы, осо-бое вни мание уделялось культурному наследию свето родных Не-маничей, гово рилось о постоянных боях с турками, о сохраненииправославного бытия в самых сложных условиях. Многочислен-ные авто ры, начиная со Светоза ра Милетича, а позже Михаил По-лит-Десанчич, Лаза Костич, Миша Димитриевич и другие пишуто Черного рии, ее исто рии, средних веках и ши ре – о династии Пе-трович Негош, прославляя сербскую идею в сербском приморскомко ролевстве. Личность Иоанна Владими ра в данном смысле имелаогромное значение. Многочисленные пе редовые научные и поли-тические деятели инте ресовались личностью Иоанна Владими ра,изучали его роль в создании средневекового государства, а так-же его культ, мученическую смерть и идеологию уни версальнойхристианской этики. Таким образом, личность Иоанна Владими- ра занимает особенное место в размышлениях значительной частисвященнической интеллигенции Карловацкой митрополии в концеXIX века. Черного рия была неизменной темой большого количе-ства текстов сербской печати в Габсбургской монархии, что в своюоче редь, послужило важным элементом создания национальной,идентичностной и культу рологической общности сербов в монар-хии и в Черного рии. Из всего этого рождается культ Черного риикак сербской Спарты, сербского Пьемонте, за ри освобождения ивообще о ге роической Черного рии как о ядре и фундаменте серб-ского бытия. Черного рец стал синонимом непобедимого и храбро-го ге роя, а Черного рия – тем ядром, их кото рого произошла идеяосвоождения.
AB  - Το Μαυροβούνιο κατείχε σημαντική θέση στην πολιτικήδημοσιότητα των Σέρβων της Αυτοκρατορίας των Αψβούργων. Οιστορικός του ρόλος στη διαμόρφωση της εθνικής ταυτότητας τωνΣέρβων στην Αυτοκρατορία ήταν μεγάλης σημασίας. Κατά τη μακριάπερίοδο ο έντυπος τύπος του Νόβι Σαντ έγραφε για τα θέματα τουΜαυροβουνίου, μεσαιωνικά και σύγχρονα, τονίζοντας την κληρονομίατης άγιας Δυναστείας των Νεμάνια, τις ασταμάτητες μάχες κατά τωνΤούρκων, τη διαφύλαξη της ορθόδοξης πίστης στις δυσκολότερεςσυνθήκες. Πολλοί συγγραφείς ξεκινώντας από τον Svetozar Miletićέπειτα και οι Mihailo Polit Desančić, Laza Kostić, Miša Dimitri jevićγράφουν για το Μαυροβούνιο, για την ιστορία του, τον Μεσαίωνα, αλλάκαι ευρύτερα για την Δυναστεία των Πέτροβιτς-Νιέγκος εξυμνώνταςτη σερβική ιδέα περί του Παραθαλασσίου Βασίλειου των Σέρβων. Ηπροσωπικότητα του Ιωάννη Βλαδίμηρου από αυτή την άποψη είναιιδιαίτερα σημαντική. Πολλοί διάσημοι Σέρβοι της Αυτοκρατορίας τωνΑψβούργων, επιστήμονες και πολιτικοί, ασχολούνταν με τον ΙωάννηΒλαδίμηρο, με το σπουδαίο ρόλο του στο σχηματισμό του μεσαιωνικούκράτους, ακόμα και με τη σημασία της τιμής του, του μαρτυρικούθανάτου και με την ιδεολογία της ενιαίας χριστιανικής ηθικής. Έτσι οΙωάννης Βλαδίμηρος είναι βαθιά ριζωμένος στα έργα ενός τμήματος των διανοούμενων ιερέων της Μητρόπολης Καρλοβικίων στα τέλη του19
ου
 αιώνα. Το Μαυροβούνιο ασταμάτητα αποτελεί αναπόφευκτο μέροςπολλών κειμένων του σερβικού έντυπου τύπου στην Αυτοκρατορίατων Αψβούργων γεγονός το οποίο υπέστη σημαντικός σύνδεσμος στηγέννηση της εθνικής και πολιτισμικής ενότητας των Σέρβων στηνΑυτοκρατορία και στο Μαυροβούνιο. Από όλα αυτά γεννήθηκε οθρύλος του Μαυροβουνίου με την έννοια της σερβικής Σπάρτης, τουσερβικού Πεδεμόντιου, της Αυγής της απελευθέρωσης και γενικά οθρύλος του γενναίου Μαυροβούνιου, κύριου πυρήνα και κολόναςτου Σερβισμού. Ο Μαυροβούνιος υπήρξε συνώνυμο ανίκητου καιρωμαλέου ήρωα και το Μαυροβούνιο πυρήνας από τον οποίο φύτρωσεο σπόρος της απελευθέρωσης.
PB  - Митрополија црногорско-приморска
PB  - ИИУ СВЕТИГОРА
C3  - U spomen i slavu Svetog Jovana Vladimira
T1  - Stvaranje kulta Crne Gore u prečanskoj političkoj javnosti
T1  - Creating the cult of Montenegroin plitical public of Prečani
EP  - 288
IS  - 1
SP  - 268
VL  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5302
ER  - 

@conference{
author = "Vasin, Dejana",
year = "2018",
abstract = "Uloga Crne Gore u stvaranju nacionalnog identiteta Srba u Monarhiji je bila od velikog značaja. U dugom periodu novosadska štampa pisala je o crnogorskim temama, srednjovjekovnim i novovjekovnim sa naglaskom na baštinu svetorodnih Nemanjića, neprekidne borbe protiv Turaka, očuvanja pravoslavnog bića u najtežim uslovima. Mnogo autora, Svetozar Miletić, Mihailo Polit Desančić, Laza Kostić, Miša Dimitrijević, pisali su o Crnoj Gori, njenoj istoriji, dinastiji Petrović Njegoš. Ličnost Jovana Vladimira u tom pogledu posebno je značajna. Veliki broj prečanskih prvaka, naučnih i političkih bavio se Jovanom Vladimirom, njegovim značajem za izgradnju srednjovjekovne države i šire značajem njegovog kulta, mučeničke smrti i ideologije univerzalne hrišćanske etike. U radu se analizira pisanje pomenutih novina i autora o različitim događajima u Crnoj Gori i njihovim tumačenjima, te se na osnovu toga izvode zaključci o kreiranju svijesti o važnosti Crne Gore za srpski narod kod Srba Prečana., Montenegro had played an im portant role in the politicallife of Serbs living in the Habsburg monarchy. The historical role thatMontenegro played in creating the national identity of Serbs within theMonarchy was of great im portance. For a long-time period of time the press in Novi Sad was covering various Montenegrin dating from medi-eval times and from the modern era emphasizing the inheritance of Ne-manjić dynasty, the endless battles with the Turks, and the preservationof its orthodox entity du ring the hardest times. A num ber of authors,including Svetozar Miletić, Mihajlo Polit Desančić, Laza Kostić andMiša Dimitri jević, to name a few, wrote about Montenegro, about itshistory and, furthermore, about Petrović Njegoš dynasty, glorifying theidea of the Serbs in the Ser bian kingdom by the sea. In that regard, the personality of Jovan Vladimir is extremely im portant. A great num berof leaders of Prečani, both in the sphere of politics and science, wereoccu pied with Jovan Vladimir, outlining his signicance in creating themedieval state, the eect of the cult created in his name, his martyrdomand ideology of an universal Christian ethic. Jovan Vladimir was soeasily integrated into the philosophical musings of the prominent cleri-cal intelligence in Karlovci, at the end of the 19th century. Montenegrocontinued to be an inse para ble part of a large num ber of texts in Ser- bian periodicals within the Habsburg monarchy and, thus, it presented an im portant connection needed to give birth to a national and culturalidentity of Serbs in the Monarchy and in Montenegro. That is, precisely,how the idea of heroic Montenegro as Ser bian Sparta, or Ser bian Pied-mont, the dawn of li beration and, generally speaking, of Montenegro asa nucleus of the Ser bian entity, was created. The Montenegrin, thereby, became an epitome of a hero, both brave and invinci ble, and Montene-gro became an epitome of seed from which the germ of li beration hadsprouted., На политической сцене сербов-пречанов в Габсбург-ской монархии Черного рия занимала особенное место. Она сыгра-ла важную роль в создании национальной идентичности сербовв монархии. Довольно долгое время в новосадской прессе обсу-ждались черногорские средневековые и нововековые темы, осо-бое вни мание уделялось культурному наследию свето родных Не-маничей, гово рилось о постоянных боях с турками, о сохраненииправославного бытия в самых сложных условиях. Многочислен-ные авто ры, начиная со Светоза ра Милетича, а позже Михаил По-лит-Десанчич, Лаза Костич, Миша Димитриевич и другие пишуто Черного рии, ее исто рии, средних веках и ши ре – о династии Пе-трович Негош, прославляя сербскую идею в сербском приморскомко ролевстве. Личность Иоанна Владими ра в данном смысле имелаогромное значение. Многочисленные пе редовые научные и поли-тические деятели инте ресовались личностью Иоанна Владими ра,изучали его роль в создании средневекового государства, а так-же его культ, мученическую смерть и идеологию уни версальнойхристианской этики. Таким образом, личность Иоанна Владими- ра занимает особенное место в размышлениях значительной частисвященнической интеллигенции Карловацкой митрополии в концеXIX века. Черного рия была неизменной темой большого количе-ства текстов сербской печати в Габсбургской монархии, что в своюоче редь, послужило важным элементом создания национальной,идентичностной и культу рологической общности сербов в монар-хии и в Черного рии. Из всего этого рождается культ Черного риикак сербской Спарты, сербского Пьемонте, за ри освобождения ивообще о ге роической Черного рии как о ядре и фундаменте серб-ского бытия. Черного рец стал синонимом непобедимого и храбро-го ге роя, а Черного рия – тем ядром, их кото рого произошла идеяосвоождения., Το Μαυροβούνιο κατείχε σημαντική θέση στην πολιτικήδημοσιότητα των Σέρβων της Αυτοκρατορίας των Αψβούργων. Οιστορικός του ρόλος στη διαμόρφωση της εθνικής ταυτότητας τωνΣέρβων στην Αυτοκρατορία ήταν μεγάλης σημασίας. Κατά τη μακριάπερίοδο ο έντυπος τύπος του Νόβι Σαντ έγραφε για τα θέματα τουΜαυροβουνίου, μεσαιωνικά και σύγχρονα, τονίζοντας την κληρονομίατης άγιας Δυναστείας των Νεμάνια, τις ασταμάτητες μάχες κατά τωνΤούρκων, τη διαφύλαξη της ορθόδοξης πίστης στις δυσκολότερεςσυνθήκες. Πολλοί συγγραφείς ξεκινώντας από τον Svetozar Miletićέπειτα και οι Mihailo Polit Desančić, Laza Kostić, Miša Dimitri jevićγράφουν για το Μαυροβούνιο, για την ιστορία του, τον Μεσαίωνα, αλλάκαι ευρύτερα για την Δυναστεία των Πέτροβιτς-Νιέγκος εξυμνώνταςτη σερβική ιδέα περί του Παραθαλασσίου Βασίλειου των Σέρβων. Ηπροσωπικότητα του Ιωάννη Βλαδίμηρου από αυτή την άποψη είναιιδιαίτερα σημαντική. Πολλοί διάσημοι Σέρβοι της Αυτοκρατορίας τωνΑψβούργων, επιστήμονες και πολιτικοί, ασχολούνταν με τον ΙωάννηΒλαδίμηρο, με το σπουδαίο ρόλο του στο σχηματισμό του μεσαιωνικούκράτους, ακόμα και με τη σημασία της τιμής του, του μαρτυρικούθανάτου και με την ιδεολογία της ενιαίας χριστιανικής ηθικής. Έτσι οΙωάννης Βλαδίμηρος είναι βαθιά ριζωμένος στα έργα ενός τμήματος των διανοούμενων ιερέων της Μητρόπολης Καρλοβικίων στα τέλη του19
ου
 αιώνα. Το Μαυροβούνιο ασταμάτητα αποτελεί αναπόφευκτο μέροςπολλών κειμένων του σερβικού έντυπου τύπου στην Αυτοκρατορίατων Αψβούργων γεγονός το οποίο υπέστη σημαντικός σύνδεσμος στηγέννηση της εθνικής και πολιτισμικής ενότητας των Σέρβων στηνΑυτοκρατορία και στο Μαυροβούνιο. Από όλα αυτά γεννήθηκε οθρύλος του Μαυροβουνίου με την έννοια της σερβικής Σπάρτης, τουσερβικού Πεδεμόντιου, της Αυγής της απελευθέρωσης και γενικά οθρύλος του γενναίου Μαυροβούνιου, κύριου πυρήνα και κολόναςτου Σερβισμού. Ο Μαυροβούνιος υπήρξε συνώνυμο ανίκητου καιρωμαλέου ήρωα και το Μαυροβούνιο πυρήνας από τον οποίο φύτρωσεο σπόρος της απελευθέρωσης.",
publisher = "Митрополија црногорско-приморска, ИИУ СВЕТИГОРА",
journal = "U spomen i slavu Svetog Jovana Vladimira",
title = "Stvaranje kulta Crne Gore u prečanskoj političkoj javnosti, Creating the cult of Montenegroin plitical public of Prečani",
pages = "288-268",
number = "1",
volume = "6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5302"
}

Vasin, D.. (2018). Stvaranje kulta Crne Gore u prečanskoj političkoj javnosti. in U spomen i slavu Svetog Jovana Vladimira
Митрополија црногорско-приморска., 6(1), 268-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5302

Vasin D. Stvaranje kulta Crne Gore u prečanskoj političkoj javnosti. in U spomen i slavu Svetog Jovana Vladimira. 2018;6(1):268-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5302 .

Vasin, Dejana, "Stvaranje kulta Crne Gore u prečanskoj političkoj javnosti" in U spomen i slavu Svetog Jovana Vladimira, 6, no. 1 (2018):268-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5302 .

TY  - THES
AU  - Васин, Дејана
PY  - 2017
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11104
UR  - https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija15115115147492.pdf?controlNumber=(BISIS)106245&fileName=15115115147492.pdf&id=10740&source=NaRDuS&language=sr
UR  - https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=106245&source=NaRDuS&language=sr
UR  - https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije151151158622960.pdf?controlNumber=(BISIS)106245&fileName=151151158622960.pdf&id=10741&source=NaRDuS&language=sr
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4366
AB  - Урбанизација предела уз реке Саву и Дунав је динамичан процес који је трајао вековима. На настанак и развој градова је утицало више фактора, а најважнији су природно окружење, ратна дешавања и развој привреде, на првом месту трговине. Утицаји природног окружења града се могу сагледати на два нивоа. Први је непосредна околина из које човек црпи намирнице неопходне за живот, а други је положај града у односу на шире окружење, на могућност повезивања са другим регијама и градовима. Због тога је важно најпре сагледати и установити какав је терен на коме су ницали градови на Сави и Дунаву и описати хидрографију, рељеф, климу и плодност земљишта, а затим сагледати и могућности комуникација са даљим регијама. Ипак, утицај природне средине се никако не може узимати као појава сама за себе. Увек се мора довести у контекст деловања људске заједнице и друштвених односа. Регија коју посматрамо је у дугом периоду била погранично подручје на коме је ратни вихор био честа појава. Ту су се смењивале различите државе, Римско царство, касније Византија, Угарска, Бугарска, Србија, Турска. Свака од ових култура је дала одређен допринос урбанизацији ових простора. Врло важан аспект сагледавања једног града је његова функција у друштву и држави. Градови на Сави и Дунаву су често имали улогу пограничних караула, али се не сме занемарити ни њихова привреднафункција. На том пољу је најважнија била трговина. Градови у Посавини и Подунављу су били уклопљени у систем даљинске трговине коју су обављали углавном Дубровчани. Ово поднебље је било изван главних токова европске трговине, али је на регионалном нивоу имало важну улогу која ће се задржати и у модерно доба. Унутрашњи живот града се састојао из више сегмената. На првом месту је свакако становништво. Оно се често мењало, селило и осипало како су наилазила ратна времена, а повећавало у мирнодопским условима када су привредни токови били неометани. Етничка структура је била мешовита, што је очекивана појава за пограничне градове. У њима јеП постојала и цивилна и војна управа, мада је војна наглашенија с обзиром на важност ових градова у стратешком смислу. Црква је била незаобилазан сегмент средњевековног града и имала је у његовом животу важну улогу, као институција, али и као сама грађевина. Морфологија градова је углавном била условљена природним тереном и функцијом града. Разноврсни чиниоци су утицали на то да се грдови изграђени на обалама Саве и Дунава развијају сваки на свој индивидуалан начин. Нису сви настали у исто време, са истим циљевима. Имали су различите функције, мада је приметно да је војна функција увек била константа. Нису своје врхунце проживљавали у исто време, нити су у исто време замирали, а већина их постоји и данас.
AB  - Urbanizacija predela uz reke Savu i Dunav je dinamičan proces koji je trajao vekovima. Na nastanak i razvoj gradova je uticalo više faktora, a najvažniji su prirodno okruženje, ratna dešavanja i razvoj privrede, na prvom mestu trgovine. Uticaji prirodnog okruženja grada se mogu sagledati na dva nivoa. Prvi je neposredna okolina iz koje čovek crpi namirnice neophodne za život, a drugi je položaj grada u odnosu na šire okruženje, na mogućnost povezivanja sa drugim regijama i gradovima. Zbog toga je važno najpre sagledati i ustanoviti kakav je teren na kome su nicali gradovi na Savi i Dunavu i opisati hidrografiju, reljef, klimu i plodnost zemljišta, a zatim sagledati i mogućnosti komunikacija sa daljim regijama. Ipak, uticaj prirodne sredine se nikako ne može uzimati kao pojava sama za sebe. Uvek se mora dovesti u kontekst delovanja ljudske zajednice i društvenih odnosa. Regija koju posmatramo je u dugom periodu bila pogranično područje na kome je ratni vihor bio česta pojava. Tu su se smenjivale različite države, Rimsko carstvo, kasnije Vizantija, Ugarska, Bugarska, Srbija, Turska. Svaka od ovih kultura je dala određen doprinos urbanizaciji ovih prostora. Vrlo važan aspekt sagledavanja jednog grada je njegova funkcija u društvu i državi. Gradovi na Savi i Dunavu su često imali ulogu pograničnih karaula, ali se ne sme zanemariti ni njihova privrednafunkcija. Na tom polju je najvažnija bila trgovina. Gradovi u Posavini i Podunavlju su bili uklopljeni u sistem daljinske trgovine koju su obavljali uglavnom Dubrovčani. Ovo podneblje je bilo izvan glavnih tokova evropske trgovine, ali je na regionalnom nivou imalo važnu ulogu koja će se zadržati i u moderno doba. Unutrašnji život grada se sastojao iz više segmenata. Na prvom mestu je svakako stanovništvo. Ono se često menjalo, selilo i osipalo kako su nailazila ratna vremena, a povećavalo u mirnodopskim uslovima kada su privredni tokovi bili neometani. Etnička struktura je bila mešovita, što je očekivana pojava za pogranične gradove. U njima jeP postojala i civilna i vojna uprava, mada je vojna naglašenija s obzirom na važnost ovih gradova u strateškom smislu. Crkva je bila nezaobilazan segment srednjevekovnog grada i imala je u njegovom životu važnu ulogu, kao institucija, ali i kao sama građevina. Morfologija gradova je uglavnom bila uslovljena prirodnim terenom i funkcijom grada. Raznovrsni činioci su uticali na to da se grdovi izgrađeni na obalama Save i Dunava razvijaju svaki na svoj individualan način. Nisu svi nastali u isto vreme, sa istim ciljevima. Imali su različite funkcije, mada je primetno da je vojna funkcija uvek bila konstanta. Nisu svoje vrhunce proživljavali u isto vreme, niti su u isto vreme zamirali, a većina ih postoji i danas.
PB  - Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
T2  - Универзитет у Новом Саду
T1  - Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11104
ER  - 

@phdthesis{
author = "Васин, Дејана",
year = "2017",
abstract = "Урбанизација предела уз реке Саву и Дунав је динамичан процес који је трајао вековима. На настанак и развој градова је утицало више фактора, а најважнији су природно окружење, ратна дешавања и развој привреде, на првом месту трговине. Утицаји природног окружења града се могу сагледати на два нивоа. Први је непосредна околина из које човек црпи намирнице неопходне за живот, а други је положај града у односу на шире окружење, на могућност повезивања са другим регијама и градовима. Због тога је важно најпре сагледати и установити какав је терен на коме су ницали градови на Сави и Дунаву и описати хидрографију, рељеф, климу и плодност земљишта, а затим сагледати и могућности комуникација са даљим регијама. Ипак, утицај природне средине се никако не може узимати као појава сама за себе. Увек се мора довести у контекст деловања људске заједнице и друштвених односа. Регија коју посматрамо је у дугом периоду била погранично подручје на коме је ратни вихор био честа појава. Ту су се смењивале различите државе, Римско царство, касније Византија, Угарска, Бугарска, Србија, Турска. Свака од ових култура је дала одређен допринос урбанизацији ових простора. Врло важан аспект сагледавања једног града је његова функција у друштву и држави. Градови на Сави и Дунаву су често имали улогу пограничних караула, али се не сме занемарити ни њихова привреднафункција. На том пољу је најважнија била трговина. Градови у Посавини и Подунављу су били уклопљени у систем даљинске трговине коју су обављали углавном Дубровчани. Ово поднебље је било изван главних токова европске трговине, али је на регионалном нивоу имало важну улогу која ће се задржати и у модерно доба. Унутрашњи живот града се састојао из више сегмената. На првом месту је свакако становништво. Оно се често мењало, селило и осипало како су наилазила ратна времена, а повећавало у мирнодопским условима када су привредни токови били неометани. Етничка структура је била мешовита, што је очекивана појава за пограничне градове. У њима јеП постојала и цивилна и војна управа, мада је војна наглашенија с обзиром на важност ових градова у стратешком смислу. Црква је била незаобилазан сегмент средњевековног града и имала је у његовом животу важну улогу, као институција, али и као сама грађевина. Морфологија градова је углавном била условљена природним тереном и функцијом града. Разноврсни чиниоци су утицали на то да се грдови изграђени на обалама Саве и Дунава развијају сваки на свој индивидуалан начин. Нису сви настали у исто време, са истим циљевима. Имали су различите функције, мада је приметно да је војна функција увек била константа. Нису своје врхунце проживљавали у исто време, нити су у исто време замирали, а већина их постоји и данас., Urbanizacija predela uz reke Savu i Dunav je dinamičan proces koji je trajao vekovima. Na nastanak i razvoj gradova je uticalo više faktora, a najvažniji su prirodno okruženje, ratna dešavanja i razvoj privrede, na prvom mestu trgovine. Uticaji prirodnog okruženja grada se mogu sagledati na dva nivoa. Prvi je neposredna okolina iz koje čovek crpi namirnice neophodne za život, a drugi je položaj grada u odnosu na šire okruženje, na mogućnost povezivanja sa drugim regijama i gradovima. Zbog toga je važno najpre sagledati i ustanoviti kakav je teren na kome su nicali gradovi na Savi i Dunavu i opisati hidrografiju, reljef, klimu i plodnost zemljišta, a zatim sagledati i mogućnosti komunikacija sa daljim regijama. Ipak, uticaj prirodne sredine se nikako ne može uzimati kao pojava sama za sebe. Uvek se mora dovesti u kontekst delovanja ljudske zajednice i društvenih odnosa. Regija koju posmatramo je u dugom periodu bila pogranično područje na kome je ratni vihor bio česta pojava. Tu su se smenjivale različite države, Rimsko carstvo, kasnije Vizantija, Ugarska, Bugarska, Srbija, Turska. Svaka od ovih kultura je dala određen doprinos urbanizaciji ovih prostora. Vrlo važan aspekt sagledavanja jednog grada je njegova funkcija u društvu i državi. Gradovi na Savi i Dunavu su često imali ulogu pograničnih karaula, ali se ne sme zanemariti ni njihova privrednafunkcija. Na tom polju je najvažnija bila trgovina. Gradovi u Posavini i Podunavlju su bili uklopljeni u sistem daljinske trgovine koju su obavljali uglavnom Dubrovčani. Ovo podneblje je bilo izvan glavnih tokova evropske trgovine, ali je na regionalnom nivou imalo važnu ulogu koja će se zadržati i u moderno doba. Unutrašnji život grada se sastojao iz više segmenata. Na prvom mestu je svakako stanovništvo. Ono se često menjalo, selilo i osipalo kako su nailazila ratna vremena, a povećavalo u mirnodopskim uslovima kada su privredni tokovi bili neometani. Etnička struktura je bila mešovita, što je očekivana pojava za pogranične gradove. U njima jeP postojala i civilna i vojna uprava, mada je vojna naglašenija s obzirom na važnost ovih gradova u strateškom smislu. Crkva je bila nezaobilazan segment srednjevekovnog grada i imala je u njegovom životu važnu ulogu, kao institucija, ali i kao sama građevina. Morfologija gradova je uglavnom bila uslovljena prirodnim terenom i funkcijom grada. Raznovrsni činioci su uticali na to da se grdovi izgrađeni na obalama Save i Dunava razvijaju svaki na svoj individualan način. Nisu svi nastali u isto vreme, sa istim ciljevima. Imali su različite funkcije, mada je primetno da je vojna funkcija uvek bila konstanta. Nisu svoje vrhunce proživljavali u isto vreme, niti su u isto vreme zamirali, a većina ih postoji i danas.",
publisher = "Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет",
journal = "Универзитет у Новом Саду",
title = "Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11104"
}

Васин, Д.. (2017). Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку. in Универзитет у Новом Саду
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11104

Васин Д. Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку. in Универзитет у Новом Саду. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11104 .

Васин, Дејана, "Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку" in Универзитет у Новом Саду (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11104 .

TY  - JOUR
AU  - Vasin, Dejana
PY  - 2017
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5303
AB  - Dubrovčani su tokom srednjeg vijeka u trgovačkom životu Balkana imali značajnu ulogu, a vremenom su svoju djelatnost poroširili i na Ugarsku. U mjestima pogodnim za trgovinu oni su osnivali naseobine. Jedna od njihovih naseobina se nalazila u Mitrovici. Ona je tokom druge polovine 14. vijeka bila važna stanica dubrovačke daljinske trgovine. U radu se analiziraju poznati dubrovački trgovci koji su poslovali u Mitrovici i uočavaju se njihove poslovne veze sa sugrađanima u drugim mjestima
AB  - During the medieval times, people from Dubrovnik had had a very significant role in
the trading life of the Balkans and they spread their work onto Hungary through time. At the
places suitable for trading business, they formed settlements where a certain number of their
fellow citizens used to live and work. One such settlement was in Mitrovica and it was active
mostly in the second half of the XIV century. It was an important centre of the Dubrovnik
trading afar. The XIV century was the golden era of trading in Mitrovica. This is testified
by numerous tradesmen from Dubrovnik who lived, stayed and worked in Mitrovica. Some
of them even died and were burried there. A large number of them or their parents, sons or
relatives operated in other towns of Serbia and Hungary as well and a lot of them found
their way to Budim via Mitrovica. It is a proof of the ramification of their business network.
This way, the Square of Mitrovica was included into the trading afar. There are about 60
people from Dubrovnik who lived in Mitrovica that it is possible to identify. Over 40 of
them are mentioned in the period 1356-1396 when the colony flourished. Certainly, there
must have been much more of them. In many documents that mention them, it is a general
story about the tradesmen from Dubrovnik in Mitrovica without the names given. In the XV
century, there were only a few people from Dubrovnik recorded in Mitrovica, which testifies
of their decreasing interests for Mitrovica, especially since Belgrade began to develop
economically at that time and afterwards Smederevo. The suffering of Mitrovica after the
Battle of Nicopolis in 1396 had certainly contributed to the mentioned situation, as well as
the fact that the Serbian despots formed their capitals near Mitrovica encouraging the trade
development. In Mitrovica, people traded most different things, those needed in households
and in hunting, luxury items, specific food, clothes and particularly fabrics.
PB  - Istorijski arhiv Srem
T2  - Spomenica Istorijskog arhiva Srem
T1  - Trgovina Dubrovčana u Mitrovici u 14. veku
T1  - Tradesmen from Dubrovnik in Mitrovica in the XIV Century
EP  - 29
IS  - 16
SP  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5303
ER  - 

@article{
author = "Vasin, Dejana",
year = "2017",
abstract = "Dubrovčani su tokom srednjeg vijeka u trgovačkom životu Balkana imali značajnu ulogu, a vremenom su svoju djelatnost poroširili i na Ugarsku. U mjestima pogodnim za trgovinu oni su osnivali naseobine. Jedna od njihovih naseobina se nalazila u Mitrovici. Ona je tokom druge polovine 14. vijeka bila važna stanica dubrovačke daljinske trgovine. U radu se analiziraju poznati dubrovački trgovci koji su poslovali u Mitrovici i uočavaju se njihove poslovne veze sa sugrađanima u drugim mjestima, During the medieval times, people from Dubrovnik had had a very significant role in
the trading life of the Balkans and they spread their work onto Hungary through time. At the
places suitable for trading business, they formed settlements where a certain number of their
fellow citizens used to live and work. One such settlement was in Mitrovica and it was active
mostly in the second half of the XIV century. It was an important centre of the Dubrovnik
trading afar. The XIV century was the golden era of trading in Mitrovica. This is testified
by numerous tradesmen from Dubrovnik who lived, stayed and worked in Mitrovica. Some
of them even died and were burried there. A large number of them or their parents, sons or
relatives operated in other towns of Serbia and Hungary as well and a lot of them found
their way to Budim via Mitrovica. It is a proof of the ramification of their business network.
This way, the Square of Mitrovica was included into the trading afar. There are about 60
people from Dubrovnik who lived in Mitrovica that it is possible to identify. Over 40 of
them are mentioned in the period 1356-1396 when the colony flourished. Certainly, there
must have been much more of them. In many documents that mention them, it is a general
story about the tradesmen from Dubrovnik in Mitrovica without the names given. In the XV
century, there were only a few people from Dubrovnik recorded in Mitrovica, which testifies
of their decreasing interests for Mitrovica, especially since Belgrade began to develop
economically at that time and afterwards Smederevo. The suffering of Mitrovica after the
Battle of Nicopolis in 1396 had certainly contributed to the mentioned situation, as well as
the fact that the Serbian despots formed their capitals near Mitrovica encouraging the trade
development. In Mitrovica, people traded most different things, those needed in households
and in hunting, luxury items, specific food, clothes and particularly fabrics.",
publisher = "Istorijski arhiv Srem",
journal = "Spomenica Istorijskog arhiva Srem",
title = "Trgovina Dubrovčana u Mitrovici u 14. veku, Tradesmen from Dubrovnik in Mitrovica in the XIV Century",
pages = "29-13",
number = "16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5303"
}

Vasin, D.. (2017). Trgovina Dubrovčana u Mitrovici u 14. veku. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem
Istorijski arhiv Srem.(16), 13-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5303

Vasin D. Trgovina Dubrovčana u Mitrovici u 14. veku. in Spomenica Istorijskog arhiva Srem. 2017;(16):13-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5303 .

Vasin, Dejana, "Trgovina Dubrovčana u Mitrovici u 14. veku" in Spomenica Istorijskog arhiva Srem, no. 16 (2017):13-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5303 .