@article{
author = "Гавриловић, Анђела",
year = "2019",
abstract = "У раду се даје преглед и опис сцена небеских видела у уметности Византије и средњовековне Србије, разматрају се сцене у којима се они појављују, иконографске особености небеских светила, специфични контексти и разлози њиховог сликања. Аутор се посебно осврће на две фреске са представама небеских светила, Сунца и Месеца, у живопису цркве Светог Николе у селу Пелинову у Грбљу у Црној Гори (1716/1717). Премда су оба небеска тела по свом изгледу, димензијама, месту у иконографском програму цркве и значењу јединствене у ширем контексту српског сликарства изведеног у византијској традицији, она до данашњег дана нису представљале предмет научних истраживања. Због свега наведеног, овај рад је посвећен поменутим питањима.
У цркви Светог Николе у Пелинову, Месец је насликан у анфасу, као велика жута сфера са крупним очима и носем, без радијалних зракова, а Сунце на исти начин само у црвеној боји, као огњена кугла. Сигнатура крај представе Сунца је уништена, док је представа Месеца означена натписом као lun(a). Посматрано са становишта иконографије, поменуте представе су изведене према византијској ликовној традицији. Сунце је приказано као велико видело, а Месец као мање видело, у складу са библијским наративом. Небески аспект светила у Пелинову одређен је њиховим сликањем у горњем делу сцене – на плавом фону, који означава и симболизује небо, као и њиховим савршеним сферичним обликом.
Како фигуре Богородице, Христа и Светог Јована Претече у Пелинову чине Деизис, уочено је да су небеска видела приказана у саставу ове сцене. Стога је у раду приказан историјат приказивања Сунца и Месеца у сцени Деизиса. Осим тога, закључено је да је Сунце симбол Христа, а Месец симбол Богородице и Цркве., The paper offers an analysis and а description of the scenes of heavenly visions in the art of Byzantium and medieval Serbia. The analysis of the scenes in
which they appear, the iconographic features of heavenly luminaries, the specific
contexts and the reasons for their depiction are discussed in the present paper. The
author especially refers to two frescoes with the representations of the heavenly
luminaries, the Sun and the Moon, in the painting of the church of St. Nicholas
in the village of Pelinovo in Grbalj, Montenegro (1716/1717; ill. 1–4). Although
the appearance of the celestial luminaries, their dimensions and placement in the
iconographic program of the church as well as the reasons for their depiction are
unique in Serbian painting done in the Byzantine tradition, to this day, the luminaries from Pelinovo did not represent the subject of the scientific research. For
these reasons, this paper is dedicated to the above-mentioned issues.
In the church of St. Nicholas in Pelinovo, the Moon is depicted en face, in
a form of a large yellow sphere with large eyes and nose (ill. 2), without radial
rays, while the Sun is portrayed in the same manner, in red color in a form of
a fiery globe (ill. 1). The inscription next to the representation of the Sun is
destroyed, while the Moon is marked as “Luna” in the Serbian redaction of
Old-Slavonic. The Sun is shown as great luminary, and the Moon as a small
luminary, according to the biblical narrative (Genesis 1:16). The heavenly aspect of the luminaries is determined by their depiction in the upper part fo the
scene – on the blue ground, which symbolizes the sky as well as with their perfect spherical shape. As the figures of the Virgin, of Christ and of St. John the
Forerunner in Pelinovo form a Deeisis, it is noticed that the heavenly luminaries
are depicted in the scope of that composition (ill. 3–5). Therefore, the history of
showing the Sun and the Moon in the Deesis scenes is considered in the paper.
Apart from the above-said, it was concluded that the Sun is the symbol of Christ
and the Moon the symbol of the Virgin Mary and the Church., L’article propose une analyse et une description des scènes de visions célestes dans l’art de la Byzance et de la Serbie médiévale. L’analyse des scènes
dans lesquelles elles apparaissent, les caractéristiques iconographiques des luminaires célestes, les contextes spécifiques et les raisons de leur représentation
sont discutés dans cet article. L’auteur fait particulièrement référence à deux
fresques représentant les luminaires célestes, le soleil et la lune, sur les frèsques
de l’église Saint-Nicolas dans le village de Pelinovo à Grbalj, au Monténégro
(1716/1717; fig. 1–4). Bien que l’apparence des luminaires, leurs dimensions
et leur emplacement dans le programme iconographique de l’église ainsi que
les raisons de leur représentation soient uniques dans la peinture serbe réalisée
dans la tradition byzantine, à ce jour, les luminaires de Pelinovo ne représentent
pas le sujet de la recherche scientifique. Pour ces raisons, le présent article est
consacré aux problèmes susmentionnés.
Dans l’église Saint-Nicolas de Pelinovo, la lune est représentée en face, en
forme d’une grande sphère jaune avec de grands yeux et un nez, sans rayons
radiaux (fig. 2), tandis que le soleil est représenté de la même manière, en rouge
en forme d’un globe de feu (fig. 1). L’inscription à côté de la représentation dusoleil est détruite, tandis que la lune est marquée « Luna » dans la rédaction
serbe du vieux-slave. Le soleil est représenté comme un grand luminaire et la
lune comme un petit luminaire, selon le récit biblique (Genèse 1:16). L’aspect
céleste des luminaires est déterminé par leur représentation dans la partie supérieure de la scène – sur le fond bleu, qui symbolise le ciel, ainsi que par leur
forme sphérique parfaite. Alors que les figures de la Vierge, du Christ et de Saint
Jean le Précurseur de Pelinovo forment une Déesis, on remarque que les luminaires célestes sont représentés dans le cadre de cette composition (fig. 3–5). Par
conséquent, l’histoire de la représentation du soleil et de la lune dans les scènes
de la Déesis est prise en compte dans cet article. En plus, il a été conclu que le
soleil était le symbole du Christ et la lune le symbole de la Vierge et de l’Église.",
publisher = "Универзитет у Београду – Филозофски факултет",
journal = "Etnoantropološki problemi",
title = "Прилог проучавању иконографије и значења представа Сунца и Месеца у византијској и српској средњовековној уметности са посебним освртом на небеска светила у Цркви Светог Николе у Пелинову (1716-1717), Contribution to the Study of the Iconography and Meaning of the Sun and Moon in Byzantine and Serbian Medieval Art with Special Interest in the Celestial Luminaries in the Church of St. Nicolas in Pelinovo (1716/1717)",
pages = "382-361",
number = "1",
volume = "14",
doi = "10.21301/eap.v14i1.14"
}
