The tragic chorus in ancient times and nowadays: its role and staging

Abstract

In this paper we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the ancient tragedy. We can rightly say that it represents the pinnacle of intellectual and artistic expression of the Greek civilization. We will point out historical circumstances and facts related to the existence of the chorus; the place the chorus has in Greek society and on the stage as well as its characteristics will also be discussed.

In the second part of this paper, possibilities of reviving the ancient drama, especially tragedy on the modern scene, shall be discussed. Should one aspire towards a more faithful imitation or a creative interpretation? What are the difficulties a director is facing when he has to decide what to do with the chorus? Is there only one answer or are there more?

Овај рад бави се улогом и значајем хора у грчком друштву и античкој трагедији. Колико је његова улога у антици била значајна за друштво, али и за самог појединца, сведоче Платонове речи да се млади, уколико пропусте да учествују у хору својих локалних заједница, сматрају недовољно образованим. Хор је током VI века са ширењем Дионисовог култа певао песме у част том веселом трачко-фригијском божанству плодности и вина, а касније се одвојио од обредне тематике издвајањем првог глумца. Теме више нису биле дионизијске и религиозне, већ, шире, митолошке и антрополошке. Развој унутрашњег, интелектуалног, али и социјалног живота у антици ставио је човека у центар интересовања друштва. Хор временом губи своју првобитну и основну функцију одавања поште богу Дионису. Он је и даље неодвојиви део трагедије, али главну радњу и мисију читавог певачко-играчког ансамбла преузимају глумци. Хор сада има споредну улогу која је врло комплексна за инсценацију било које од античких трагедија. У овом раду покушали смо да протумачимо значај хора са друштвеног и уметничког становишта. Закључак до којег смо дошли је тај да прави одговори леже у остварењима, тј. успелим и неуспелим представама. До узорног резултата може се доћи на два начина: правећи представе које треба што више да подсећају на наше поимање античког театра, али и оне које су слободне од те сличности, креативне и подобне да ствараоцу и гледаоцу пруже свепрожимајући утисак о античком миту и драми. Свој глас од срца дајемо другом начину