Српска православна црква и Kовид 19: религијске, друштвене и политичке импликације пандемије

Abstract

Циљ овог истраживања је да се осветле религијске димензије пандемије у Србији социолошким тумачењем институционалне улоге Српске православне цркве (СПЦ) и процеса прилагођавања свештенства и верника пандемијским околностима. Реч је о прилагођавању религијског дискурса, ритуалне праксе, заједнице и институције условима пандемије. У тим ус ловима се, наиме, адаптирају ритуали у кругу породице, али и централни црквени ритуал као што је литургија. Посебну пажњу заокупљају специфи чности црквене институције у односу на ширу друштвену заједницу, осо бито могућност одступања у пракси цркве у односу на званична, државна ограничења и мере. Истакнута је и потреба за смањивањем тензија и спреча вањем потенцијалних раскола између верске и секуларне заједнице, односно државе, као резултат споменутих одступања. Нека од важнијих питања која су разматрана у том контексту су: како пандемија обликује црквени живот и понашање верника и свештенства, да ли пандемија слаби или јача позицију СПЦ у односу на друштво и државу, како све црква реагује на пандемијске изазове, има ли пандемија значајнијег утицаја на процес (де)се куларизације друштва у Србији и односе црква–држава?

The goal of this study is to highlight the religious dimensions of the Covid-19 pandemic in Serbia through sociological interpretation of the institutional role of the Serbian Orthodox Church (SOC) and the process of the adjustment of clergy and believers to pandemic circumstances. This accommodation involves religious discourse, ritual practice, community and institution. For example, in the ritual sphere, the adaptations are made both in the family practices and the central church ritual (liturgy), weddings, burials, etc. Special attention is thus committed to the uniqueness of the church institution in relation to a broad er social community: hence the discrepancies between the church practices and official state measures and restrictions. This implies the necessity to mitigate ten sions and prevent potential rifts between the religious and secular communities, or church and state. Some of the more important issues that have been considered in this context are: How does the pandemic shape the church life, including the behavior of clergy and believers? Does it weaken or strengthen its position in the society or vis-a-vis the state? How does the church react on the pandemic challenges? Has the pandemic an impact on the secularization or de-secularization processes in Serbia and its church-state relations?