Partije bez partijskih pristaša? Partijska identifikacija u Srbiji u periodu 1990-2020

Abstract

Партијска идентификација један је од најважнијих појмова у анализи политичког понашања људи. Развијена у западњачком и двопартијском контексту, с мање или више успеха примењивана је као хеуристички модел у земљама с вишепартијским системима, попут Србије. Предмет овог рада је анализа партијске идентификације у Србији у периоду 1990–2020. Дискутовано је о природи партијске идентификације и изложени су њени главни модели, Мичигенски и ревизионистички. Потом је дат кратак приказ емпиријских истраживања раширености и значаја партијске идентификације у Србији почев од 1990. Након тога изложени су резултати секундарне анализе већег броја јавномњењских истраживања о раширености партијске идентификације у Србији у тродеценијском периоду. Подаци указују на то да је партијска идентификација, схваћена као осећај блискости и психолошке привржености политичкој партији, нестабилна и генерално на ниском нивоу. Ипак, њен значај за изборну оријентацију је неспоран – велика већина оних који се идентификују са конкретном политичком партијом склона је гласању за ту конкретну партију. У закључном делу дискутован је значај приказаних података у контексту доминантних модела партијске идентификације.

Party identification is one of the most important concepts in the analysis of political behavior. Developed in a Western and two-party context, it has been more or less successfully applied as a heuristic model in countries with multiparty systems, such as Serbia. The subject of this paper is the analysis of party identification in Serbia in the period 1990–2020. The author discusses the nature of party identification and presents its main models, the Michigan model and the revisionist model. The paper includes a brief overview of empirical research on the importance of party identification in Serbia from 1990 onwards, as well as the results of the secondary analysis of a large number of public opinion polls on the prevalence of party identification in Serbia. The data indicate that party identification, perceived as a feeling of closeness and psychological attachment to a political party, is unstable and generally low. However, its significance for electoral orientation is indisputable - the vast majority of those who identify with a particular political party tend to vote for that particular party. In the concluding part, the author discusses the significance of the presented data in the context of the dominant models of party identification.