Vrednosti u Srbiji u drugom dobu modernizma

Abstract

Полазећи од импликација Инглехартове теорије постматеријализма и ревидиране теорије модернизације, као и од емпиријских података добијених из четвртог таласа Светске студије вредности, у овом раду се упоређују доминантне вредносне тенденције које су карактерисале Србију на крају прошлог миленијума с вредностима већине европских земаља. На основу раније коришћене методологије у анализама сличног типа, идентификује се позиција Србије у Европи с обзиром на разматране теме. Показује се да Србију карактерише несигурност, интерперсонално неповерење и неповерење у институције и велика распрострањеност «материјалистичких» вредности. Комбинација ових индикатора смешта Србију у раван ниско развијених екс-комунистичких друштава у транзицији у почетним фазама демократизације.

The starting point for this article were the implications of Inglehart’s theory of postmaterialism and the revised modernization theory, as well as the data from the fourth wave of World Values Study. On the basis of these, the aim of this article was to compare the values which were characteristic for Serbia at the end of the last millennium with the values of the majority of European contries. Using the methodology practiced in the analysis of the same type, it was shown where we should place Serbia among these European countries. The main characteristics of values in Serbia are the following: the great amount of risk and uncertainty, low levels of trust in others and institutions and widespread „materialistic“ values. The combination of these indicators puts Serbia in the group of under-developed ex-comminist countries undergoing the process of transition and early democratization