Социодемографски чиниоци вредновања аутономног и конформистичког васпитног стила у србији

Abstract

Анализа преференције васпитних стилова има велику важност, јер указује како на раширеност општијих вредносних оријентација које леже у њеној основи, тако и на очекиване или пожељне ефекте процеса социјализације. Предмет рада представљају раширеност и чиниоци вредновања аутономног и конформистичког васпитног стила међу грађанима Србије, исказаног преко процене важности особина које би деца требало да усвоје у породици. На основу три циклуса Светске студије вредности, анализа података из Србије вршена је у лонгитудиналној перспективи у периоду од 1996. до 2006. године (N=3700), као и у компаративној перспективи, када су подаци добијени у Србији поређени са подацима прикупљеним у европским државама које су учествовале у последњем, петом циклусу Светске студије вредности (N=23941). Резултати показују да преференција аутономног васпитног стила у посматраном периоду карактерише у просеку приближно две трећине грађана (64%), док су најважнији чиниоци преференције образовање испитаника и величина места пребивалишта. Међутим, према степену вредновања аутономије, Србија се од 21 анализиране европске државе налази на 16. месту па је, компаративно посматрано, вредновање аутономије на релативно ниском нивоу. Импликације резултата указују на то да би неселективним подстицањем аутономије код свих ученика, сарадњом са родитељима или уопштеним промовисањем знања, школа могла имати важну улогу у том процесу

Analysis of preference of educational styles is highly relevant, since it points out both to the more general underlying value orientations and the expected or desired effects of socialisation process. This paper deals with the level of acceptance and factors of valuing the autonomous and conformist educational styles among Serbian citizens, operationalised through estimation of importance of qualities that children should learn at home. Based on the three waves of World Values Survey, the analysis of data from Serbia was performed in longitudinal perspective in the period from 1996 to 2006 (total N=3700), as well as in comparative perspective, when the data obtained in Serbia were compared with the data collected in the European countries that participated in the last, fifth wave of World Values Survey (total N=23941). The results indicate that, in the observed period, on the average two thirds of citizens (64%) are characterised by preference of autonomous educational style, while respondents’ education and population size of settlement figure as the most important factors of preference. However, according to the level of acceptance of autonomy, Serbia is placed 16th out of 21 analysed European countries, and therefore, in comparative perspective, valuing of autonomy in the country is on a relatively low level. The results imply that by a non-selective encouragement of autonomy in all students, by cooperation with parents or a more general promotion of knowledge, school may play an important role in this process