Odbrana Milovog edukativnog argumenta u prilog demokratije

Abstract

U Razmatranjima o predstavničkoj vladi Mil tvrdi da je predstavnička demokratija najbolji oblik državnog uređenja za ona društva koja zadovoljavaju neophodne uslove da bi se predstavnička demokratija održala. U prilog ovoj tezi Mil nudi dva argumenta. Jednim pokazuje da su prava i interesi građana najbolje garantovani onda kada je samim građanima omogućeno da ih štite. Drugim (edukativnim) argumentom pokazuje da je predstavnička demokratija najbolji oblik državnog uređenja zato što nudi najveće mogućnosti za obrazovanje građana. U ovom radu branim samo Milov edukativni argument u prilog (predstavničke) demokratije od kritike kojom Arneson želi da pokaže da glavni izvor paternalizma u Milovoj teoriji vlade leži u obrazovanju građana kao glavnom kriterijumu za dobru vladu. Arneson tvrdi da nedemokratska društva mogu jednako dobro kao demokratska da obrazuju građane, što pokazuje da je glavni cilj Milove vlade paternalistički. Takođe, Arneson pokazuje da čak i da nije moguće obrazovati građane u nedemokratskim društvima jednako dobro kao u demokratskim, cilj obrazovanja građana, kao glavni cilj vlade, smanjuje slobode garantovane principom štete. Braniću Milov glavni cilj vlade i od jedne i od druge linije Arnesonove argumentacije.