Na distanci od manipulacije: Emancipatorska komponenta vaspitnog rada nastavnika

Abstract

Kreiranje uslova za transformaciju prosvetne delatnosti obično se razmatra u domenu obrazovne politike, dok su razmatranja koncepcija i strategija profesionalnog razvoja nastavnika ređe u fokusu društvene i akademske javnosti koja se ovim pitanjima bavi. Sistemske mere za unapređivanje obrazovanja u ovom vremenu jasno ukazuju da se prosveta shvata kao delatnost kojoj je osnovni cilј da buduće generacije opremi kompetencijama koje podrazumevaju pragmatičnost, operativnost, mobilnost, profesionalnu konkurentnost i slično, tj. da se prosvetni sistem stavlјa u funkciju tržišta i njegovih interesa. Pedagoška misija stvaranja uslova u obrazovnom procesu za očovečenje pojedinaca (koji će razvijanjem kompetencija, intelektualnim i moralnim osamostalјivanjem moći da daju aktivan doprinos ekonomskom razvoju, demokratizaciji društva i humanizaciji odnosa u društvu) ostala je duboko u pozadini političkih i ekonomskih procesa i reformi. Marginalizacija tradicionalne pedagoške (etičke) perspektive u današnjim konceptualizacijama reformi sistema obrazovanja i ustrojstvu prosvetne delatnosti primetna je i u domaćoj naučnoj literaturi iz ovih oblasti objavlјivanoj poslednjih decenija. U tom kontekstu, i uprkos njemu, monografija Na distanci od manipulacije – emancipatorska komponenta vaspitnog rada nastavnika reafirmiše etičku viziju vaspitanja kao procesa koji vaspitanicima omogućava da se istovremeno obrazuju i emancipuju (u takvom pedagoškom poimanju, sistematično obrazovanje i uklapanje u društveno okruženje u sebe uklјučuju oslobađanje vaspitanika). Strukturu knjige čine tri celine. U prvoj celini, naslovlјenoj O vaspitanju u prosvetnoj delatnosti tržišnih društava, dati su izvodi iz razgovora koje je autor vodio sa svojim kumom Nenadom Maleševićem, profesorom na Računarskom fakultetu u Beogradu. Svoje pedagoške stavove autor iznosi kroz odgovore na postavlјena pitanja, što je model za uvođenje čitaoca u razmišlјanje i preispitivanje složenih pedagoških pitanja i traganje za sopstvenim odgovorima. U ovoj celini izneta su mišlјenja i kritičke procene o aktuelnim pitanjima globalne obrazovne politike i sistemskih rešenja u području savremenog obrazovanja (od njihovih vrednosnih orijentacija do primera analiziranih reformskih aktivnosti). Prva celina je strukturirana u dva odelјka čiji nazivi reflektuju klјučna pitanja i moguće odgovore kojima se autor vraća kroz tekst studije u celini: (1) Vaspitanje kao nosilac tržišnih i humanističkih vrednosti i (2) O sistemskom slablјenju vaspitanja, posledicama diktata efikasnosti u prosvetnoj delatnosti, pedagoškoj perspektivi i optimizmu. Rasprava o instrumentalizaciji prosvetne delatnosti kao ideološkog aparata, o održavanju i produblјivanju društvene nejednakosti, obespravlјenosti i manipulacije kroz obrazovni sistem, primenjuje se u detalјnoj analizi sadašnje situacije u obrazovnom sistemu u Srbiji, uz ukazivanje na dominaciju neoliberalne ideologije u oblasti obrazovne politike i njenim negativnim posledicama po vaspitnu funkciju škole. U drugoj celini knjige pod naslovom Koncepcije vaspitnog rada nastavnika u modelima pedagoškog usavršavanja nastavnika analizirano je šest aktuelnih koncepcija vaspitnog rada, dominantno zastuplјenih u literaturi i praksi obrazovanja/obuke nastavnika u ovoj oblasti (koji rade sa decom mlađeg školskog uzrasta). Analiza ovih tipičnih autorizovanih modela stručnog usavršavanja nastavnika u oblasti vaspitnog rada, primarno razvijanih za tržište usavršavanja nastavnika u SAD, je bazirana na tzv. tropolnoj strukturi koju sugeriše francuski pedagog Filip Merije (obuhvata sledeće komponente: dugoročni cilј, psihološka osnova i situaciona efikasnost vaspitne tehnike). Kao kriterijumi klasifikovanja koncepcija vaspitnog rada nastavnika korišćeni su: indikatori transmisivne i progresivne pedagogije u pogledu cilјeva koje promovišu analizirani modeli usavršavanja nastavnika i tipovi regulacije ponašanja u pogledu psihološke osnove na kojoj se zasnivaju u njima preporučivane vaspitne tehnike. Imajući u vidu glavnu temu kojoj je monografija posvećena, autor je posebno pažnju posvetio analizi karakteristika i emancipatorskog potencijala konkretnih vaspitnih tehnika (u modelima obuke razrađenih postupaka) koje se nastavnicima preporučuju za primenu na časovima. Dosledno se primenjuje obrazac za prikazivanje koncepcija vaspitnog rada nastavnika u ovim modelima - osnovni podaci o autorima, osnovni cilјevi vaspitnog rada nastavnika, uloge nastavnika i položaj učenika u nastavi, tip regulacije ponašanja učenika na časovima, specifičnosti u odnosu na druge koncepcije, potencijalne prednosti i nedostaci u praktičnoj realizaciji. Treća celina knjige pod naslovom Vaspitni potencijal postupaka nastavnika za uspostavlјanje i održavanje povolјne sredine za učenje na nastavnom času organizovana je u tri odelјka: (1) Proceduralne strategije vaspitnog rada nastavnika u kojem se tematizuje problem određivanja pravila ponašanja u učionici, upotreba nagrada i kazni; (2) Interpersonalne strategije vaspitnog rada nastavnika u kojem je naglasak na razvijanju tzv. vaspitne klime u odelјenju, vaspitnim stilovima nastavnika, komunikacionim tehnikama i ulozi odelјenskih sastanaka i diskusija u unapređivanju interpersonalnih odnosa i (3) Didaktičke strategije vaspitnog rada nastavnika u kojem se anlizira vaspitni potencijal organizacije i načina odabira programskih sadržaja i aktivnosti. Na osnovu obavlјene analize konstatuje se da se u prikazanim koncepcijama najčešće preporučuju sledeće tehnike: postavlјanje granica, vežbanje odgovornosti, nagrađivanje, ohrabrivanje, opisivanje ponašanja, različite vrste kažnjavanja (poput upotrebe opomena, logičkih posledica, tajm-auta), promene u strukturi prostora, efikasno planiranje vremena, neverbalna komunikacija, odelјenske diskusije, pisanje ugovora, apel odgovornosti, slanje ja–poruka, aktivno slušanje, vršnjačko savetovanje, i druge. Izložen je detalјan opis ovih i drugih vaspitnih tehnika, uz ilustrovanje odabranim primerima. Čitaoci koji rade u nastavi ovde bi mogli da nađu korisne informacije za unapređivanje svog pedagoškog rada i podsticaj na kritičko preispitivanje sopstvene prakse u odnosu na motivaciju učenika, ostvarivanja pozitivne klime u razredu, uspostavlјanje i održavanje povolјne sredine za učenje na nastavnom času.