Vaspitanje postoji od kada i potreba čoveka da sebe i svet oko sebe učini boljim. Ono je istovremeno izraz postojećih društvenih okolnosti i njihova promena. Zbog toga se može reći da je vaspitanje uvek društveno konstruisano i dekonstruisano. Ova dinamika čini ga predvidivim (društvena očekivanja) i istovremeno neizvesnim procesom (jedinstvenost individualnih potencijala). Otuda je „znanje o vaspitanju“ još složenije od samog vaspitanja. U radu su izdvojene dve ključne teze francuskog pedagoga Filipa Merijea koje se posmatraju kao pedagoški izazovi/paradoksi savremenog doba: (1) masovno podsticanje „infantilizma“ kroz diskurs zadovoljnog deteta, učenika ili korisnika i (2) pojačavanje mera „uvođenja u red“ kao mehanizma koji kompenzuje nedostatak „kritičkog glasa“. S obzirom na to da više ne živimo u društvima koja imaju tržišta, već u društvima koja su postala tržišna, pred svakim pedagogom je ne mali teret preuzimanja odgovornosti za izražavanje neslaganja i nezadovoljstva. Humanist...ičko vaspitanje nije jedna od mogućih alternativa, niti je najefikasnija mereno ulaganjem svega što se može brojati. Ono je pitanje traženja smisla, a ne tehničkog rešenja za postojeće probleme.
Keywords:
pedagogija / odnos vaspitanja i društva / vaspitanje / emancipacija
Source:
VasPITANјE danas, 2017, 19-25
Publisher:
Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju i Pedagoško društvo Srbije
Funding / projects:
Koncepcije i strategije obezbeđivanja kvaliteta bazičnog obrazovanja i vaspitanja (179020) Učiteljskog fakulteta u Beogradu, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
TY - CONF
AU - Tadić, Aleksandar S.
AU - Bodroški Spariosu, Biljana S.
PY - 2017
UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3521
AB - Vaspitanje postoji od kada i potreba čoveka da sebe i svet oko sebe učini boljim. Ono je istovremeno izraz postojećih društvenih okolnosti i njihova promena. Zbog toga se može reći da je vaspitanje uvek društveno konstruisano i dekonstruisano. Ova dinamika čini ga predvidivim (društvena očekivanja) i istovremeno neizvesnim procesom (jedinstvenost individualnih potencijala). Otuda je „znanje o vaspitanju“ još složenije od samog vaspitanja. U radu su izdvojene dve ključne teze francuskog pedagoga Filipa Merijea koje se posmatraju kao pedagoški izazovi/paradoksi savremenog doba: (1) masovno podsticanje „infantilizma“ kroz diskurs zadovoljnog deteta, učenika ili korisnika i (2) pojačavanje mera „uvođenja u red“ kao mehanizma koji kompenzuje nedostatak „kritičkog glasa“. S obzirom na to da više ne živimo u društvima koja imaju tržišta, već u društvima koja su postala tržišna, pred svakim pedagogom je ne mali teret preuzimanja odgovornosti za izražavanje neslaganja i nezadovoljstva. Humanističko vaspitanje nije jedna od mogućih alternativa, niti je najefikasnija mereno ulaganjem svega što se može brojati. Ono je pitanje traženja smisla, a ne tehničkog rešenja za postojeće probleme.
PB - Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju i Pedagoško društvo Srbije
C3 - VasPITANјE danas
T1 - Vaspitanje kao odgovor na izazove savremenog doba
EP - 25
SP - 19
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3521
ER -
@conference{
author = "Tadić, Aleksandar S. and Bodroški Spariosu, Biljana S.",
year = "2017",
abstract = "Vaspitanje postoji od kada i potreba čoveka da sebe i svet oko sebe učini boljim. Ono je istovremeno izraz postojećih društvenih okolnosti i njihova promena. Zbog toga se može reći da je vaspitanje uvek društveno konstruisano i dekonstruisano. Ova dinamika čini ga predvidivim (društvena očekivanja) i istovremeno neizvesnim procesom (jedinstvenost individualnih potencijala). Otuda je „znanje o vaspitanju“ još složenije od samog vaspitanja. U radu su izdvojene dve ključne teze francuskog pedagoga Filipa Merijea koje se posmatraju kao pedagoški izazovi/paradoksi savremenog doba: (1) masovno podsticanje „infantilizma“ kroz diskurs zadovoljnog deteta, učenika ili korisnika i (2) pojačavanje mera „uvođenja u red“ kao mehanizma koji kompenzuje nedostatak „kritičkog glasa“. S obzirom na to da više ne živimo u društvima koja imaju tržišta, već u društvima koja su postala tržišna, pred svakim pedagogom je ne mali teret preuzimanja odgovornosti za izražavanje neslaganja i nezadovoljstva. Humanističko vaspitanje nije jedna od mogućih alternativa, niti je najefikasnija mereno ulaganjem svega što se može brojati. Ono je pitanje traženja smisla, a ne tehničkog rešenja za postojeće probleme.",
publisher = "Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju i Pedagoško društvo Srbije",
journal = "VasPITANјE danas",
title = "Vaspitanje kao odgovor na izazove savremenog doba",
pages = "25-19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3521"
}
Tadić, A. S.,& Bodroški Spariosu, B. S.. (2017). Vaspitanje kao odgovor na izazove savremenog doba. in VasPITANјE danas
Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju i Pedagoško društvo Srbije., 19-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3521
Tadić AS, Bodroški Spariosu BS. Vaspitanje kao odgovor na izazove savremenog doba. in VasPITANјE danas. 2017;:19-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3521 .
Tadić, Aleksandar S., Bodroški Spariosu, Biljana S., "Vaspitanje kao odgovor na izazove savremenog doba" in VasPITANјE danas (2017):19-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3521 .
