Model intelektualne avanture: ka razumevanju Djuijevog progresivizma iz perspektive kritičkih koncepcija vaspitanja

Abstract

Neposredan povod za izbor teme rada je stogodišnjica objavljivanja Djuijevog (John Dewey) dela „Vaspitanje i demokratija”, u kome su postavljeni temelji savremene teorije liberalnog obrazovanja. U radu se razmatra argumentacija savremenih teoretičara kritičke orijentacije na tragu Djuijeve vizije vaspitanja i demokratije, kao uporište zahteva za transformacijom obrazovnog sistema i njegovog usmeravanja ka ljudskoj dimenziji, ka podršci pojedincima da ispolje i realizuju svoje potencijale. Način na koji se ideje, koncepti i preporuke autora kritičkih koncepcija vaspitanja ukrštaju, svojevrsna je intelektualna avantura, kako je o tome pisao Žak Ransijer (Jacques Rancière).

Polazna osnova je afirmacija emancipatorskog karaktera vaspitanja i obrazovanja, kao faktora očovečenja pojedinaca i društvenog progresa. Autonomna ličnost se ističe kao nosilac pedagoških vrednosti. Kritički se analizira favorizacija tehnokratskih zahteva u obrazovnom sistemu kojom se ljudska komponenta potiskuje na marginu pedagoškog rada. Zaključuje se da su zahtevi društva vezani za sticanje kompetencija za društvenu reprodukciju legitimni samo ako takav proces istovremeno podržava i emancipaciju pojedinca.