U radu je istaknuto da je u oblasti pedagoške teorije potrebno razvijati interpretativni okvir za razmatranje osnovnih pedagoških procesa, zasnovan na pretpostavkama kritičke pedagogije i teorije samoodređenja. Razmatra se određenje pojmova autonomija i kontrola u radovima Majkla Epla, Džona Djuija, Ričarda Rajana, Edvarda Disija i Alfija Kona. Argumentovana su polazna stanovišta da kontrola, ograničenja i zahtevi predstavlјaju konstitutivan element vaspitanja i da je autonomija rezultat internalizovane kontrole. Autonomija učenika ne vezuje se isklјučivo za angažovanje učenika u aktivnostima koje su praćene prijatnim osećanjima. I ekstrinzički motivisan učenik oseća da se ponaša autonomno u slučajevima internalizacije i integracije vrednosti takvog ponašanja, kada usvaja razredna pravila i nastavne zahteve kao vlastite vrednosti i regulatore sopstvenog ponašanja. Među zaklјučcima se navodi da će nastavnik koji očekuje od učenika određeno ponašanje i učešće u aktivnostima koje učenici ...ne doživlјavaju kao korisne i važne nastojati da podržava osećaj autonomnog delovanja kod svojih učenika ulaganjem napora da im objasni vrednosti takvog ponašanja ili potencijalnu ličnu korist koju im ono može doneti.
Koncepcije i strategije obezbeđivanja kvaliteta bazičnog obrazovanja i vaspitanja (179020) Učiteljskog fakulteta u Beogradu, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
TY - JOUR
AU - Tadić, Aleksandar S.
PY - 2015
UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3523
AB - U radu je istaknuto da je u oblasti pedagoške teorije potrebno razvijati interpretativni okvir za razmatranje osnovnih pedagoških procesa, zasnovan na pretpostavkama kritičke pedagogije i teorije samoodređenja. Razmatra se određenje pojmova autonomija i kontrola u radovima Majkla Epla, Džona Djuija, Ričarda Rajana, Edvarda Disija i Alfija Kona. Argumentovana su polazna stanovišta da kontrola, ograničenja i zahtevi predstavlјaju konstitutivan element vaspitanja i da je autonomija rezultat internalizovane kontrole. Autonomija učenika ne vezuje se isklјučivo za angažovanje učenika u aktivnostima koje su praćene prijatnim osećanjima. I ekstrinzički motivisan učenik oseća da se ponaša autonomno u slučajevima internalizacije i integracije vrednosti takvog ponašanja, kada usvaja razredna pravila i nastavne zahteve kao vlastite vrednosti i regulatore sopstvenog ponašanja. Među zaklјučcima se navodi da će nastavnik koji očekuje od učenika određeno ponašanje i učešće u aktivnostima koje učenici ne doživlјavaju kao korisne i važne nastojati da podržava osećaj autonomnog delovanja kod svojih učenika ulaganjem napora da im objasni vrednosti takvog ponašanja ili potencijalnu ličnu korist koju im ono može doneti.
T2 - Nastava i vaspitanje
T1 - Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenјa
EP - 115
IS - 1
SP - 101
VL - 64
DO - 10.5937/nasvas1501101T
ER -
@article{
author = "Tadić, Aleksandar S.",
year = "2015",
abstract = "U radu je istaknuto da je u oblasti pedagoške teorije potrebno razvijati interpretativni okvir za razmatranje osnovnih pedagoških procesa, zasnovan na pretpostavkama kritičke pedagogije i teorije samoodređenja. Razmatra se određenje pojmova autonomija i kontrola u radovima Majkla Epla, Džona Djuija, Ričarda Rajana, Edvarda Disija i Alfija Kona. Argumentovana su polazna stanovišta da kontrola, ograničenja i zahtevi predstavlјaju konstitutivan element vaspitanja i da je autonomija rezultat internalizovane kontrole. Autonomija učenika ne vezuje se isklјučivo za angažovanje učenika u aktivnostima koje su praćene prijatnim osećanjima. I ekstrinzički motivisan učenik oseća da se ponaša autonomno u slučajevima internalizacije i integracije vrednosti takvog ponašanja, kada usvaja razredna pravila i nastavne zahteve kao vlastite vrednosti i regulatore sopstvenog ponašanja. Među zaklјučcima se navodi da će nastavnik koji očekuje od učenika određeno ponašanje i učešće u aktivnostima koje učenici ne doživlјavaju kao korisne i važne nastojati da podržava osećaj autonomnog delovanja kod svojih učenika ulaganjem napora da im objasni vrednosti takvog ponašanja ili potencijalnu ličnu korist koju im ono može doneti.",
journal = "Nastava i vaspitanje",
title = "Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenјa",
pages = "115-101",
number = "1",
volume = "64",
doi = "10.5937/nasvas1501101T"
}
Tadić, A. S.. (2015). Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenјa. in Nastava i vaspitanje, 64(1), 101-115.
https://doi.org/10.5937/nasvas1501101T
Tadić AS. Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenјa. in Nastava i vaspitanje. 2015;64(1):101-115.
doi:10.5937/nasvas1501101T .
Tadić, Aleksandar S., "Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenјa" in Nastava i vaspitanje, 64, no. 1 (2015):101-115,
https://doi.org/10.5937/nasvas1501101T . .
